Nase Novine, January 23, 1986

              ' --ПКМЈ.'" --r £-- (, "ft 't "ЏјТШ" -'-' даг' ' f Wif)-- J Mf ЧЈЈГЦ! T~?t" "" ;и" 'XT! -- i IDS'11
fli? 31' jp 1 1
П"
1
NebojSaSPAIC Jelena SAUL.A:
OMLADINSKA SREDSTVA INFORMISANJA
Uobavestavanjujugoslovenskejav-nost- i
pored televizije, radija i zva-nic- ne
stampe, znacajnu ulogu imaju
i tzv. "omladinska sredstva informisa-nja- "
— tj. studentski i omladinski ca-sopi- si,
novine i radio-emisij- e. U re-dakcija- ma
tih sredstava su svi omla-din- ci
i studenti, izdavaci su omladin-sk- e
organizacije, univerziteti, fakul-tet- i.
Oslobodeni konformizma i biro-kratiz- ma
u znatno vecoj meri nego re-dakc- ije
i novinari "ozbiljnih" caso-pis- a
i emisija, ti mladi ljudi cesto po-kre- cu
prava pitanja, zalaze u prave
probleme, daju svoja videnja rese-nj- a.
Komunikacija nudena pojedi-ni- m
listovima je veoma ziva, cesto se
prenose clanci (ili radio emisije) iz
jedne sredine u drugu, tako da je jav-no- st
sirom Jugoslavije upoznata sa
pogledima omaldine. Omladinski li-sto- vi
se citaju, ne samo medu omladi-nom- ,
omladinske radio-emisij- e se po-- ,
javljuju medu svim slojevima stanov-nistv- a.
Brojnost omladinskih listova
govori dosta o njihovoj popularnosti
i potrebama publike za alternativnim
. sredstvom informisanja — "Mladina"
i "Tribina" izlaze u Ljubljani, "SL",
"Univerzitetska rijec" i "Polet" u Za-greb- u,
"Koledno" u Mariboru, "Nasi
dani" u Sarajevu, "Glas omladine"u
Novom Sadu i tako redom, po svim
univerzitetskim i omladinskim cen-trim- a
— u Titogradu, Skoplju, Osije-ku- ,
Pristini...
Omladinska stampa cesto nije bas
sasvim "na liniji" — tako da se zna
desiti da neki broj ne izade onako
kako je redakcija zelela, a ako su
urednici mnogo zapeli da teraju svo-j- e,
drustveno-politick- e organizacije
se pobrinu da ih, ako smatraju to za
potrebno, smene. To se nedavno de-sil- o
u redakciji "Poleta". Cesci oblik
borbe nekih drustvenih dusebriznika
protiv omaldinske stampe je izrazen
kroz ralicite pokusaje diskretovanja
omladinske stampe — govori se o
tome da je ona senzacionalisticka, na-- .
silno politizovana, da je to obican po-lig- on
za igranje decice, govori se da
su pristupi problemima plitki, jedno-stran- i,
recju govori se da je omladin-ska
stampa neozbiljna. Snaga ovakvih
napada je u tome sto u omladinskoj
stampi zaista ponekad i ima svih tih
stvari, ali sigurno je da broj tekstova
koji su zaista ozbiljni, pouzdani i pro-mislje- ni,
koji su ono sto se zove dobar,
sigurno je da je taj broj znatno veci
od broja slabih tekstova.
Beogradske listove namerno nismo
pomenuli u nabrajanju omladinskih
glasila, jer mislimo da se na nekim
poblize zadrzimo.
Pre svega, moramo poceti sa "Stu-dentom- ".
