Nase Novine, September 19, 1985

              .гаджИ i. .. ?s ч,'- - &а&. еш
BOI.NO secanjk
')so _c icu'l nuiuli v.oduui od
kako na jo amok otaio moj draw
l null mj Dr;ii:;m lraoic. u м
. najljcpoj dohi ril( nui tek!l mi
dma
Holno ocanjc na loho. draw ;.
nikada noco iccnuii t)s(ao w птм
u rcuna nuijkc. kccrke, Msfn сл.
(ic.'i Stanka. hraco lotko. sostara od
njaka. kunnna i -.-i- e rodbinc I pri
jntclj:i koji м; .'nzoo vololi i posto
nh
Г л.;А; m'c.i1, ;ј.; nase ;;) rc-iiuiiuIo- l:
Drawina. priln.oni $20.00 u
fond "Sasih помпа" posto ill jc on
rndo citao i hio prolplatmk
().aloscona nuijka St ana Mudoka.
sa fanuhjoni
Stana Mudzeka
Windsor, Out.
Postovani dru.uovi.
Prilcizcm $50.00 .a obnovu mojc
protplatc i zii fond. Мпоцо srducnili
pozdrava SYUllll.
T. Rukavina
Toronto
Dra&v dru£ov.
Tmajuci da vav.na slvav u vadu kod
vadnickib nov'ma "jese obnavijanje
pve.pa.e na vveme, ako je kako mo-ftuc- e,
jev svako v.akasnjenie sWava jo.
jedan pvobem, te pvUov.eno saljem
Money Order od $35.00 za obnovu
moje pvelpVale na "Nase novme"
ostatak u fond.
Mnogo me 'mUives'wa kada £edam
kako se jos cvvslo nasi bovbeni dvu-go- v
; dvugaviec dvv.e u vadu v.a "Nase
novine" . Secam se kako smo m stan j
vad'iU poivtvovano v.a napvedne svv-be- ,
navocilo ла nase napvedne vad-n'vck- e
nov'me.
Danas, rn slave stance nemamo
dovoljno snafte v.a lakav akUvan vad,
a do 7adnjeg, dana u nasem iwoVu
pomaiemo koiko moierao nas'im vve-dn- m
cesUUm nasedmc'ma, ko
tako uspjesno i neumovno vade vvo
tesk vad, koa m s.avvj vse vadX'
ne iwovamo, a do xadnjeg, dana po-mo- c
movamo tvebamo pvuzaU, ako
'je kako rnovc.
Mene vaduje da svaka pnvedba v.a
"Nase nov'ne, odbcno uspeva.Odve-k- e
je to vaznosU. Vazno ie da u sva-ko- m rajestu ftdie nas navod v.'w'i ako
je vkako mogucc, c.aoc ргја1еј
"Nasb гшута" dvv.e pv'wedbe 7.a svoj
Vst sa Urn popuav'su novme sab-vaj- u
nove pveVpanke.
N ovine su dobve. ,1a sum vnnoo v.a-bva- an onima ko'i v.a nju vade. SveVan
sam da jos moftu da je cilam ako sam
pveko 9 g,odnu slav. M stanji koj
smo stupiW v mvov'mv (penvAju)
odavno kao ja u VSrfo. koj mano
Vako ma prbod od Socijaine v.asV.e,
da se Vesko ve.e kva'j s kva'jem, u dana-snjo- j
nVacV, pak pvema svom mo-ucnosU- ma slojimo uv. nase mad c ko-jm- a
smo easno pvedaW da on pved-vod- e
upucuni, pa borne avoboje
maju sa izdavaniem novma, kao s.o
su pvave nase mwme, jed'me napved-ne
na konUnenlu mevke, koja suv.
skvenm seiencma juuosUwen-skoy- , povjeka.
Da 'Ave "Nase nov'ne,M. )a vAv
svak njen vadnik pve.pa.n'k.
Svdacno vas sve pov,dvavja,
Stari, Nikola Baltic
Trenton, Mich.
