Nase Novine, April 20, 1983

              i'r i Г r f f t t 1 1- - 1, ' I ' 1 1 '' 1
I ' T 1 t 1
Susref — dogadaji
BaS ovim refiima гаробео je razgovor sa
Predragom-Peco- m Aleksijevid za naS list u
prostorijanria nove "Politikine" zgrade, u
Makedonskoj ulici u Beogradu, septembra
meseca proSle godine. A pre nekoliko dana
stigla je ponovo opomena, Sto taj razgovor
do sada nije "ugledao svetlo dana" u "NaSim
novinama".
Zaista, viSestruko smo zainteresovani da
ozivimo i da vi5e ne prekidamo saradnju sa
"llustrovanom Politikom" preko Pece Aleksi-jevid- a
koji je јоб uvek dubokim secanjima
vezan za neke naSe ljude iz Kanade i
Sjedinjenih Drzava i koji je vec bio stekao
naviku da te svoje uspomene prelistava na
stranicama "NaSih novina", pa se tokom
vremena familijarizirao kroz паб list sa svima
nama. Takav je bio i susret i razgovor
obavljen sa Pecom za паб list: spontan i
familijaran. Svako od nas iz redakcije "NN"
pri prvom susretu sa Pecom, brzo ce
zanemariti tu dinjenicu, pa razgovor nece
imati ni poCetak ni kraj. 0 "NaSim novina-ma"
i o ljudima u iseljeni§tvu on razgovara
kao da je to njegova svakodnevna radna
tema. Valjda se zbog toga i nama uCinilo kao
da smo juce obavili razgovor sa njim i da
aktuelnost tog teksta nije vezana za datum,
pa smo pretrpani ovdaSnjim aktivnostima
nepravedno odlozili njegovo objavljivanje.
Vec petnaest godina ne smanjuje se
popularnost rubrike "NaSi u belom svetu"
koju u "llustrovanoj pfolitici" vodi Peca
Aleksijevid. Njegovi dozivljaji i iskustva sa
пабјт ljudima "razbacanim" po celom
svetu, male su psiholoSke studije o kom-pleksn- oj
temi iseljeni§tva. Kao novinar sa
dvadesetogodiSnjim iskustvom, piSe "o
svemu Sto Cini zivot", ali najviSe ga inspiriSu
tzv. "mali ljudi".
— Decenijama sam leteo sa dogadaja na
dogadaj. Jedanput sam, na primer, ceo dan
proveo sa beogradskim smetlarima da bih
izbliza upoznao njihov zivot i rad, a ve6
sutradan popodne sam u Pekingu intervjui-sa- o
jednog jugoslovenskog mornara kome je
беМбпо brodsko uze odseklo nogu. Kineski
lekari su uspeSno izvrSili operaciju i паб
mornar je ponovo prohodao svojim nogama.
Bio je to jedan od najlep§ih momenata u
mom poslu. Volim da р1бет o radostima i
lepoti zivljenja, i posebno volim kada se
пабЈт ljudima, bilo u domovini, ili u svetu,
neSto prijatno dogada.
ObjaSnjavajudi ovako slikovito interesant-nos- t
i intenzitet svog posla, navodenjem
primera, Peca nam je uzgred napomenuo da
je on bio jedan od prvih evropskih novinara
koji su dobili vizu za putovanje po Kini,
neposredno posle kulturne revolucije. A u
svoje пај1ербе uspomene ubraja opise
putovanja druga Tita na kojima je on viSe
puta bio, kao jedan od 6lanova pratnje.
Iz mnoStva рпба iz bogatog novinarskog
arsenala Predraga Pece Aleksijevida, izdvoji-cem- o
dve koje su direktno povezane sa
nama i koje je Peca dugo cuvao u toplini
"unutraSnjeg dzepa" svog srca da bi ih
jednog dana Нбпо ispriCao, makar ukratko, i
za "NaSe novine". 0 tim dogadajima o
kojima je Predrag Aleksijevic pisao орбЈгпо,
u nastavcima, Citali smo u "llustrovanoj
jfolitici" u toku 1978 i 1979. godine.
