Nase Novine, June 08, 1983

              4 f
April 20, 1983, NASE NOVINE --9
r Za slovenske brake Dvosmislena poseta
PAPA NIJE IZDR2AO IZAZOV ZEMALJA CENTRALNE AMERIKE
Oscarjizamir
Ko so na 55. letnem ceremonijalu Fllmske
akademije v Los Angelesu podellll osem
oscarjev za paciflsticni film o zivljenju in
delu Mahatme Gandhija, potem pa бе
devetega za kanadski protivojni film "Ce
imate radi ta planet", smo si vsaj malo
odahnili sredi naSih velikih svotovnlh tegob
in si morda Se rekli, da le ni vse nagnllo v
deieli Danski... Prejemnlki nagrad so skoraj
vsi po vrsti poudarlli na odru-nekate- ri tudi s
solznimi ofimi-- , da sprejemajo oscarja "za
mir". Monumentalni in nepozabni film
"Gandhi" je bll proglaSen za najboljSi film
leta, nadaljnje oscarje pa je prejel za rezijo
(Richard Attenborough), izvirni scenarij
(John Briley), najboljSo kinematografijo
(Billy Williams in Roonie Taylor), umetnl5ko
vodstvo (Stuart Craig in Bob Lang in Michael
Seirton), najboljSe kostume (John Mollo in
Bhanu Athaiya), urednikovanje (John
Bloom), in nazadnje Se za svojega vodllnega
igralca, Bena Kingsleya. Ta odlicni film, ki
je prISel v пабв kinematografe prav ob 6asu
najbolj brezglavega tekmovanja obeh milita-risti£ni- h
velesil v produkcljl grozecega
orozja in jalovih propagandising fraz, je
na ogled v Stevilnlh klnematografih po vsem
svetu, na televiziji pa bo prvi6 prikazan Sele
septembra 1984.
Prav ironifino je za naS cas in za kanadsko
атег1бке odnose, da je dobil oscarja v
kategoriji najboljSlh dokumentark film
kanadskega National Film Boarda, delo
reziserke Terri Nash in procudenta Edwarda
LeLorrana. "Ce imate radi ta planet" nas
odkrito poziva, da naj se z vsemi svojimi
mocmi upremo vojaSko navduSenim moro-no- m,
ki tako na zahodu kot na vzhodu igrajo
svojo apokalipticno ra6unalnlSko igro po
zemljevidih 6loveSkih domov. Filmu je, kot
vemo, veliko prlpomogla k njegovi slavi
poteza атег!бке administracije, ki je oznaii-l- a
ta film za "propagandni film tujih
agentov". Menda je to st'orila v prvi vrsti
zato, ker nastopa v filmu tudi Ronald
Reagan (z odlomkom iz svoje fllmske
kariere) in se predstavl obCinstvu kot
nadebuden vojacek, ki komaj бака, da bi
lahko "upihnH" svojega prvega "sovralnika".
SmeSna registracija tega filma s strani
ameriSkih pravosodnih oblastl v kategoriji
sovraznega kontrabanta je seveda povsod po
svetu sproiila vpraSanje, all se uradna
Amerika res ne boji jedrske vojne, saj film —
z besedami znane protivojne aktivistke dr.
Helen Caldicott — ne prikazuje niC drugega
kot strahovite posledice morebitnega spo-padazjedrski- mi
raketami. Ni se£uditi, беје
to veliko protislovje reziserka glasno pouda-ril- a
v Los Angelesu, kjer jo je sliSal in videl
ves б1гп) svet. Ploskali pa smo ji vsi, ki
cutimo tako kot ona.
ANDREJ KOKOT NAGRAJENEC
PRESER - NOVEGA SKLADA
LJUBLJANA — Med letoSnjimi nagrajenci
PreSernovega sklada, ki so bili робаббепј na
osrednji proslavl slovenskega kulturnega
praznika v Veliki dvorani Cankarjevega
doma, je tudi slovenskl koroSki pesnik
Andrej Kokot, to najviSje priznanje SRS pa je
dobil za svojo najnovejSo pesniSko zbirko.
