000261 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
I ? лз '.: .sft..- - . ш4 гЦ sftV-.-, '-- .m --" .., !' "",4""?" "— --&Т~~~'~ --л—;;—ч— sir "Ty;."--w""sjs- 7 ""ni-- V ""'f'"""5"?"'"-- " ч % -- 'ttiiifm- ,.,,,„... . , ,.ШЧгу. If # Ф I № ' 4'1J № "'-- . VIAi.'lr-'.- ,l up' --U".t:j5r,-'yr' '-- , '.'fC'-Wl.T- 'i ' . ppt fi£== f V Milovan Danojlic, Vuk Draskovic i Veselin Duretic stigli su u Kanadu i odrzali vec jedno predvanje na kome su se i sami glozili o tome da li ima ili nema slobodnog izrazava-nj- a i pisanja u Jugoslaviji. Posto im se knjige stampaju (neke njihov do-mac- in prestampava) u Jugoslaviji, Draskovic i Duretic kazu da u Jugo-slaviji postoje slobode pisanja i stampanja knjiga, ali Milovan Da-nojlic je to osporio. On tvrdi, kao i prosli put kada je sam predavao na temu "Pisac i politika", da u Jugo-slaviji ne postoji sloboda stampe. Negde se, po njegovom tvrdenju, iz-da- ju knjige nepovoljne za sistem, ali to je zbog toga sto pisci poput njega, Cosica, Draskovica i jos ne-ki- h, imaju veze i prijatelje i u Ko-munistic- koj partiji. Zahvaljujuci vezama sa manjim ili vecim delom komunista u izda-vack- oj delatnosti, stampaju se knjige pisaca koji se ne slazu sa po-litiko- m jugoslovenske vlade, kaze Danojlic, ali i tu se razlikuje grad od grada, republika od republike. Tako je, prema Danojlicu, Beograd najslobodniji grad za pisce koji se ne slazu sa politickim sistemom, a Slovenija najslobodnija republika. Ovakve izjave samoodredenog ideologa srpskih disidenata nisu ni vazne za nas u Kanadi. Mi hocemo NASILJE JUZNOJ AFRICI 16. juna 1976. godine u predgradu Johanesburga, Sowetu, oko deset hiljada srednjoskolske dece izaslo je na ulice protestvujuci protiv od-luk- e rasisticke vlade da se nastava u skolama obavlja na "afrikan-skom- " (jeziku Bura) a ne na mater-nje- m ili bar engleskom kao do tada. Policija je osula paljbu po dacima. Poginulo je 58 a ranjeno 788 stude-nat- a. Masovnih ubistava bilo je i rani-je- , kao ona u Sharpevillu 1960. go-din- e gde je bilo 69 ubijenih i 180 ranjenih. Taj dan u Sharpevillu — 21. mart — Generalna skupstina Ujedinjenih nacija proglasila je Medunarodnim danom ukidanja rasne diskriminacije. Soweto nije postalo mesto u ko-je- m je ubijeno oko hiljadu crnih zi-telj- a, nego i simbol borbe crnih ljudi u Juznoafrickoj uniji protiv aparthajda. Aparthajd je rasisticka politika koju je proklamovala rasi-sticka vlada 1948. godine. Duh Soweta postao je duh nepre-kidni- h protesta i borbi i ne moze se ugusiti nikakvim opsadnim stanjem i policijskim merama rasisticke vlade. On se prosirio na sve drzave u svetu, a mnoge vlade vec su naj-avil- e bojkot Juznoj Africi. Odrzana je Svetska konferencija o sankci-jam- a protiv Juznoafricke unije. Or-- da zabelezimo da su tri disidentska pisca, tri procetnicka pisca iz Jugo-slavij- e dosli u goste svojim cetnici-ma- . Oni nisu dosli u aranzmanu pro-cetnic- ke "Srpske narodne odbra-ne- " ili "Srpske nacionalisticke aka-demije- ", nego u privatnom, Zivka Apica, koji njihova predavanja nudi preko cetnickih radio pro-gram- a i stampe i naplacuje ula-znic- e od deset dolara za sve one koji hoce da cuju ove "znamenite" pisce koji su "uzdrmali iz temelja jugos-slovens- ki komunistiSki sistem". Necemo ulaziti ni u to kako su se ovi "junaci" ponasali na pozornici i koliko su i sta govorili (Zivko Apic je preko cetnickog radiosata "Su-madij- a" obecavao mnogo vise) o sebi i svojim delima. Belezimo