"HRONOLOGIJU BEDE" MOME KAPORA
GLABNI NECE CITATI
K;i rcci'iiica je hila najvisi ponavljaii
koim-nta- r poslr [)i44lavanja kojim nas je
sukiiao mosloveiiski knjr.evnik Monni
Kapor
Horavak ponatih juoslovonskih kul-- t
urn lh radinka u Torontu procuje so br.o.
he ohira na koji nacm su stili l ko jr
oruaniator njihovon javno nastnpa
.lavni nastii) u 'I'orontu Mnme Kapora.
oiiran u utorak 2 jula o ц u jodnoj maloj
sail, pri I'niviTsity oi'Toronto (sa kapaci
telom ni' vi'i'im od ])i'di'set sedista), ola-m- o
jo sprki radio i'as "Sumadija". sa napo-mono- m
da )i' oruaniator ovo prrdavanja
Srpska narnmalna akademija Svima ]c
ponato da i' srpski radio cas "Sumadija"
poklonik idoolouoijo volikosrpskili ldoala
i da rsi propauandu protiv sorijalisticki'
.hmosla ijo Nijodan juoslovenski radio
ras ni]i' olasio horavak i nastu n To
totitii Miiiiic Kapora. ji'dnostavno ato sto
n i ko drum nijc bio ohavostiMi o tome
Г posli'dnjr vrcnu' douadalo so visr
puta da srpski radio c;i "Suniadiia" oha
i'sli n.iso l]ii(k' i) janom nastupu u To
rontu покоц ponatou kulturnoU radnika
i. .luoslavijo i da navi'di' Srpsku nai'io
nalnu akadomiju kao pokrovitelja takvou
nastnpa l'osetiof i till ргсм1а anja su rali
citih politif kih uhedenja i ralu'-it- o staa
pri'ina Jugoslav iji I'orod nas koji vitu
jiMiio u nasu socijalisticku domovmu. una
l onih druih koji u nju ne veruju. kao i
oiuh ko]i sire propauandu protiv nje
(iosti. kuiturni radnici iz stare domovi-no- .
svi srpske nacionalnosti. obavljali su
misiju prenosioca l propaatora nasen
kulturnog blaga. Nisu pravili ustupke
omnia koji su zeleli da kompromituju nji-ho- v
identitet kao kulturnih predstavnika
sadasnje. soe ijalisticke Jugoslavije. i kao
jutfoslovenskih patriota. Najbolji primer
je Dobrica Cosic, koji je sa tribinc na koju
ци je pozvala Srpska nacionalna akademi-ja.
novorio kao sin jugoslovenske revoluci-je- .
uprkos mnogim provokativnim pita-njim- a
antikomunistickog karaktera iz pu-blike.
Cak ni najzlonamerniji nisu mogli
oskrnaviti reputaciju Dobnce Cosica kao
velikog srpskog pisca.
Momo Kapor je dovoljno poznat i popu-lara- n
kao pisac i kao novinar, a takode i
kao likovni umetnik, naroeito za srednje
i nilade generacije Jugoslovena, da nema
sumnje u tome da bi njegov javni nastup
u Torontu bio dobro posecen i da ga je
neko drugi organizovao. Njegov bi bora-va- k
medu nama bio jos zapazeniji da je
dosao preko Matica iseljenika. ili na bazi
kulturne razmene izmedu dveju zemalja,
kao sto je to bio slucaj sa Desankom Mak-simovi- c,
Miodragom Pavlovicem. Mirosla-voi- n
Anticem i drugitna.
Meni je takode bilo stalo da vidim i cu-je- m
Momu Kapora u Torontu. Kao pisac
moje generacije zaduzio me je za zastice-nos- t
od zaborava jednogvida beogradskog
zivota ciji sam i sania bila deo. Ocekivala
sam srdad'an, drugarski susret sa autorom
koji je u intervjuu za "Na.e novine" koji
sam obavila sa njim 1978. godine u New
Yorku, izmedu ostalog rekao: "Drago mi
je sto cujem da i u Kanadi ima prilican
broj nasih ljudi koji vole moje knjige. Ve-rovatn- o
je to zato sto pisem o vremenu
kada su ti ljudi najvisc odlazili — negde
oko I960, godine. Moje knjige su mozda
neki lek za nostalgiju, jer se unjima pomi-nj- u
neka mesta za koja su ti ljudi bili ve-zam- "
Moma Kapor je sada to zaboravio.Zabo-ravi- o
je da smo mi, novi iseljenici, najpou
daniji citaocd njcgovih romana. U svom
izlaganju u Torontu, on se obracao nekom
drugom auditoriju, govorio je za neke dru-g- e
ljude. On je nama bio stran i nepoze-lja- n
Sokirao nas je. Izazvao u nama gnev
.sto je uni.stio nase poverenje u njega. Iz-da- o
nas je. Izdao je samoga sebe.
