Nase Novine, December 12, 1985

              .--
№ t.
Vk u
Ureduje: DANIEL PIXIADES
W&№&4#fr№04№&WhW44WWNW&#&№
O PJESNICKOM 1 samoca i ja
SVIJETU
Reklo bi se: "NiSta novo u pjesnifikom-svijetu- ",
da ne bude analogno poznatom
djelu Remarka: "Na zapadu nista novo"
(West Point).
Ali, postavlja se logicko pitanje: da li u
naSem iseljenickom kazivanju i dokaziva-nj- u
postoji progres? Da li ima novih, izvan-redn- o
novih, da li ima osobnog napredova-nj- a
u davanju uzvisene umjetnosti? Da li
ima promjena u stilu, shvatanju, da li ima
rasta ili hibrida poetskog izraza koji bi
prijanjao dusi covjeka u suvremenom
videnju svijeta?
Ova pitanja se odnose na dolazece gene-racij- e.
A vezana su za fiitav niz drugih: Da
li ce Daniel Pixiades,Jelena Saula, Jelena
Gavrilovid, Katarina Kostic, i mnogi drugi
na§i pjesnici, uskoro re6i vise novog s
aspekta potreba, s aspekta sazivanja is-ti- na
u ovom kapitalistickom svijetu? Da li
6e se idejno odcijepiti od jednostranog ili
modernog davanja? A pomenuti, i koji to
nisu ovom prigodom, posjeduju zrelu mi-sao,
cak se i odlikuju bar u elementarnom
sagledavanju istine u tome.
Jednom pjesniku, tako zrelom, tako oko-relo- m
u osobnom saznanju.i ne trabaju
druge istine. Bio bi to nezapamcen atak
ako bi se od pjesnika iSta traiilo. Apsurd
u koji se ovdje ne zeli ici.
Da zavrsimo jednom konstatacijom: da
li smo mi pjesnici koje netko treba, ili smo
iznad toga? Ili se samo tako osjecamo,
svugdje da trazimo nacine dokazivanja
svoje vrijednosti?
A nasa realna vrijednost nije ni u zemlji
rodenja, tamo u nekom casopisu u kraju
da se pojavi, pa da se osobno ceka na oda-zo- v:
"Tko je taj ili onaj pjesnik, nas pje-sni- k
u svijetu?"
Konacno, nasa vrijednost je u nama i
medu nama. Ako se osjeti potreba ve6e
afirmiranosti, ako netko od nas stihodava-lac- a
nije zadovoljan smnomicoju pruzaju
Nase novine, bilo bi bolje da se i ogradi
od naseg fiasopisa, pa da trazi ine staze
svog uzviSenog davanja. I djelovanja. Bila
bi prava Steta ici odved daleko. Odvec po-stra- ni
tjednika koji publiciramo u najte-ii- m
trenutcima njegovog postojanja.
Treba uvijek realno sagledati svoju тоб
u nasem i tudem. Treba izraziti postoja-no- st
i u kulminaciji nedaca, pa da se nasa
imena jednom zapisu zlatnim slovima u
povijesti koju nitko drugi do nas samih ne
mo£e dokazati.
Dakle, da budemo zadovoljni s kruhom
vlastite obitelji. Bez obzira na vrijednost
— ici ka boljitku Covjecanstva!
Nasa stalna vrijednost je ponaosob kori-sn- a.
Zato cemo i dalje davati!
David OROL
&&&44W44WWW&&e&&&&4&№4W444&№&+i
RAZMISLJANJA
Na oStrici misao se moja hvata noza
i kolje sve zore moje i gnijezda
mojih slutnji i sanja.
Zaklana jutra moja sumrake boje
i kaplju na istroSene stranice
neupotrebljivih biblija,
Bog moj je umro u cik praskozorja,
na sjemeni&tima noci ga raznijele.
Kuda 6u bezbozan dok na o&trici
misao je moja poput noza!
Duro MALJKOVIC PETKOVIC
PREMA BELOM
Putujem crnim linijama
po belim snovima,
putujem belim linijama
po crnim snovima.
Predah posle budenja:
Vasiona se
muzikom prolama,
duju se
smrtonosni krici.
Pomeranje se nastavlja.
Svetlost izlaska
sve jade osvetljava
pomrdinu Zapada.
Katarina KOSTIC
Poslednji put ti pruzam ruku:
zagrli me dvrsto i red;
"Ovo prijateljstvo ostaje do kraja."
Nece biti povrataka, odlazaka.
nede biti vredanja ni mrznje,
nede biti osvete ni smicalica.
Tiija,
picemo prvu jutarnju kafu,
ispradati deljad
kog' na rad, kog' u Skolu.
Podelidemo im poljupce na rastanku
i dekati da se vrate.
A onda...
pranje, spremanje, kuvanje...
U predahu
pisacemo pesme, vesti goblene.
Skoro zavrSavam divan rad;
"Kuda je tamo gde je srce",
Volece ga moj narod,
moji prijatelji,
§to bez najave svrate
da me obidu, podrze.