Student, glasilo studenata
Beogradskog Univerziteta, izlazi 47
godina, od 1937. goduie, pokrenuo ga
je Ivo Lola Ribar. Aprila '68. drug Tito
ga je odlikovao Ordenom bratstva i
jedinstva sa zlatnim vencem, a ne
mnogo kasnije "Vruceg leta" '68 "Stu-dent"
je odigrao bitnu ulogu u stu-dentski- m
dogadajima. Danas je "Stu-dent"
mozda malo premalo kriticki
raspolozen, ali pre ce biti da se, kako
omladinska, tako i sva ostala stampa
sve kritickija prema stvarnosti i sve
otvorenija prema razlicitim miglje-njim- a,
priblizila "Studentu" po tome,
a ovaj, pak nije mogao ici dalje u ste-pen- u
kritikovanja, jer bi sigurno za-ба- о
u kritizerstvo. "Student" se za-ni- ma onim sto zanima one kojima je
prvenstveno namenjen (studente), ali
i onim ,sto zanima sve Beogradane i
naravno Jugoslovene. Studentskim
problemima posvecene su 2-- 4 strani-ce- ,
gde se govori o nastavi, ispitima,
studentskim domovina, menzama...
Rubrika "DruStvo" ide samo na 2-- 4 stranice i zanima se svim problemima
druStva — ekonomskim, politickim,
socijalnim, dnevno aktualnim i "veci-tim- ". "Student" obicno ima i kakav
lep intervju sa ljudima iz politi6kog,
naucnog ili kulturnog sveta, ima re-zervis- ane stranice za teorijska premi- -
sljanja — najcesce iz humanisticke
strane, ima stranice za knjizevnost —
bilo za stvaralastvo, bilo za knjizevni
instinkt, ima rubriku za kulturu, gde
se pravi filmski, pozorisni, muzicki i
slikovni zivot — prvenstveno u Beo-grad- u
i, pored jos ponecega, ima i
"stranu zadnju" namenjenu "satiri,
humoru i licnoj upotrebi studenata
Beograda, stranu koja brizljivo ne-gu- je aforizam — od nje je, reklo bi se,
potekao ceo "beogradski aforisticki
krug", neguje satiru i njeguje karika-tur- u
(trecu nagradu "Pjer") zname-nit- u
i uglednu nagradu za jugosloven-sk- u
karikaturu, dobio je ove godine
Studentov redovni saradnik). Student
izlazi jednom nedeljno, samo ako nije
raspust na fakultetima.
"NON" ili "Nove Omladinske Novi-ne"
izlaze umesto "Omladinskih novi-na- "
koje su, pomalo okostale, i bile
izgubile publiku. — "NON" je teh-nic- ki
bolje opremljen, na novom je
formatu i pise o onom sto interesuje
mlade — vise o muzici i slicnim stva-rim- a,
nego o "ozbiljnim temama" iako
su i potonje takode prisutne. "NON"
je zabavniji, a "Student" je svesniji
opstih problema.
"Vidici" su casopis za knjizevnost,
teoriju, filozofiju, sociologiju i sve
ono sto je sa navedenima u vezi. "Vi-dici"
cesto imaju temu broja, kojoj je
posvecen najveci deo tekstova ili cak
ceo broj. Teme su od feminizma do
ironije, u onom znaceju koji su tim
terminima pridavali nemacki roman-ticar- i.
"Vidici" nisu namjenjeni to-lik- o
siroj publici, koliko intelektual-cim- a
u najboljem smislu reci.
"Knjizevna rec" i "Znak" knjizevne
su publikacije. "Rec" izlazi dva puta
mesecno u obliku novine, a "Znak" je
casopis koji izlazi jednom u semestru.
I jedan i drugi su usloyljeni oblikom
i frekvencijom izlazenja. "Knjizevna
rec" neguje knjizevnu kritiku, vise
nego esejistiku ili teoriju. "Znak" se
vise bavi teorijskim promisljanjima i
novim recima o starim knjigama.
I jedni i drugi neguju stvaralastvo
mladih — poeziju i prozu podjednako
— i nije retkost da su mnogi danas
vec poznati knjizevnici, iako poceli u
nekom od ovih casopisa. "Knjizevnu
rec" izdaje knjizevna omaldina Srbi-je- ,
a "Znak" studenti filoloskog fakul-tet- a.
6. maja u beogradskom Student-sko- m kulturnom centur bila je pro-moci- ja
20-o- g broja "Znaka"' na kojoj
se predstavila i nova redakcija.
