Jedinstvo, December 05, 1961

              i
1
i
gww flHV шш
r Tridescta yodtna Ulalenja
Izlait svakog ulorla i pttka
G<inje prclplaiai
sa Kanadu 6 delate,
ostah zemlje 7 dotam
Wtffij Adrtsa:
47S Оинп Street 1Г
Toronto S--U, Ontario
Telefon EM 3-1G- 12
VOL. XIII. No. 89 (1183) TORONTO, TUESDAY, DECEMBER 5, 1961 PRICE 8c PER COPY
disklisira [inmanje Kiiie
IIOCE LI OTTAWA I'OSTUI'ITI
ГО 2ELJI KAXADSKOG ХЛНОПЛ
ILI WASIIIXGTOXA?
Pitanje primanja Narodne Republike Kine u Organl-zaclj- u
UJcdinJenih naroda konadno Je doSIo na diskuslju
u GeneralnoJ skupStlni UN.
Pred Generalnom skupStinom se nalazl sovjetski pri-Jedl- og
da se Kina primi u dlanstvo UN. Govoredi u prllog
toga sovjetski delegat Zorin je oStro krltizlrao ameridko
StanoviSte. On je rekao da dangkajSekovska klika na For-mo- zi
ne moze predstavljatl vellkl klneski narod u UN.
SJedlnjene Drzave se i dalje uporno protive primanju
Kine, samo su promjenlle taktlku. Kao Sto Je poznato, SJe-dlnjene
Drzave su ranlje pomodu svoje glasadke maSlne
sprijedavale 1 samu diskuslju ovog pltanja. To vise ne mo-g- u
Clnitl zbog toga Sto se dlanstvo UN povedalo novlm azlj-skl- m
1 afrldkim drzavama, pa prlbjegavaju novim trikovl-m- a.
Kao pravilo odluke o primanju u Clanstvo donose se
nadpolovidnom vedlnom glasova, all amerldkl delegat Ste-venson
Je predlozlo da se pitanje primanja Kine proglasl
kao narodito vazno, za Stosu potrebne dvlje tredlne glasova.
To Je Jedna strana ameridke aktlvnostl. Druga Je prl-tis- ak
na zemlje "slobodnog svijeta" da glasaju za amerlCkl
prljedlog.
Kako de glasati Kanada? Iz Ottawe je javljeno da Je
kanadska delegaclja stavlla na znanje da de 1 ovaj put gla-sati
po ielji Washlngtona.
Sa sigurnoSdu se mo2e redi da Je ovo suprotno voljl ve-dl- ne
kanadskog naroda, dak 1 mnoglh vladinih pristalica.
Tako Je poznatl konzervatlvnl list "Globe and Mall" u broju
od 4. decembra objavlo opSlran uvodnl dlanak u kome po-bl- ja
argumente koje Je protiv primanja Kine lznlo americ-k- l
delegat Stevenson. "Globe and Mall" takodjer odbacuje
argumenat kojega Je kanadska delegaclja iznljela da opra-vd- a
svoje glasanje protiv Kine, nalme, da treba zaStlti
"prava" Formoze u UJedinjenlm Nacijama. "Globe and
Mall" kaze da nlje protiv toga da 1 Formoza (CangkaJSe-kov- a
kllka) bude zastupljena u UN, all da Je "glupost pre-tendir- ati
da Je Formoza Kina" i Kanada i ostale zapadne
drzave trebaju da napuste to stanoviSte. Clanak zavrSava
ovim rljedima; "U proSlostl, na kanadsko stanoviSte u pl-tan- ju
Kine Je prevISe utjecao strah da se ne zamjerl SJe-dlnjen- im
Dr2avama. Sada kad Je pitanje doSlo do vrhunca,
naSa vlada treba da donese vlastitu odluku".
Kanadjanl smatraju da treba ne samo poduprljetl pri-man- je
Kine u UN, nego izmedju Kanade 1 Kine trebaju blti
uspostavljeni normalni diplomatskl odnosi. Takav korak bl
omogucio znatno povedanje trgovlne sa torn zemljom. To
de blti krajnje llcemjerstvo ako Dlefenbakerova vlada gla-s- a
protiv primanja NR Kine u UN, a na drugoj strani Je
sretna Sto ova kupuje kanadsku pSenlcu.
