Nase Novine, February 28, 1985

              PANIKA JE SAVEZNICA SIDE
Dr Bosko Poetic
NAUCNISKUPO
J. JOVANOVICU-ZMAJ- U ISAC
ZUZETNOG BELA
Veliki broj izvestaja o svim vrsta--
ma delatnosti klasika nase knji- - zevnosti
Licnosti i delu Jovana Jovanovica-Zmaj- a,
jedne od najistaknutijih knji-zevn- ih
licnosti s kraja proslog i pocetka
ovog veka, posvecen je dvodnevni
naucni skup koji je poceo u Srpskoj
akademioji nauka i umetnosti. ciji je
clan Zmaj bio. Skup je otvorio Antonije
Isakovic, potpredsednik SANU, a pre-- ;
podnevnom delu sednice predsedavao
je akademik Mladen Leskovac.
Ivo Tartalja govorio je o Zmajevoj
"Pesmi o pesmi", Mirko Magarasevic
je analizirao Zmajevu metafiziku, dok
je Svetozar Koljevic podneo saopstenje
"Satiricni i lirski elementiuZmajevom
decjem pesniStvu". Ljubomir Simovic
je govorio o Zmajevoj politickoj poezi-j- i,
a Slobodan Z. Markovic o poetskom
liku deteta u Zmajevim pesmama za
decu.
Vasilije Krestic je popodne saopste-nje
o Zmaju i Hrvatima, NikSa StipCe-vi- c
o Zmaju i italijanskom risodimen-tu- ,
Bozidar Kovacek o Zmaju i pozori-§t- u,
Svetlana Stipcevic o Zmaju i
Srpskoj knjizevnoj zadruzi, a Lazar Ra-ki- c
o Zmaju i Jasi Tomicu.
Svoja saopstenja su podneli jos: Ce-dom- ir
Popov o Zmaju kao novinaru,
Dimitrije Vucenov o Zmajevoj poeziji
kao predmetu sukoba u Stampi 70-i- h
godina proslog stoleca. Vaso Milince-vi- c
o Zmaju kao saradniku i uredniku
lista za Salu i satiru "Zmaj" (1864-1871- ).
Stanko Korac o Zmajevoj knji-zevnoj
saradnji u srpskim listovima u
Zagrebu, Miodrag Maticki o Zmaju
kao uredniku i saradniku almanaha i
kalendara, Svetozar Petrovic o dve pa-rod- ije
jedne Zmajeve pesme. Miron
Flasar o Zmajevim prevodima Horaci-ja- .
Tomislav Bekic o Zmajevom pre-vod- u
Geteove "Ifigenije na Tauridi"
i Slobodan Vukobrat o Zmaju kao pre-vodio- cu
dela engleskih pisaca i prevo-dima
Zmajevih pesama.
R.P.
Dr. Bosko Postic, Novosadanin,
od 1957. godine zivi u Americi. Tamo
je pohadao fakultet. Magistrirao je na
Harward-- u pet godina po dolasku u
SAD, a 1965. godine stekao i doktorat
medicinskih znanosti u Pittsburghu.
Trenutno je sef Infektivnog odjela bol-nic- e
u Juznoj Karolini. Taj ugledni mi-krobiol- og
suradnik je Svjetske zdrav-stven- e
organizacije i covjek koji se sa
SIDOM susreo gotovo onoga Casa kada
se pojavila, a dosad je lijecio, sretao
se i njegovao nekoliko oboljelih od te
bolesti.
Nema sumnje da je taj Novosadanin,
koji je vec toliko godina proveo u Ame-rici,
lijecnik s lskustvom kada je o SIDI
rijec. Ako se to uopce moze tako reci,
jer oko SIDE jos mnogo nepoznanica.
Osnovna poruka tog lijecnika ipak umi-rujuc- e.
On kaze da je panika oko SIDE
prevelika i pretjerana. Upravo njegov
boravak ovih dana u Novom Sadu i
Beogradu iskoristen je za to da svojim
jugoslavenskim kolegama, studentima,
ali i obicnim ljudima kaze sto vise po-data- ka
o toj bolesti. Takoje dr. Postic
odrzao je niz predavanja koja su bila
posjecena da se u dvorane gdje ih je
odrzavao nije moglo uci.
Jovan PARIPOVIc
' ' Vjesnik
ISKLJUCEN IZ SK
Odluku donela Druga osnovna orga-nizaci- ja
MZ "Stcvan Filipovic", beo-grads- ke
opstine Savski venae.
Recenzent knjige Veselina Duretica
"Saveznici i jugoslovenska ratna dra-ma"
Savo Skoko iskljucen je iz Saveza
komunista. Odluku o iskljucenju do-nela
je Druga osnovna organizacija SK
Mesne zajednice "Stevan Filipovic"
beogradske opstine Saveski venae ciji
je clan Skoko.