Obrazlozitev komlsije za knjizevnost se
glasi:
"Kokotova lirika dosega v zblrki Kaplje
гдобе zavesti tako po oblikovni kot po
vsebinski plati tisti del sodobne slovenske
lirike, ki ima dovolj modi, da v preglednih
verzih, ki pa niso pisani v klasifinem
metrumu, pritegne bralca v svoja izpovedo-vanj- a.
V zblrki prevladujeta v zastrtih in
simbolnih povodih zalost in navldezna
resignacija v mnogih odtenkih. Do takih
obfiutij je priSel avtor ob dozivetju raznoterih
grdobij, a tudi preko otoznlh spominov na
mladost, ljubezen, trpljenje in mlnule
lepote. Pesnik je ustvaril гге1ејбо liriko, ki pa
ravno tako obtozuje kot ргејбпја, vendar z
vefijo trpkostjo in z vecplastnostjo, ki jo
ustvarjata ve6ja pomenska odprtost pa
vezljivost in bogatejбa simoblika".
PreSernove nagrade 1983 so prejeli:
pisateljica Mira Mihelic (za zivljenjsko delo),
skladatelj Primoz RamovS (za zivljenjsko
delo) in akademski slikar Slavko Tihec (za
kvalitetne inovacijev kiparstvu in posebej za
ustvarjalno nove reSitve spomenikov NOB).
Slavnostnl govornik ob podelitvi nagrad je
bil Vladimir KavCic.
(I.D.)
"DELO"ONAGRAJENEM
KANADSKEM FILMU
"Kanadski film 'Ce imate radi ta planet' je
menda dregnil v mehki trebuh republikan-skeg- a
rezima, kl protijedrske aktiviste v
najboljSem primeru opisuje kot nezavedno
orode v rokah nasprotne supers! le, v
najslabSem pa kot pladance Moskve", р!бе v
ljubljanskeg dnevniku DragiSa BoSkovid,
dopisnik iz New Yorka.
"Nedvomno gre za protivojni film.Glavno
vlogo igra Helen Caldicott, znana aktivistka
v teh gibanjih, ki si prizadeva dokazati,
naslednje: 'Jedrski spopad nl vojna, temved
iztrebljenje dloveSke rase' ".
Reporterjevo pisanje zakljuCi odstavek:
"Je to samo umestna trditev ali ро1Шбпа
propaganda? Tezava je v tern, da si lahko
sklep pravosodnega ministrstva razlagamo
kot izraz staliSda, po katerem je tako
opisovanje jedrske vojne "polltlCna propa-ganda",
iz 6esar sledl, da ima Washington
druga6no mnenje o tern, kaj je jedrska vojna,
ali se je takega spopada mogoce lotlti In s
какбп!т! moznostmi za 'zmago' ".
ODLIKOVANJE ZA PREVODE
SLOVENSKIH DEL
HrvaSkemu knjiievniku Luku Paljetku so v
prostorih DruStva slovenskih knjizevnikov v
Ljubljani podelill sredl meseca marca odli-kovan- je,
red republike z bronastim vencem.
Odlikovalo ga je predsedstvo SFRJ in sicer
za njegove prevode iz slovenske knjizev-nost- i.
Paljetkajeprevedel mladinskezgodbe
Svetlane Makarovic, Antigono Dominika
Smoleta, obsez izbor iz slovenske partizan-sk- e
poezije in je bil soprevajalec Zakladov
Slovenije lani pa je v Zagrebu izSel njegov
izvrstni prevod PreSernovih Poezlj, ki jim je
pridruzil §e vrsto PreSernovih besedil, tako
da je iz vsega nastala knjiga, какгбпе
nimamo niti sami Slovene).
SLOVENKAVVESOLJU?