samo primedbe Veselina Duretica. On je rekao da ovde postoje neke "Narodne novine" koje njih optu-zuj- u da idu na cetnicke piknike, a oni, eto ovde svecano izjavljuju da ce biti na pikniku i 29. juna i 6. jula na obadva dana gde se skupljaju Srbi, i da oni imaju pravo i slobodu da idu gde hoce i da se sastaju sa kim hoce. Iz publike su ga ispravili da nisu "Narodne", nego "Nase novine". Cudno je da Duretic, koji pise "is-torij- e" o jugoslovenskim vladama u U ganizovani su masovni protesti pro- tiv rasizma u mnogim zemljama i na svim kontinentima. Mnogi predsednici vlada izjasnili su se protiv aparthajda i za sankci-je- , malo ih je "neodredenih" kao sto je nas kanadski Brian Mulroney. Za podrsku rasistickoj vladi u Pre-tori- ji izjasnili su se Reagan i That-cher. YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER ESTABIILISHEEI 1931 VOL. 55, NO. 23 (703) THURSDAY, JUNE 26, 1986 izbeglistvu i borbama cetnika i par-tizan- a gde opravdava cetnike, ne moze da napravi razliku izmedu "Narodnih" i "Nasih novina". Na ovom kontinentu nikad nisu posto-jal- e "Narodne novine" a on je, kako se cini procitao osudu u "NN" nji-hovo- g dolaska na cetnicke piknike. Da li je moguce da su ovi pisci, koji su "iz temelja uzdrmali komu-nistic- ki sistem u Jugoslaviji", zaista toliko naivni i odlaze na piknike zato sto se tamo okupljaju Srbi ili su toliko drski da zaista hoce da se identifikuju sa ostacima pravih cet-nika? Pre ce biti ovo drugo, jer u pro-gram- u za "Srpski dan" pored dru-gi- h predviden je za govornika i predstavnik cetnika u Kanadi, Tosa Klisuric. Ovaj program vec je od-stamp- an u "Glasu kanadski Srba", ciji je urednik i predsednik "Srpske narodne odbrane" koja or-ganiz- uje ove piknike. U nedelju, 6. jula odrzava se jos jedan "sprki dan", ali njega otvo-ren- o nazivaju "Drazin dan" jer tu raspop Momcilo Djujic vrsi smotru njegovih cetnika u Kanadi. Duretic je najavio da ce oni ici i na ovaj dan, gde ce se, verovatno sresti sa Na fotografijama: Americki radnici, uraz- - licitim mestima, protestuju protiv Reaga- - nove politike odobravanja aparthajda. wL ' '~xW$a &t. ' il шјш :j-I;r.'-.&Sie-c. :''4' ::—V' бчги... Ж ratnim zlocincem Djujicem. Da li ovi cetnicki gosti imaju pravo da se "slobodno" krecu i sa-staju sa cetnickim vodama? Imaju pravo i to je njihova pri-vatn- a stvar. Ali i "Nase novine" imaju pravo da o tome izvestavaju svoje citaoce. A i da se cude listo-vim- a u Jugoslaviji koji o tome nece da znaju ili da pisu. Jer makar da ovi pisci i nisu u Jugoslaviji "zna-meni- ti ljudi" kao za cetnike u Ka-nadi i Americi, ipak se njihova dela izdaju sredstvima uzetim od poste-ni- h radnika i rodoljubivih Jugoslo-ven- a koji ne zele da se pisci iz nji-hov- e sredine bratime i paktiraju, bilo za procenat od ulaznica na sku-pov- e bilo iz politickih simpatija, sa ostacima cetnickih bandi i sluga-nim- a okupatora sa kojima su se ju-gosloven- ski narodi, po ceni ogrom-ni- h zrtava, jednom za svagda obra-- . cunali. Neka procetnicki sprski pisci do-laz- e kod svojih prijatelja svaki dan i neka im drze predavanja iz bilo koje oblasti i na bilo kom mestu ali o njihovom i cetnickom trosku a ne preko leda i na rafiun radnika u Ju-goslaviji. V. G. ?Kt...%-- w m si шв,в-- г "'K£-2- H fsaiHaHi fsкаАдешгнг;квнв ; ШШ№'о :-v- 4-_ i--- .-urn '{?№ кШклтвшшш.КШШШтШКШШјШШМШШ В 3 Н ВФТН
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, January 23, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-06-26 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000301 |