Dve alternative
Prema teorijl podpredsed-nlk- a
Du Pont of Canada Ltd.,
Frank C. Capon-a- , za Kawa-d- u
postoje samo dva izlaza iz
ove teSke ekonomske situaci-J- e.
Kanada mora ill da izgubl
svoju nezavlsnost, ekonoms-k- u
a zatim i pollticku i da po-sta- ne
deo SAD, ill da znatno
snizi zlvptnl standard, na ni-v- ou
mnogo nlzem nego u
SAD.
u iznasanju svoje teorije o
"alternativama", g. Capon Je
istakao dlnjenicu da kanads-- 1
Iz re do va radnickih unija
Radnlcl General Motors u
Kanadi su odglasall za Strajk,
koji de poceti 11. decembra,
ako u medjuvremenu ne do-d- je
do sporazuma sa kompa-nijo- m.
Ovlh dana radnlcl koji su
uposleni u rafineriji Interna-tional
Nickel Co. u Port Col-bor- ne
de glasati o tome tko
de In zastupati u kolektlvnom
pogadjanju sa kompanljom:
Mine-Mi- ll 111 United Steel-worker- s.
Ved bllzu 20 godlna
predstavljala in je Mine-Mil- l,
kao 1 radnlke INCO u Sud-bury,
all desnldarski llderi U-nlt- ed
Steelworkers unlje su
organlBirali "raid" 1 lshodlll
crlnaonln Hnt tDlnlu м... I Qiueutiji.. wtit vanuujiri line"
toje da iehode glasanje u Su-dbury.
Svljesnl radnlcl oeu-dju- ju
poetupak lldera United
Steelworkers unlje. Protiv to-ga
su se izjasnill 1 mnogj Io- -
шкг
kom ekonomijom vlada stra-ni
kapital — uglavnom ame-rldkl
do te mere da zemlji
pretl opasnost ekonomskog
bankroptstva.
Da bl lzbegll tu opasnost,
kaze g. Capon, ml moramo
prlhvatlti pravilo smanjlva-nj- a
troSka proizvodnje. U
druglm redima slzenje nadnl-c- a
.ill potpuno potclnjavanje
Sjedlnjenim Dr2avama.
Ova "teorija" o snizavanju
nadnlca nlje nova. NJu pro-pagir- aju
i drugj kapitalisti a
protiy nje se radnlCkl pokret
nalazl u neprestanoj borbl.
kall same ove unlje, medju
njima i veliki lokal sa preko
8.000 dlanova u Hamiltonu.
Svijesni dlanovi United Steel-korke- rs
unije traze da se os-tale
unlje puste na mini i da
se povede kampanja za orga-nlziran- je
neorganizlranlh.
Kako vellku stvar bi United
Steelworkers unija napravila
ako bl organlzirala Dominion
Foundry u Hamiltonu!
Radnici uposleni u tvornl-c- i
Canadian Westinghouse u
Etoblcoke (kod Toronta) stu-pl- ll
su u Strajk posllje 10 mje-se- cl
neuspjelog pregovoranja
za obnovu kolektivnog ugovo-ra- .
StrajkaSl traze lzjednade-nj- e
plada sa pladama koje
primaju radnlcl u drugim tvo
rnicama ove kompanlje u Ka-nadi.
Na prlmjer, radnici kod
Westinghouse u Hamiltonu
primaju 5 centi vlSe nego u
Etoblcoke.
I "decern©
ODGOVOR
Ove rijedi izrekao je ra-bi- n
Abraham Feinberg, po-zn- ati
borac za mir.
One su upudene na adre-s- u
gruplcc "novih Kana-djana- ",
koji su Feinbcrga
grubo napali zbog zagova-ranj- a
inira.
Teinbcrg je govorio na
sastanku studenata Toron-tsko- g
univcrzitcta. U svom
Promjcna u kanadskom
stavu o nuklearnom
oruzju?
Kanadska delegaclja u UN
je glasala za Svedsku rezolucl-j- u
koja pozlva zemlje koje ne
posjeduju nuklearno oruzje
da ga na proizvode 1 da odbl-J- u
da ga prime na svoj terito-r- lj
za druge zemlje.
Rezoluclja je usvojena sa
57 glasova protiv 12. Od gla-san- ja
su se uzdrzala 32 drza-ve.
Protiv rezoluclje Je govo-rio
amerldki delegat.
