Jedinstvo, January 10, 1961

              1
I z p r o 5 1 o s t i n a s i h n a r o d a
NACIONALNG PITANJE U
STAROJ JUGOSLAVUi
( Nastavak)
U krugowma tadanje viado pndaalo se ovom spo-razum- u
Cvctkowc-Mace- k znaccnje, da je time rijescno hr-Vats- ko
pitanje. To su isticali sluzbeno i krugovi oko 31a-cek- a,
a to je proizlazilo, na pr. i iz okruznice, koju jc Vla-dimir
Macek 10. oktobra 19o9. upulio "svim narodnim za-stupnici- ma
i prcdsjednicima kotarskih organizacija". U
njoj se pored ostaloga kaze:
"Draga braco! U vezi sa najnovijim dogadjajima
duznost mi ju obavijestiti vas o slijedecem:
Sve ovo vrijeme nakon posljednje sjednice Hrvat-sko- g
narodnog zastupstva glavna mi je briga s jedne
strane prenos vlasti s beogradske vlade na vladu Ba-novi- nc Hrvatske, a s druge strane izgradnja slobodne
Ilrvatske na nacclima velikih ucitelja Stjepana i Antu-n- a
Radica. Radi toga ja dijclim svoje vrijeme s jedne
strane na rad u Beogradu, a s drugc na rad u Zagrcbu
i qbicno boravim jednu polovicu tjedna u Beogradu, a
drugu u Zagrcbu.
Posao oko prenosa vlasti razvija so na moje pot-pun- o
zadovoljstvo. Postoji dobro razumijevanje izme-dju
glavnih politickih faktora u Beogradu i mene, te
nigdje ne nailazim na neprcmostivc zapreke provcdbi
politike sporazuma . . .
. . . Ne samo da sam zadovoljan drzanjem minist-r- a
predsjcdnika Dragiie Cvetkovica i ostalih clanova
vlade u pitanjima prenosa vlasti na Banovinu Ilrvat-sku- ,
nego nailazim kod njih na dobro razumijevanje i
u obnavljanju poslova, koji su zajednieki cijcloj drza-vno- j
zajcdnici. Tu je u prvom redu vanjska politika.
Glede njcnog vodjenja postoji suglasnost izmedju me-ne
i glavnih politickih faktora u Beogradu. I oni su ba
kao i mi za neutralnost i ncuplitanje u sadanji evropski
rat. Vanjsku politiku vodimo u torn duhu, pa tvrdo vje-ruje- m, da co nam uz pomoc Bozju uspjcti sacuvati hr-vats- ki
seljacki narod od ratnih strahota . . .
. . . Medjutim provedba politike sporazuma, a u
prvom redu izgradnja slobodne Ilrvatske i sudjelova-nj- o
predstavnika hrvatskog naroda u vodjenju poslova
cjelokupne drzavnc zajednicc ne odgovara onima, koji
su zivjcli od nasih nesredjenih prilika, a to su s jedne
strane komunisti i t. zv. frankovci, a s drugo strane
slojadinovicevci i ostali veliko-Srb- i. Godinama oni ru-j- ut
sluzcci se kod toga najpodlijim sredstvima ne bi Ii
unijcli zabunu u slo2ne hrvatske redove kada ih vec
no mogu m razbiti ni oslabiti. Pozivanje na vojnu vjez-b- u
i nespremnost vojne uprave, da provedc taj posao
na suvrcmeni nacin, nastoje pnkriveni i javni ncprija-tolj- i
slogc hrvatskog seljackog naroda i politike spo-razuma
upotrebiti za svoje stare ciljevc . . .
Kadi toga potreban nam je oprez, disciplina i su-zdrzljiv- ost
i onda, kada nam se cini i krivica i neprav-da- .
