Nase Novine, January 17, 1985

              ANGELA DAVIS —borbenostioptimizam
"Neko je rekao da mese seda iz vrc-men- a
kada sam bila aktivna. Odgovo-ril- a
sam: — Teksam na potetku mojih
aktivnosti. "
Ovim recima se predstavila Angela
Davis, uvece, 8. marta, na University
of Toronto's Convocation Hall, gde je
bila glavni gost govornik na svecano-st- i
povodom obelezavanja jubilarne
75. godisnjice Internacionalnog dana
zena. Interesovanje za ovaj dogadaj
bilo je ogromno. Ulaznice nije bilo
moguce dobiti danima unapred. An-gela
je gostovala u Torontu pre jeda-naes- t
godina. Od tada se broj njenih
odanih slusalaca i postovalaca stalno
poveava i u nasem gradu
Angela Davis je, lako jos mlada (tek
joj je41 godina), postalaziva legenda
u Americt kao simbol borbe za pro-gre- s
vSvaka njena ret4 se urezuje u
pamcenje i srce slusalaca Duh koji
nc posustaje u borbi za bolje sutra
Zato ona i kaie da je uvek na pocetku
svojih aktivnosti. Sa istom borbenom
energijom objasnjava svetske pro
bleme danas i poziva ljude na solidar-nos- t
u mirovnom pokretu i u borbi za
prava radnog coveka, kao sto je to ci-ni- la sedamdesetih godina, kada se
cela svetska javnost solidarisala pro-ti- v
progona i nepravedne optuzbe na-net- e
Angeli od strane americkih vla-st- i.
Angela se ukljucila u politicke ak-tivnosti
jos kao student, pa je dobijala
stipendije za skolovanje, najpre u
Evropi, zatim u New Yorku. Zbog izra-ziti- h
sposobnosti, jos 1968. pocela je
da radi kao profesor filozofije na uni-verzitet- u, iako je bila poznata kao
javni komunista. U to vreme je Ro-nald
Reagan bio guverner Californie.
ЈШ1Ш11Ш1П1Ш1ШШШП1П1!1ШИШШ11111Ш11ШШ1ШШ1Ш1111Ш111Ш
UX
Tj
protiv Angele, u cilju su-zbijan- ja njenih pocele su
najpre u vezi radnog mesta.
je da dobije otkaz. Ali ni javnost
nije spavala. Organizovane su ma- -
Angela Davis
sovne demonstracije u cilju odbrane
Angelinih radnih prava kao profe-sor- a
bez obzira na njeno
politicko opredeljenje.
Poznati su nam iz jugoslovenske i
svetske stampe dramaticni dogadaji
koji su se odigrali 1970. godine. Sud-sk- i
proces pokrenut protiv Angele
Davis u uzbudio je svet-sk- u
javnost. Nepravedno optuzena za
ubistvo i kidnapovanje, Angela je
stavljena na FBI listu "Deset najtra-zenijih- "
u Americi i provela je 18 rae-se- ci
u zatovru. Ameriku je zahvatila
RED LETENJA U 1985. GODINI
Zimi putujemo 2 puta nedjeljno (cetvrtak i j
subota) Toronto-Montre- al — Jugoslavia.
Od 1. aprila 3 puta nedjeljno (utorak, cetvr- - 1
fak i subota) Toronto — Jugoslavija i to samo §
sa DC 10. 1
Za rezervaeije i informacije, obratite se va- -
soj pulnic-ko- j aenciji - ili direktno 1
A
TORONTO:
ЧОПНЈГОШ
MON' V I '
Л o
,Ш1111111111111111Ш11111111111111111111Ш11111111111111111111111Ш
Represalije
aktivnosti,
Izdejstvo-van- o
univerziteta,
Californiji,
(416) 593-150- 0
(41(5) 593-161- 5
41tf 676-270- 2
Г14 286-907- 4
403) 235-330- 7
(604) 224-131- 9
tada masovna histerija protesta. Pod
pritiskom javnosti tadaSnji predsed-ni- k
Sjedinjenih Americkih Drzava,
Richard Nixon i guverner Ronald
Reagan su morali odustati od namere
da Angelu stave na elektricnu stolicu,
kao "primer" naciji. U celom svetu su
organizovani masovni protesti An-gela
je ubrzo bila oslobodena svih op-tuzb- i.