Samo tjedan dana ranije
Kanada Je glasala protiv sll- -
dne rezoluclje, pa se ljudl pi-taj- u
da li sadaSnje glasanje
znadl promjenu u kanadskom
drzanju?
2cljc za mir
Na konvencljl Nove demo-kratsk- e
partlje, koja Je neda-vn- o
odrJana u Manlttobl, du-ll
su se Jakl glasovl za oduva-nj- e
mlra, protiv stava kon-zervatlv- ne
vlade u odnosu na
medjunarodnu situaciju. T. C.
Douglas, vodja NDP Je u svom
govoru rekao: "Ja porudujem
premijeru 1 vladl da, ako na-merava- ju
da uvedu Kanadu u
rat zbog toga Sto sovjetski o-fi- clri
udaraju pedate na pa-soS- e,
ja du pozvati NDP da u-st- ane
protiv tog rata i pozva-d- u
celokupni narod da se pro-tl- vl
tome".
Douglasov govor Je bio od-r- az
protivratnog sentimenta
koji Je vladao na toj konvei.-cij- i.
Zasto (ako?
Sovjetski ambasador u Ot-ta- wi,
Dr. Amasasp Aroutu-nla- n
Je lzjavio da kanadski
narod neopravdano zastra-Suj- e
radloaktlvnim padavina-m- a
od nuklearnlh eksperlme-nat- a.
Dr. Aroutunlan je kazao da
on razumije zabrlnutost obi-dn- lh
Kanadjana. "Pokusi nl-s- u
zdrava stvar", rekao Je on,
i sovjetski narod dljeli ovu
zabrlnutost.
Rasna diskriminacija jc
u duhu hriscanstva —
kaze Social Credit
parlija
Social Credit League u pro-vinc- lji
Albertl zahteva od vla-de
da ne usvaja zakonodavst-v- o
protiv rasne dlskrlmlnacl-J- e
Jer da bl to bilo protiv hri-Sdans- ko
1 komunlstidko.
Poslanlk u provlncljskom
parlamentu u Albertl William
Tomyn Je rekao da zakonoda-vstv- o
protiv rasne dlskrimi-nacl- je
na poslu zahtevaju sa-mo
komunlstl, socijallsti 1
stanovlti frontovel "veSto ka-muflira- nim
plaStem bratstva
i Jednakostl", dok Je sam taj
zahtev protiv slobode 1 protiv
hrlSdanstva.
Ta socijalkredlterska sku-pi- na
Je zahtevala da se u Sko-la- ma
zabrane prlrodne nauke
kao "antihriSdanske".
I ovo se dogadja u "slobo-dno- m
svetu".
rat&vati za spas fasssfa"
FEINBERGA GRUPICI "NOVIH
govoru on jc naglasio pot-reb- u
nalaienja "zajednid-ko- g
jczika" izmedju Istoka
i Zapada da bi se osigurao
svjetski mir.
Xa sastanku su sc nasi! i
neki litvinski studenti, koji
su tamo bill narodito posla
ill po reakcionarnoj organ!-nizaci- ji
pod imenom Baltic
Federation of Canada. Oni Put u
O odlukama 22. Kongresa
Komunlstldke partlje SSSR-- a
komentarlsano je mnogo na
ovom kontlnentu kao i u svlm
zemljama sveta. Mozda JoS nl
Jednom dogadjaju posle Ok-tobars- ke
revoluclje nlje pri-da- ta
tako vellka vaznost u
kapitalistidkim zemljama kao
Sto se prldaje ovom dogadja-ju
nltl Je u dugoj istorljl an-tisovjet- skih
kleveta prosuto
toliko izmiSlJotlna, izvrtanja
dlnjenlca i otvorcnih lazi.
Sijaset "strudnjaka" po so-vjetsk- im
pitanjlma, od dopls-nik- a
"New York Timesa" pa
sve do "Glasa kanadskih Sr-b-a"
trudilo se i trudi da svo-Jl- m
dltaoclma prikaze odluke
22 Konkresa KP SS u sasvim
drugom svetlu, da izvrtanjem
dlnjenlca skrene paznju sa
onog najosnovnljeg u odluka-ma
na beznadajne stvarl i na-duvan- e
propuste 1 greSke, ko-je
su tako odludno 1 otvoreno
obelodanjene na Kongresu,
kako samo moze udinltl ono
druStvo koje ima dovoljno
snage poverenja u samo se-- be
i buaudnost.