Uz stare gradske pesme
pridadu ti o svom narodu,
o tome kako sam zelela da mu dam
sve §to umem i znam,
kako sam zivela za radost
na njihovim licima
i mnogo, mnogo volela.
Nedu da pladem vise
i nije me stid
§to suze nisam mogla skriti.
Samodo oprosti,
ipak se zaplakah.
Moji sinovi kucaju na vrata
moja mala "YU grupa"
stize umorna i gladna;
moramo ih s osmehom dodekati.
A "dale" kad stigne,
dodekademo ga s muzikom
i "Minas" kafom na stolu.
Samodo,
mnogo se radujem proledu.
Sadidemo cvede i pridati
s pticama i nestaSnim vevericama,
i obedaj —
nedemo se svadati.
Ne mogu to da podnesem.
Pobedidu i od tebe
i kud' onda da okrenem?
O samodo,
zagrli me dvrsto i drugoj sa mnom,
od sada do vednosti.
Rozalija DIVJAKOVIC
$ ZELJA
Da ti mogu darovati krila,
pesmo moja najmiliji druze,
da postaneS ptica lastavica
domu mome pod strehu da sletiS,
toplo gnezdo za mene da svijeS.
Da ti mogu darovati krila,
majci mojoj na prozor da kucneS,
da joj kazes" koliko je volim,
da sam ieljna njenog zagrljaja.
Ej, da ti mogu darovati krila,
mojoj seji u goste da podeS,
znam da bi te lepo ugostila
mesto mene Tebe izljubila.
IjoS bih te ne§to zamolila:
u Visove moje da odletiS
sad se oni sve zlate od sunca;
obukli su jesenju odoru,
dekaju me kad du da se vratim.
Svima reci da darove spremam.
Put je dalek nijelako stidi
tamo gde me moja du$a vude.
АГ kad odem, sudbo, ti pomozi,
ne dozvoli da se ikad vratim
da i moja duSa nade mira.
MOLBA
Rozalija DIVJAKOVIC
Molim Te,
tako te molim,
ne kopaj viSe po duSi mojoj,
Moja je du$a poput okeana;
u topit se mozeS
u dubini njenoj.
Oprosti,
molim Te, oprosti,
Sto obidan smrtnik ne mogu biti,
i u mojim lukama
bure ne sme biti...
Rozalija DIVJAKOVIC
ISPOVEST
Znam da mi niko verovati nece,
da me nikad rukom dodirnuo nisi,
da mi nikad nisi rek'o da me voliS,
da si samo bio deo moje srece.
Rozalija DIVJAKOVIC
ZAROBLJENICA
Kao u kuli od vremena
Zarobljenica.
06i mi traze prostore,
DuSa mi trazi visine;
Grlite me vetrovi dvrsto
Ne dajte mojoj zelji da sustane.
Zarobljenica sam u kuli
Od prohujalog vremena,
I nosim na ramenima tugu
Kao general visoko ordenje.
U odima mi ved raste praznina
U duSi se nastanila tamnina —
ZaSto me je kula prisvojila,
Kula od vremena — tamnica.
Odi su mi trazile prostore
I dusa nedogledne visine;
To ste, vi vetrovi, odleteli
U daleki beskraj bez mene I ostavili me u kuli
Da budem vedna zarobljenica.
ZaSto ste bez mene odleteli
ZaSto me niste, o, vetrovi,
ZaSto me niste sobom poveli.
Jelena SAULA
PEJZAS OD GROBOVA
U krug...
U krug
Po onim stazama
Kosti vam predate zemlji,
АГ stope jo$ uvek tamo
Neumrle u mislima.
U krug...
U krug
Kraj one tarabe,
Kraj polja onog
Crnog blatiSta
Jos' uvek nod i bozur
I zvezda kresne tamo —
Kraj crnog bunjiSta.
U krug...
U krug vas slazem, svejedno,
U krug
Gle kosti baladu pevaju
Senki od pepela zanosno.
— A ja na strazi umrlih
Diiem vas prkosno...
U krug nedogledno —
U krug
U krug... u krug...
Jelena SAULA
DJEVOJKAMA SA NERETVE
VaSim glasovima
hudi Neretva
stranama sveta.
Promidu prostorom
modre dubine
lisnatih gora Balkana
sa egzotidnim pridama
o hajducima, uskocima
i narodnim guslarima.
Bojom vaSih glasova
naslikale ste
zlatiborske, durmitorske,
Sarplaninske
bujne paSnjake
vekovima napajane
pesmom pastira...
i obronke planina
odevene legendama
o borbi partizana.
Prosule ste biserne kapi
narodnih pesama
na presahla vrela
naSih sedanja,
da umijemo nostalgiju
za izvorima
u zaljuljanim kolevkama
prepoznatog detinjstva.
VaSim glasovima
protide Neretva
stranama sveta.
Katarina KOSTIC
%
►
►
►
►$
►
►
::
►
.
t
t
%
LEPTIR I LJUBAV
Oni koje sam voleo,
nikad me nisu upoznali!