Evo prve price:
— Se6am se da sam jednog letnjeg jutra
1978 doбao u KoSutnjak da upoznam omla-dinsk- u
radnu brigadu iz Kanade. Strazar,
me je opomenuo da budem tin, jer brigadisti
јоб spavaju. Pogledah na sat: ргоб1о sedam.
Udoh u restoran, da safcekam do pola osam,
vreme budenja brigadista. Mogla se poru6iti
бак i kafa sa б1адот. Instiktivno, secanje mi
se vratilo na vremena kada sam ja kao
omladinac јбао na radne akcije. Trube su
nas budile u pet Casova ujutru.
— Srednije i veselije brigadiste nisam
nikad u zivotu sreo. Od momenta kada smo
se upoznali, viSe se nismo rastajali. Koman-da- nt
brigade bila je ljupka devojka Viki.
Posle nekoliko dana divnog druzenja, rastali
smo se u Dubrovniku, a ja sam naplsao
reportazu o pravom drugarstvu, o pravom
jugoslovenstvu. U brigadi je bilo mladih
Kanadana jugoslovenskog porekla iz svih
krajeva пабе domovine.
NOVINAR "POLITIKE": PROTESTVUJEM "NA§E NOVINE" NE
DOBIJAM VEC DVE GODINE, A ZA NJIH U NAJTOPLIJEM DELU
MOG SRCA, CUVAM JEDNU TEMU
t{ --:
Л +
, Ж ., .- - .
h
¥', ti ?"
fkAi' ,tAz:~
Vjekoslav Radovi6
— Divno sam se ose6ao kada sam kasnije
u "Na6im novinama" 6itao ispovesti briga-dista
o "nezaboravnim uspomenama" sa
beogradske radne akcije. Za kanadsku
omladinu, to je bilo dragoceno iskustvo o
shvatanju ideje, zdrave, sredne mladosti.
Razumeo sam razdraganu veselost na6ih
mladih iz Kanade, koji su prvi put u svom
zivotu bili na radndj akciji.
Druga pri6a je takode za nas veoma
familijama i veoma poznata u celoj Jugos-iavij- i:
— Jednog dana 1979 ude u паби redakciju
mlad, prosed fcovek. Predstavio se: — Ja
sam Vjekoslav Radovi6, novinar iz New
Yorka. 2eleo je sa mnom da razgovara, jer je
u to vreme rubrika "Na6i u belom svetu" vec
bila popularna. Zatim mi je pokazao lep
fiasopis, sa reprodukcijom u boji nekog
пабед naivca, na naslovnoj strani. Objasnio
mi je da je on glavni urednik ovog dasopisa
na пабет jeziku koji je poceo da izlazi u New
Yorku. Bio je zainteresovan za saradnju i
druzenje. Sprijateljili smo se ve6 tog prvog
dana пабед poznanstva.
Na& veliki prijatelj i redovni ditalac naSeg
lista, prof. Mihailo Petrov, zasluini jugoslo-vens- ki
umetnik i kulturni i pedagoSki radnik,
obavestio nas je da se 8. februara oienio po
drugi put, sa Dobrilom Din id, bibliografom
Srpske akademije nauka u penziji, sa kojom
smo se takode druiili u Torontu za vreme
njihove zajednidke posete naSem gradu.
Septembra meseca proSle godine, glavni
grad Jugoslavije Je svedano obeleiio 80.
godiSnjicu iivota prof. Petrova, kroz Stam-p- u,
radio i TV program.
Upravo je u toku velika studijska izloiba
"Zenit i avangarda dvadesetih godina" — od
1. februara do 15. marta u velikoj i maloj sali
Narodnog muzeja u Beogradu — na kojoj su
zastupljena, izmedu ostalog i likovna dela
prof. Petrova, kao jednog od protagonista
svetske i jugoslovenske umetnidke avangar-d- e
podetkom ovog veka.