Kao i ostala plskarala da-naSn- Jeg
prezlvelog druStve-no- g
slstema, 1 J,Glas kanads-kih
Srba", sa gledlSta "slo-bodnog
sveta", prldaje ovom
pitanju vellku paznju. U bro-ju
od 30 novembra taj list
donosi na vidnom mestu veli-ki
opis pod naslovom: "Put u
Utopiju Hi — bllze stvarnosti
2ivota?" 1 ponavlja ved dosa-d- a
otrcanje 1 Izvrnute polul- -
stine I otvorene lazi s kojlma
su ved toliko puta bile lspu-nje- ne
dltave strane senzaclje
2eljne dnevne Stampe. Govori
se tu o destaljlnlzacijl, rasce-p- u
u medjunarodnom komu-nlstldko- m
pokretu, o "zavera-raa- "
1 borbi za.vlast ltd., koje
Je, naravno, sve uvijeno u Je-dn- oj
tako provldnoj zeljl da
se sovjetski druStvenl slstem
prikaze kao slab I nesposoban
za zivot.
Nema u torn dugadkom dla-nk- u,
koji se proteze na 4 no-vlns- kc
strane nl jedne Jedin-ca- te
redi o stvarnim odluka
"Sloboda"
Pretsednlk Kennedy Je u
svom razgovoru sa doplsni-ko- m
"Izvjestlja" A. I. Ad2u-bejo- m
istakao kao glavnu za-pre- ku
u sredjlvanju medju-narodn- lh
odnosa Sto, tobo2,
Sovjetl ne dozvoljavaju naro-dlma
Istodne Evrope "sloTjod-n- o
opredeljenje".
I to Je Kennedy rekao baS
u danima kad njegova vlada
provodl nezapamdenu hajku i
teror protiv polltidke opozicl-J- e.
Kennedy Je rekao da "ko-munlstl
ne dozvoljavaju torn
narodu mogudnost da udlnl
svoj izbor . . ."
Bez da dublje zalazimo u
usporedjivanje slobode 1 de- -
KANADJANA"
su Feinbcrgu upadali u go-vo- r,
all on im je od govorio:
"ZIo sa nckim od vas no-vih
Kanadjana jeste to Sto
iclite da se cijcli svljct za-ra- ti.
AH mi nedemo podi u
rat da spasavamo Ijude kao
Sto ste vi — faSisti".
Feinberg je izrazio osje-da- je
svih pravih i svijcsnih
Kanadjana.
utopiju
ma za unapredjenje ekonom-ske
modi 1 blagostanja tog
naroda, Sto Je bilo osnovno na
Kongresu. Nema niti Jedne
redi o dosadaSnJlm uspeslma
u nauci i tehnlcl, koje priz-naj- u
Cak 1 najzagriienljl ne-prijat- eljl
sovjetskog slstema.
Nema u torn dopisu nl Jedne
Jedlncate redi o odlukama
Kongresa u odnosu na izgra-dnj- u
mlllona novih stanova,
o besplatnoj zaStlti zdravlja,
naobrazbl i potpuno bcsplat-n- o
stanarlnl, hranl i svega o-n- oga
Sto Je Coveku potrebno
za zivot. Naravno, 1 "Glas",
kao I njegovih gospodarl tvr- -
dl da Je to utoplja a stvarnost
Je samo ona negativna stra-na
ostataka starog, prezlve-log
druStva, koju sovjetsko
druStvo tako nemllice lskore-njuj- e.
Ova i ovakva prikazlvanja
novog druStvenog slstema od
strane "Glasa" 1 njegovih
preteda nama su vrlo dobro
poznata. Njegova prorokova-nj- a
o "propastl" 1 slabostl so-vjetskog
slstema za vreme
napada Hltlera na Ruslju,
njegovo llkovanje da de se
komunizam raspastl kao "ku-c- a
od karata"; da SSSR pret-stavl- ja
oriJaSku zivotlnju ko-ja
ima noge od gline 1 tome
slldno; nisu spredlle Sovjets-ki
Savez da osvojl pobedu za
pobedom u svlm granama
ljudskog napretka 1 da posta-- vl
sovjetsku zastavu, slmbol
novog zivota na Mescc i da u-zdi- gne
Gagarlna i Tltova u
nebo.