Nakon dvadesct godina teske borbe doeli smo do
toga, da mozemo u djelo provesti svoj program, pobo-Ijsa- ti
svoju sadasnjost i osigurati bolju buducnost sebi i
svojoj djeci. Nitko nas ne moze sprijefiiti negoli to ka-da
bi medju nama ncstalo dosadasnje discipline i sloge,
to kada bismo nasjedali lazima i podvalama protivnic-ki- m
i pomogli im, da mogu s pravom tvrditi, kako u Hr-vatek- oj vlada ncrcd i anarhija i kako netko izvan nas
treba kod nas uvoditi red ili nas бак oslobadjati. Da-llas
je nasa sudbna u nasim rukama — to mora znati
svatko od nas. Zato nam jo vise nego ikada potrebna
dieciplina i sloga . . . Narodni znstupnici i odbornici 1ISS, koji 2ive u
krajevima, gdjo se nalaze u vecoj mjeri skupljene voj-niCk- e
jeduuee s hrvatskim vojnicima, imadu se za zgo-da- n
na6in pobrinuti da za ovu moju poruku sazna svaki
lirvatski seljak, koji se sada nalazi pod oruijem.
Zapovjednicima pak i podzapovjednicima hrvat-ske
Seljacke l Gradjanske zaStite nalaSem, da najbud-nij- e
pripazc, narocito u gradovima u njihovoj okolici,
na sve one koji cc rovariti i sijati zabunu u narod.
S hrvatskim sclja6kim pozdravom—
Dr. Vlatko Macek v. r. "
Zagreb, dne 10. listopada 1939.
SLOVLSSKl OD Л1 L V I
PISMO REDAKCiJI IN
Ko citam clanok "Pismo
rcdakciji" se mi vzbudi za-Ve- st,
da Slovenski odmevi,
pa naj si bodo namenjeni v
vsej svoji pozitivnosti in kon-struktivno- sti,
ne najdejo ve-dn- o
razumevanja mod na§i-m- i
rojaki in zato se pri njih
lahko imenujejo Slovenski
"ncrazumevi".
Prvo bi prcdlagal, da vsi
ncpotujScni in progresivni
Slovenci priznamo vrednost
in namen nascga lista "Jedi-nstvo- "
in da se prenehamo
truditi, da bi po nasi "stari"
navadi nc napravili iz nasc-ga
"Jedinstva" in bratstva
— razjedinstva in mrznjc.
"Jcdinstvo" kot list in kod
ideja ni samo lokalni caso-pis- ,
ki budi samo zavest bra-tstva
in edinosti mod jugo-slovanski- mi
narodi, tcmve5
sluzi neprimerno ve5jcmu in
globljomu univerzalnemu
r.amenu. V svojemu gigant-skom- u
poletu progresa, v te-s- ni
zvezi z znanostjo in logi-k- o,
spremljan г evolucijo na-ravn- ih
zakonov grudi novi
svot in oblikuje novo 51ove-Sk- o
druibo.
To je paramountnlnl xna-ca- j
"Jedinetva", ki se dn-dane- e
hkrati izrsin na vseh
petlh kontinentih. Tov. 3U fo-lic,
Grbic in Brocanac so Iju-dj- e,
ki jih fflommo cenitl,
apoftovnti in jim slediti. Oni
4
so oksponenti univerzalnoga
progresa in aktivatorji novo,
socialnc modcrne dobc. Prc-kalje- ni
v nesebicni borbi za
ljudske pravice, spremljani
in oborozeni z znanostjo di-alekticn- ega
materijalizma o-- ni
so spoznali smisel in na-men
"Jedinstva" in njegovc
akcije.
Zadali so si gromno nalo-p- o,
za katero jim bodo hva-lezn- c
bodoce generacije clo-vcSt- va
: Transformirati po-me- n
besedc "Jcdinstvo" v
drustveno akcijo in ujedini-t- i
vse jugoslovanske narode
v borbi za enakopravnost,
mir in progres vsega cloves-tva- ,
na poti v srocncjso bo-do- c
nost.
Srbi, Hrvatjc, Slovenci,
Makcdonci in Crnogorci!
Naj bo enkrat za vsclcj
vsem jasno: Mi vsi smo del
velikc slovanske skupnosti.
Rodila nas je slovanska mati
in v nas bije slovansko sree.
Xasa velika slovanska misel
vodi in usmerja nas logicni
razum. XaSa slavna pretek-lo- et je pekrita z vencem sla-ve
in Urn homo naSli pot,
kjer nje sinovi si proeti vo-Ij- o,
vero in poetave. Naj vec
otrokom liil aluve.
