Nase Novine, May 24, 1978

              i
ШЈ
m(
Ki
ч5
1
at
I
il!
Ш
1L,
f'
1
Pi II
I
fe
I
Ш
IjK
Ш
ri;i
13 i
Napisao; Walter Bayer
PoSto je. tek pko deyet $aspya .ujutru
dolazlo sainobnesmene spavao:je;dp%an6 ..
po podne. Tada, je VsiaJaotuSiraJvse4 u
kupatilU; popio bl Soiju kave, коЈТЈе kuvao
na malome Stednjaku u svojoj sobi; I pojeo
bl neSto, 6ltaju6l prl torn novlne. Posle
tpooggalednuljenlzjneaoblloStardadvao raraddl.ltiUnoIzcvue, snmoamdea .
je bllo malo zamorno. Kada je ujutru ulazlo
u kucu, vladalaje ugodna tISIna, svl koji su
stanovali u ovoj kuci, u kojoj su se Izdavale
sobe, bejahu otISII na posao I nlje morao
da sluSa radio Iz susedne sobe.
Ali onda, kada bi se po podne probudio
Iz teSkog sna, nlje znao kako da provede
vreme do Jedanaest casova uvecel
Kad fiovek radl u nocnoj smenl, ako zlvl
sam, preko dana jo joS usamljenljl i ne
pripada nlcerhu i nlkome, a sada je bio
sam; sa poslednjom devojkom, sa kojom
se upoznao, nlje mogao mnogo da postlg-n- e,
Jer je ve6 posle petnaest dana govorlla
o braku.
Cutebl, јоб kao oSamuden od spavanja,
obukao se i IzaSao Iz kuce, da se' odveze
podzemnom zeleznicom u grad i sISao je
na jednoj stanici u samome centru. Bio je
lep dan, oktobar, bese se povratio dah
letnje toplote u kojoj su se svl Ijudl osecall
ugodno, Ilea su Im blla jasna na svetlosti, . sve je Izgledalo svettije i veselije, a on je,
pod blaglm suncem, lagano I bez cilja,
iSao prema jugu. Iznenada, kad je pogle-da- o
na drugu stranu ullce, ugledao je nju.
Bila je to ona, ISIa je sama medu mnoSt-vo- m
Ijudl kojl su ziirlli, III su, kao on,
Svrljali na toploj svetlosti, poznao je po
hodu I po tome kako je drzala glavu sa
tamnosmedom kosom, kao. da je ohola.
All, ona nlje takva, znao je, jer je poznaje,
Hi je poznavao.
Pogledao je prema njoj, na onu stranu..
Pokatkad bl, za trenutak, IScezIa u vellkoj
ljudskoj reel, ill bl ga bucnl, dvostrukl red
vozila razdvojlo od nje; onda bi se opet
pojavila i on je zeleo da joj vldl lice, zeleo
je da joj opet бије gias, zeleo je da ide
prlpljen uz nju. Rastali su se pre dve godl-n- e,
on je tada napustio Toronto, bio je
otISao u Montreal I vratio se nazad u
Toronto.
Toronto je sada, pricalo se, grad koji se
najbrze r)a svetu Slri, joS nedavno jebn to,
kod ku6e, u novlnama pro<ao i mogao je
vldetl kako se grad promenlo. Nove trgo-vafc- ke
radnje, novl stambeni blokovl,
moderne kuce, gradillSta, sve yvlSe kola,
sve vide Ijudl, sve vise stfanaca. Bllo je
6udo Sto je naiSao bad na nju. Ali, evo, ona
je ISIa drugom stranom ullce, uzdlgnute
glave I sada joj je ugledao prof II. Odjed-no- m
je svet za njega ponovo dobio
sredlsnu tafiku, tek sada je svet lost postala
bllstava i proslpala je radost, i njemu se
џ 6inllo kao da je ve6 kraj nje, kao da ide
pokraj nje I da Je sve opet u redu.
Sta 6e joj reel? Jos nlje znao. Mozda ce
samo staviti ruku na njeno rame I red I
"Zdravo", a ona ce se trgnutl, njegov glas
6e odmah prepoznati I proSaptace, Hi ce,
preplaSena, poluglasnp uzvlknutl: "Tl?
Rlharde — mlsllla sam"... Sta je mlslila?