Nede ni ova najnovlja ha-ran- ga
protiv komunlzma i
Ruslje zaustavlti tok doga-dja- ja
1 siguran put dovedans-tv- a
u bolju bududnost, kao Sto
nisu nl prorokovanja o pro-pastl
SSSR tridesetih godlna.
Ono de samo pokazatl, 1 to u
skoroj bududnosti, bankrots-tv- o
1 ovih najnovijlh urednl-k- a
"Glasa" kao Sto Je razvi-ta- k
dogadjaja razgolitlo 1 one
stare. Vreme bl ved bilo da
Cltaoci tih listova uvlde tu is-tln- u.
2.
opredeljenja
mokratlje u kapitalistidkim 1
socljallstldkim zemljama 1 ko
u21va tu slobodu, ne mo2emo
a da se ne zapitamo: da 11 su
akclje predsetnikovog brata
R. Kennedya protiv Komunl
stldke partlje SAD usmere
ne u cilju slobodnog oprede
ljlvanja ljudl?
Sjcd. Drzave naslavljaju
ckspcrimcntc
SJedlnjene Drtave su lzvr-Sl- le
nuklearnu eksplozlju u
Nevadl kratko vrijeme nakon
izjave Sovjetskog Saveza da
de produSlti eksperimentlma
ako zapadne drzave istlma
nastave.
.asto
Dncvna slampa nc samo da nije osudila
zaslavc u Torontu nego je
i prolcslc postcnih
ZaSto dnevna Stampa nije
popratila dogadjaje u Toron
tu poslednjlh dana, kad Je
grupa razuzdanlh faSlsta na
ulicama Toronta spalila zas-tavu
Jedne zemlje s kojom
Kanada podrzava normalne,
pa Cak i prljateljske odnose?
Zabelezene su samo senzacl-onaln- e
orglje faSlsta i iznete
slike spaljivanja zastave i li-kov- anje
rulje pred teatrom.
Ne samo Sto nije nl Jedan list
popratio ovaj dogadjaj uvod-nidk- l,
da osudi te lspade, ni-su
nl uvrstill proteste koji su
usvojenl od strane organlza-clj- a
1 pojedinaca, gradjana o-- ve
zemlje, koji osudjuju te
faSlstidke ispade.
Mj i ne gajlmo nlkakve llu- -
U
Moskovska "Pravda" u bro-ju
od 29. novembra objavila
Je opSiran dlanak posveden
naclonalnom prazniku naro-da
Jugoslavije.
U dlanku se govori o oslobo-diladk- oj
borbl naroda Jugos-lavije,
pomodi koju Je dobio
od sovjetskog naroda 1 nje-go- ve
armlje, o njegovim tez-nja- ma
i naporlma da izgra-- di
novl 21vot.
Dalje se ka2e da su narodl
Jugoslavije zajedno sa osta-li- m
mlroljublvlm narodlma
krvno zalnteresiranl u oduva-nj- e
mlra; oni osudjuju agre-slv- ne
namjere njemadklh re-vanSl- sta.
"Pravda" napominje da Je
sovjetska vlada osudila gaze-nj- e
prava
gradjana u ZapadnoJ NJema-dko- j.
SSSR se slaze sa Jugo-slavljo- m
da treba poduzeti
mjere da se u budude sprljede
ispadl kao Sto Je bilo hapSe-nj- e
Laze VraCarlda.
Zatlm se spomlnje odluka
Dvadeset 1 drugog kongresa
KP SS o osudl
revizionizma. Cltlra se riJeCi
nastoji
povecaii trsovinu sa
USA i Kanadom
Tanjup: javlja da Jugosla-vij- a
nastoji povecati trgovi-n- u
sa Driava-m- a
i Kanadom.
U izvjestaju se navodi da
je u prvi deset mjeseci ove
godine izvoz u
Sjedinjeno Dr2avc opao za 0
posto, dok uvoz iz ove zem-lje
stalno rasto, Sto se noga-tlvn- o
odra2ava na platnu bi- -
lancu
Tanjutf kaic da ce poseb-n- i
odbor Savcznc
komore raditi na
trgovafkih
odno?a sa Kanadom, ali no
navodi kako se ta trgovina
dosad krctala.
Douglas upozorava
na fasizarn
Lider Xovc demokratskc
partije T. C. Douglas je re-kao
u Vanrouvcru da sc u
Kanadi pojavila nova vrsta
faSizma.