Ki nismo narod suinjev in
birieev, temve€ narod jroe-podarj- ev,
2en{akov in filo-zofo- v, real to v ki kalimo
Miroljubiva
2)
Kroz celo vreme poetojanja sov-jete- ke vlasti ideja o mirnoj kofcg-zistenc- iji bila Je na prvom metu
u odnosima Sov. Saveza sa drugjm
drfavama. Xa drugom Kongresu
Sovjeta, 8 novembra 1917, samo
jedan dan poele revolucije bio je
usvojen Dekret o Mini i Lenjin je
tada povorio o potrebi obnove sta-ri- h
paktova careke Kusije sa dru-gi- m
zemljama i da se odbace sve
ta£ke ugovora koje odredjuju plja-l- ki
i nasilje protiv dmgih nacija.
U istom meeecu (21 nov. 1917) sov-jetek- a vlada uputila je "Xotu sa-veznicl- cim ambasadorima" i priklju-6i- Si
joj "Dekret o Miru" zamolila
da se to uzme "kao formalni pred-Ior- ".
Dva dana kasnije bila je upu-6en- a
nota diplomatskim pretetav-nicim- a neutralnih driava (N'orve-бк- а,
Svedska, Danska, Svajcarska,
Holandija i Spanija) u kojoj j
sovjeteka vlada traiila da neutral-n- e driave prenesu predloge driava-m- a Antante, budu£i da saveznici
nisu odgovorili na "Dekret o Miru".
Pored ovih iinjeni su jo5 mnogi
predlozi i pokuSaji ali saveznici su
cutali. Xemci su bili svesni potpu-n- e
diplomatske izolovanostl od
strane saveznika pa su traiili naj-tei- e
uslove. pod kojima je Hrest-Litove- ki mir i bio zakljucen. . . . Za vreme invazije, kada su Sov-jet- e
napadali sa svih strana i pot-pomag- ali unutraSnje izdajnike
bande, sovjetska vlada je nudila
14 puta pregovoro za mirno reJSe-n- je
problema iako je od pn-o- g da-na
invazije snaga sovjeta rasla sve
nSe i vise. I'a ipak, 1920 bila su
zakljucena 4 mlrovna ugovora.
Strana invazija krahirala je u je-se- n
1920 (ne racunajufi jnpansku
okupeciju na Dalekom Istoku, koja
je trajala joS dve godine) i prob-lem
mirne koegzistencije ponovo
se rojavljuje kao etvar naceln. . . . Xa denetom Kongresu Kompar-tij- e
1921 Lenjin je insistirao na
potrebi saradnje izmedju kapitali-''tii'ki- h driava podvIaeMJi da miro-ljubiva
koegzistencija nije samo
politick! akt nego Istorijska nuida,
neSto bez cega e ne mole. I ustva-r- i.
prvi Englesko-SovieU- ki trgova-f- k
ugovor bio je zakljucen iste go-din- e,
od kojeg su obe strane Imale
koristl. Zatim je Sovjetska vlada
posla jos dalje priznavajui dugove
carske Rusije. To je izazvalo zi-- u
di=;lnisiju medju Ukozvanim savez-nicim- a. koji na posletku dolaze do
zakljufka da sazovu internacional-n- u
ekonomsku konferenciju u Geno-- vi aprila 1922. Xa samoj konferen-cij- i
sovjetski pretsta%-ni- k ierin,
objaSnjavajui stanoviste sov. vla-de,
rekao je da sovfetska delegacl-j- a shvata sadasnji istorijski period
koji dozvoljava postojanje starog 1
novog sistema. ekonomsku sarad-nj- u
izmedju driiava sa razUeitim
sistemima i predlnge program nje-go- ve vlaIe ги1 sedam tacakfl. 1)
Sovjetska vlada namemo i dobro-voljn- o otvara svoje gran ice za
"tvaranje intemacionalnih prolaz-ni- h
puteva. (Samo oni koji pamte
ill oni koji su stmlirali talasnje
tanje u granicama Sov. Saveza
movu cenitl samopouzdanje ovc po-nud-e).