Zakaj pa ne? Center za vesoljske raziskave
v Houstonu je sporocil, da je bjla izabrana
Judith Resnik iz Akrona, Ohio, po poklicu
strokovnjakinja bioloSko-zdravstve- ne smeri,
kot druga zena-astronavt- ka za polet v
vesolje, ki bo v za6etku prihodnjega leta;
opravljala naj bi razne znanstvene pokuse.
("'Pros vera";
(Nastavak iz ргоб1од broja)
Pored lista "Borba", policajci su mi
prilikom pretresa пабМ nekoliko politiCkih
knjiga, medu kojima "Kapltal" od Karla
Marksa. Tu sam knjigu kupio u Belgiji 1924.
godine.
Kad je zavr6en pretres u mojoj ku6i, 6ef
policije mi je rekao da sutra u osam sati
budem iTnjegovoj kancelariji. Kad sam tamo
stigao sutradan, zatekao sam јоб sedmoricu
drugova koji, kao i ja, nisu prlsilno stupili na
posao.
Najprije su mene uzeli na saslu6anje.
Morao sam odgovarati na pitanja kada sam
do6ao u Kanadu, б!те sam se bavio u svojoj
zemlji, zaSto sam napustio domovinu. Onda
mi je ргобКао nekakav ukaz da ne smijem
pripadati nikakvoj organ izaciji i da би se
pokoravati zakonima ove zemlje. Sve je to
zavr6io blagoslovom I poslao me kod
sluibenika koji radi na Relief fondu, da
dobijem бек za mjesec april. To je bila svota
od $41,50, a nas je bilo osmoro u familiji.
Kroz tu istu proceduru ргобМ su i ostala
sedmorica drugova. Nekako smo tako
progurali 1935. godinu. Slijedede godine
kompanija je otvorila novi rudnlk bakra, ali
za mene nije bilo posla.
Za posao sam se snalazio kod privatnih
kontraktora. Koncem mjeseca augusta na-pustio
sam famlliju I radi posla робао u
Cumberland. Tu sam dobio posao da vadlm
kamen sa pet stopa dubine, u побпој
smjeni. U prvoj smjeni su vadlll ugalj, a
onda smo mi vadili kamen, tako da vagoneti
mogu do£i u dubinu, da se u njih natovari
ugalj i izvozi van. lako smo radili isti posao
Bilo je to putovanje prekora, ali i
razoCaranja I velikog jaza izmedu refii koje je
trebalo da donesu pomirljivost, mir, nadu i
stvarnostl genocida, neljudske bede, svako-dnevno- g
nasllja koje su te reCi ozivljavale i
osudivale ne uspevajudi pri torn nikako da
ukazu na na6in na koji bi nasilju, genocidu i
bedi doSao kraj.
Vojtllin put je bio tezak, a ргогобк! naboj
kojim je on zeleo da ga ispuni bio je stavljen
na veliku probu: politika, dlplomatija, pa бак
I odanost masa koje su Cinlle okvlr njegovog
dolaska, doprineli su povedavanju prepreka
na njegovom putu, pozivali su grubo putnika
da se okrene ka onome "ovde i sada", Cinill
oStrijim rascep izmedu njegovih propovedi i
krvave, bolne stvarnosti onih miliona slro-maSn- ih
koji su doSli da ga sluSaju.
ODLUCNOST I VESTINA
Naravno, Papa nije pogreSio kada je u
centarsvojih propovedi postavio ponizenog I
uvredenog 6oveka tih traglcnlh zemalja:
seljake bez zemlje I kuce, mlade bez posla,
Indijance u rezervatima podvrgnute gotovo
robovskom rezimu. Upravo pozivajudi se na
njihovu bedu I nadu u boljl zivot, na
nepravdu uslova u kojima se nalaze, Papa je
pridobio mase vernika u Salvadoru, Nikarag-v- i,
pa i Gvatemali, dakle, na tri najvrelije
ta6ke svog hodo6aS6a.
