Nase Novine, April 20, 1983

              2-- NASE NOVINE, February 23,1983.
USA - brod bez
Posle dve godine skupog novca i visokih
kamata imamo depresiju ne samo u Sjed.
Driavama ve6 u celom svetu. Predsednik
Reagan je nesposoban da reSi krizu u koju
smo zapali. Sa svojim ultra reakcionarnim
nadinom i programom on je krupnom
biznisu i bankarima dao najveci popust
poreza u istoriji zemlje — 749 biliona
(milijardi) dolara. Biznismeni i bankari su taj
novae stavili u banke za velike kamate i
ekonomiju pustili da propada bez ikakvog
osecaja prema radnom 6oveku.
Radnici su bili izbaceni sa posla, milioni
njih. Reaganovi ekonomisti su onda rekli da
ce produkcija biti manja za 220 biliona
dolara. Reagan je odmah od Kongresa trazio
da se skrati 79 biliona dolara u 1981 i 1982
od socijalnih programa. Administracija je
odmah stupila u praksu i робе1а da uni§tava
vazne i potrebne programe. Ovo potvrduje da
ni атепбка ekonomija ne moze da podnese
program za topove i maslo na hleb, bez da se
standard zivota snizi.
Reagan i Republikanska partija ignoriraju
narodne potrebe i traze da se јоб 30 biliona
oduzne od socijalnih programa. Reagan na
televiziji se stalno smeje kada govori o
nezaposlenima, kojih sada ima 12 miliona.
Pored toga, 4 miliona njih su vec izgubili
nadu da ce naci posao i prestali su da ga
traze.
Sada je pitanje da li ce Reagan i njegova
administracija i Kongres mo6i da se sloze da
se ukine 50 biliona od naoruzanja i popust
poreza velikim korporacijama i da se sav taj
novae upotrebi za obnovu teSke industrije.
Izvukli su profite i ostavili fabrike bez da ih
moderniziraju, da uvedu novu tehniku Hi
novi nafiin rada. Tako danas automobilska
industrija, maSinska, industrija gume i
delika nisu sposobne da se suprotstave
svetskoj konkurenciji i da se radnici vrate na
posao.
Predlozena je obnova gradova koji su u
vrlo lo§em stanju, obnova 2eljezni6kih
pruga, puteva koji predstavljaju veliku
opasnost, mostova koje treba popraviti ili
izgraditi nove. AH Reagan je odbio, rekao je
da su ti poslovi s "kratkim nogama" i da
treba dati viSe vremana industriji da se
oporavi.
Voleli bismo znati kako se osedaju na§i
nezaposleni radnici kad na televiziji vide
ovakve prifie od ljudi koji su siti i veseli.
Sramota je za Sjed. Drzave da su njezini
nezaposlenici radnici i penzioneri gladnl, da
su bez krova nad glavom i da lutaju za
poslom.
Citam u USA News od 17 januara:
Nezaposleni radnici lutaju s jednog kraja
zemlje do drugog. U pokretu je oko 2
miliona. Ko su skitnice? Najpotresniji je
porast ranije solidnih porodica srednje
klase, ti su ljudi imali dobre poslove i ku6e,
all su iz izgubili i poSII na put u
automobilima, hrane se u flap housed i
spavaju pod mostovima.
Detroit Free Press piSe da je пабе!п1к
Joung objavio apel za izvanrednu ротоб, a
grupa profesora i publicista je apelirala na
Zap. Nemce da Salju pakete u Detroit.
Ovo se deSava u пабој zemlji gde ima na
milione tona hrane u hambarima, ali nije
"praktiCno" da se dade gladnom narodu, jer
бе cena pasti. Bolje da narod prosi i gladuje,
to je jeftinije.
Sada moramo fiekati da vidimo da li 6e
demokrati imati snage da se suprostave
Reaganu. Demokrati 6e u Kongresu predlo-zi- ti
da se робпи programi gde 6e se( narod
zaposliti. Reagan 6e te programe vratiti
natrag. Dve tre6ine Clanova treba da glasa da
se odbace Reaganovi predlozi.