Da je urnro? All, on Je jos ziv 1 tollko je
radostan Sto ju je opet пабао. 161 ce jedno
kraj drugoga sasvlm prlpljeni, ona 6e
provudi svoju ruku ispod njegove, kao fito
Je Cesto cinlla, I sa ovlm pokretom sve ce
za njih postati isto kao I pre, a da o tome
nece nl govoriti i opet ce se vratiti u ono
lepo doba koje su zajedno proilveli.
Njlhova tela, njlhovi glasovi, njlhovl pog-led- i,
svece opet postati jedno, sve ce opet
saSinJavatl jednu celinu, kao Sto je to bllo
pre dve godine.
Bila Je to njena I njegova prva godlna u
Tdrontu. Oboje su bill usamljenl, a ovde se
moie bitl neizrecivo usamljen. Bill su dva
izgubljena, vetrom nosena ivera Iz stare
Evrope, zalutala u Kanadi, ne samo u
drugoj zemlji, vec, u .jednome drugom
svetu. M.edutlm, nasi I su se kada je ona
radlla, 1ao konobarlca, u nekom malom
rdstoranu, u kojl'je on Jedne ve6eri slufiaj-n- o
doSao, a zatlm, kad god bl on posle
nocne smene dosao ku6i — tada je radio
kao spremad paketa u stovarlstu jedne
flrme za prodaju zlvotnlh namlrnlca, 6IJe su
oeprodavnlce mogle nacl svuda u Kanadi
— 6esto je, pre podne, odlazlla k njemu.
Kako je tada kuca" blla tlha. Svi, kojl su
zivell u kuci za.izdavanje, behu otlsll. na
рбзао, muSkarcl i devojke, i dok Je grad
bio uposlen i neumorno se provlaSio kroz
ifft6#rtawUi'i.JiHh-- w
dan, onl su se volell u dubokoj tlslnl jutra,
dvoje na svetlosti dana, odvojenl od sveta.
BIIUsu strand Jedno drugome, on
Nemac, ona Litvanka, prognanici, jedan
begunac u doba velikog bekstva koje se
nlkad ne£e zavrSitl. List otrgnut sa drveta I
najzad oduvan preko mora. Govorill su
nekom mesavlnom engleskog, kojl nl
jedno ni drugo nlsu savladali, I nemackog
jezlka, bd koga je ona znala samo nekollko
reCI, ali filnilo Im se kao da Im nije potre-ba- n
nljedan jezik, postojao je jedan drug!
jezlk koji se uvek iznova rada, iz saglasnos-t- i
o6lju, ruku, tela, kad god se covek I zena
sastanu. Bilo je to lepo doba. Ponekad su,
pri sun6anom vremenu, odlazlll u podne na
morsko ostrvo I, u zaklonu od zbunja I
trske, lezall u pesku, kao u Jos toplom
pepelu od ugasene vatre leta, u tlslnl koja
je dolazlla sa mora, prl carlljanju jesenjeg
vetra, i kad su se brodom vradall u grad
dolazlli su Izdaleka, iz jednog sveta u kome
su bill saml, u kome nije bllo nl bezanja, nl
tudme.
Idu5l svojom stranom ullce, odvojen od
nje neprestanim bu6nlm kretanjem kola,
Ceznuo Je za njom. Re6l 6e joj "zdravo",
stavice ruku na njeno rame I sve ce opet
bit! kao pre. All, nije to rekao i nlje otlsao
na onu stranu, samo je nju gledao. Sada je
ISao, drugom stranom ullce, naspram nje I
shvatlo je sada zasto je hodala sporije
nego 1пабе, sa Izvesnom opreznoScu, kao
da nesto nosi I ho6e da to zaStiti. Postala
je nesto punija u lieu I telu, I sada je znao
da ona ocekuje dete. Blla je udata i mlrno,
uzdlgnute glave, ponosito, noslla je dete
svoga muza, kao nesto dragoceno, u
svome telu. I odjednom je, sa gorkom
griznjom, koja ga je sasvlm ojadila, shvatlo
da je za ove dve godine nju trazlo, a da to
nije nl znao", i da se vratio u ovaj grad da je
nade. Nlje to znao, a sada je shvatlo, sada
je takode, pojmlo da ju je Izgubio. NiSta
na njoj nije mu vise prlpadalo.