2) Dozvoliti obradjivan.ie na
milione hektara najbolje zemlje na
rsuvelatu i . d. m. gdoihpunMriitrioiknoinhcebsoijgeatssutmavaa,
kroz celu teritoriju Sov. Saveza.
(Ova taka bila je wlbijena jer je
tada vladalo opSte miSljenje medju
kapitalistima da ee Sovjetska Uu-si- ja ubrzo propaxti) 3) GodiSnje
investiranje kapitala u ovu svrhu. . . (Predlog odbijen). 4) OpSte otrra-nion- je naoruiania sa apsolutnom
zabranom varvakog nncma rato- -
SLAVKU
jeklo pravice v ognju skup-nosti
in progresa celega sve-ta.
Nam pripada vscmirje in
bodocnost. Resnica, ki tirja
jo kri prclita za pravice in
univerzalna lepota spremlja
naso vcliko pot.
Nam slcdijo narodi mili-jono- v
v Aziji, Afriki, Evropi
in sedaj na§a nesebi6na veli-ka
misel odpira vrata ameri
skemu kontincntu, kjer bo
novo seme vzrodilo novi sad
— bratstva in edinstva.
Mi smo nepremagljivi,
ker jc 'infinitivni razum iz-br- al
nas, kot tvorce novo Slo-ve§- ke
edruzbe, in nam zadal
univerzalno nalago, da resi-m- o
svet kaosa, trpljenja in
mizerije, enkrat za vselej.
V tern stoletju se bo to izpol-nil- o,
uresnicil se bo nas pra-davn- i
san.
Naj iivi mir, razum in na-5- a
velika in plcmenita "slo-vanska
zavest" na vekov ve-k-c,
v vsej svoji univerzalni
progresivnosti!
V. Gajsck
Polna enakopravnost
vseh dravljanov Kanadc
ne glede na razlike v na-rodno- sti, barvi kozc, ver-s- ki ali politicni pripadno-sti- ,
ni ne glede na to, kjer
so rojeni — to je ena oeno-vni- h
tock naseg programa.
(Rezolucija ZJK)
koegzistencija
G . P E S A
vanja sa otrovnim gasovima, bom-bardovanj- em
iz vazduha ili bilo ko-je
vrste uniStavanja mirnog eta-novnistv- a. (Iako je Versa! jski l'akt
obecao diskusiju po ovim pitanji-ma,
sovjetski predlog bio je odb-ijen).
. . . Sovjetska vlada je predlagala joS
i reviziju povelje Lige Nacija, gde
bi usle sve driave bez obzira da li
su potoednice ili pobedjene; uepos-tavljan- je tehnifkih komisija za na-c- rt
i sprovodjenje ekonomske re-konstruk- cije
po celom svetu; pode-l- u
postojece rezen--e zlata medju
svim driavama na dugorone zaj-mo- ve itd. ali Rvi predlozi bill su
odbaceni od strane kapitalista. Ta-ke
vidimo da se Sovjetski Savez, od
samog poetka, pridriava punog
programa mirne koegzistencije i
saradnje sa kapitalistickim driava-ma
u kojima vlada sistem mrzak
c-je-tima
isto toliko koliko i sov-jetski
kapitalistima. Sov. Savez je
od prvog dana podnosio predloge o
mirnoj koegzistenciji i razorula-nju- ,
u jednoj ili drugoj formi, nai-laze- ft
na uspehe i razumevanje. . . . Jedan od prvih primera bio je ugo-vor
o uzajamnom namirenju dugo-gov- a
sa XemaJkom potpisan u Iiap-palo-- u. Jedan drugi dalekoseiniji
ekonomski ugovor bio je potpisan
sa engleskom Labour vladom 1924
ali je odbijena ratifikacija istog
od strane konzervativne vlade ko-ja
je doSla na vlast posle toga. U
maju 1927 Sov. Savez je uzeo uces-c- a
na konferenciji o ekonomskim
pitanjima, odrianoj od strane Lige
Xacija, iako tada Sov. Savez joS
nije bio clan Lige. Konferencija je
odbila sovjetski predlog kojim su
se pozivale sve driave da prosire
njihove veze sa Sov. Savezom na
bazi mirne koegzitencije dva raz-lifit- a sistema.
