Nase Novine, February 16, 1983

              VOL. 52, NO. 47(580)
Dogadaji na medunarodnoj sceni,
zbog geografske udaljenosti, kao da
nemaju nikakvu direktnu poveza-nos- t.
Otvorena intervencija ameri6-ki- h
vojnih snaga na Grenadu usko je
povezana sa ameriSkom politikom
prema zemljama srednje i latinske
Amerike. Brza tajna priprema za
invaziju na Grenadu samo pokazuje
kako se Reaganovi ljudi zure sa
planovimaza invaziju na Nikaragvu,
Salvador ili Honduras. I dok se misli
da su te zemlje americki susedi, na
drugoj strani paktira se, priprema i
ratuje na Srednjem Istoku.
Provokacije na Srednjem Istoku
povezane su sa invazijom na Gre-nadu
jer je ona bila zgodno mesto
gde ce se pokazati stav odlucnosti
Ronalda Reagana i njegovog staba.
Brza, odlucna i snazna vojna akcija
(gde nece biti mnog'o americkih
zrtava) trebalaje biti i demonstracija
politike Ronalda Reagana i njegovih
pomocnika za koju su se pripremali
godinama ranije — politike globalne
pretnje, nasrtljivosti i diktata.
Grenada je bila mesto sa kojeg se
uputila americka poruka zastrasiva-nj- a
celom svetu. Sa Grenade upu-cen- o
je otvoreno upozorenje svima
od Irana i Sirije do Nikaragve da ce
Reaganov Stab dati odlu6an vojni
odgovor bilo gde na svetu gde se
pricini da je ugrozen americki inte-re- s
ili se pomisli da je neko hteo
poniziti SAD.
Sadasnja vanjska politika Reaga-nov-e
administracije jednaka je i
istovetna ubistvima sa predomiS-Ijaje- m.
Invazije i ratovi vise nisu
samo reakcija na ekonomske i
politicke dogadaje, oni se sada
planiraju metodidki i sradunato, bez
znanja amerifikog naroda a i bez
V V s
Jedanaest kanadskih zena, katoli-k- a
i protestanata poSle su na put,
pevajudi psalme i Sitajuci molitve
Honduras gde 6e se pridruziti grupi
od 150 ameridkih zena, u njihovom,
kako su same nazvale, hodo6aScu za
mir.
Ove kanadske i атепбке zene
proveSce Cetiri dana, molecl se bogu
ispred ameri6kih vojnih baza u
Hondurasu odakle se planira i
priprema vojna intervencija na N-ikaragvu.
2ene, medu kojima se nalaze i
opatice, tvrde da je u bazama ve6
stacionirano preko pet hiljada ame-rickih
vojnika i da se izgraduje
bolnica koja 6e mo6i primiti preko
6etiri hiljada ranjenika.
Sestra Helen Zeltel iz Skole milo-srdni- h
sestara Notre Dame rekla je:
"U ime grupe a i mene licno moram
ici kao svedok da damo podrSku
narodu sa nasim prisustvom i naSim
molitvama".
Sestra Muriel Gallager, upravite-Ijic- a
manastira milosrdnih sestara u
Kingstonu dala je izjavu: "Verujem
da religiozne zene poseduju snagu,
" I I I t I
I 4 I t ) I t I t I
% 4 I t I I I
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1983.
znanja mnogih domacih politi6ara u
samoj vladaju6oj stranci, jer je
grupa industrijsko-voino- g komplek-s- a
izrasla u SudoviSte nad kojim viSe
vise ne moze biti nikakve kontrole.
Najnovija provokacija ameri6kih
vojnih aviona nad Sirijom i avionski
napadi na Sirijske pozicije u Libanu
predstavlja produzetak ameriCkih
planova na Srednjem Istoku za
potfiinjavanje arapskih zemalja i
атепбки kontrolu nad celom Af-riko- m.