ISao je sada sporije I gledao, preko ulice,
onamo ka njoj, kao preko neke reke koja,
ravnoduSna, neumorno tece, gledao je sa
svoje obale na drugu obalu, do koje nlkad
nlje mogao stlci, a onda je zastao I gledao
za njom. Ona je uronila I vise je nije video,
a u neumornom huCanju ulidne'reke, iz
koje se neprekldna graja podlzala kao nekl
mehuri, Iznenada je zafiuo njen glas, ta6no
onako kako je govorila, kad mu je jednog
jutra, lezedi na njegovoj rue I, kazala:
"Zasto ne umes da govoriS mojlm jezl-kom- ?"
, Stajao je joS uvek na Ivlci prelaza, kao na
ivicl гебпо obale, I gledao na onu stranu,
all je vISe nije video. Onda se okrenuo I
posao lagano nazad. Sada je znao vise-neg- o
5to je I kada u svome zivotu znao i to
ga je znanje ufilnilo jadnlm; £ovek sazna
tek onda, kad nefito izgubl.
Sada je shvatlo da.se jednog dana mora
znatl Sta se ho6e. Ne moze se beskonaCno
161 u avanture, ne sme se uvek samo lutatl I
uzlmatl, ono Sto covek nade, a posle to
Ispustltl. Naposletku, sasvlm Je svejedno
da II Covek zivi u Torontu, Vancouveru, .ill u
Montrealu. Najzad, pale su mu na pamet I
neke druge1 stvarl. Kakve stvarl? Zena,
dete, docl ku6i I ne bitl sam, znati da se sa
riekim zivi i za nekoga radl; I to je trajno.
Zajednlfikl zlvot, spavanje I budenje, dan I
noc; nlposto ne bitl sam. I sada je, takode,
shvatlo Sta Je ona mlsllla kad ga Je pitala
zaSto ne zna da govori njenlm Jezlkom.
Zajednl6ki Jezlk je zajednlCka zemlja, on Je
PiSe: Minka Skori6
"Molim pranje i vodenu". Tam-nopu- ta
frizerka s razumijevanjem
klimnu glavom i otvori toplu vodu.
Par minuta kasnije nadoh se s
astronautskom kacigom na glavi.
Subota. Izlasci. Sve stolice zauze-t- e.
Mjerlmo se ispod oka. Fino,
ugladeno. Kamo !i ce ova ve6eras?
Skljoc. Zujanje se utiSa. 2amor,
6avrljanje. Blondinka do mene
pogleda me prijateljski.
"Opet snljeg". Sa strahom po-mislis- mo
na nove frlzure koje bi
nam vijavica mogla u tren oka
pomrslti. "Telefonirat 6u sup,rugu da koli-m- a
dode po mene".
"I Jatomislim udinitl".
Nastavismo 6askanje. Cijene,
djeca, §kola. Malo po malo, oslo-bodl- la
se.anglosaksonske suzdria-nost- i.
Kale da se zove Margaret.
Kao da je jedva do6ekala da se s
nekim do sita naprida.
"Muz mi je menadzer u robnoj
kuci, zaduzen za stimulaciju na-mjeбtвnT- ka., Cesto organ izlra natje-6aj-e,
kako bi prodavace potakao da
§to boije posluju. Najboljima daje
nagrade, od karte za kazaliSte do
гибпод sata. No, vjerujte, nagrada
koja je do sada stekla najve6u
Najpoznatljl sovjetskl modnl kreator
VjaCeslav Zajcev postao je veoma popula-ra- n
ne samo po svojim smjellm I orlginal-nl- m
idejamavec I poduhovltlm I otvorenlm
izjavama, narofiito u razgovoru sa novinarl-m- a
sa Zapada koji bl se teSko mogli
okarakterisatl kao dobronamjemi. Po§to
su cak i takvi novlnari odavno uvidjeli da je
besmisleno plsatl o tome kako "Ijudl u
SSSR-- u nemaju Sta da obuku", pitanja su
postala malo umjerenlja all, clni se, joS
zlobnija — u stilu: sada kada imaju Sta da
obuku, da II sovjetskl gradani i "smlju" da
obuku ono Sto im se svlda?
Zajcev Im jednostavno odgovara da
sovjetskl modnl kreatori nastoje da stvore
sopstvenl modnl stil, a da su u tome
uspjell najjasnije svjedofie dlvnl modell
kojl se mogu vldjeti u salonima poznate
mosko.vske Кибе mode.