1931 sscteka ekonomska kriza
bila je u punom jeku. Liga Xacija
uspostavila je "Кторки komisi-ju- "
da ispita puteve i nacine za
smanjenje antagonizma izazivanog
u ovoj situaciji. U maju Litvinov
preporufuje da sve driave iz Lige
usvoje deklaraciju koju je on naz-va- o
"Pakt ekonomskog nenapada-nja- ". I'rema njemu, morale bi se
sniziti sve cene na domadim trii-"tim- a
na jeiinakost sa eksportnim
cenama i tako se osigurati protiv
"dumpinga" dok bi se profiirila ku-pov- na
mod u svim zemljama. Ovaj
predlog nije bio usvojen ali nije ni
odbijen. U novewbru Litvinov je
usjeo da uveri podkomitet da usvo-j- i
rezoluciju od dve taeke:
1) Komitet usvaja opStu ideju
imajuci u vidu sovjetski predlog u
vezi sa 1'aktom o ekonomakom ne-napada- nju.
2) Komitet beleii moguenost
mirne koegzistencije driava sa raz-
Ueitim ekonomskim i socijalnim
sastavima.
(Xa(aicc se)
Sovjetska pomoc Kubi
Sovjetski Savez ce pomo-c- i
Kubi da izgradi 100 veli-kih
tvornica. Ostale socijali-sti5k- o
zomlje ce pomoci izg-radn- ju
21 tvornicc. Cchoslo-абк- а
cc joj dati zajam od
50 milljuna dolara.
Trgovacka razmjena iz-medju
SSSII-- a i Kube u
1961. godini ce iznositi 1G8
milijuna dolara.
PRE2I HO V VORANC :
Strasno
Indijska vlada je ovih da-- 1
na objavila svoj treci peto-podiSn- ji
plan. Pored nasta-- j
vljanja industrijalizacije,
planom se izmedju 1961. i
1965. — postavlja zadatak,
da Indija snabde sebe najpo-trebniji- m namirnicama. Za
to je potrebno, da se sada ni-v- o
proizvodnje za pola de-ceni- jc
poveca za nista manje
nego 33%.
Bogatstvo i siromastvo
Vec je cilj plana karakte-ristica- n
za ogromne proble
mo ovc ogromne, neizmemo
bogate i ncizmerno siromas-n- e
zemlje.
Neizmerno bogata zem-Ija- ?
Da, jer uz odgovaraju-c-u
privredu na njonim veli-ki- m povrsinama godi§nje b;
sc tri puta mogla ubirati le-tin- a, njene pianino skrivaju
u sebi skupoceno rude, nje-r.- a
umetnost je obogatila бо-vecans-tvo
neocenjivim bla-go- m.
Istovremeno, siromasna
7emlja? Da, jer i danas, sre-dino- m
XX. veka, uprkos dzi-novski- h
napora vlade, upr-kos
zamaSne inostranc, u
prvom redu sovjotske pomo-ci
ovde gladuju milioni, a i--
ma ih na stotine miliona, ko-ji
se nikad u zivotu јоз nisu
najeli.
Sta jc tajna ovo privrcdne
protivreSnoeti? Vekovni ko-lonijal- ni jaram. Indija se na-ziva- la
riznicom Britanske
imperije.
Iz ove ogromne zemlje sve
vrednotc, sva krv i sav znoj
tekli su u Englesku — a kao
uzvrat za to dobila jc groz-n- u
cksploataciju. namerno
konzerviranje zaostalosti.
Jedan primer od mnogih : Indija jo imala razvijenu
industriju za izradu karton-sko- g platna. koja je osigura-val- a hleb milionima liudi. A-- li Engleska jo: 1. otcla od
indijskih tkalaca sfrovine,
2. kodkuce ih preradila i 3.
jedan njen deo bacila na in-dijs-ko
tr?.i5te, postavSi time
nepobedivi takmac jadnim
indijskim majstorima i sit-ni-m trgovcima. Pro nckoliko
decenija je бак i jedan cn- -
gleski list morao pisati o to-me,
da u tkalackoj cetvrti
glavnoga prada Delhija "ne-miloerd- no indijsko sunce pr-z- i
tela obrtnika i prodavaca
koji su umrli od gladi".