"Znak" na dve teme — jedna o Vuko-vo- j
jezickoj reformi i njenim dobrim
i losim posledicama. O Vuku su za
"Znak" pisali najveci jugoslovenski
strucnjaci za pitanja o Vuku i u vezi
sanjim — pomenimosamoJovanaDe-retica- ,
Pavla Ivica, Ivana Klajna, Lji-ljan- u
Subotic, Slobodana Vitezovica,
Dorda Kostica — imena nasumice
odabrana. U "Znaku" se nalaze i tek-sto- vi
o savremenom knjizevnom tre-nutk- u
i pojedinim zemljama sveta, o
feministifckoj knjizevnoj kritici, o Ka-mij- u,
Sanyvinetiju, o Mail-ant- u. Prica
koja je, pobedivsi na konkursu satire
za nagradu "Zoran Spasovic", objav-ljen- a
u broju, ima pesama i pri6a mla-dih
pisaca, prevoda mladih prevodi-laca- .
U omladinskim javnim glasilima,
pored stampe, istaknuto mesto zauzi-maj- u
radio-emisij- e, §lu§ane ne samo
od omladine, jer su problemi o ko-jima
se govori ne samo omladinski,
ili studentski — jer i takvih naravno
ima.
. "Index 202" nekad je bio nesum-njiv- o
najbolji i najpopularniji.a onda
ga je "Putokaz" II. programa Radio-Beograd- a
zamenio emisijom "Niko
kao ja" a Studio B je pustio omladin-sk- u
emisiju "Ritam srca" da ide sva-kodnev- no
od jedan do dva. "Ritam
srca" i "Niko kao ja" idu radnim da-nim- a
— "Niko kao ja" a "Index" ide
i preko vikenda.
Nedeljom "Index" pravi radio-po- -
zoriste koje jeposljednjih godina jed-nostav- no
neodoljivo — citavBeograd
i dolina koja moze uhvati program
202, uz nedeljni rucak slusaju "Inde-xovce- ".
Svez, cesto politicki obojen,
nov i lucidan humor, prosto vrca iz
radija. Preko nedelje "Ritam srca" i
"Index" imaju slicnu koncepciju —
petoro urednika imaju svaki svoj dan
— od ponedeljka do petka — oni vode
emisiju i daju joj ton. Prate kulturna
zbivanja, politiku, drustvo — recju
sve ono sto novinari moraju da prate.
"Niko kao ja", sa centralnom beo-gradskom
redakcijom, ostvaruje se
zajedno sa programima Radio-Nis- a i
Radio-Kragujevc- a. Traje, kao i pret-hodn- e
dve emisije zajedno — 2 sata,
sto cini 4 sata dnevno omladinskog ra-dio
programa. "Niko kao ja" je, kao i
ostale emisije upucen prvenstveno
mladima i njega slusaju i oni ne bas
toliko mladi. "Niko kao ja" govori
kako o narkomaniji, tako i o astrologi-ji- ,
kako o tome sta se radi na pojedi-nim
fakultetima, tako i o fudbalskim
utakmicama. "Niko kao ja" zna da
ima i temu nedelje, o kojoj se cele
nedelje govori, po sat vremena, u
okviru emisije, naravno. Petak je u
"Niko kao ja"rezervisanzarazgovore
o muzici. Muzika je na svim ovim pro-gramima,
naravno, ona muzika koju
mladi u celom svetu vole — pop i rok
hitovi, sa vrhova svetskih top lista i
sve ploce domacih grupa.
Reklo bi se da su omladinska sred-stva
imformisanja uspela da pronadu
nacin kako da se nametnu drustvu i
da skrenu paznju na sebe, tako da na
odreden nacin deluju na to drustvo.
Uspela su to prvenstveno aktual-nosc- u
i ozbiljnim, pametnim pristu-po- m
pravim problemima, i naravno,
izvesnom drskoscu da govore o onome
o cemu drugi ustogljeni u tim redak-cijam- a
ne smeju ili ne mogu, sve
jedno da progovore.