Cinicna izjava Weinbergera da
"ovo nije napad na Siriju nego
odbrana potrebna da osigura letove
naSih aviona za izvidanje" predstav-lja
aroganciju amerifikih osvaja6a.
Ameridki osvajafiki pohodi na
Srednjem Istoku (i celoj Africi)
mogu6i su i zbog neostvarenog
jedinstva Arapa, za kojim se tako
6esto verbalno tezi, jer jo§ nijednom
nije doSlo do 6vrstog, zajedniCkog
arapskog stava u odupiranju politici
ameriCkih i izraelskih vojnih osva-јаб- а.
Izraelska anektiranja arapskih
teritorija i okupacija Palestine mo-gu- ca
su bila samo zato Sto je tu
politiku podrzavao Washington voj-ni- m,
politifikim i ekonomskim ma-nervi- ma,
ucenama i intervencijama,
koristeci verski, islamski fanatizam,
promenljivu politifiku dud zasno-van- u
na kratkorocnim interesima
nekih arapskih zemalja, koji su
uticali i uti6u na promene arapskih
saveznistva i suCeljavanja.
SadaSnjom атепбкот agresijom
na Siriju pokazuju se da Washington
hoce da bude akter u srednjoistoC-ni- m
situacijama bez saveznika Fran-cusk- e,
Velike Britanije i Italije.
Ameri6ki imperijalizam ne zeli da
deli kola6 sa imperijalizmom drugih
zemalja.
snagu sa njihovim prisustvom za
mir, snagu kad se izjasne za
solidarnost sa potSinjenim narodom
Centralne Amerike."
Sestra Marilyn Matz, upravnica
"Odanih sledbenika Isusa" iz Ed-monto- na:
"Idem davidim... Jedna je
stvar kad znaS teoriju i kad se brineS
ali sasvim drugo je kad vidiS vojne
baze i shvatis za§to su neki zabri-nuti- ."
Druge milosrdne sestre dale su
slidne izjave i izjavile da veruju u
uspeh ovog hodo6aS6a. "Mnogi
hriSdani, crkve i individualni Kana-da-ni
su protiv Reagan ove vojne
politike i intervencija u Centralnoj
Americi. Idemo kao svedoci za mir i
solidarnost sa narodom. Nece biti
mira bez pravde i nece biti pravde
sve dok se trose milijarde dolara za
vojne operacije umesto da se po-mog- ne
napacenom narodu."
Student medicine Roseanne Pelli-zza- ri
je rekla: "Kao majka koja je
donela jedan zivot na ovaj svet,
sama pomisao na krvoprolice u
ovom delu sveta, gde se narod vec
toliko napatio, odvratna mi je."
V A
R 1 !
HBISCANI SE MOEAJU
OTIW
Kanadske hriSdane ne bi trebalo
da "mu6i savest" kada se radi o
pomaganju oruzane borbe protiv
rasizma u Juznoafrickoj uniji.
Ovo je rekao svestenik Michael
Lapsley koji je takode rekao da
vecina hriscana uopste i nisu paci-fis- ti
jer prihvataju situacije kada se
radi o "legitimnom ratovanju."
"Da bi se spredilo nasilje i da bi
zaustavili terore i grozote aparthajda
u Juznoafridkoj uniji, hriScani ne-maju
druge alternative nego da
prihvate oruzje i da se bore kao §to
su se borili protiv nacizma" dao je
izjavu Michael Lapsley za Toronto
Star.
Akosu kanadski hri§6ani prihvati-l- i
opravdanost rata protiv nacizma,
r.t..&~ r -- y лтЈмзгмивзлиглчакгЈИмиииооооакгттлгЈ"''.-- - .j
1-r.JU#ra&7№Ki-
№vaKnuDiuauV4wa'W.d.:.v- . . ._-
-!
Michael Lapsley
onda nema nikakvog razloga da ne
bi pomogli borbu oslobodiladkog
pokreta koji se bori za najosnovnija
prava 6oveka.