Nastavak biografije Angele Davis
takode je poznat svetskoj javnosti
Njene aktivnosti su ponovo dosle do
izrazaja, najpre kroz pokret "oslobo-dodenj- e
Angele" ("Free Angela"), a
zatim kroz Nacionalno udruzenje
protiv rasinih 1 politician represalija
(National Alliance Angainst Racist
and Political Repression). Angela je
danas inace redovni profesor filozofi
je, estetike i studija o zeni na San
Francisco State University and San
Francisco Art Institute.
Svoj govor u Torontu Angela Davis
je pocela isticanjem znacaja Interna-cionalnog
dana zena, i skretanjem
paznje da se upravo ove godine za-vrsa- va
Decenija zena (1975-1985- ), pro-klamova- na
od strane UN. "Proslava
Internacionalnog dana zena je zna-£ajn- a
kao, na primer, proslava Dana
rada, Prvog maja, jer danas vec mi-lio- ni
ljudi i zena slave taj dan... Pro-blem- e
zena i borbu za zenska prava
treba sagledavati u kontekstu borbe
za ekonomsku jednakost, kao i borbe
za mir u svetu." Kriticki se osvrnula
na one koji nastoje da depolitiziraju
Internacionalni dan zena. "U Ame-rici
mnogi poistovecuju Dan zena sa
Majcinim danom, misle da je to pra-zni- k
da bi se davali pokloni i cvece..."
I ponovo je istakla znacaj ucesca zena
u opstoj borbi za mir i progres: "Kako
se mogu zene interesovati za zdrav-stven- o
osiguranje i za obrazovni si-ste- m
u zemijama u kojima zive, ako
istovremeno nisu zabrinute nad
trkom u naoruzanju i ako ne shvataju
ekonosmke probleme?
"Za zene iz Juzne Afrike borba za
postizanje jednakosti sa africkim rau-Skarci- ma
zna£i da one treba da pruze
svoj udeo u neprekidnoj borbi protiv
juinoafri6kog rezima aparthejda...
Da bi zene u Nikaragvi postigle pravu
emancipaciju, one bi morale biti si-gur- ne da je otklonjena opasnost od
americke invazije nad njihovom zem-ljom.- ..
U El Salvadoru zene moraju u
borbi za svoja prava ucestvovati u
borbi za suverena prava svog naroda,
da sami odreduju politicku i ekonom-sku
situaciju u svojoj zemlji... Ne
moze biti govora o ravnopravnosti pa-lestinsk- ih
zena sve dok ceo palestin-sk- i
narod ne izbori prava na svoju
zemlju..."
Govored o problemima u svojoj
zemlji, Sjedinjenim Americkim Drza-vam- a,
Angela je podvukla zabrinjava-juc- e rastui procenat siromasnih kao
direktnu posledicu prepotentnog
budieta Pentagona. U vezi problema
nezaposlenosti pod Reaganovom ad-ministracij-om
istakla je narocito ne-zahval- an
polozaj u kome se nalaze
zene koje nisu bele rase.
U istom kontekstu Angela Davis je
nastavila: "Problem nezaposlenosti
je 2enski problem, borba u unijama
protiv korupcije je i zenska borba...
Zatim se u svom govoru zadrzala na
strajku "Eaton"-- a u Torontu, pozdra-vil- a hrabrost 1 pozrtvovanost radnika
1 pozvala ceo auditorij da se solida-ris- e
sa strajkacima, ucescem u de-monstracija-ma
svake subote ispred
zgrada ove najvece robne kue u Ka-nad- i.