Oni $to voljeSe mene,
bolila me ljubav njima.
Oni koje du tek voljeti,
nikad me nece upoznati.
Oni ito demo tek voljeti,
Dali cu njinu jubav preboljeti?
Hodu li modi ljubav piti?
Ili drugom leptiru, leptir biti?
Ili kosa biti kosu stridi?
Da li cu sebe ikad stidi?
Sundanoj lopti na leda zadi
i vjetru strasti oduSka naci
ono oduvjek Sto sam htjeo
a ljudi mi nikad nisu dali?
Oni koje sam voleo,
nikad me nisu upoznali.
Duro MALJKOVIC PETKOVIC
HHwwHHwmu%wwwwvuwHvw
KRCEVACKA KAZIVAN.TA
Obudovila mi sestra porano, a ostala s
troje dece, pa deca ne slusaju bas najbo-lje- ,
te tako najstariji joj sin Borko zape i
ode u Nemacku. On je bio najbistriji od
sve dece. Video je da nece biti baS mnogo
vajde ako ostane kod kuce, pa, tako eto,
ode. Sad je vec dvanaes' godina.
Posle godinu dana ode za njim i zena
mu s detetom. A tamo zapati§e jos jedno.
Poretko su dolazili kuci. Prikrpise se
kod Svaba. Rade oboje vredni mladi ljudi,
te re§i§e da zarade lepu paru, pa da se
vrate. Kad je letos bio, a on uglavnom do-la- zi leti, jer voli da vidi njive, da prode
kroz kukuruze i vocnjake, veli mi:
— Ujade, jos ovo do idudeg leta. Eto me
natrag. Steko sam para. Nabavidu traktor
i sve druge maSine. Donecu pare da nafci-ni- m
novu ku6u i dokupim novu zemlju.
Nece Borko vi§e da slu§a svapski jezik!
Ja umalo ne zaplakah. A i vreme je, veli,
zbog dece da dode. Jedva mu deca znaju
na§ jezik. On mi, mucenik, objafinjava:
— Ne moze se, ијабе. Mi po ceo dan ra-dim- o,
a ne zaraduje se kod Svabe para
tako lako. Sa decom smo malo, a i kad
dodemo kudi, Sta s njima da pricamo? Je-d- i,
lezi, miruj, umij se, i tako to. Ponekad
i opsujem, — veli. — Nije §to sam loS, vec
slatko mi da reknem pravu паби srpsku
геб, pa makar i psovku. АГ volje nema vise.
Doci 6u, pa te deca ovde uz decu brzo da
oporave jezik. A imanje cu da uredim. Ima
da bude prvo u okrugu!
Meni pune oci suza:
— Dodi, Boro, sine, — velim. — Dodi,
dok ti deca Svabe postala nisu!
I tako se, eto, ne damo...
Kad onomad negde dode od njega pi-sm- o.
"ТЈјабе", veli". Tako i tako. Spre-mara- o
se da dodemo, i tako to. Nego, Sta
je ovo, ujace?" I onda napisa: Sluso on
tamo nase emisije. Veli, nocu, pred ponoc,
ne spava, jadnik, nego slusa. Milo mu i
zbog jezika i zbog nasT pesama i kola, a
da cuje ne§to korisno. Kad, kaze, pre neku
noc, zapofiese razgovor o njima koji tamo
rade a treba da se vrate. I sad kao, kako
rece, pita tu novinar nekog 6oveka, nekog
iz Kragujevca; bice da je on neka vaznija
zaglavica, cim njega to pitaju, kaki su iz-gle- di
za te ljude koji bi 'teli da se vrate, a
koji bi'teli da se bave zemljoradnjom. I
on, Borko, naculji uSi da бије, a tak' kaze,
ime mu srpsko: "Koncept je jasan; u ovom
6asu postoje sve ekonomske i materijalne
pretpostavke za pozitivan trend i usagla-savanj- e
stavova..." — Pa onda veli: "Po-trebn- o je angazovanje svih subjekata na
nivou regije i drugih struktura koje su
dozne da koordiniraju na bazi za realiza-cij- u
koncepcije..." I sve tako. Pa me Borko
u pismu moli: "Ujace, molim te ko boga,
vidi tarn' u opStini, sta to oni misle, jer
smo se mi ovde tako uzbunili i uzlovedili;
niko ne zna sta mu to znaci". Zena mu je,
kaze, plakala i veli: "Crni Boro, oni nas
tarn' nece da prime, јеГ vidis §ta vele?!"
A on, Mucenik Borko veli: "Kazi mi, ujace,
јеГ moz' da bude da ja njeg' ne razumem?
Pa to je teze neg' svapski. Pa ku'du ja sad?
Zar treba opet neki crni jezik da ucim da
bi kod moje kuce mogo' da zivim? Zar i
tamo ljudi sprski zaboravise?
Tako Borko.
A ja mu joS nisam odgovorio. A i sta bi'!
Bosko TRIFUNOVIC