FINALE
— Nikoli Drenovcu —
trava travi u rastu je tudal
Tu na domaku prastarog videnja tmina,
'iuu raskoraku nasem, u neznostizene,
U rdi i u zlatu salivene,
Tu u postelji nikad izbistrene vene...
Tu ispred sunca, uvek zivog eha,
U suludoj nameri praiskonskog smeha!
Vec ko ponovo da zida Nemanica doba,
Ko iskrom misli u zvezde da poleti,
U vremena koja su se otimala bedi?
A zlo se sluti na poeetku dobra,
Jer dolazi u ispovesti stradalih.
I nikad da samuje, jer bez meda
Samo sebe u prostoru nasem rodi:
U vojevanju, ropstvu i slobodi.
Neka stane zuc da boll
Bice sunca napretek i tamo
Gde dovek coveka u predenom ne voli...
Daniel PIXIADES
Strog cuvar
Znr nc znale da Citato?
VREME SENKI
Pocela sam sa senkama da se
druzim —
Da li sam drvo, upitase me.
Zasto po njnna tuge razlistavam.
Pocelo je suiice da me izbegava
Pocelo je izdajicom da me zove —
Ne prosipam njegovu zlatnu svetlost,
kaze...
Radje se sa senkama druzim.
Poceli su orlovi suri
Po klisurama da me traze
Ulovili su moju neznu pticu
Hoce oni samnom da se druze.
Pocela su tiha previranja
Po mojoj dusi tiha umiranja
Senke su mi zore zauzele
Oblaci su rasterali sunce...
Pticama sam dosadila pesmom
Pa su ih mrki orlovi ugrabili
A pod njihovom senkom surom
Po moru nakrivljen cun zivota
Sa cvetom slomljenim od moje
duse plovi —
Ususrel senkama plovi
Senkama sto su mi postale utociste
Po svim stranama sveta.
Spavajte svi... saljem poruku
Spavajte svi
Sunce i dobre ptice
Spavajte vi u dubokom snu —
Spavajte i nepitajte me nista.
Pocela sam sa senkama da se druzim.
(Intima)
SUSRET
Vrati mi lik decaka
АГ nikad ne ostaje dugo
Mislim da njegov pogled
Najvise na mene liii ..
U prepolovljenoj narandzi
Njegova radoznalost
Drugom ga polovinom
Vuce iz tame tisina —
Na mojim dlanovima cesto
Razbacane odmaram sekunde
Dok kosa decaka tuzi
Uskracena milovanja...
Place u zvonicima vetra
Njegov udaljeni zov —
Pa mi se posle opet ucini
Da me iz ugla gleda po
sobama
Mojim vlastitim ocima.
Iscedjene narandze se slivaju
Po oknu kao od krvi i znoja
ki$a
A dedak i dalje zove
Pogledom bacenim po zidovima.
U njegovom refleksu
Uveravam ogledalo da sam sama
Dok mi iz tisine opet ne pridje
I trazi milovanje glava —
Decija glava sa
Mojim sopstvenim o6ima.
(Intima)
LJUBAVI
Tako te ponekad
Pronalazim i vracam
U potrebnost svojih prostora
Usred noci se budim
Na uzglavljima sasvim neocekivanih
secanja
Zajedno sa danom
Sto je izvrsio predaju
Zajedno sa zimama
Sto su odnele godine u torbama...
Usred noci se budim
Bezim u пагибје secanjima
Da se sa njima i dalje krunim
Tako te zasvodim
Svetilistima i hramovima
Ispod vednog sunca
Pod neugasenim zvezdama —
Sama se vracam i pronalazim
Kroz tebe kroz tvoju misao
Da se kristalno raznesem
Da ulepSam sivilo trajanja
Da odjekne zvuk
U krvi nesagorelih cestica...
Tako
Vreme ponovo izmiSljam
Svoju potrebnost prostoru
dajem —
Tako ponekad
Napred idem ne posustajem.
(Intima)