Veoma smo sredni i ponosni Sto sa naSim
dragim 6ika Mikom delimo sve njegove
jubileje. Sa internacionalnom dimenzijom
svoje kreativne lidnosti, prof. Petrov je,
izmedu njegovih mnogobrojnih zasluga,
uSao i u istoriju jugoslovenske progresivne
— Posle otprilike godinu i po dana,
prateci Tanjugov teleks iz Amerike, sazna-do- h
stra6nu vest da je Vjekoslav Radovi6,
poznati borac za jugoslovenstvo medu
паб1т iseljenicima u Americi koji je бак i u
"New York Times"-- u branio Jugoslovene,
te6ko ranjen u grudi, na пјијогбкот ploini-ku- .
Bio je to рокибај atentata na Radovi6a
od strane usta6kih terorista.
— Zeleo sam odmah da ga vidim, bio sam
spreman da zbog toga otputujem u New
York. Ali mi je Sef hiruSke klinike savetovao,
s obzirom da je Radovi6 bio u komi, da
рпбекат izvesno vreme, dok se ranjenik ne
oporavi, pa da ga pozovemo u Jugoslaviju,
na rehabilitaciju. Tako je i bilo. Cim je
Vjekoslavu bilo bolje, moja redakcija ga je
pozvala u goste. U Beogradu mu je profesor,
hirurg RaSovi6, izvadio Cetvrti kurSum iz
vrata. Posle toga je ирибеп na oporavak u
Igalo. I od tada se nisam odvajao od njega.
Danima smo рпбаН o Americi, njegovom
zivotu i aktivnostima, a no6ima ja sam pisao
moj feljton da bi Jugoslavia i svet joS
jedanput saznali istinu o na§im neprijatelji-ma- ,
kao i o plemenitim naporima jednog
divnog 6oveka i druga, Vjekoslava Radovi6a,
u borbi protiv tih neprijatelja.
— Nas dvojica smo sa6uvali drugarstvo
do danaSnjeg dana. PoSto je Vjekoslav sada
stanovnik Beograda, vidamo se рпНбпо
6esto. On upravo zavrSava studije germa-nistik- e
na Beogradskom univerzitetu. 1пабе
stalno je zaposlen u "Sava" centru, kao
novinar.
U okviru novinskog prostora, moramo
zavrSiti razgovor sa Predragom Aleksijevi-бе- т,
sa verovanjem da 6e to biti uvod u naSu
budu6u saradnju. U svome pismu, na koje
odgovaramo ovom reportazom, Peca nam je
opomenuo da je pripremio jedan svoj feljton
za objavljivanje u "Na5im novinama". Radi
se o ljudskim sudbinama vezanim za rat.
Autor ovog 6lanka zahvaljuje se Predragu
Aleksijevi6u i Vjekoslavu Radovi6u u svoje
Ибпо ime i u ime redakcije "NaSih novina" na
lepoj paznji, predusretljivosti i interesovanju
za nas" list i za sve Jugoslovene koji zive na
Sevemo-ameri6ko- m kontinentu. Nezabo-ravn- i,
ispunjeni sadrzajnom diskusijom, bili
su trenuci provedeni sa njima dvojicom
proSlog leta u Beogradu.
Katarina KOSTlC
љ M®
Stampe na Severnoameridkom kontinentu.
Na§im dragim prijatelj ima, Dobrili i 6ika
Miki, svi mi iz Toronta koje oni poznafu, na
ovaj naiin ирибијето tople destitke za
njihovo vendanje, sa leljom da ih sredne i
zdrave ponovo dodekamo kao naSe najdrale
90Ste- - K.K.
' i , q.% 4.
February 23,1983, NASE NOVINE --9
iz ameriCke Stampe
Genijekogaje
Amerika
zaborawiSa
Pod ovim naslovom u атег1бкот паиб-no- m
6asopisu "Discover" vi§e strana je
posve6eno velikom naufiniku Nikoli Tesli,
povodom najnovije knjige objavljene na
engleskom jeziku o njemu. Radi se o delu
pod nazivom "Testa: Man Out of Time" 6iji je
autor Margaret Cheney. Tu knjigu koja
sadrzi najviSe podataka na engleskom jeziku
oTeslinom паибпот geniju, spominjali smo
u naSem listu pre dve godine, kada smo
prisustvovali svedanoj promociji knjige od
strane dlanova Tesla Memorial Society na
tradicionalnoj proslavi Teslinog dana.