Jedan glas — jedna osoba pri
izborima, normalna je praksa u
Kanadi,ali to isto bi u Juznoafridkoj
uniji znaSilo nacionalnu izdaju i bilo
bi kaznjivo smr6u za one koji bi se
drznuli to izgovoriti.
Michael Lapsley je anglikanski
svestenik proteran iz Juznoafridke
unije a sada se nalazi na turneji po
Kanadi gde objasnjava uzase apart-hejd- a
6iji je bio odevidac. On je
ziveo u Lesotho gde je imao prilike
da vidi zverstva koja su vrsili beli
rasisti nad crnim stanovnistvom. Od
marta meseca on putuje po Evropi
(sad je u Kanadi) gde trazi moralnu i
materijalnu pomoc za AfriCki nacio-nal- ni
kongres, oslobodiladki pokret
koji se bori protiv diktature i
i
)
4I
m
I
)
)
MJgosJav VVfeekfy
A Canmumty
Newspaper
Established 1931
50 CENTS PER COPY
RASIZMA
aparthejda Juznoafrifike rasistidke
vlade.
Kanadani mogu pomoci borbu
juznoafridkog naroda na razne na-6in- e:
bojkotovanjem produkata iz
Juznoafridke unije, pomazudi sank-cij- e
protiv nje koje ргерогибији UN i
sa prilozima u materijalu za izbeg-Juznoafrifi- ke
unije. Juznoafrifiki beli
gospodari pokuSavaju da uvere
beli gospodari pokuSavaju da uvere
svet kako oni pokuSavaju da integri-raj- u
u vladu ako ne crnce onda bar
obojene Azijce. To je laz jer belci
samo u6vr§cuju i zatezu, a ne
popustaju, svoje nemoralne metode
i uzde.
Sa novim ustavom, za koga su
glasali samo belci, ucvrstice se
35-godi§- nji rasistifiki sistem. Cetiri i
pol miliona belaca, dva i po miliona
obojenih i osam stotina hiljada
Azijaca, ekonomska i vojna koalicija
koju kontrolisu samo belci ima bolje
sanse da prezivi i da se odrzi protiv
dvadeset miliona cmog stanovnistva
zemlje.
Da li ce demokratija do6i mirnim
putem ili revolucijom — zavisice od
belaca. Crnci zele demokratiju za
sve i na miran na6in ali ako ih belci i
dalje podSinjavaju politici "velikog
aDarthaida" pomocu kojeg ih rase-Ijayaj- u
iz jednog mesta i nasilno
preseljavaju u drugo, razdvajajuci
familije i roditelje od dece, revolu-cij- a
i nasilno svrgnuce vlade пебе
izostati. Opasno je po svetu samo to
sto vlastodrsce u JuznoafriSkoj uniji
podrzavaju vojnoindustrijski kom-plek- si
SAD i zionisticki Izrael koji
smatraju Juznoafridku uniju za naj-sigurnij- eg
saveznika u Africi.
Na tradicionalnoj priredbi naSeg
lista u Torontu, prikupljena suma od
$741.00 za fond (pravili smo kolek- -
tu).
Iz Chicaga je doneto dvadeset
novih pretplata i suma od $420.00 za
vond lista.
Ovi lepi rezultati su u ргШбпој men
poboljkali situaciju u zavrSnoi fazi
na§e kampanje za pros' irenje Stampe
kojom treba da stvorimo finansijske
uslove za redovno izlazenje lista na
16 stranica.
OpSirnije o svemu tome 6ita6ete u
sledeceom broju "NN".
1 OSAVESTENJE 1
Godisnje izdanje "Nasih novina" izlazi u sredu
21. decembra 1983. Zbog novogodisnjih praznika iz-danje
od 28. decembra nece izaci.
Redovno izlazenje "Nasih novina" nastavlja se
sa izdanjem od 4. januara 1984. godine.
1