Drven! plug
Ako se pak neko drznuo
kazati ma i jednu rec protiv
ovogn, namesnik engleskog
kralja, takozvani indijski
potkrali pobrimio so o tome,
da se "buntovnik" ucini bo-'zopasni-m.
JIahatma Gandi.
K RI
II.
Vojenk tisto поб po napadu na partizane ni mogel najt:
miru. Bil jc tako zbit, da se je komaj vlekel po nogah, to-d- a
ko jc logel na svoje lczisSe na parni, ni mogel zaspati.
Kakor hitro jc zatisnil uti4ijcne o6i, jc zaglcdal pred se-bo- j
tisto svetlo, bcze6o podobo v gozdu, ki se je zgrudila
v goscavo in ki jc potem niso nasli .Zdclo sc mu je, da jc
njegova puska zadnja ustrclila nanjo. Bal se jc tcga pri-znanj- a,
toda vedno znova mu je ta podoba vstajala prcd
o5mi. Mogo6e pa ni streljal on, mogo6e sta bila Rojenkov
in Sojenkov tista, ki sta strcljala. Vasih si jo sku§al do-poved-ati,
da tista podoba ni bila ziva, ampak da je bila le
kaka cudna prikazen, toda koj nato je §e bolj zivo verjel.
da je bil to le 61ovek, ki je izginil v goicavo. Tudi to mu ni
pomagalo, ko si je skusal dopovedovati, da je bezefa po-doba
zbezala dalje v goro, da se je re§ila, kakor so so re-£i- li
drugi, ki so jih lovili. Nazadnje tega ni verjel. Bil je ves
mokcr od samega tuhtanja in ko je bila ura blizu polnoci,
je vstal, si nataknil cevljo in klobuk in odscl v поб. Neyi-dn- a тоб ga jc vlekla proti gori, da se proprica, ali je nje-go- v strah upravi6en ali ne.
No5 je bila mesecna, dasi so tenke meglice zakrivale
nebo. Gora je stala vsa veliSanstna in svetla v ozadju, po
njcnih pobocjih so neprestano migale ozke sence oblakov,
ki so zagrinjali luno. Dolina je bila temnejsa od gore. Tisti
pragovi, kjer so bili zakopani partizani, so sc zdeli cisto
blizu, da bi jih clovek skoraj z roko doscgel.
VojenKov sm jc potegnu ргеко ceia m zamrmrai:
"Gori bom sel in pogledal v tisto drco, da bom vedel
pri cem da scm."
In je sel proti gori.
Do tistih pragov je bilo podnevi dve uri hoda, toda
Vojonkov je rabil do tja polovico manj. Na8el jc tisto me-st- o, kjer je s tovariSi Iczal prejSnji dan med napadom. Go
ra je bila tiha, ali njega ni bilo strah.
"Malo si oddahnem in potem grem pogledat," si je
dejal in se polozil na mehka, listnata tla.
Leial jc tako komaj par hipov, ko je zagledal spodAj
med drevjem, v somraku mesecinc in senc, bledo, пејмпо
podobo, ki je korakala gori proti njemu. Najprej xa je ob
tej prikazni nekaj stienilo, ko pa je podoba priila bliie,
je skoraj vzkliknil:
"Francuhl"
Bil je Rojenkov sin. Tudi ta se je zgauil, ko je spo-zn- al na tleh svojega mlajlega tovarila.
nasledstvo imperijalizma
Kakvc zadatkc treba savladati u
pctogodiSnjcm planu Indijc?
koji se danas u Indiji smatra
nacionalnim herojem, a ko-ji
je digao glas protiv nacio-nalno- g ugnjetavanja, nala-zi- o
so takoreci uvck iza rese- - taka, a dugo se nalazio u za-tvor- u i danasnji premijer —
ministar Nehru, jedan od is-takn-utih
likova savremene
borbe za mir.
Englezi su doduSe posle
drugog svetskog rata bili
prisiljeni da svojoj bivsoj
"riznici" dadu nczavisnost,
ali ce Indiju jos veoma dugo
pritiskivati ovo prokleto na
sledstvo. Pogledajmo nckoli-ko
primera, u cemu se ono
danas odrazava.