Predsedavajuei ove veceri g. Nikola Pa-si- c.
predsednik Srpske naeionalne akade-mije- ,
predstavljajuci gosta, izjavio je da
ce Momo Kapor odrzati predavanje u vidu
kozerije. ЛН malo je bilo humora, kozeri-je- ,
prenosnog i dvosmislenog znacenja u
izjavama i odgovorima ovoga pisea, koji je
od samog poeetka veoma upadljivo poli-tick!
obojio svoje izlaganje, mada je isto-vremen- o
vise puta ponovio da je kao pisac
svedok dogadaja, a ne sudija.
Objasnjavajuci procvat jugoslovenske
knjizevnosti poslednjih godina, naroeito
srpske i slovenacke, Kapor se pozvao na
izjavu Kundere da snazna i velika knjizev-nos- t
danas dolazi iz istocnoevropskih ze-malja
koje su preuzele tu ulogu od Latin-sk- e
Amerike. "Tamo gde su sustinski pro-blem- i,
kao sto su sukob vlasti i slobode
identiteta. ekonomski problenu, beda,
tamo se rada prava knjizevnost. Zapadno-evropsk- i
pisci nemaju vise sta da kazu. Ta
knjizevnost je prezasicena konformi-тшп- .
Intervjuisaosam prilican broj ame-ricki- b
pisaca Soyl Belloy kaze da je ro-ma- n
u krizi Ja se s tim ne slazem Sukob
knjizevnosti i vlasti je oduvek postojao."
Г ovoj kontradiktornoj izjavi Kapora, is-pa- da
ipak da su "sustinski problemi" pri-degij- a
samo istocnoevropskih zemalja
Kao da je duhovna umrtvljenost Zapada
jedino odraz i nosledica konforniizma. a
ne i duhovnog siromaStva, zbog cent ko-jo- m
se placa taj konformizam
Kao veliko knjizevno mv na Zapadu.
Kapor navodi Solzenjicina koji je "osvezio
l osnaio" apadnjacku knjizevnost istoc-noevroFiski- m problemima Iako cesto go-stuj- e
na ovom kontinentu. Kapor nije do-voljno
mf'ormisaii o prolanosti slave i po-pularnos- ti
SolzenJK'ina. Proslo je vreme
kada su stupn americke .stampe skoro sva-kodnevn- o
bill lspunjeni aferom Sol.enji-ci- n
ne mteresujuci se pri torn mnogo za
umetnifku vrednost njegovogdela koja je
neo.sporna
He povoda sa strane. Kapor je nacinjao
teiiiu odnosa politike i knjizevnosti Bolje
da nije, u line reputacije knjizevnika i.
sof ljalisticke zemlje koji ipak ne bi smeli
biti laifi u tome
"Odgnvornost politicara prestaje njiho-vi- m (dlaskom u penziju. a ponekad i rani-j- e
I'oliticki sistemi se menjaju. knjizevna
dela ostaju .Ja vlast nikada nisani voleo,
ni u porodici. m u zivotu. Ja sam pisac
malih stvan. sitnica koje su drugi zabora-vil- i
Ima l ovde citalaea mojih dela koji
vole da ih podsetim na sitnice iz detinj-stva- ,
kao na primer bleb namazan mascu.
Prihvacen je zakon Kapor: "Svaka kriska
hleba namazana mascu, u QO slueajeva
pada na namazanu stranu".
