Nase Novine, May 20, 1981

              'Л знд——--— ;ј-ч- д .£ .W-r,- '
6'
v ' .. ' Л1
Jlww
VOL. 50. 6. (446)
U nepunih mesecdana, od
kako je Ronald Reagan pre-uze- o
predsednicku funkciju,
Amerika se susrede sa pro-blemi- ma
koji su, u mno-gom- e,
rezultat posledica iza-zvan- ih
od same admini-stracij- e,
koji su uvedani sa
krutimstavom ili neznajnjem
administracije prilikom pri-laze- nja
ka гебепји.
Mnogi politidki analitidari
tvrde da je јоб za vreme
predsednidke kampanje,
Reagan obecavao tvrdi stav i
dvrstu ruku i da se sadaSnja
administracija, jo§ tada, po-de- la
naduvavati da bi iz-gled- ala,
sa autoritetom ame-ridk-og
predsednika, zaista
modna, straSna i gotovo
svemoguca.
Reagan, sa svojim pomo-dnicim- a,
najavio je novi rat
Sovjetskom Savezu, op-tuzuj- udi
ga za terorizam u
svetu. Sprega Reagan — ~
General Haig nije gubila
vreme da pronade "krivce" za
ameridke poteSkode u pri-vre- di
i u politick Ona je brzo
ргопаб1а jednostavno re-беп- је:
Upri prstom u jednom
pravcu, ukini nijanse i sve
potrpaj u jednu vredu. Oni su
odmah ukinuli i iz upotrebe
izbacili redi "gerilci", "borci
zaslobudu", "ustanici", "na-rodnooslobodil- adki
pokreti",
"patrioti", "radikali itd., i sve
to uvrstili pod jedan naziv:
"teroristi".
OPTU2ENA JUGOSLAVIJA
Oni ne priznaju odnose
drugih zemalja sa narodno-oslobodiladki- m
pokretima a
sve zemlje koje ne pri-hvata- ju,
ili ne bi htele da
. prihvate, ameridke diktate ili
filozofiju nove administra-cije,
optuzuju za terorizam.
General Haig je i ranije
potcenjivadki nazivao ne-svrsta- ne
zemlje ".takozvanim
tredim svetom", a tad je,
verovatno, imao џ vidu i
Jugoslaviju.
BivSi general Haig, sada
najviSi inzenjer spoljne poli-tik- e
SAD, izmislio je termine
za mnoge zemlje, koje se
njemu zbog nedega na do-pada- ju,
i bez ikakvog stida
nazvao vlade tih zemalja
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, FEBRUARY 11, 1981
Јшчиац-aiiil- !" vjiKJn iij-ц-
ш
"teroristidkim". Pored Ma-- mocnijih zemalja sveta, sa
darske, Cehoslovadke i Bu- - demokratski raspolozenim
garske, koje bi imale po narodom, nudeci okvire ne
jedan "centar za treniranje samo konzervativnog ko-teroris- ta",
optuzena je i Ju- - cepta sveta, nego i filozofiju
goslavija drzi detiri takva najratobbrnijeg imperi-centr- a
blizu bugarske gra-- jalizma. Ljudima koji, mo-nic- e,
zda, nikad u normalnim us-NaS- im
ditaocima ostav- - lovima ne bi imali toliku
Ijamo da sami procene ko-- vlast, lakomozedase "zavrti
liko je teroristidkih napada i u glavi".
zlodina podinjeno nad jugo- - Diiavni sekrtar Haig ved
slovenskim gradanima imo- - se ljuti na sve koji node da
vini ba§ na samom tlu Ame- - smanje budzet jer onda on
rike . ne moze tako efektivno da se
LATINSKA AMERIKA
kojima se On se facjjU
suodavaju uvedani su i
na svim stranama
sveta i tim Sto nova admini-stracija
ne zeli realnu ocenu
svetske nego upor
no i tvrdoglavo namede svoju
volju i
i ve6i
protiv
i
i
SSSSSSSEE 'ш
i
sluzi njime u pregovorima sa
i drugima u
Prob'lemi sa spoljnoj politici. ljuti i
SAD
umnozeni
situacije,
filozofiju.
na tarmere kon zeie aa
prodaju zito Sovjetskom Sa-vezu.
U svojim kratkim
u ugovor
oruzju SALT,
demo- - normalizacija
agrarnu reformu, za oslo- - vojnog u svetu
vojnofaSistiCkih ogleda se u oStrim
i terora proglaSeni optuzbama Sovjet- -
teroristi6kim. Takva skog Saveza i sve бебсјт
moze naidi simpatije
атегјбкод naroda, naro6ito nika da se prede aktivnu
sve kato-Ii6k- ih
sve§tenika voj-ni- h
hunta kohzervativnih
latifundista.
Reaganova
samom se
Т.ЦШкиуЧЛгУЦД
da
saveznicima
izjavama
snalaze politikom
administracije, jer nikako
moau neku listu
pred problemom iznenadnog p0liti6kih prednosti.
preuzimanja Ona Sa su to mogli i
celo jedne od snvatjj
rWvw' --vfc' .'' .Www-- .
su ra
ДјЦ
u Zalivu.
