Nase Novine, September 22, 1982

              VOL 51, NO. 30(514)
нммиш
Federalna vlada odlucila je da
skine отби sa vrata Kanade kojom
je stezu Sjedinjene Diiave.
Kabinet kanadske vlade slozio se
u principu da pregovara za desetpro-cent- ni
udeo, zajedno sa Francus-ko- m,
Zapadnom Nema6kom, Brita-nijo- m
i Spanijom, u izgradnji 150
sediSnog jet aviona koji bi trebao da
bude spreman za triiSte 1990.
godine.
Ako se Kanada pridruzi ovoj akciji
evropskih drzava to bi znaCio Citav
zaokret i kanadskoj industriji vazdu-hoplovstv- a;
koja je do sada bila
sasvim zavisna od industrije u SAD.
Evropski projekat Airbus A-3- 20
trebao bi da zameni Citavu generaci-j- u
iz 1960. godine DC-- 9 i Boeing 727
kad se oni povuku iz upotrebe.
Kanadski ugovor sa Airbus part-nerimaznaf- cio
bi novu fabriku aviona
u Quebecu koja bi upoSljavala preko
dve hiljade radnika i milione dolara
novih narudzbi.
Na drugoj strani to bi гпабИо i da
se Kanada окгебе i izvla6i od totalne
zavisnosti od ameri6kih kompanija,
Sto za Kanadu predstavlja veliki
korak napred, u zajednici sa zapad-noevropski- m
zemljama, u pravcu
svetskog oslobadanja od ameriCke
ekonomske dominacije koja je pod
Reaganom dobila izrazito nepopust-Ijiv- i
sebifini karakter.
Pierre de Dane, driavni ministar
za spoljne poslove Kanade rekao je
reporterima da je Kanada, na kraju,
Za tek zavrSeni Kongres jugoslo-venski- h
komunista s pravom se
moze reci da je, uglavnom, kontinui-te- t
naSih dosadaSnjih poslijeratnih
kongresa, ali isto tako se s pravom
moze re6i da ce on, u mnogo бети,
biti i prekretnica na naSem putu.
O prekretnici koja se nazire iznijet
би neke stavove iz diskusije pojedi-ni- h
delegata i gostiju, a o kontinui-tet- u
6e biti rije6i pri zavrSetku ovoga
napisa.
Snazni aplauzi Sto su se биП u
velikoj kongresnoj sali u "Sava
centru" izrazavali su raspolozenje da
se vi§e ne pristaje na uopStene
razgovore o odgovornosti jer iritiraju
i stvaraju atmosferu bespomo6nos-ti- .
Cuo se бак i predlog da se sazove
van red ni kongres ukoliko izostane
zaokret u pravcu dogovorene poli-tike.
Delegat iz Zemuna, Vojislav Mili-6ev- i6
je, izmedu ostalog u svojoj
diskusiji rekao: "Ljudi me 6esto
pitaju, kad 6ete raditi ono Sto
pri6ate... Neki drugari troSe kao da
su u komunizmu, a neki su potroSili
бак i ono Sto 6e radnici tek
stvarati... Svuda piSe "Dtuze Tito mi
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 28. 1982.
poSIa putem "treceg izbora", koji je
joS ranije nagoveStavao prvi ministar
P.E.Truedeau, ka bliskijim ekonom-ski- m
vezama sa Evropom.
Medutim, vec su po6eli da se
pojavljuju oblaci nepogoda iz SAD.
Boeing je iz Seattle-- a najavio da bi
razvoj kanadske industrije za Airbus
ugrozio prodaju Boeing 767 i zato ce
on uskratiti poslove u jednom svom
pogonu u Winnipagu.
Ameridke kompanije koje prodaju
avione Air Canada--i tvrde da ce
kanadska vlada upotrebiti izvesne
pritiske da Air Canada kupuje Air-bus-o-ve
A— 320 za svoju upotrebu.
Neki "posmatrafci" veruju da se
odlukom 0 pristupanju zajednifikoj
izgradnji Airbus A-3- 20 sa evropskim
zemljama, nanosi Samar, "ujka
Samu" i da ce to joS viSe pogorSati
Canada-U.- S. odnose koji su ionako
zategnuti sa Nacionalnim energet-ski- m
programom i odrednicama za
strane investicije.
De Bane je nazvao udruzenu
proizvodnju Airbus A-3- 20 "jednim
od najvecih uspeha u marketingu"za
poslednjih nekoliko godina, a Fran-cusk- u
"lokomotivom koja vufie ovaj
veliki projekat".
Kad su u Seattle intervjuisali
predstavnika Boeing kompanije,
Tom Cole-a- , on je rekao da je
iznenaden izjavom i odlukom kabi-ne- ta kanadske vlade ali da se nada
da ce "Boeing pobediti u suparniS-tvu- "
sa Airbus A-32- 0.
ti se kunemo, da sa tvoga puta ne
skrenemo", ali se i pred tim parola-m-a
ponaSamo oportunisti6ki. Ovaj
kongres, zavrSio je Mili6evi6 mora
da kaie NEMA MJESTA U SK
ONIMA KOJI SU NARUSAVALI
BRATSTVO I JEDINSTVO, TROSILI
MIMO GUBERA, ILI U PARTIJU
USLI ZBOG KARIJERIZMA".
Marko Lekovi6 je takode istakao
da "komunista ne moze jedno da
рпба, drugo da misli, a tre6e da
radi".
