Nase Novine, February 27, 1986

              '" " "" ~ ...,„. -- ч - -- sjp; --,r —..'""—"" ,??5~':л " '£ V.-m-- ff' гlл!', ЛН "4' "1bw'Yr" %Тд,. гч-- "зл?~$ ~'7Г t' ,itf"
Ifл, шА '- -6
Strahinja Maletic:
О SVEMU I SVACEM I
JOS PONECEM
4i4-s~illl- M л '
Mmi
Kada sam vec pri monstruoznim op-tuzba- ma
koje, pocevsi od 1948. godine
kolaju u nasoj javnosti ne samo protiv
M. Markovica, nego dobrim delom i
nas drugih, primoran sam da se stoga
vratim u proslost tj. u 194142. godinu,
da bi ukratko opisao delikatnu i tesku
sitauciju u kojoj su se jugoslovenski
iseljenici u Americi, u pogledu infor-misanos- ti
nasli, odmah posle kapitula-cij- e
Jugoslavije.
Razumljivo, da smo zbog rata i pre-kinut- ih
veza sa okupiranom Evropom
(osim Engleske), znali samo ono sto su
drugi na prvom mestu Englezi hteli da
mi saznamo, a sto mi u Severnoj i Juz-n- oj
Americi, uopste nismo imali mo-gucno- sti
da proverimo.
Prvo, do krajnosti konfuzne i nedo-recen- e
vesti, servirane su nam iz Ve-lik- e
Britanije, jer su Englezi, jos od ra-nij- e,
za slucaj rata imali u Jugoslaviji
svoje dobro organizovane obavestajne
punktove. Zbog toga, izvor svih vesti
iz Jugoslavije prve godine rata, kanali-sa- n
je, iskljucivo, iz staba Draze Mihaj-lovica
a zvanicni propagandist! u Veli-k- oj
Britaniji, u dosluhu sa jugosloven-sko- m
izbeglickom vladom u Londonu,
plasirali su te vesti "u obradi" ne samo
engleskoj javnosti, nego svim slobod-ni- m narodima sveta van Evrope, a
time i nama u Americi.
Polovinom 1941. godine doznali smo
o eksploziji skladista municije u Sme-derevsk- oj
tvrdjavi, pored zeljeznicke
stanice, pri cemu je cela kompozicija
putnickog voza, sa svim putnicima od-lete- la
u vazduh, a pola Smedereva bilo
poruseno. Engleska i americka stampa
objavile su da je ta diverzija izvrsena
od "srpskih patriota". Zatim smo iz no-vin- a
doznali da je komanda nemacke
okupatorske vojske u Srbiji obnarodo-vala- ,
da ce za jednog ubijenog nemac-ko- g
vojnika, streljati 100 Srba talaca.
Iz toga smo zakljucili, da se u Srbiji
protiv okupatora vode borbe vecih raz-mer- a.
Naravno, da je sve to jos vise
podgrejalo nasu zelju da saznamo sta
se stvarno dogadja u Jugoslaviji.
Zatim su, u pravim bujicama, sle-de- le
vesti o "herojskoj borbi cetnika
Draze Mihajlovica protiv nemacke
okupatorske vojske u Srbiji". Sasvim
logicno i normalno je sta su svi jugo-slovenski
antifasisti, ne samo u Sever-noj,
Juznoj Americi i Engleskoj, nego
i u celom slobodnom svetu tada, te i
takve vesti pozdravljali. (Optuzivati
nas za takav nas privremeni stav,
mogu samo krajnje zlonamerni ljudi.
Zastupati pak cudovisnu tezu da bi
oni, u slucaju da su, u to vreme bili
negde van Jugoslavije, sagledali laz
engleske propagande, usprotivili joj se
i odmah opredelili protiv Draze i nje-gov- ih
cetnika,— mogu samo neizlefcivi
psihopati tj. oni koji veruju u neku,
njihovu bogom danu intuiciju ili "vi-dovnja- ci"
koji vracanjem u bob "sve
vide i uvek sve znaju.)
о о о
U kasnu jesen 1941. godine, tu i tamo
stizale su do nas skrto i stidljivo sro-cen- e
vesti, po kojima se u Jugoslaviji,
osim cetnika bore i partizani. Naravno,
da nas je ta vest mnogo obradovala,
jer smo znali da rec "partizan" nosi
obelezje borca revolucionarnih ideja.