Ova idejno-politick- a mera obrazlo-zen- a
je time sto je Skoko dao pozitivnu
recenziju knjizi Veselina Duretica ko-jo- m
se zeli obezvrediti nasa revolucija
i opravdati cetnicka izdaja. U toj recen-zij- i,
kaze se u obrazlozenju, Skoko je
pisao da je rukovodstvo NOP-- a prav-dal- o
ustaske zlocine kao osvetu za
sфsku strahovladu u predratnom perio-d- u.
Po Skoku, britanska vlada je pala
pod uticaj levicara i cetnicki pokret ote-ral- a
u tabor Nemaca i Italijana. U ratu
je, navodno, NOP delovao kao "poli-tic- ki
avanturizam", a cetnicki pokret,
kao "nacionalni realizam".
Sastanku osnovne organizacije na
kojem se raspravljalo o njegovoj odgo-vornos- ti
Skoko nije hteo da prisustvuje,
vec se organizaciji obratio pismom u
kome negira ne samo svoju idejno-po-litick- u
odgovornost, vec i pravo orga-nizaciji
da o njoj raspravlja.
OSUDJEN ZBOG
NERPIJATELJSKE
OSIJEK — U Okruznom sudu u Osi-jek- u
politolog iz Osijeka Milenko Ribic
(44) osuden je na godinu dana zatvora
zbog neprijateljske propagande.
Na sudu je dokazano da je osudeni
od 1980. do 1983. godine raznim dru-stveno-politic-kim
organizacijama te li-stovima
slao pisma i predstavke u ko-ji- ma
je iznosio svoje "videnje" naseg
sistema. U pismima i predstavkama po-ziv- ao
je na protuustavnu promjenu dru-stveno-politic-kog
uredenja, svrgava-nj- e
organa vlasti, razbijanjc bratstva i
jedinstva i ravnopravnosti naSih naroda
i narodnosti, te neistinito i zlonamjerno
prikazivao prilike u zemlji.
! rekli su...
Jugoslavia nije skup provincija vec
je uslov da se ni u jednom njenom delu
ne bude provincijalan... Ona je starija
od delova koji je sacinjavaju, ali nje
nema niti moze biti na smislen i pri-hvatl- jiv
nacin ako je svi delovi jednako
ne prihvataju svojom i ako nemaju rav-noprav- ne
mogucnosti da je zive kao
svoju. Ona se ne ucenjuje i njoj se ne
postavljaju uslovi, ali ni ona ne moze
ucenjivati ni favorizovati nekoga, kao
sto ne sine biti ni neprivlacna ...
(Dr Duro Kovacevic, profesor
univcrziteta, Beograd
u rcviji "Intervju")
NAEOB
Narod je zabrinut opstim stanjem,
nezadovoljan politickom situacijom
posebno sve cescim pojavama naciona-listicki- h
ispada mladih.
(Jovo Bozic, vozac
Gradskog saobracaja, Beograd)
Sve svoje uspehe i rast Saveza komu-nista
postigao je zahvaljujuci radnicima
i seljacima. Politika kolaboracije s ren-tijeri- ma
moze nas odvesti samo u haos
i kontrarevoluciju ...
(Dr Ivo Persin, clan CK SK
Jugoslavije)
SKOLSTVO
Nema vaznije stvari za jedno drustvo
od njegovog skolstva. Prezivecemo mi
razne "Obrovce" i "Fenije" i sve sto
ta imena simbolisu, i sve sto iza njih
stoji, ali ova zemlja ce tesko preziveti
svoje rusevno skolstvo. Zemlja sa ova-kvi- m
skolstvom nema buducnost ...
(Dr Niksa Stipcevic, profesor
Beogradskog univerziteta)
PODSECANJE
Istorijografija navodi sledece po-dat- ke
o broju pripadnika kvislinskih je-dini- ca:
krajem 1941. godine oko
150.000, krajem 1943. godine oko
350.000 (uracunati su i cetnici), a po- -
% cetkom 1945. godine oko 190.000 ljudi
... To je srazmerno najveci broj izdaj-nik- a
u jednoj evropskoj zemlji u dru-go- m
svetskom ratu ...
(Milija Stanisic, vojni
istoricar i publicista
u NIN-u- )
CINJENICA
Zabrinjavajuca je cinjenica za dru-stvo
Sto ne znamo reci koji je najboga-tij- i
covek u Jugoslaviji ...
(Berislav Sefer, delegat
u SkupStini SDRJ)
STETOCINE
Lo§i kadrovi su nam naneli vise Stete
nego sve suse, poplave i zemljotresi od
rata na ovamo ...