O neradu je bilo takode dosta
diskusije na kongresu. Tu se je
pojavio i poznati viSestruki udarnik
iz akcija neposredno poslije oslobo-denj- a, stari Alija Sirotanovi6. On je
bio burno pozdravljen kad je rekao:
"Kod nas пебе biti teSko6a i
problema ukoliko budemo dobro
zasukali rukave, 6vrsto prihvatimo
lopatu i pravilno mislimo". Sirota-novi- 6
je rekao i ovo: "Bolje bi bilo da
imamo manje 6lanova SK, ali da svi
budu Cestiti".
Na istoj temi je govorio i delegat
Milosav Vasiljkovi6: "Ne mogu da se
slozim sa pojedinim 6lanovima SK
koji su na funkcijama, koje govore u
ime radniCke klase umjesto da
f ГjЧli 7. - I4-nf- e! jr%J i
Ч-tgosJa-v
Wfeekly
A Co immunity
Ik.wsf3df3er
Established 1931
va2noobave§tenje
"Na§e novine Yie6e izlaziti i 11
avgusta 1982. jer 6e deo uredniStva,
administrativno i tehnifiko osoblje
biti', u to vreme, na godi§njem
odmoru.
— UredniStvo
Ш 13
WASHINGTON — Predstavnicki
dom (House of Representatives)
izglasao je blokadu plana predsed-nik- a
Ronalda Reagana za ponovnu
proizvodnju otrovnih nervnih gaso-v- a
namenjenih masovnom uniSte-nj- u
stanovniStva.
Proizvodnja nervnih plinova obu-stavlje- na
je pre 13 godina ali vec
duze vremena predsednik Reagan
pokuSava da je ponovo uspostavi
izglasavanjem koje bi prekinulo
moratorijum.
Sa 251 protiv 1 59 glasova 6lanovi
Predstavnifckog doma doneli su
odluku da se smanji vojni budzet
za54 miliona u 1983. godini taino
odgovore na pitanja radni6ke klase..
Nekoliko godina unazad upropasti
nas nerad u druStvu, od Osnovnih
organizacija udruzenog rada do
Centralnog komiteta i driavnih
organa".
Jedan rudar donio je u Kongresnu
salu grumen uglja i rekao je da 6e ga
pokloniti onome delegatu koji bude
najobjektivnije govorio o radnicima.
Taj neobi6ni "poklon" dobila je
drugarica Marija Todorovid, inace
visoki funkcioner u redovima SK SR
Srbije. Ona je, izmedu ostalog rekla:
"U naSu krv se uvukao birokratski i
tehnokratski nacin miSljenja da "u
ime radnidke klase kaiemo da ne
moie", da u ime radnifike klase
odlufiujemo o njenim uslovima rada
i duzini radnog dana, umesto da ona
sama o tome odlucuje". je бак
predlozila da radnik koji radi pod
tezim uslovima treba da dobije
skradeno radno vrejeme, bez da mu
se za to smanjuju licni dohoci.
Delegat kojega sam u pofietku
citirao, Milisav Vasiljkovic, пабео je
na Kongresu i pitanje inflacije i
dugova, pa se je i oko toga vodila
interesantna diskusija. Vasiljevic je
rekao: "Meni se cini da smo najviSe
nrilrhrfmn H 11111 -- ' . ....J-...- . . - .. -- i „_J
50 CENTS PER COPY
4. .
Ona
Шз шл
onoliko koliko je predsednik Rea-gan
trazio za pofcinjanje proizvod-nj- e
plinskog oruzja.
ZnaCajno je i to Sto su u
Predstavni6kom domu njih 81 6la-no- va
Republikanske stranke glasa-l- i
protiv Reaganovog predloga.
Istovremeno sa ovim dogada-je- m,
Murray Weidenbaum, predse-davaju- ci
Reaganovog Veca savetni-k- a
za ekonomiju, dao je ostavku.
Weidenbaum, koji je bio jedan od
najznafiajnijih vladinih predstanika
po pitanju ekonomske politike,
vrati6e se u septembru ove godine
na Washington univerzitet u St.
Louis-- u.
uspeli u stvaranju velike inflacije i
dugova u inostranstvu, a radniCka
klasa nije kriva zbog toga.
Poznati revolucionar Svetozar
Vukmanovid — Tempo, koji je
Kongresu prisustvovao kao gost,
istakao je kako "nije slufiajno Sto su
nam svojevremeno neki strani ban-ka- ri
davali kredite i Sakom i kapom.
Ra6unali su, mozda, da cemo doci u
prezaduzenost, pa da nas zbog toga
"hvataju za guSu".
Delegat BoSko Vukov naveo je sa
kongresne govornice da sad ne bi
trebali previSe traziti krivce za visok
spoljni dug naSezemlje: "Mislim da
smo to svi koristili ikoristimo, a da
naSi rukovodioci nisu uzeli te kredite
i zajmove mi sad ne bismo sedeli u
ovakvoj sali, u ovakvom kongres-no- m
centru (jednom od najreprezen-tativniji- h
u svetu — L.M.), niti bih ja
do Sombora putovao za samo dva i
po sata". Medutim, Vukov je potse-ti- o
"svi smo za stezanje kaiSa, ali s
pravom обекијет da to stezanje vazi
i za one koji nose tregere".
O naSoj mogucnosti za uspjeSno
vracanje dugova, samo ako budemo
pametno radili, veoma duhovito se
je izrazio delegat Dragoslav Ojdanic.
(Nastavak na str. 3.)