Da bi te vesti o partizanima zamagli-li- ,
nadlezni engleski reakcionarni kru-go- vi
uz asistenciju propagandista ju-gosloven- ske
izbeglicke vlade u Lon-donu,
tumacili su da se cetnici i parti-zani
u Jugoslaviji, zajednicki bore pod
rukovodstvom Draze Mihajlovica. Za
dokaz toga objavili su u Saveznickoj
javnosti vrlo perfidnu vest po kojoj su
partizani buduci da su u Uzicama imali
sopstvenu fabriku oruzja, snabdevali
cetnike oruzjem (stotinama pusaka,
hiljadama metaka itd.) zeleci da cet-nike
jos vise osposobe za borbu protiv
okupatorske vojske. Jedinstveni front
svih jugoslovenskih patriota kao opste
narodni otpor protiv okupatora, ne
samo u Srbiji nego u celoj Jugoslaviji,
zaista je bilo bas ono sto su svi antifa-sisti
u slobodnom svetu prizeljkivali.
Kamo lepe srece da je to u Jugoslaviji
i ostvareno i da nije bilo domacih izdaj-nik- a,
jer bi time bio sprecen bratoubi-lack- i
rat koji je, narocito u Srbiji 1941.
godine odneo mnogo nevinih zivota.
Mislim, da mi nije potrebno trositi
mnogo reci, da je velika vecina jugo-slovenskih
iseljenika kako u Severnoj,
tako i u Juznoj Americi, polovinom
1942. godine na vest o izdaji Draze Mi-hajlovica
i njegovih cetnika, najodluc-nij-e
to osudila, a Tita i partizane, bez
rezerve, priznali kao jedine borce pro-tiv
okupatora u Jugoslaviji.
Interesantan i vredna pomena bio je
stav Luja Adamica, kada smo, jednom
prilikom 1944. godine o tome razgova-ral- i.
On je lakonski rekao: "Niti se di-ci- m
sto sam jedno kratko vreme bio
opredeljen za Drazu Mihajlovica, pa
cak o tome pisao generalu D. Simovicu
u Londonu i Beloj kuci u Washington,
niti imam razloga da se toga stidim.
Nije to prvi slucaj u istoriji da kapita-listick- a
stampa manipulise iskonstrui-sani- m
farsama i da na zalos, blefirajuci
citaoce, ponekad postizu uspehe krat-ko- g
daha".
Vaznoje, jednom za svagda naglasiti
i podvuci, da je besprekoran stav naj-vise- g
rukovodstava Nove Jugoslavije
prema nama, povratnicima-politic-ki- m
radnicima u Americi, bio nadasve
pravedan i korektan, jer se pravilno
ocenilo pod kojim uslovima i okolno-stim- a
smo za vreme rata u SAD i Ka-na-di
politicki dejstvovali, radili i ruko-vodil- i.
Za dokaz toga neka posluzi cinjenica
sto smo na predlog Marsala Tita jos u
eri AVNOJ-- a, dakle pre zvanicnog
proglasenja Republike 29. novembra
1945. godine, u znak priznanja za nas
politicki rad u Severnoj Americi od
Predsednistva Privrtemene narodne
skupstine dobili visoka jugoslovenska
odlikovanja.
Tako je to bilo sve do tragicne Rezo-lucij- e
Informacionog Biroa--a 1948. go-dine.
0 tome bice reci u nastavku ovog
clanka.
Beograd, oktobar 1986.
U GODINI VUKA, STO VISE
NJEGOVE LICNOSTI I
NJEGOVOG DELA
Priprema se godina Vuka Karadzica i
cini se da je to prilika da se mnogo toga
kaze ne samo o Vuku i Srbima iz Srbije
i Vojvodine, vec i o Hrvatima, Slovenci-ma- ,
Crnogorcima, Rusima i drugima o
prilikama u kojima su se razvijali jezik i
knjizevnost pojedinih naroda. Cudesna
Vukova licnost na jos cudesnrjim njego-vi- m
putovanjima stigal je da na svoj na-ci- n
sa svima dodje u kontakt i da ostvari
prisnost i saradnju. Stvarajuci svoje
ogromno delo, on je u njega ukljucivao
ogroman broj ljudi raznih nacionalnosti
i na svojevrstan nacin ostvarivao zive
veze medju Juznim Slovenima.