U momentu oslobodjcnja
jednostavno i nije bilo indij-sk- e industrije! Otada su u
okviru dva petogodiinja pla-na
zapoceli sprovodjenje ve-lik- og programa industrijali-zacije,
koji su potpomogli i
sovjetski ljudi.
Sovjetski Savez je, na pri-mer,
u mestu Bhila izgradio
ogromni mctalurski kombi-na- t
s najmodernijim uredja-jim- a. Ali sve jo to, zasada
samo jedna kapljica u moru
115 miliona ljudi i 600 hilja-d- a sola. Uprkos ovakvim na- -
porima — a to je grch impo-- 1 rijalizma — svega 11 indij-sko- g
seljaStva raspola2e me- -
talnim poljoprivrcdnim oru-djim- a!
Ogromna vecina se-1,'a- ka jo5 i danas, u XX. ve-k- u
ore drvenim plugovima!
IT ecloj ovoj ogromnoj zem-l- ji
i danas ima svega 31 hi-lja- do traktora!
Uz to, zemlje skoro uop-St- e nisu djubreno. Industrija
veStackog djubriva jo neraz-vijen- a. a organsko djubrivo
dospeva na njiv0 samo onda.
kada ga zbog kiSnog doba
no mogu osuiti i upotrebiti
kao gorivo. "Danas vec zna
mo da jo to rasipanje, — re-kao
jo novinaru jedan Sezdc-sctogodiS- nji soljak iz Pan-('Xapsk- e oblasti, DXagSit, —
ali nemamo drva i uglja, pa
necim ipak moramo kuvati."
Tu2an primer zanomari-vanj- a komunalnih urodjaja
prodstavlja slu6ai naiveceg
indijskog grada Kalkuto.
Ovu indijsku metropolu sa
л!)Г.хл1тп:о'л гомое
ritAXCrSKOJ ZA VODJUNJ
1 1LVTA U ALzlUU
IstononjemacJci list "Xeuc
Deutechland" objavljuje da je od
1957. do 1960. godine Zapadna Njp-da- la
Francuskoj 2.5 milijardi mara-k- a
(blizu 500 milijuna dolara) u
ime pomodi za financiranje aliir-sko- g
rata. List pi'f da oil 3S.000
priparlnika Igijo stranara, 70 po--t- o
otpada na Zapadnr Xijemce. STS
trcccm
NA
STRANA 3
6-- i po miliona stanovnika
snabdeva vodom "sveta re-k-a" Indijc, reka Ganges. All
ona ni u kom slucaju no da-j- e dovoljno vode. Naimo
Ganges nosi sa sobom ogro-mn- u kolicinu nanosa, koji
godisnje stvara u bazenima
za ciscenje vode sloj debeo fetiri metra. Ovu kolicinu
ni najmodcraiji bagcri no
mogu da odstrane, tako da
danas umesto potrebnih 650
miliona litara Kalktita dobi-y-a samo 120 miliona litara
ciste vode za pice i kuva-nj- e. Naravno. zedni ljudi,
kada ne dobiju prociscenu
vodu, piju ncprocisccnu —
ne zaboravimo da toplota iz-no- si
-- 10—50 steponi Cclzije-vi- h
! Zbog toga Kalktita ras-pola- zo s jednim od najslabi-ji- h statistika kolera: dnevno
po 40 ljudi oboli od ove stra-n- o bolesti. Stru2njaci tvrdo:
joS pre nckoliko decenija
mogao se proces nagomila
vanja nanosa u bazenima
zaustaviti (da su so Englezi
brinuli o takvim malcnkosti-ma- ,
kao 5to je snabdevanjo
Kalkuto vodom). Danas jo
to vec nomoguco i nije isk-liuco- no. da co nedostatak vn--
de za 10—15 godina uniSti-t-i
ovaj grad.
Jedan druci nrimer za za- - ostalost, koju su ugnjetaci
jo5 i podrzavali time. Sto
skolo uopSto nisu razvijali:
u Indiji jo drevna verska
tradicija, da se zivotinje nc
smeju umstavati. To je do- -
volo do toga, da su via dim
onunomocenici io5 dutrn nos--
Ie oslobodjcnja bili prisiljeni
da potajno pospu seljacke
njivn i okolinu kuca sa sred- -
stvom za unistavanjo paco- -
va.