U drzavama Michigan, Ohio, Illinois i Iowa
farmeni su se suprostavili Administraciji i
trazili dase "friziraju" njihovi dugovi. Bilo je
i sukoba izmedu policije i farmera. Oni su
uspeli da sprefie kupce da prekupe njihove
domove i zemlju, drzava je bila prisiljena da
preuzme тогдјбе. Ovo pokazuje da narod
moze da menja zakon u nuzdi ako je slozan i
ujedinjen u svojoj akciji.
Cak i пабе unijsko rukovodstvo бека, ne
organizira proteste i demonstracije protiv
Reaganove administracije. Glavni predsed-nik
AFL-CI- O Kirkland je izjavio preko
televizije i novina da ako Administracija i
Kongres ne preuzmu mere za poboljSanje
2ivota radnog naroda, onda 6e se morati
demonstrirati po ulicama da ceo svet vidi da
W Vl
se паба drzava ne brine za svoj narod. To je
samo pretnja.
I паба UAW (unija automobilskih radnika)
je робе!а da skuplja hranu za kuhinje koje
pripremaju hranu za nezaposlene. U Detroitu
ima 260 takvih kuhinja. Radnici obilaze
unijske lokale svaki dan i pitaju kada бе
робеМ demonstrirati protiv nepravde. Oni su
spremni da Sine sve §to je nuzno da se prisili
Kongres i Administracija da ih zaposle.
I u Evropi ima mnogo nezaposlenih: u
Engleskoj 16%, u Italiji 14%, u Francuskoj
12%, u Zap. Nemaikoj 8%. Ali velika je
razlika u polozaju evropskih i americkih
radnika. Radnici Zapadne Evrope primaju
ротоб iz osiguranja celo vreme dok su bez
posla, a drzava daje ротоб da р1абаји
dugove na ku6e,nameStaj,automobile.lmaju
i besplatnu zdravstvenu poslugu. Kod nas
otpuSteni radnik dobiva nezaposlenicku
ротоб za §est meseci, u nekim drzavama i
po devet meseci, i to je kraj. Posle izgube
zdravstvene usluge i osiguranje. U evrop-ski- m
drzavama se ne skra6uje ili uni§tava ni
jedan program za ротоб starim ljudima. A
mi u Sjed. Drzavama danas imamo 70
miliona bez ikakvog osiguranja. Ovo je
jedina industrijska zemlja koja nema nacio-nal- ni
zdravstveni program.
Sada je jasno da Reagan nema nameru da
postigne ugovor o raketama i nuklearnom
naoruzanju. Danas sam proditao u Detroit
Free Press б1апак pod naslovom "Penta-gon's
War Plans Revealed" (otkriveni ratni
planovi Pentagona). Taj б1апак pokazuje Sta
Reagan namerava. Mirsveta moze se odrzati
samo ako se aktiviziraju svi miroljubivi ljudi i
sve miroljubive organizacije. Mnogo mogu
uCiniti i katoli£ki biskupi. Cuje se da ima i
peticija kojase moze potpisati za mir, protiv
rata. Svi mi treba da radimo da sprefcimo
opasnost atomskog rata koji preti боуебап-stv- u.
Samo ovako бето zaustavit sadaбnje
rukovodstvo Sjed. Drzava.
OokaOULVEZAN
Detroit, Mich.
PREVLADAVANJE NUKLEARNIH
PRIJETNJI
WASHINGTON, Tanjug - Predsjednik
SAD Reagan i austrijski kancelar Bruno
Kreisky vodili su dvosatne razgovore
u Bijeloj kuci o aktualnim medunarodnim
problemima, posebno o svjetskoj ekonom-sko- j
situaciji, odnosima Istoka i Zapada kao
i mogu6nostima za razrjeSenje krize na
Bliskom istoku.
Govore6i pred novinarima, austrijski je
kancelar rekao da je predsjedniku Reaganu
prenio zapazanja iz Evrope prema kojima
mlade generacije starog kontinenta traze da
se nade izlaz iz nuklearnih prijetnji. Nikad
mlade generacije Evrope nisu toliko tezile
miru, naglasio je Kreisky, kao 5to je to
slu6aj u posljednje vrijeme.
сишдкм.жии'лшц8н
PRILOZI IZ
KALIFORNIJE
Stovani drugovi:
Prilozeno vam Saljem dekove u
iznosu od $1,060.00. To je poklon za
"NaSe novine" od naznadenih daro-vitelj- a.