Ali, kada su ti Indijanci, ti seljaci bez
zemlje, ti nezaposleni mladi, ti gerilci, pa I
njihovi ugnjetaCi, oni koji odluduju o
njlhovoj bednoj sudbini, sISli sa vanistorlj-sko- g
neba na koje su ih postavile Papine
potresne propovedi i kada su konkretno
upitali Sta da se radi "sada I ovde", u
Gvatemali, Salvadoru, Nikaragvi, Sta da se
radi "sada i ovde" sa Indijancima, sa
seljacima, sa njlhovlm tlaciteljima, sa
sveSteniclma-mu6enlcim- a ill popovima-gerilclm- a,
Papa je izgovarao re6i najteze
osude, neodobravanja za neposluSnog
monaha, a vrlo ve§to je izbegavao sukob sa
predstavnicima vlasti, fiak I kada se radilo o
direktnim sauiesnicima genocida, I to on
koji inace vazi za 6oveka koji se nikada ne
ропаба kao diplomata.
Da II je najdramatiCnlja epizoda putovanja
bila sandinisticka zemlja?
Biskupima Salvadora, u kome se vodi
v ' JL 7ш
Pise: GEORGE SARICH
Vancouver, B.C.
na torn radiliStu, bill smo razll6lto pla6eni.
Ja sam radio sa dvojicom radnlka. Jedan od
njih dobijao je $5,75, drugi $5,50, a ja sam
dobijao svega $4,95. Pod tim uslovlma sam
radio od augusta 1937. do aprila 1939. Tada
je stvorena organizacija United Mines Wor-kers.
Imall smo miting kome je prisustvovao
tajnik iz Calgary. Na mitingu se pokrenulo
mnogo pitanja. Ja sam dao prijedlog da se
izjedna6e plade radnicima za isti posao i da
se jednako mijenja 5ihta, kako na koga dode
red. Ovaj moj prijedlog je dobio vedinu
glasova.
Na pregovorima sa upravom rudnlka,
kompanija je pristala na izjedna6enje plada i
tako smo svi dobili $5,45 na dan. I nakon dva
tjedna 6trajka робеН smo raditi. All je onda
opet nastala guiva. Pobunlll su se oni koji
su imali ve6u pladu, pa zatim oni koji su
ranije radili samo jutamju i popodnevnu
smjenu, a poslije su morali prlhvatiti i побпи
smjenu i tezi posao, rad na kamenu.
Jedno vrijeme sam bio i Мбпо napadan, I
to od na6ih seljaka, koji su govorili da im
komunista uzima kruh iz usta, i to samo zato
6to sam trazio malo pravedniju raspodjelu
posla, i б1о sam dobio za sebe malo boljl
kruh.
Plade su se dobijale prema raspoloze-nj- u
poslodavca, a zavisilo je najvi6e od
odnosa radnika I poslodavca u privatnom
zivotu. Ako bi neki radnik protestirao da onaj.
do njega ima vedu pla6u za isti posao,
odgovor poslodavca je bio: "Radi bolje pa
беб biti bolje pladen". Ali taj Sto se zalio nije
nikada ISao sa poslodavcem u hotel, niti ga
je pozlvao u svoju киби na kafu.
Sto se t!6e dru6tvenog rada, kad sam
borba izmedu reakcionamog rezima i Oslo-bodilafck- og
fronta, pre nego §to 6e po6i na
put, Papa je plsao: "Neredi koji potresaju
vaSu zemlju I izazivaju sukobe I nasllja imaju
koren u druStvenoJ nepravdi..." Bila je to
potvrda od ogromnog znaCaja koja je omo-дибН- а
mnogim katolidkim sveStenicima da
nastave uz mllione.obidnlh vernika da se
bore za njihovu egzistenciju.