Zar je mogucno govoriti o Vuku i nje-govo- m
delu, a gotovo isto toliko ne govo-riti
o Jemeju Kopitaru, torn izuzetnom
slovenackom patrioti i austrijskom cen-zor- u
i bibliotekaru, bez koga Vuka, ka-ka- v
je postao, mozda ne bi ni bilo. Njih
je spajalo zajednicko delo, iako su im po-laz- ni
pristupi bili razliciti. Vuk je imao
nagonsku potrebu da srpski jezik i nepi-san- u
knjizevnost (usmeno narodno bla-go- )
pretoci u knjige i predstavi kulturnoj
Evropi. Za to je trebalo stvoriti srpsku
narodnu azbuku, sprski narodni recnik
i iznad svega prikupiti ogroman broj na-rodn- ih
pesama, pripovedaka, poslovica,
zagonetki itd. Kopitar je, pak, bio zainte-resova- n
za kulturno budjenje svih Juz-ni-h
Slovena. On je njihovu domovinu vi-deo
u Austrougarskoj u kojoj bi oni cinili
vecinu i preko koje bi usli u Evropu.
Zbog toga on istrajno koristi Vukovu ge-nijaln- ost
dajuci mu istovremeno svoju
nesebicnu pomoc, kulturu, fenome-naln- o
znanje mnogih jezika i iznad svega
retku privrzenost. Hiljadama veza bio je
Vuk vezan za ovog Slovenca cije ime je
utkano u celokupno njegovo delo.
Zar je mogucno govoriti o Vuku a zao-bi- ci
njegove prisne vezes Hrvatima (Lju-dev- it
Gaj, Josip Juraj, Strosmajer, Ivan
Mazuranic, Ivan Kukuljevic Sakcinski,
Stjepan Pejakovic i mnogi drugi). Sa po-jedini- ma
od njih on ce pripremiti Knji-zev- ni
dogovor 1850. godine ispod koga
ce staviti svoj potpis latinicom. Na pita-nj- e
o smislu tog gesta, tvorac savremene
cirilice je odgovorio: "Posto smo podje-ljen- i
na dve vjere a knjizevnost nam na
dve azbuke, ne mozemo zasad nista bolje
uciniti nego da odbacimo sve sto nas u
jedziku razdvaja, sluzeci se sa oba pi-sma- ...
Tek kad to ostvarimo onda bi se
mogli ujediniti bilo pod kojim ime-nom..- ."
Dogadjalo se to u vreme "Ilirskog po-kret- a"
kada se na osnovu misljenja da
Juzni Sloveni poticu od Ilira tezilo ka
njihovom kulturnom i civilizacijskom
zblizavanju i ujedinjavanju.
Vuk se susretao sa velikim Njegosem
i vise puta odlazio na Cetinje, putovao
je u Rusiju i sastajao se sa istaknutim
knjizevnicima, a citav niz vojvodjanskih
intelektualaca ostvario je s njim najblizu
saradnju, sto zasluzuje posebne publika-cije- .
U stvari mogli bi se reci da je Vuk za
svoje delo najmanje pomoci dobio iz
svoje Srbije, kojom je tada vladao
okrutni i nepismeni vlastodrzac i tiranin
Knjaz Milos. On je i samog Vuka ismeja-vao- ,
tiranisao, ponizavao, da bi ga povre-men- o
uzdizao i davao mu cak i visoke
polozaje na kojima nije bio nista manje
nesiguran nego kad je bio obican cinov-ni- k.
Ali zato je Vuk u narodu pronasao
genijalne pesnike kakavi su bili Filip Vi-snj- ic
(kasnije su ga uporedjivali sa
Homerom), Tesan Podrugovic, Starac
Milija, niz bezimenih slepih zena koje su
pamtile i kazivale narodne pesme i price.
Vuk je kao sto pcela ide od cveta do cve-t-a,
isao od jednog do drugog da bi zabe-lezi- o
usmenu poeziju koja ce zadiviti
kulturnu Evropu.
Bice kratka 1987. godina da bi se opi-sao,
prikazao, protumacio cudesan Vu-ko- v
zivot koji lici na fantasticnu pricu.