Spremnost na dalju borbu i uver-ljiv- i
optimizam, posle rezimiranja
predenog puta u borbi za prava rad-nih
ljudi i ravnopravnost iena, cinili
su nezaboravnim izlaganje Angele
Devis:
"Mislim da smo u mnogo boljoj si-tuac- iji
nego Sto smo ikada do sada bi-l- i.
Mislim da je postignuto ve6e razu- -
mevanje o medusobnoj povezanosti
borbe za radnicka prava, borbe za
ravnopravnost iena i borbe protiv
inostrane agresije i okupacije. Nema
ni govora o tome da ce se kazaljke na
casovniku vratiti unazad "u dobra
stara vremena".
Nadahnula je borbenim entuzija-zmo- m
ceo auditorij kada je sve pri-sutn- e
pozvala na solidarnost sa bor-bo- m
juznoafrickog naroda protiv
aparthejda.
Svoj impresivan govor Angela Da-vi- s
je zavrsila isticuci znacaj zena u
mirovnom pokretu
"Univerzalni usklik sa Internacio-nalnog
dana zena sirom sveta je mir.
Zene koje daruju zivot, bore se i da
ga sacuvaju. Milioni zena iz Evrope,
Azije, Afrike, Juine i Severne Ameri-ke- ,
porucuju — Zabranite bombe! Mir
l prijateljstvo! Miroljubiva koegzi-stencij- a
medu narodima i nacijama!
"Ujedinjene zene poseduju
ogromnu moc da zaustave rat. Poslu-sajm- o
glas zena".
Katarina KOSTIC
Ronald Reagan je zakljucio da nece
sudjelovati u proslavi Dana Pobjede
(V-- e Day) nad Hitlerovim nacistima
kad u maju posjeti Zapadnu Njemac-ku- .
To se tumaci kao jasan znak gdje
on stoji u odnosu na pobjedu Save-znik- a
nad fasizmom. Njegova izlika
da bi to stvorilo podjelu medu raznim
skupinama vrlo je prozirna. To se po
mnogima smatra kao pokusaj da pri-kri- je
svoju opoziciju ishodu Drugog
svjetskog rata i da Sovjetskom Savezu
uskrati priznati odluCujucu ulogu u
porazu fasizma.
Buduci biv§i holivudski "cowboy"
uiiva u paradiranju, isprva je izgle-dal- o
da bi mogao iskoristiti priliku
da se pojavi na historijskom mjestu
gdje su se americke cete susrele sa
sovjetskim vojnicima, ili pak u Ber-lin- u
kojeg je na juris zauzela Crvena
armija, ali kad se culi glasovi mrmlja-nj- a
sa strane revanSistickih eleme-nat- a
u vladaju£im krugovima Za-pad- ne
Njemacke, on je poceo govoriti
da ne zeli gledati "natrag" niti po-novo
"raspaljivati stare mrznje". Pro-matra- fi
na to postavljaju pitanje za-st- o
je poznatom nacistickom ratnom
kriminalcu Arturu Rudolfu podijelio
medalju "odlicnosti". Kad je taj Hi-tler- ov raketni strucnjak bio raskrin-ka- n
kao ratni zlo£inac, koji je bio do-premlj- en
u Ameriku kao specialist
u torn poslu, pustili su ga da se povrati
u Zapadnu Njemacku prije nego je
bruka o njegovim zlocinima postala
opca javnost. Reagan nije pozalio sto
ga je odlikovao.
Reagan takoder cesto puta napomi-nj- e
kako ne priznaje sporazum postig-nu- t
u Jalti pri kraju rata za poraz
Naci-fasistic- ke osovine, kojim su bili
polozeni temelji za buduci mir. On
time podstice kontrarevolucionarne
elemente u Poljskoj i ostalim zem-ijama
Socijalisticke zajednice, da na-sta- ve
sa svojim rusilackim radom.
Zdrav razum n.iroljubivih snaga u
svijetu prevladati ce i eru Reaganov-stine- .
Sporazum u Jalti sluzi kao pri-mj- er
svima demokratskim snagama u
svijetu da zbijaju svoje redove za sa-6uva- nje mira i napretka ljudskog ro-d- a.
A.B.