U poklon ide $985.00 i $75.00
za 3 pretplate. Dvije su nove a jedna
obnovljena.
Cjelokupni odbor(zeli se zahvaliti
svim daroviteljima kao i svim prisut-nirn-a
koji su doSli da smo se skupa
zabavili do kasno u nodi.
Posebno se zahvaljujemo Charles u
Kezman i njegovoj tamburaSkoj
orkestri koji su nas veselili do kasno
u nodi besplatno.
Priredivadki odbor zeli se takoder
zahvaliti Marku Halleru koji je
poklonio knjigu "Tesla Man Out of
Time by Margaret Cheney. Takoder i
Matu Glavan koji je poklonio jednu
flaSu Maraskina i jednu proSeka. To
su bili darovi za door prize. Hvala
vam lijepa.
LISTA PRILAGACA
Mato Glavan $100.00
Marko Kramarich 100.00
JohnGega 100.00
Yugoslav American
Athletic Club "Jadran" 100.00
NickMuich 50.00
Agnes Daniels 50.00
Mary Kutlesa 40.00
Gojko Spralja 40.00
Pero Kuzmanich 35.00
FinesaVuksid 30.00
Karl Mladinich 25.00
Milan Vranes 25.00
Nikola Kirinch 25.00
LjuboVukmanovich 20.00
Petar Cekalovich 20.00
S. Ookovic 20.00
Kadrija Haka] 20.00
John Veljacich 20.00
MattStanisich 20.00
Mikulin 20.00
A. Friend 20.00
MaxPavesich 15.00
Adriatic Travel, Inc. 10.00
llija Gigolich 10.00
John Babich 10.00
Violet Milanovich 10.00
JoeJurovich 10.00
Charley Kezman 10.00
TonyKustich .
10.00
IvoOvanin 10.00
Mary Krizmanich 5.00
Margaret Starcevich 5.00
Hvala svim prilagadima.
S drugarskim pozdravom od Cjelo- -
kupnom odbora.
Agnes Daniels
San Pedro, Calif.
NOVI PRILAGACl ZA
FOND MARINE
Marijan Shubat, Montreal $30.00
Ivan Ratkay, Montreal 30.00
Geo Juretich, Chicago 10.00
ESESSSEBEHS Јшзгзгзза
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: S93-502- 5
IZDAVACKI SAVET: MiloS Grubic, Vojln Grbi6, Jcsip Kovaiid, Slanko Mutdeka,
Mllona Boiii, Ivica Juris" id, Ana Durovii, Lepa Pajnovii, Borislav NeSkovli,
Hozallia Dlvjakovlc, Duto Maljkovli, Itan Prlbanid, Mile Baljak, llija Bubalo, Pavao
nadmanid, Boia Pavkovii, Ostoja Kovaievld, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan
Petrovic, John Stoirerlnski, Luis Gregurac, Mato SiauS, Martin Karavanld, Paul
Ku6lnl6, Ivan Boban, Peko Dmltrovid, Mlllca Miuchin, A.Gerlach, Lao Baclch.
REDAKCIJSKI K0LEGIJUM: Vladislav Gacid
Stjepan MloSii (druSlveno-polltlfik- a pltanja), Daniel Pixiades (druStvena pltanja I knjliovnost), Kstarina Kostid (poezlja I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literature
I umetnost za decu), BoSko Mladonovid, Anka Noilnid.
STALNI DOPISNICI: Du&an Putnik (Chicago), Margaret Stardevld (Los Angeles),
Boio Spadek (New York), Frank Fuduri6 (Vancouver), Josp S(anrf — Stanlos
(Rim, Itallja), Dario TapSanji (Parlz, Francuska), Lepa Taofanovld (Rerascheid,
Zap.Nema£ka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovli (nauka I drustvo), Prof. Ivan
Dolenc (Slovenska KoruSka I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anton Kostelac
(reportaze i price iz Iseljenifikog zivota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Or. Mirko Markovld, Luka Markovld, Petar Kurtic,
MiloS Kordld, Aleksandar Ciric, Strahinja Maletid, Novica Mllic.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodic, Aron Koen, Jordan Vasiljevii. IZ JUGOSLAVI- JE: M. Vasiljovid — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents Advertising rutes on request. Second class Mall Registration NO. 0378.