Kanadski faSlzam sadi-nja- ra
clita",
rekao jc Douglas. To su Se-fo- vi
orija.klli korporaclja,
koji kontrolisu drijc trrdi-n- c
industrijskc proizvodnje
i nastojc ostvaritl politicku
cotanje
spaljivanjc
jugoslavcnskc
ignoiisala Kanadjana
Sovjeiskom Savezu posvecena zasluzujoca
paznja prazniku naroda Jugoslavije
Jugoslavensklh
jugoslavenskog
Jugoslavija
Sjedinjenim
jujroslavcnski
Jugoslavije.
vanjskotr-govinsk- e
"intenziviranju"
"korporatlvna
zije o toj toliko reklamlsanoj
"slobodi" stampe u ovom na-Se- m
"slobodnom" svetu, Jer
mi iz iskustva znamo kako ta
sloboda operlSe. Nama Je, me-djutl- m,
neshvatljlvo i dudno
kako da na ovaj dogadjaj ni-su
reagovall sa zvanldne ju-goslove- nske
strane. Cudl nas
takodje i izjava g. Odlda, a-- ko
Je tadno citlran u "Teleg-ramu- ",
da on nema niSta da
ka2e povodom tih dogadjaja.
Nlje jo5 razJaSnJeno nl to
kako je zastava sklnuta sa
konzulata, Sto se Je dogodllo
za vreme prijema koga Je dao
konzul Odid. Gde su bill duva-ri- ?
Da 11 Je to moglo blti udl-nje- no
bez nedlje pomodl lz-nut- ra?
Jesu 11 detnlcl imall
svojih ljudl na prijemu?
premijera HruSCova, koji Je
na kongresu kazao da su se
sovjetski komunlstl borili i da
de se boritl protiv revizioniz-ma,
a u lsto vrijeme oni su za
svestranl razvltak i Jadanje
drzavnih odnosa sa Jugosla-vs
om.
HruSdov je spomenuo po-dudara- nje
sovjetskog 1 Jugo-slavenskog
stanovlSta u pita-nju
borbe za mir. On Je rekao
da Je Sovjetski Savez za zbll-2en- je
1 konsolldaclju svlh si-- la
koje se bore protiv lmpe-rljallstid- klh
potpaljlvada ra-ta,
za mir i prljateljstvo me-dju
narodima.
Na kraju "Pravda" ka2e:'
"Na dan praznlka naroda Ju-goslavije
sovjetski ljudl lm is-kre- no
2ele daljne uspjehe u 1-zg-radnjl
boljeg 21vota".
Dan kasnije (30. novemb-ra)
"Pravda Je saopdlla da je
Jugoslavenski ambasador u
Moskvl priredio prijem povo-dom
Dana Republike 1 da su
istom prlsustvovali mnogl so-vjetski
predstavnicl na delu
sa dlanovima Prezidijuma KP
SS Kosiginlm i GriSinlm.
cne SAD i SSSR
apcliraju za zahranu
nuklearnih pokusa
Na Unlverzitetu u Bryn
Mawru, u amerldkoj drtavl
Pensllvanlja, odr2ana je sed-modnev- na
konferenclja ista-knut- ih
2ena lz Sovjetskog Sa-veza
1 SAD. Ovo Je bila prva
konferencija 2ena dvlju ze-mal- ja.
U zakljudku konferencljc
apelira se na ameridku l so-vjetsku
vladu da ubrzaju pre-govor- e
o zabranl nuklearnlh
pokusa, kako bl se na taj na-d- ln
Covjedanstvo saduvalo od
propasti. Takodjer se ukazuje
na potrebu da NR Kina bude
prlmljena u UN, Jer se bez
Kine, kako se lstide, ne moze
postidj opde razorufcanje.
Stvaranjc jcdinslvcnc
marksislicko-Icniinisti- -
ckc partije u Kubi
Kubanski premljer Fidel
Castro Je najavlo stvaranje
partije kubanske revoluclje,
koja de se rukovodit marksis-tidko-lenjlnlstidk- im
udenjem.
Istovremeno s tlm u Wash-ingto- nu
Je saopdeno poduzi-man- je
novih mjera protiv
Kube.
kontrolu da bi zaStitili svo-je
Intcrcsc.