CENTS PER COPY
z-33s=-
Hsrzs:
SAOPCENJE
iifgH'ia'ig.'iSBa
Bssmsss
MJ
аапди
Члiaчvл;l7llL.lllЗ№wц-'J- 1
Od 1. februara "Nase novine" imaju novog
upravitelja (Administratora); to je
Vukman.
je poznata kao tredunijski (slndikalni)
organizator u (organizirala je zene koje
obavljaju kucne poslove).
Izyrsni vjeruje da ce ona uspjeti da
unapredi poslovanje Administracije i apelira na
citaoce da joj u tome pomognu.
Izvrsni "NN"
23S53 ути.ЧтМГШЖШКУМГтШМПУМ-ВШУШЈЧГЖЖг- Мј
U Britanskoj Columbiji ved punog sloma u strpljenju, pa
nekoliko godina radnici po je James Kinnaird, inade
svim industrijama i sluz-- miran i strpljiv
bama dovodeni su na ivice sednik Federacija rada u
i uvek apeliralo morao izjaviti da se
da skromni u svojim viSe ne moie i da de
zahtevima, bi poviSica u provinciji sve
plata "eskalirala in- - vi§e i Sire izlaziti na strajk sa
Sada je doSlo do pot--
godine: Ugovor o ka- - ali zato de biti
nalu sa Panamom, Srednjo-- prijateljski raspolozena po--
vezi sa spoljnom poll- - isto6ni pregovori, o тадабе i diktature u zem-tiko- m,
Reagan pokazao strateSkom Ijama koje su sasvim uz
koliko je oskudno njegovo smirivanje u Rodeziji (Zim- - amerifiku politiku, kao na
Tako su i pokreti za znanje. -- Percepcija njegove od-krati- ju,
za prava, za administracije u pogledu nosa sa Kubom, Vietnamom
ekvilibrija
bodenje od refiima i
diktatura protiv
politika
ne na zahtevima njegovih ротоб- -
na
oslobodeni
zapetom рибкот"
Mirjana
strpljenja
radnici
njihovih
babwe),
i Kinom.
SluSajudi Haiga, generala
ekonomskim zahte- -
njoj,
Izbegavade nesla-ganj- a
saveznicima
opSirne diskusije
pretvorenog u diplomatu, njima da neslaganje ogra- -
Reaganova administracija ni6ili diplomatske kanale.
u6initi: Reaganovana admini- -
Otvoreno kritikovati i straciia пебе da
sada kada u Latinskoj politiku hladnog rata i Ma- - napadati sovjetsko pona- - pridobije zemlje u razvoju
dizu najSiri kartizma u Sanje. Ne6e dozvoliti da se koje Haig ionako nazvao
naroda deo
vlada ve6 u
po6etku na§la
sovjetski
"NA NlSTA NOVO" normalno bilo kojom zem-Ampri- ki
nnvinari tfiSkn se
sa nove
ne
naDrave
vlasti. je carterom
stala na naj- - njegove planove
Ameridki taoci Iranu, ali
ZaSto?
50
Mirjana
odbor
odbor
veoma pred- -
se B.C.,
budu ovako
jer ovoj
1977. bliske
je
bi
бе na
de nastoiati
se
je
oanosi razvijaju
ZAPADU sa
Ijom.
su
Umesto obzira prema Ijud-ski- m
pravima, koji mogu biti
predmet diplomatske raz-govo- re,
amerifika diploma-tij-a
6e otvarati baraznu vatru
na zemlje koje nisu sasvim
! :Фж7:ттттш -- i ' -- "'
u
i
za
tna mornarica joS uvek plovi sa
Persiskom
шл:ад,твд№дшћди"Д}гс
svojim
vima.
primer J uzna Koreja.
javna
sa i vo-di6- e-sa
Americi slojevi zemlji.
Cjjeva
Torontu
ljudska
"takozvani tre6i svet".
Nece traiiti osvete prema
Iranu.
GLAVNE BRIGE
Administracija ce naro6ito
voditi raduna o razvoju do-gada- ja
u Poljskoj i El Sal-vado- ru.
U Poljskoj ce pod-strekiv- ati
nerede sa nadom
da preko nereda u Poljskoj
(Nastavak na st. 6)
LA2NI PRIJATELJi
RADNIKA
Kad su neki bolnidki upo-sleni- ci
upitali ontarijskog
ministra zdravlja Timbrela
kako to da on i provincijalna
konzervativna vlada podu-pir- u
radnidke strajkove u
Poljskoj a uskracuju pravo
na strajk njima (bolnidkim
uposlenicima u Ontariu),
ovaj je odgovorio: "To je
druya stvar".
Konzervativci su isto takvi
"prijatelji" poljskih radnika
kao §to su i drugih radni-ka
u svojoj zemlji.