"NaSo novine" izlaze srljedom. Pretplata iznosl $25.00 godiSnje; pojedlnl
""lpiSJrsieltmoodbvljenol rdsaktnkovajai "5s,M0ukisomcameoun"et,p!.sr"euPtChrpaoJvredonditelahi"oudoi lgSlllСajesоldaiгslгntнoj."nav,nal:imI. "znNaohDotIvrjezov"asNv.tlao"mi,"oNad".naSlSrepGslknalosnvGliknt"aes"nI ldksr"uu, gl"nEandsallpjnerodesndti"n,l
Redakclja odgovara za nepotpisane materljale. Potplsani filancl Izrazavaju
mlsljenje autora. Dopisl se ne vracaju.
Obavestenje
Uskoro ce izaci iz stampe
knjiga "Jugoslovenski nap-re- d
ni pokret u SAD i Kanadi"
(1935 - 1945). Ova knjiga-zborni- k
cetvorice autora: Dr.
Mirka Markovica, Strahinje
Maletica, Harry M. Justiza i
Milosa Grubica, trebala je,
prema ranijem obecanju Izda-vack- og
odbora, da bude u
prodaji krajem februara mese-ca- .
Usled zastajanja i zakas-njenj- a
postanskih sluzbi,
korespondencija izmedu ured-nik- a
i autora (jedan zivi u
Beogradu, jedan u Opatiji,
jedan u New Yorku i jedan u
Hamiltonu) nije se odvijala
normalnim i predvidenim to-ko- m.
Knjiga ce izaci polovi-no- m
marta meseca, ali vec
sada se mogu slati narudzbe
sa uplatom od pet dolara,
plus postarina, na donju
adresu:
Vojin Grbic,
24 Frankdale Ave.,
Toronto, Canada
M4J 3Z9
rm"mmwwwmj!Mwmmuwwiiw!V!wiM
I
Mlada zagrebadka novinarka, Sla-ven- ka
Drakuli6-lli- c dolazi krajem
ovog mjeseca u Boston, da joj u
tamoSnjoj bolnici zamjenu bubrege.
Ona ima zdravstveno osiguranje u
Jugoslaviji, kojece platiti operaciju,
ali treba 7 hiljada dolara za druge
troSkove. Ona 6e ovdje biti dva
mjeseca.
Bernard M. Luketich, glavni pred-sjednik
Hrvatske Bratske Zajednice
objavio je apel u "Zajedni6aru" (2.
februara) za sabiranje novfiane po-mo- ci. Dosad (do 2. februara) zajed-niCa- ri
su priloiili 719 dolara.
Ja sam mladoj novinarki uputio 50
dolara i pridruiujem se apelu brata
Luketicha i "Zajednidara" da joj se
pomogne.
Priloge treba slati na slijedecu
adresu:
Slavenka Drakulic-lli- c Fund
CFU Home Office,
100 Delaney Drive,
Pittsburgh, Pa. 15235
Geo Juretich
Chicago, III.
Japan 6e u prvih §est mjeseci ove
godine u Kanadi uvesti 79.000
automobila, 11 hiljada manje nego
proSle godine.
Japanci su odbili da kazu koliko
automobila namjeravaju uvesti u
drugoj polovini godine.
Robert White, kanadski direktor
unije automobilskih radnika je osu-di- o
japanski uvoz. White je nezado-volja- n
Sto vlada nije prisilila Japan
da neke poslove na automobilima
obave kanadski radnici.
NASTOJANJE IZRAELA
DA RASPARCA LIBANON
NIKOZIJA, Tanjug — Posljednjih
dana Bliskim istokom kruze glasovi
o tajnom izraelskom planu za podjc--'
lu Libanona. Prema ovom planu,
izraelski Sticenik desnidarski major
Hadad proglasio bi "autonomnu
nezavisnu drzavu" u pogranifinom
pojasu od 45 kilometara u kojem bi
"dozvolio" prisutnost izraelskearmi-j- e
koja bi se povukla iz drugih
dijelova Libanona.