NI RECl 0 NEPRAVDAMA
AM, u nedelju 6. marta, Papa je u svojoj
propovedi rekao neSto drugo: "CoveCanstvo
je pogodlo greh i naSe unutradnje jedinstvo
se cepa... Sva zla пабед dru6tva I sveta
poticu iz tog razdvojenog srea..." O dru6tve-nl- m
nepravdama koje su koreni zla i nasilja
— ni гебИ
Odakle je potekla dvosmislena oznaka
posete. Odluka o neglranju dru6tvenih
korena nepravdi primorala je Papu da se
suprotstavi svakoj politizaciji klera i svemu
onome &o se zasnivalo na svakodnevnoj
borbi za oslobodenje.
Papska lekcija se odluino razvljala na
svom putu I nije se zaustavljala ni pred
istinski velikim teбko6ama. U to spada i
veoma tuzna poseta grobu ubljenog biskupa
Romera. Tog biskupa-simbol- a, ublli su
"eskadroni smrti", oni Istl Ijudl koje je Papa
morao da sretne i pozdravi.
Mozda je u Gvatemali Papa morao da plati
јоб ve6u cenu za svoj рокибај da Crkvu
o6isti od тебапја u druбtveni i polltiCkl
zivot. Morao je 6utke da prede preko ubistva
mladih koje se odigralo neposredno pre
njegovog dolaska, morao je da izdrzi
neverovatan govor krvolocnog generala Rio-s-a
Monta, koji se trudio da istakne da je
primeran hriS6anin, "jer se bori protiv
komunista", morao je da ignorlSe genocld
Indijanaca. I ni jednu геб nije izgovorio o
stotinama sveStenika ubijenih zato 6to su
podrzavall borbu tih Indijanaca da prezive.
Nije samo nas pogodila razlika izmedu
o6ekivanja miliona ljudi koji su u tim
zemljama dotrdali da бији геб1 koje 6e im
uputiti poglavar njihove crkve I паб1па na
koji se Vojtila suodio sa svakodnevnom
stvarnoSdu tih miliona ljudi. MiSljenje da
Papa nije izdrzao izazov zemaija Centralne
Amerike nije samo пабе.
("Unlta", Rim)
doSao u Camberland, bio je samo jedan
pretplatnlk na "Borbu". To Je bio stari
doseljenik Marko Ljiljak. Odmah sam pisao
urednldtvu lista da mi promjeni adresu I da
mi poSalju kupone za pretplatu.
Moj rad na prikupljanju pretplata u
Camberlandu i susjednim mjestimaodvljao
se lako I brzo. Za kratko vrijeme od samo dva
tjedna, пабао sam 28 novih pretplata. U
mjestu Courtney, gdje je bila razvijena
битвка industrija, bilo je ргШбпо пабед
iivlja. Tu su se skoro svi, pogotovu mladi
паб'1 ljudi, pretplatili na "Borbu". Ukupno
sam пабао 32 nove pretplate i za to sam kao
nagradu dobio Lenjlnova djela u devet
knjiga.
U to vrijeme bilo je rizi6no i komplicirano
raditi na Sirenju napredne Stampe. Ljudi su
se plaSill da 6e se na njih vr§itl pritisak ako
6itaju takvu 6tampu, ili razgovaraju o
unijama i drugim radni6kim problemima.
Dogadalo se da ako je neko donlo "Borbu"
na posao i to se saznalo, taj radnik nije
ostajao dugo na poslu. Tada je vladao Zakon
98 kojim su zabranjivane sve organizacije i
napredna 6tampa. VrSili su kontrolu, 6esto
iznenada upadali u кибе. Dogadalo se da
nikoga ne zateknu u ku6i, kao Sto je
jedanput bio slu6a] sa mnom.
Sada su druga6ija vremena, sredom.
Nema problema sa kojima smo se mi
suo6avali u radu za radniCki pokret i Stampu.
Taj pokret je ојабао. To ne znadi da zellm da
se hvalim kako sam se Izlagao velikim
naporima I opasnosti, samo ukazujem na
razliCite drustvene i politldke okolnosti prije
6etiri-p- et decenija I danas.