Sa kriskom hleba kao zivotnom i knjizev-nomopsesijomtkaoda- mu je to bila jedina
hrana u detinjstvu; voleli bismo znati da
li je Moma kao mali patio od rahitisa, ane-mije- ,
gubljenja vida ili neke slicne bolesti
prouzrokovane nedovoljnom i monoto-no- m
ishranom), Kapor je ponovo "ski i-z-nuo"
u politiku, napravivSi tako uvod za
spektakularno izlaganje "Hronologije be-de- ".
Varijacije na temu kriske hleba nama-zan- e
табси, Kapor je izvodio u formi hu-mora,
ali sa lako prevodljivom porukom o
vladavini nemastine u Jugoslaviji sa ko-jo- m
se sazivimo od rodenja kao naophod-nosc- u
koja ce vetno trajati. Tacno je da
smo za vreme rata i u prvim posleratnim
godinama, u vreme obnove i izgradnje po-ruse- ne
zemlje, jeli veoma cesto hleb na-mazan
mascu. Ali ni u Severnoj Americi
koja seobogatila naracundrugogsvetskog
rata, ne teku med i mleko za sve njene
stanovnike. Broj onih koji su ispod nivoa
siromasnih, znaci u totalnoi bedi, samo u
Kanadi iznosi izmedu 7-- 8 miliona.
Reagovanje u znaku revolta medu onini
posetiocima predavanja koji se osecaju
Jugoslovenima, bilo je najjace kada je au-to- r
poceo da cita odlomak iz svog posled-nje- g
romana "Knjiga zalbi", objavljenog
u Jugoslaviji prosle godine. Poglavlje o
hronologiji bede je "spisak stvari koje su
pocele tajanstveno da isfezavaju posled-njih
godina iz naseg(jugoslovenskog) zivo-ta".
Pisac navodi i to da je taj spisak sa-stavlj- ao
u dokolici, "posle druge boce du-bokoohladenogBanatskogriz-liga".
Uzpo-mo- c
stvaralacke maste, gradacija bede
koja pocinjc zanemarujucim isd'ezava-nje- m stranih alkoholnih pica dostize kraj-nj- e
granice, gospodari situacijom, postaje
ne samo stil, vec i smisao zivota, transfor-mis- e
se u bezdanje. Izlaza nema:
"dospoda beda nam se cereka u lice.
Ponizila nas je. Redovi su uvek sivi... Zau-stavljon- e
su fabricke masine, zatvorene
robne kuce, bioskopi, izlozbene dvorane i
pozorista... Gradovi — hladni, mracni, bez-dan- i,
iza cijih zidova disu u tami rezigni-ran- i
ljudi..."
Matcrijalnu bedu prati moralna beda.
cije je ishodiste ravnodusnost prema sve-m- u,
cak i prema samoj bedi, a vrhunac to
inertne, bezizlazne situacije je povratak
knjigama; "... Sve nam je svejedno... Se-dim- o
i citamo. I sanjamo. Da, sanjamo."
Mozda je Momo Kapor izuzetno "origina-lan- "
pisac. Zbog necega je mnogo osveto-ljubi- v
prema paroli koju jesluSao. doduse
dosta davno, u svom detinjstvu; "uciti.
u£iti i samo uciti". Mozda ju je doziveo
kao izgubljenu igracku koju vise ne moze
pronaci. Ova opaska vec poenje da lici na
komentar o romanu "Knjiga zalbi", a to
nije svrha ovog teksta. Knjiga je objav-ljen- a
u Jugoslaviji, samim tim, mi koji zi-vi- mo
van njenih granica, nismo mero-dav- ni
da procenjujemo njeno pozitivno ili
negativno dejstvo na citaoce. Za jugoslo-venske
uslove ta knjiga moze biti svrsis-hodn- a.
Nasa kritika usmerena je na to da
svoju kafkijansku viziju bede, zbog toga
Ш) ju je smestio u okvire jugoslovenske
stvarnosti (bez obzira da li je sa stanovista
piscevog to opravdano ili neopravdano),
Momo Kapor nije trebao da eksportuje u
Severnu Ameriku. Kako da tumacimo pri-kazivan- je
jugoslovenske stvarnosti van
njenih granica iskljucivo kroz ovakve od-lom- ke
knjiga? Jer Momo Kapor nije proci-ta- o
nijedan drugi odlomak iz navedene ili
neke druge njegove knjige. Zar treba skre-tat- i
paznju jednom piscu iz Jugoslavije da
se u ovom delu sveta koristi svaki povod
a propagandu protiv socialistic. kih ze-malja,
u koje spada i nasa domovina. Ili
Momo Kapor ima neko drugo misljenje'.'