Casopis "Discover" definiSe Teslinu ulogu
i zna£aj za savremenu nauku kao presudne u
elektrifikaciji moderne civilizacije.
Zna se da je Nikola Tesla pronalaza6
naizmeni6ne (trofazne) struje. Ali za mnoge
druge паибпе patente nije se vezivalo
Teslino ime. Na primer, znamo da je
Markoni proglaSen za ргопа1агаба radia, ali
fondamentalnu zamisao kako ргакМбпо
upotrebiti radio lansirao je Tesla nekoliko
godina pre Markonia. Teslini eksperimenti
sa visoko-frekventno- m strujom 6uveni po
spektakularnosti, u koju je bio ик1јибеп
6esto i rizik, bili su dragocen doprinos
epohalnim nauCnim otkricima kao Sto su:
radar, elektronska mikroskopija, fluorescen-tn- a
svetlost, radio kontrola u manlpulisanju
vozilima i oruzjem, koriSdenje sunfieve i
okeanske energije kod generatora, upaljafii
na atomski pogon.
Mnoga гпабајпа istrazivanja Nikoie Tesle
ostala su zagonetna ili potpuno nepoznata,
prvo zbog toga Sto su Tesline beleSke bile
dosta nesredene, a drugo Sto neke zemlje,
medu kojima i Sjedinjene Drzave, izvesnu
Teslinu паибпи dokumentaciju 6uvaju pod
pe6atom, radi eventualnog koriS6enja za
istrazivanja u nuklearnom naoruzanju.
stogodlsnjica zadru2nih
Stedionicaslovenije
LJUBLJANA, Tanjug — U Kulturnom i
kongresnom centru "Ivan Cankar" u Ljublja-n- i
3. februara je odrzana sveCana proslava
100-godiSnj- ice postojanja Saveza zadruznih
Stedionica i kreditnih sluzbi Slovenije, koji
je osnovan u Celju. Danas je u Savez
иб1апјепо 170 hiljada StediSa — zemljorad-nik- a
i sto6ara.
Sredstva Zadruzne Stedionice predstvljaju
jedan od osnovnih materijalnih uslova
organizovanog i uspeSnog rada indlvidual-ni- h
proizvoda6a. 0 tome svedo6i i viSe od
3.400 novopodignutih I 7.500 obnovljenih
Stala, 16.000 silosa i drugog Sto je
koriS6enjem ovih sredstava izgradeno, reno-viran- o
ili modernizovano za poslednjih
desetak godina.
isiiiii sfcrosfi
Jedan od najpoznatijih sovjetskih
gerontologa, akademik Dmitrij Ce-botar-ev
smatra da bi normalan cov-jeko- v
vijek trebao biti sto godina,
ukoliko naravno postuje minimum
pravila dugovjecnosti. Za tog lijec-nik- a,
koji upravlja Institutom za ge-rontolog-iju
u Kijevu, stogodisnjaci
nisu nikakva cuda prirode. Samo oni
koji zive 150 i vise godina zasluzuju
da u nasim ocima budu fenomeni,
tvrdi sovjetski lijecnik. On njih na
originalan nacin naziva ,,genijima
starosti", jer njihovu dugovjecnost
usporeduje s urodenim osobinama
genija muzike ili slikarstva.
SIMULACIJA
Najtegobniji rad je — simulacija
delatnosti.
Ko nema Ш da kaze, gotovo da i
ne zatvara usta.
Evo vam vatre — rekaoje Prometej
—a Herostrata 6u vam kasnije
poslati.
Iznudena pristojnost bolja je od
neiznudene grubosti.
Izjava. Molim da mi se dostave
prava oslobodena obaveze.
(Literaturnaja gazeta), Moskva