Nase Novine, February 23, 1977

              COVEKOVA BORBA S PUSTINJAMA
жШшЕЗ цХлИу сН!ТцИУ &ШВШ& ЕИиЗ Ш3£ дКвеНВ цч др чЗ
Nekada je istorija stvarana u
pustinjama. Najranije civillzacije I
dve od najstarijih religija u njima
su rodene. Danas, pak, palnja sve-t- a
usredsredena je na pustlnjske
predele prvenstveno zbog izuzet-no- g
bogatstva koje fe±i Ispod pes-k- a,
I §to je јоб znacajnije, zbog
naruSene ekoloSke ravnoteze usled
6ega je ilvot u pustinjama postao
nesno§ljiv.
Neupotrebljiva zemlja
Bez kiSe i vegetacije, unlSteno
erozijom i prekriveno pescanlm
dinama, pustlnjsko tie oduzlma od
iovako slroma§nog stanovnIStva
njihovo najvece blago — zivote I
stoku, Sireci se na nove predele.
Jer, oko 78 miliona ljudi, prema
procenama Ujedlnjenih nacija, zivi
od zemlje koja je gotovo neupotre-bljiva.
Sa pasnjaka Sahela, i na pad in a-- ma
Himalaja, u dolinl Inda I na au-stralijsk- im
visoravnlma, pustinje
se Sire, kako jednom neko гебе,
kao lepra. Od prvlh pocetaka poljo-privred- e,
procenjuje se da izgublje-n- a
povrsina odgovara danaSnjoj
povrSIni obradive zemlje od nekih
14 miliona kvadratnih kilometara.
Ako bl se proces nastavlo sadaS-nji- m
tempom, do 2000. godlne, sl-ren- je
pustinje i prekomerno sece-nj- e
Suma mogli bi da uniSte jo§ tre-cin- u
sada5nje obradive zemlje u
svetu.
Zato je I nedavna konferenclja
Ujedlnjenih nacija o Slrenju pusti-nje
u Najroblju, razmatrala moguc-noet- l
kako da se u ovlm zonama
bez padavlna poboljfiaju ne samo
alsteml za navodnjavanjo I preduz-m- u
hltne akclje za zaustavljanje
Slrenja puetlnja, vec i da se utlce
na svest stanovnlka pustinje da
promeni dosadaSnji naCin zivota da
bl se smanjile 3tete nanete krhkom
ekosistemu pustinje.
Neophodno navodnjavanje
Ukupna povrSina navodnjavane
zemlje u svetu procenjuje se na 200
miliona hektara, a to je svega cetiri
odsto od ukupne povrsine bezvod-ni- h
I polubezvodnih podrucja. Teh-nologi- ja
upravljanja vodama, bilo
da Je геб o skupljanju ili konzervl-ranj- u
vode, Je od odlucujuceg zna-бај- а
— izjavlo je na konferenciji dr
Manuel Garduno Iz Meksika. All,
poSto se pod upravljanjem vodama
podrazumeva loclranje, pristup,
transport, korlScenje i konzervlra-njevod- e,
kao I tehnoloSkl postupci
koji obuhvataju tradlcionalne raSlje
za otkrivanje podzemnih voda, I
najmodernlja postrojenja za desali-nizacij- u
I obradu otpadnih voda,
nije tesko zakljucitl da vecini zema-Ij- a
u pomenutim podrufijlma to za
sada nije dostupno.
Posebno je zabrln]avaju6l poda-ta- k
da se u podrucjlma gde postoji
navodnjavanje, usled nedostatka
hlgljensklh uslova, medlcinskih I
hemijsklh sredstava, javljaju boles-t- l
koje su uzrok velike smrtnosti
stanovnlka. Kako su slstemi za
navodnjavanje osvajall svet, boles-t- i
su se istovremeno Slrlle, tako da
je danas oko 200 miliona ljudi u 71
zemljl Afrike, Bllskog Istoka, Latln-sk- e
Amerike, Karlba, Azije i
Dalekog istoka ugrozeno raznim
crvenim oboljenjima, malarljom,
slepllom. Uzrofinlcl pojedlnlh bo-les- tl
otkrlveni su I u mumljama §ta-rl- h
egipatsklh faraona, Sto svakako
dokazuje da se usiovi zivota
pustinjskog stanovnIStva nlsu ota-d- a
mnogo promenili.
HBSfii t'llTfTffiTf 1ШЗ Uifil VBSM нЛ ПВи чв5 Шв1
SOFT DRINKS AT
THE RIGHT PRICE
WE ALSO MAKE HOME DELIVERY
2 LOCATIONS TO SERVE YOU i
404 N. MAY ST. — TEL: 622-932- 3
324 N. CUMBERLAND ST. - TEL: 344-172- 3
Thunder Bay, Ontario
%$№&тжкњкњжтжгжуг&кажу&у&
B
8
&
a
a
IS I
i
is
&ii
Voda i nafta zajedno
Istlna, pojedine zemlje u svojlm
programlma razvoja seoskog Zivo-ta
u bezvodnlm predelima, donose
mere za vakcinaclju stanovnigtva,
stoke, pronalazenje novlh izvora,
kopanjem bunara prvenstveno. All,
u praksi je to teze ostvarljlvo, jer se
pokazalo da se oko novopronade-nl- h
izvora okupi dva do tri puta vi§e
stoke nego Sto se u pofietku pret-postavlja- lo.