0 njemu ce se pisati knjige, snimace se
film, komponovace se muzika. Bice an-gazova- no
na hiljade ljudi da bi se ta retka
svetska licnost ozivela u svoj svojoj veli-cin- i.
Mali, hromi covek, samouk, koji je
posato clan gotovo svih evrospkih uce-ni- h
drustava i koji je dobijao carska pri-znanja
i odlikovanja, ziveo je u stvari
citavog zivota u bedi i sirotinji, u bole-stim- a
i nesrecama. Imao je mnogo prija-telj- a
i nista manje neprijatelja. U njego-vo- m
karakteru nalazile su se sve osobine
ljudi ondasnjeg srpskog tla i vremena:
hrabrost ali i lukavstvo, upornost ali i
ljudske slabosti, plemenitost ali i osveto-ljubivos- t,
ogromna teznja za znanjem ali
i svest o skromnom pocetnom obrazova-nju- .
Sve te protivrecnosti sjedinjavale su
se u Vukovoj licnosti. Ali, iznad svih njih
stajalo je i stoji njegovo veliko delo ne-prolazn- og
znacaja koje ga stavlja u sam
vrh evrospke i svetske kulture.
Smatramo, zato, da bi u Vukovoj go-di- ni
mozda manje trebalo da bude rutin-ski- h
svecanosti, akademija i zvanicnih
ceremonija, a sto vise nastojanja da se
novim stvaralackim naporima u literatu-ri-,
publicistici, feljtonistici, filmu, a naro-cito
u nauci, u sto vecoj meri otkrije i
prikaze najsirim narodnim masama Vu-kova
licnost i Vukovo delo. Jer Vuk, je
zaista — to se bez preterivanja moze reci
— jedna od retkih svetskih velikana ko-jom
se mozemo ponositi, a njegovo delo
ne pripada samo srpskoj kulturi vec cini
bastinu evropske kulture. I jos — Vuk
je aktuelan!
Mozda bi najbolje bilo ako bi se sred-stv- a
za razna slavlja i "torzestva" upotre-bil- a
za izdavanje jevtinih knjiga za na-ro- d.
Isto tako kao sto je Vuk radio, va-ljal- o
bi pokrenuti akcije upisa "prenu-meranata- "
u jubilarnoj godini i izdati sto
vise stiva za koja ce Vuk biti povod i
razlog, a kojima se moze reci mnogo vise
novih i pravih istina o nasoj istoriji i kul-turi.
Dragoljub MILIVOJEVIC
"Politika" — Beograd
"MLADOST"
U MOSKVI
MOSKVA — U sredistu Moskve, u
knjizari "Druzba", gdje se prodaju
knjige iz socijalistickih zemalja, je
otvorena prodajna izlozba zagrebacke
izdavacke kuce "Mladost", dugogodi-snje- g
poslovnog partnera sovjetske
"Medjuharodne knjige". Na otvorenju
je govorio direktor "Mladosti" Branko
Juricevic.
Od knjiga zagrebacke "Mladosti" u
Sovjetskom Savezu se najvise traze
djecje, zatim beletristika i sve vise iz-dan- ja
za hobiste.
Knjige na jezicima jugoslavenskih
naroda mogu se u Sovjetskom Savezu
kupiti u 242 knjizare — prakticki u
svim glavnim gradovima republika i
pokrajina, kao i u vecim sredistima.
Na Sajmu knjiga u Beogradu potpi-sa- n
je dogovor izmedju "Medjuna-rodn- e
knjige" i jugoslavenskih izda-vac- a
za obostranu prodaju u iznosu od
3,300.000 rubalja, odnosno vise od ce-ti- ri
milijuna dolara. "Mladost" sada
pregovara s "Medjunarodnom knji-gom- "
o dva velika posla — prvi je da
se na nas jezik prevede i objavi u Jugo-slaviji
zbornik najaktualnijih govora
Mihaila Gorbacova, sovjetskog gene-ralno- g
sekretara. Drugi se odnosi na
prodaju mapa s grafikama. Zagrepcani
bi predstavili grafike stvaralca iz Hr-vatsk- e,
a za uzvrat "Mladost" je pri-prav- na
u Jugoslaviji prodavati grafike
poznatih sovjetskih umjetnika.
"Vjesnik"