Najpre ce biti da on o svemu tome nije
razmisljao, posto je kao povod za citanje
"Hronologije bede" naveo svoju pakost i
Ijubomoru na blagostanje u Torontu, gde
mu je celo vreme nudeno u izobilju jela i
pica (njegov boravak u Torontu trajao je
samo tri dana — kada bi ostao ovde bar
godinu dana da zivi od svog stvaralackog
rada, kao .sto je to njegov slucaj u Jugosla-viji.
pitali bi ga gde je za njega veci izbor
hrane i bolji zivotni standard. Nije na od-m- et
da se seti narodne izreke: Svakog go-sta
tri dana je dosta).
Mozda je ideja Mome Kapora bila da po-kaz- e
u Americi koliko je velika sloboda
izraza u Jugoslaviji. Ali je zaokruzeni uti-sa- k
bio da je on, slucajno ili namerno za-dovolj- io
samo one koji se raduju zloupo-treb- i
te slobode, ili su sami spremni da je
zloupotrebe..
Cemu sluzi izjava jednog jugosloven-sko- g
pisca u sred Amerike da je "medure-publick- a
saradnja medu nasim piscima
veoma dobro razvijena — naroeito kada
izbiju konflikti, kada su aktuelni protesti,
peticije". I onda joS izrazava svoj stav u
odnosu na sadasnju jugoslovensku stvar-nos- t:
"Pisac nije sudija, pisac je svedok sa me-sta
nesrece i nema odgovornosti, niti veze
sa ideologijom. Ne smatram se odgovor-ni- m
za ovaj period, ja nisam pravio nasu
zemlju ovakvu, roden sam neSto kasnije
od vremena kada se stvarala nova Jugosla-via.
U ime cega i u interesu koga se Momo
Kapor ograduje od sadaSnjih problema u
svojoj domovini, na teritoriji zemlje sa su-protni- m druStvenim uredenjem? Zar nije
mogao pricekati nekoliko dana dok se
vrati u svoju zemlju, gde sve gore nave-den- e
izjave mogu da imaju drugi zvuk i
drugacije posledice.
Previse upadljivo je bilo ugadanje
onom delu publike za koji znamo da je
antijugoslovenski raspolozena, kada su
dosli na red odgovori na pitanja. Na pita-nj- e sta misli o jugoslovenskoj omladini
Kapor je odgovori:
"Omladina je u teSkom stanju, nema za-poslen- ja. NaSa omladina jeapolititna, lici
na americku omladinu — voli da nosi far-merk- e, slusa rok muziku, a neko joj je obe-ca- o da vise nece izaci iz zemlje. Ne vidim
izlaz za паби omladinu. Mladi ljudi odlaze
и crkve. To je skretanje duhovnosti."
Ovom izjavom, Kapor je upravo predo-ci- o koliko jedan poSten pisac ima posla u
svojoj zemlji. Takva literatura moze da
bude velika samo ukoliko se ne udalji od
svojih izvora i od svoje prave namene. Ne
moze se ziveti u Americi, a govoriti i pisati
(Nastavak na strani 9)
Specijalno opremljene jedinice ci-leans- ke milicije su napale srednju
skolu "Arturo Alessandri" u San-tiago-- u
Cile.
Povod za napad milicije je bilo oku-piran- je
skole od strane stotina uce-nik- a
koji su zahtijevali slobodne iz-bo- re
џ Federaciju skola.
Milicija je zatvorila 315 ucenika od
oko 1,000 demonstranata.
Ucenici i studenti Cilea vec godi-nama
zahtijevaju slobodne izbore u
Federaciji Skola — jedinoj organiza-cij- i
u zemlji koja zastupa interese
ucenika i studenata.