Oslm toga, u svim
zemljama Sahela, postoji jedan
jedini uzrok su5e (pored klime, na- -
ravno); ohrabreni kisnim sezona-ma- ,
stanovnici prekomerno pove-davaj- u
svoja stada, obraduju zem-Ij- u
vlfto nego §to im je potrebno
krceci Sume, fiime je pustinja vec
zakorafiila dalje u osvajanju novlh
povrSina. Najnaseljenija pustinja
na svetu, Radzahstan, na severoza-pad- u
Indije, gde 46 stanovnlka zivi
na jednom kvadratnom kilometru
(ukupno oko 20 miliona ljudi) prila-godi- la
Je pesku njihov zivot.
Eksploatacija podzemnih voda
izgleda da je najbolje oruzje protiv
Slrenja pustinje. Ali, i ona cesto
Ima I svoje nalifije. Postojanje veli-ki- h
terena podzemnih voda nudi
povoljan razvoj za poljoprivredu ze-mal- ja
Arabljskog poluostrva i seye-rolstifi- ne
Afrike: Cadu, Llblji, Eglp-t- u
i Sudanu. Medutlm, to zeleno
cudo u srcu pustinja moglo bi da
bude kratkog veka. Jer, upravo na
mestlma gde se nalaze ovl podzem-n- i
vodeni tereni Ima I nafte. U Sau-dijsk- oj
Arabiji, na primer, voda iz
mora koja se pumpa u podzemne
izvore nafte (da bi nafta stigla na
povrsinu), zagaduje I ono malo
pitke vode. Zato jo u Najrobiju I
ovoj problematic! blla posvecena
paznja.
Primer Iraka
Primer koji je Izneo Irak, kao
sopstveno iekustvo u borbi za
navodnjavanje zemljista u ravnlcl
Eufrata, poufian je za buduce pro-jekt- e.
Mreza Irigacionog sistema
stvorena 1953. godine, koja je sta-jal- a
oko 15 miliona dolara obuhva-tal- a
je 710 kilometara kanala I 1710
kilometara mreze za isu5ivanje
mocvara, da bi se, Izmedu ostalog,
uklonila sallnizaclja tla. Spajanje
polja mrezom za isuSivanje mocva-ra
bilo je propusteno zemljoradnicl-ma- ,
koji u ovoj, do tada pustinjskoj
oblasti nisu imali iskustva u obra-divan- ju
i navodnjavanju zemlje.
Drug! propust je Sto nije bila pred-vide- na
tehnicka ekipa za odrzava-nj- e
ove ogromne mreze. Vec 1960.
godine, glavni kanal bio je zahva-ce- n
peScanim nanosima, obale su
se odronlle, brane su polomljene, a
mreia za isuSivanje mo6vara obra-sl- a
travom. U 1968. godini Irafika
vlada Je morala da izdvoji jos deset
miliona dolara da bi dovela u red
irigacioni sistem.
Nauka moze bltl korisna u Izu-fiavan- ju
zemlJISta, borbl protiv
sallnizacije, Slrenja pustinje, ali uz
obavezno ибебсе stanovnlka sup-tropek- og
pojasa. PrepuStena sama
sebi, cak I u uslovima kada prlme-njuj- e
najsavremenlju tehnologiju,
ona ne mo2e mnogo da doprlnese
bez covekovog sudelovanja.
Branka Mikic
("Politika")
1&&&&&Х&&&&&&&&&&& December 1977
Season's Gr eatings
I South Court at Fort William Road
I Phone 345-230- 7
THUNDER BAY, ONTARIO
ft
IS i
II
14,
IS
it
t
2 South Court Street
385 West Frederica
Thunder Bay, Ontario.
Muien,
CANADA'S LARGEST TRANSMISSION
SPECIALISTS WITH 85 LOCATIONS
SAME DAY SERVICE
Free Courtesy Cars
619 Memorial Ave. Phone 345-210- 5
Thunder Bay, Ontario
"Automatically at Your Service"
LIMITED
SEEDS - FEEDS - FERTILIZERS
ALL YOUR GARDEN SUPPLIES
II
i
I
i
i
t
i
1
Ћ 1л„,™т„гпл,С4 Dhnnsi_eena fi
J5 CJU LUIVCI I U(J[JCI Ol. - Г11ЧЛ ICOM-r-UJV- AJ ffi
vh . .шт jk 1 шшмом м ч 8 425 w. uore bt . - i-n-one
а (-- wx s
J THUNDER BAY, ONTARIO J