Na novo provokativno pitanje: "Kakva je
uloga mode u druStvu jednaklh?" —
VJafieslav Zajcev je reaglrao rijedlma: "Na
ovo pitanje 6u odgovoriti novim pitanjem:
da II jednako zna6l I jednollfino? Moda ima
vrlo humanu ulogu — pomaze ljudima da
fskazu svoju lidnost, u skladu sa zahtjevl--m- a
svoga Vremena".
Govoreci o ukusu mladih stanovnlka
Moskva i druglh gradova Slrom SSSR-a- ,
poznati modnl kreator kaze: "Ukus mladih
joS nlje formlran I njlhova zelja da prihvate
sve Sto je novo vrlo je jaka. Kasnije, kada
oluja prode, oni jasno uyidaju Sta je zaista
dobro Sto Je preostalo. posllje jednog
modnog talasa. Ml se ne plaSlmo modnlh
talasa — onl su kratkotrajni. Ml se samo
staramo da nas nove modne tendenclje nq
H,'jy.rr.I.'C"r''fl-'tY'l"t""'T- fi УМ.ЧЧД V? nnsirtii ЧЧ1УП )'t №WV1
hleb I voda u kojlma 6ovek zajedno uzlva,
on je postelja u kojoj se zajedno spava, on
je nebo, spokojstvo, Izvor snage. Sve je to
ona trazila I nasla, ona — on ne. — Nlkad
se nije tollko osecao kao stranac, I to ne
samo ovde, ne samo u ovoj tudoj zemlji.
Pomislio je da je sada vreme da napustl
grad I da se nikada vise ne vrati.
(Izbor I prevod Natalija
Markovi6-Covl6kov- l6
popularnost sastojala se iz — ni6e-g- a.
Da vam objasnim: pobjednici
su ostali zapanjeni kad im nakon
pro6itanih imena niSta nije bilo
игибепо. Zbunjeni i razo6arani,
podoSe kucama. Tamo — iznena-denj- e.
Supruge im se baciSe oko
vrata. Njima je, naime, kompanija
bila poslaia parfem, bombonjeru,
cvijece i telegram: "Zahvaljujemo
Vam na ulozi koju ste odigrale u
dobivanju nagrade VaSeg supruga.
On je upravo izabran za najboljeg
prodavafca mjeseca. Svijesni smo i
cijenimo vaznost Va§e podrSke i
motivacije". Bila je to nagrada za
sve one samotne vefieri, dok su
supruzi bili na nekom sluzbenom
sastanku, za podgrijane ve6ere i
spremanje doruCka u zoru, kako bi
sestigao na prvi avion. Vjerovali ili
ne, ovakvo je nagradivanje i muze-vim- a
bilo najdraze. U njihove do-mo- ve
uSIo je mnogo novog sun-- ,
ca...
"Na vama je red". Tamnoputa mi
pokazuje na upravo upraznjenu
stolicu. Margaret otvori nekimaga-zi- n.
Deset minuta kasnije okretala
sam telefonski broj6anik. "Pozuri.
Dovedi i malene. Samo ih dobro
umotaj".
Moda ima humanu ulogu'
2ateknu nespremnima da ih prilagodlmo
naSim potrebama i ukusima".
Zajcev ne krije da mu se mnoge modne
novosti koje stizu iz druglh zemalja
dopadaju, ali i ne okljeva da kaie da je "na
Zapadu moda, naroSito u reklamiranju,
dostigla stepen ludosti".
Svoje sagovornike on je, na kraju,
podsjetio na staru istinu da "staromodno
odjeven fiovjek ill zena vedini Ijudl djeluje
isto tako apsurdno kao I ekstravagantno
obuCena osoba".
NOVEPJESME
NIKOLE
DRENOVCA
Izdavacka kuca "Minerva"
(Subotica-Beogra- d) izdala je
novu zbirku pjesama Nikole
Drenovca pod naslovom "Zl-vot
tece dalje". Knjiga ima
preko 200 stranica, u tvrdom
je povezu, a cijena joj je 180
novih dinara.
Za nabavku ove knjige treba
se obratiti na slijedecu adre-s- u:
Izdavadko-stamparsk- o
preduzede MINERVA
24000 Subotica
Trg 29 Novembra br. 3
Yugoslavia
4--