Description
Title | 000261 |
OCR text | I ? лз '.: .sft..- - . ш4 гЦ sftV-.-, '-- .m --" .., !' "",4""?" "— --&Т~~~'~ --л—;;—ч— sir "Ty;."--w""sjs- 7 ""ni-- V ""'f'"""5"?"'"-- " ч % -- 'ttiiifm- ,.,,,„... . , ,.ШЧгу. If # Ф I № ' 4'1J № "'-- . VIAi.'lr-'.- ,l up' --U".t:j5r,-'yr' '-- , '.'fC'-Wl.T- 'i ' . ppt fi£== f V Milovan Danojlic, Vuk Draskovic i Veselin Duretic stigli su u Kanadu i odrzali vec jedno predvanje na kome su se i sami glozili o tome da li ima ili nema slobodnog izrazava-nj- a i pisanja u Jugoslaviji. Posto im se knjige stampaju (neke njihov do-mac- in prestampava) u Jugoslaviji, Draskovic i Duretic kazu da u Jugo-slaviji postoje slobode pisanja i stampanja knjiga, ali Milovan Da-nojlic je to osporio. On tvrdi, kao i prosli put kada je sam predavao na temu "Pisac i politika", da u Jugo-slaviji ne postoji sloboda stampe. Negde se, po njegovom tvrdenju, iz-da- ju knjige nepovoljne za sistem, ali to je zbog toga sto pisci poput njega, Cosica, Draskovica i jos ne-ki- h, imaju veze i prijatelje i u Ko-munistic- koj partiji. Zahvaljujuci vezama sa manjim ili vecim delom komunista u izda-vack- oj delatnosti, stampaju se knjige pisaca koji se ne slazu sa po-litiko- m jugoslovenske vlade, kaze Danojlic, ali i tu se razlikuje grad od grada, republika od republike. Tako je, prema Danojlicu, Beograd najslobodniji grad za pisce koji se ne slazu sa politickim sistemom, a Slovenija najslobodnija republika. Ovakve izjave samoodredenog ideologa srpskih disidenata nisu ni vazne za nas u Kanadi. Mi hocemo NASILJE JUZNOJ AFRICI 16. juna 1976. godine u predgradu Johanesburga, Sowetu, oko deset hiljada srednjoskolske dece izaslo je na ulice protestvujuci protiv od-luk- e rasisticke vlade da se nastava u skolama obavlja na "afrikan-skom- " (jeziku Bura) a ne na mater-nje- m ili bar engleskom kao do tada. Policija je osula paljbu po dacima. Poginulo je 58 a ranjeno 788 stude-nat- a. Masovnih ubistava bilo je i rani-je- , kao ona u Sharpevillu 1960. go-din- e gde je bilo 69 ubijenih i 180 ranjenih. Taj dan u Sharpevillu — 21. mart — Generalna skupstina Ujedinjenih nacija proglasila je Medunarodnim danom ukidanja rasne diskriminacije. Soweto nije postalo mesto u ko-je- m je ubijeno oko hiljadu crnih zi-telj- a, nego i simbol borbe crnih ljudi u Juznoafrickoj uniji protiv aparthajda. Aparthajd je rasisticka politika koju je proklamovala rasi-sticka vlada 1948. godine. Duh Soweta postao je duh nepre-kidni- h protesta i borbi i ne moze se ugusiti nikakvim opsadnim stanjem i policijskim merama rasisticke vlade. On se prosirio na sve drzave u svetu, a mnoge vlade vec su naj-avil- e bojkot Juznoj Africi. Odrzana je Svetska konferencija o sankci-jam- a protiv Juznoafricke unije. Or-- da zabelezimo da su tri disidentska pisca, tri procetnicka pisca iz Jugo-slavij- e dosli u goste svojim cetnici-ma- . Oni nisu dosli u aranzmanu pro-cetnic- ke "Srpske narodne odbra-ne- " ili "Srpske nacionalisticke aka-demije- ", nego u privatnom, Zivka Apica, koji njihova predavanja nudi preko cetnickih radio pro-gram- a i stampe i naplacuje ula-znic- e od deset dolara za sve one koji hoce da cuju ove "znamenite" pisce koji su "uzdrmali iz temelja jugos-slovens- ki komunistiSki sistem". Necemo ulaziti ni u to kako su se ovi "junaci" ponasali na pozornici i koliko su i sta govorili (Zivko Apic je preko cetnickog radiosata "Su-madij- a" obecavao mnogo vise) o sebi i svojim delima. Belezimo samo primedbe Veselina Duretica. On je rekao da ovde postoje neke "Narodne novine" koje njih optu-zuj- u da idu na cetnicke piknike, a oni, eto ovde svecano izjavljuju da ce biti na pikniku i 29. juna i 6. jula na obadva dana gde se skupljaju Srbi, i da oni imaju pravo i slobodu da idu gde hoce i da se sastaju sa kim hoce. Iz publike su ga ispravili da nisu "Narodne", nego "Nase novine". Cudno je da Duretic, koji pise "is-torij- e" o jugoslovenskim vladama u U ganizovani su masovni protesti pro- tiv rasizma u mnogim zemljama i na svim kontinentima. Mnogi predsednici vlada izjasnili su se protiv aparthajda i za sankci-je- , malo ih je "neodredenih" kao sto je nas kanadski Brian Mulroney. Za podrsku rasistickoj vladi u Pre-tori- ji izjasnili su se Reagan i That-cher. YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER ESTABIILISHEEI 1931 VOL. 55, NO. 23 (703) THURSDAY, JUNE 26, 1986 izbeglistvu i borbama cetnika i par-tizan- a gde opravdava cetnike, ne moze da napravi razliku izmedu "Narodnih" i "Nasih novina". Na ovom kontinentu nikad nisu posto-jal- e "Narodne novine" a on je, kako se cini procitao osudu u "NN" nji-hovo- g dolaska na cetnicke piknike. Da li je moguce da su ovi pisci, koji su "iz temelja uzdrmali komu-nistic- ki sistem u Jugoslaviji", zaista toliko naivni i odlaze na piknike zato sto se tamo okupljaju Srbi ili su toliko drski da zaista hoce da se identifikuju sa ostacima pravih cet-nika? Pre ce biti ovo drugo, jer u pro-gram- u za "Srpski dan" pored dru-gi- h predviden je za govornika i predstavnik cetnika u Kanadi, Tosa Klisuric. Ovaj program vec je od-stamp- an u "Glasu kanadski Srba", ciji je urednik i predsednik "Srpske narodne odbrane" koja or-ganiz- uje ove piknike. U nedelju, 6. jula odrzava se jos jedan "sprki dan", ali njega otvo-ren- o nazivaju "Drazin dan" jer tu raspop Momcilo Djujic vrsi smotru njegovih cetnika u Kanadi. Duretic je najavio da ce oni ici i na ovaj dan, gde ce se, verovatno sresti sa Na fotografijama: Americki radnici, uraz- - licitim mestima, protestuju protiv Reaga- - nove politike odobravanja aparthajda. wL ' '~xW$a &t. ' il шјш :j-I;r.'-.&Sie-c. :''4' ::—V' бчги... Ж ratnim zlocincem Djujicem. Da li ovi cetnicki gosti imaju pravo da se "slobodno" krecu i sa-staju sa cetnickim vodama? Imaju pravo i to je njihova pri-vatn- a stvar. Ali i "Nase novine" imaju pravo da o tome izvestavaju svoje citaoce. A i da se cude listo-vim- a u Jugoslaviji koji o tome nece da znaju ili da pisu. Jer makar da ovi pisci i nisu u Jugoslaviji "zna-meni- ti ljudi" kao za cetnike u Ka-nadi i Americi, ipak se njihova dela izdaju sredstvima uzetim od poste-ni- h radnika i rodoljubivih Jugoslo-ven- a koji ne zele da se pisci iz nji-hov- e sredine bratime i paktiraju, bilo za procenat od ulaznica na sku-pov- e bilo iz politickih simpatija, sa ostacima cetnickih bandi i sluga-nim- a okupatora sa kojima su se ju-gosloven- ski narodi, po ceni ogrom-ni- h zrtava, jednom za svagda obra-- . cunali. Neka procetnicki sprski pisci do-laz- e kod svojih prijatelja svaki dan i neka im drze predavanja iz bilo koje oblasti i na bilo kom mestu ali o njihovom i cetnickom trosku a ne preko leda i na rafiun radnika u Ju-goslaviji. V. G. ?Kt...%-- w m si шв,в-- г "'K£-2- H fsaiHaHi fsкаАдешгнг;квнв ; ШШ№'о :-v- 4-_ i--- .-urn '{?№ кШклтвшшш.КШШШтШКШШјШШМШШ В 3 Н ВФТН |
Tags
Comments
Post a Comment for 000261