(Jovo BlanuSa, penzioner
na sastanku u mesnoj zajednici
"Nova Galenika" u Zemunu,
prema "Borbi")
Pripremio Rade BABIC
"Politika"
BRAZIL
Oko 10.000 nestalih
SAO PAOLO - Deset tisuca osoba ne-sta- lo
je ove godine u Sao Paolu. Iz izvjesta-j- a
policije toga brazilskog grada proistje-c- e
da je od sijeenja dosad svaki tisuciti
stanovnik Sao Paola nestao. To je dva puta
vise nestalih nego pro§le godine, a uglav-no- m
su zrtve silovanja, ubojstava i oruza-ni- h
napada.
Svakog mjeseca ove godine stanovnici
Sao Paola prijavljivali su oko 500 nestana-ka-.
IZDAVACKI PODUHVAT
ATLAS SIOVENIJE
Atlas Slovenije, na 335 stranica do-no- si
109 karata, registar od 45 hiljada
naziva, zaselaka, reka, potoka, planina
i planinskih vrhova i niz objaSnjenja o
plemenskim, rodoslovnim drzavnim i
nacionalnim istorijskim cinjenicama.
Karte su izradene u srazmeri 1:50.00,
a kada bi se pravio takav atlas Jugosla-vije
bilo bi potrebno, kazu, ni manje
ni viSe nego 1000 karata.
Sve ove podatke saopstili su pred-stavni- ci
izdavaca. Mladinske knjige i
Geodetskog zavoda Slovenije na Slo-venacko- m
knjizevnom sajmu u Can-karjevo- m
domu, predstavljajuci pose-tiocim- a
ovaj, kako ga mnogi vec nazi-vaj- u,
izdavacki poduhvat decenije.
Nije ni cudo, jer radi se o zaista ve-liko- m
naporu, o naucno-tehniko- m
podvigu, kartogfafskom, geografskom
i enciklopedijskom znacajnom delu.
Rad na ovoj knjizi trajao je punih dva-des- et
godina jer, trebalo je svaki kutak
Slovenije snimiti, obraditi i predstaviti
njegove najznacajnije geomorfoloSke i
kulturnoistorijske specificnosti. Celim
poslom rukovodio je Vili Kos, inace,
rukovodilac Kartografskog odeljenja u
Geodetskom zavodu, a tehnicki ured-n- ik
je Franc Lenarsic. Ulozenoje, narav-n- o
mnogo para, objavljene su brojne
fotografije u boji, cak i satelitski sni-ma- k
Slovenije i brojni snimci iz aviona,
a na promociji knjige 6ule su se i misli
da se "malo svetskih naroda moze po-hval- iti
tako detaljnim kartografskim
predstavljanjem svoje zemlje", da je
takav atlas ogledalo kulturnog razvoja
naroda i da takvu knjigu svet jos nije
video.
Zato ce je, izgleda, videti cela Slove-nij- a,
jer vec u pretprodaji, rasprodato
je 48.000 primeraka, pa izdavadi vec
pripremaju drugo izdanje, zaista velika
popularnost luksuzno opremljene
knjige cija cena nije bas" popularna.
Atlas Slovenije, naime, staje 7.800 di-nar- a,
a prvo izdanje stampanoje u "sa-mo"
60.000 primeraka!
Slobodan Zikic
"Politika"
O SURADNJI S INTERPOLOM
ZAGREB — Uspje§nom suradnjom
s RSUP-o- m SRH i Centralom Nacio-nalno- g
biroa Interpola u SR Nje-табк- ој,
radnici GSUP--a Zagreb uhap-si- li
su Ivana Lacica (32) iz Zagreba.
On je zajedno s Miloradom Janicem
(39) iz Pivnice 1 1
. novembra opljadkao
banku "Kreissparkasse Odenwald-kreis- "
u Michelstadtu u SR Njemac-ko- j.
Prijeteci sluzbenom osoblju banke
pistoljem opljackali su 87,265. DM.
Milorad Janic uhap§en je u SR Nje-табк- ој,
a Lacic je s opljadkanim nov-ce- m
uspio pobjeci u Jugoslaviju. Milo-rad
Janic se duze vrijeme nalazio na
privremenom radu u SR NjemaCkoj, a
Ivan Lacic je u tu zemlju doputovao u
augustu ove godine.
Nakon povratka u zemlju uhvaceni
Lacic kupio je u Ljubljani osobni auto-mob- il
plativsi ga 13.000 DM. Kada je
uhapSen u stanu u Zagrebu pronadeno
je 44.970 DM, televizor u boji, video-recored- er
i foto aparat cije porijeklo
joS nije utvrdeno. Ivan Lacic je dosad
vec osudivan zbog krividnog djela raz-bojnist- va.