Bio jo potreban prosvetn!
rad od prcko jedne deccnije,
da bi jedan drugi pamliaps-k- i
seljak. Paibhu Dajal, ra-dos- no docokao brigade za
urcnciiStmavoanjjoe bgololjdoavuacbae.dl"laI o , cl-r.icni- cn, da jo moj prijatclj
Kartha Sing ubrao za 20 tf
vi§e letnino, otkada i sam u
niStava Stetocmje" — rckao
jc Dajal. Istovremeno i da-nas
jo5 200 miliona svetih
krava neemetano pase zno-je- m
polivonu letinu I razbija
noometano prozore u zcmljl,
cijo stanovniStvo takoreci ni-kad
no moz da jede moea.
Proma prora6unima sta-novniStv- a, Indiia co krajom
tredog pctogodiinjeg plana
f'ostici -- 180 miliona. Gornji
podaci mogu pokazati neSto
od onog naslodja, koje tre-ba
likvidirati da ovi ljudi u-op- Sto imaju sta da jedu.
(h)
I "Kaj pa dclas tukaj?" ga jc vpraSal skoraj z lie
'kakim ocitkom.
j "Kaj pa ti dclas tukaj?" mu jc odvrnil Vojonkov.
j Rojenkov so je vlegcl zraven njega in sole ccz nckaj
casa jc ougovonl : "Hotel sem poglcdati tja gori, Se se ni kaj zgodilo.
Clovek jc Slovek."
"Tudi jaz sem zato prisel," jo dejal Vojonkov potem.
Nista se se utegnila dvigniti in nadaljevati poti nav-krebe- r,
ko ju jc zmotilo pokanje hostc v bregu pod njima. Ravno takrat je bil breg poln trepetajocih senc, ker so se
tnear npcrboudiroabllaaksikorazziggrnoizldi , iknjesre jjee mpoolgnlaa. lMunead uvpisrolakimv igodcr-bo- li sta zaglcdala tcmno postavo, ki sc jc hitro pomikala
proti njima. Preden je postava prisla do njiju, sta oba
hkrati vzkliknila:
"Bla2uhl"
Bil je Sojenkov sin, ki jc prisel po gozdu. Ko je ta
zacul svoje ime, ju jc spoznal in se glasno zacudil:
"Ali sta vidva tukaj . . . ? "
Tretji je legal k prvima dvema. Nekaj minut so osta
li tako in molcali, njihove o6i so nemo strmclc po listnatih
tleh, ki so migotale, kakor voda pod mesecmo. Potem je
prvi spregovoril Rojenkov:
"Ali gremo pogledat?"
"Pa gremo," sta odgovorila ona dva, ko da bi se bili
nckaj domenili.
Dvignili so sc in odsli v breg, kjer se jc gozd nehal
in kjer se je priScla goscava. Tarn so vceraj med bojem
videli tisto podobo utoniti proti drci. Dokler je bil gozd
visok, so lahko iskali. Pogledali so za vsako drcvo in sc
sklanjali nad vsako udrtino, toda naili niso niceenr. No-bed- en ni govoril o tern, kaj iScejo.
"Meni sc pa lc zdi, da je tukaj 51o," je menil Cez ne-koli- ko casa Rojenkov.
"Jaz se natancno spomlnjam," jc dejal Sojenkov pre-- udarno.
"To sem tudi jaz videl. MogoJc pa jc Ho dalje proti
drci?"
Med bukovim gozdom in med drto e je raipro§ti
rala precej §iroka goava, na goeto zaraicena z bukovim
grmovjem, malinovjem in drugo drmo. Tu je bilo tele feka-t- i, ker so bila tla рогаМеза in so razen strmega iobo€ja io
padala proti driH, od koder so sliiali lumeti votlo. Tudi
zdaj ni nihee rekel, kaj iScejo, preiekali pa so vee svet
Bq&dsn Zjq C 'ouqojpod faaajd (Xadsljevanje pribojlnj) Г