Nase Novine, March 16, 1977

              i udohillUirWtiaMr 4-t- ~ 4iAMj4r)rYt№W'ivrJnMi'AiA№K-tiawir- w
4-Wft#rtH- VIHl Ml ---
в !"( l(Wtl yimHWfltl'WW1 4. . J ,
И-- " Ui- - Л ir&V M lV?i- - tf VW.' ? A V њЈГ&™''М?,1УјЈПГ$#¥Ј,&Г,ШллгА'и m Jc 1-',??':-
:Л
ПСМГМ Ml ! MhPMUHiU
January 19, 1977
C; iilililiiiilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll I Ill Illlllllllllllllllllllllllll I Illllllllllllllllllllllllllllll Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIII
IZ KNJIGE NIKOLE DRENOVCA "OD OLTARA DO REVOLUCIONARA"
Ш1111ШШШ1ШШШ1Ш1Ш1ШШШНШ1ШИШ1ШШ1Ш1Ш11Ш11111Ш1ШШ1ШШ1Ш
Bez obzira na sve to, Jovan Dufiic mi je
uskoro poslao obecani predgovor koji ovde,
takode u celini, navodim:
"Pesmo Nikole Drenovca pisane su epohi koja ne pripada
mojoj pesmdkoj generaciji, nego drugoj i sasvim drukdoj,
koju su pre dvadeset I pet godina sa puno buke objavili neki
mhdi pisci kao knjiievnu bududnost. Znadi, i kao epohu koa
treba da bad u senku sve Sto je bilo ranije ispevano. Narodito
da ode u senku ono &to je uradila gencracija neposredno pre
njih.
Ali za ova detvrt veka su oni, koji su bill naigrlatiji,
prestali da pi&u, dak i da ditaju, a narodito da sudc. Ja driim
da ie 6ak ovo dvadeset i pet poslednph godina naneplodniie
razdohle otkad e uop&te postojala srpska lirika. Uoslalom,
ovo ie bio jedan period gladi i izumirana lirike i po celo
evrop-k- oi literatun. Jedan jedini pesnik doneo c odista
krupan talenat, a to je nemadki pesnik Rilke, ako on uop&te
spada u ovaj period izmedu dva rata.
Glavna odlika posleratne lirike kod nas, to e samovolja
Lsnikova u pogledu rime i ritma, zatim ideje i osedanja, slike
i impresije, znadi predmeta. U srpskoj knilevnosti je ovu
vrstu knjiievnog slobodnja&tva uprainjavao Rade Dramac. Po
strani se drlala Desanka Maksimovid, pesnikinja znadanog
talenta originalna po form i po mislima, sa puno naklonosti
za Slobodan stih, toliko predpostavljan okovima ritmidke i
nmu ane strofe onoga vremena. Ne veruem da 6e od mnogih
pesnika takvog modernizma iSta ostati za potomstvo Cak ni
ono "tro su loSeg rekli o piscima ranijeg datuma.
Medutim, Nikola Drenovac je pevao dobro i u slobodnim
stihovirrv On je takode pevao i u vrlo dobro srezanim
strotam,i rimovane i ritmidke poezije. On je nesumnjivo
pesnik koji de se i dalje razvijati, i to sve vedma ukoliko
njegjv zivot bude nanosio nove misli, a njegova kultura,
nadaimo se sve Sira i dublja, predi&davala njegove veze sa
sjetom u kojern je izvor njegovih inspiracija.
U poeziji Nikole Drenovca mole i danas najprefinjeniii
ditalac nadi pesme koje pokazuju ovog mladog doveka
pesnikom od neospornog talenta. Ja lidno volim narodito
izvesne njegove pesme disto realistidne, kakveje nekad plsao
i njegov zemljak Mileta JakSid, koji su uvek bill njegovi
najbolji stihovi, makar Sto on to nije nikada znao, niti mu je to
iko rekao za njegovog iivota. Drenovac treba da neguje ovu
iicu, koja predstavlja u niegovom pesnidkom stvaranju
izuzetan kvalitet.
Nikola Drenovac trail i iznalazi sve novije i sve
sadrlajnije pesnidke izraze. Ja lidno verujem da je ona
realistidna lica odista ono najbolje Sto ova talentovani
pesnik unosi u naSu liriku. Ako taj svoj realizam razlije u viie
predmeta, ogranidavajudi svoje bogatstvo u redima na onu
preciznost kakvu ova vrsta poezije trail kao neizbeino, on de
nesumnjivo dati najbolje dokle mole da domaSi, i najbolje
Sto mi ostali moiemo poleleti".
Ovaj predgovor, zbog neslaganja sa Du6i6e-vo- m
politikom, nisam, na zalost, mogao da
objavim u knjizi pesama koju sam planirao. Jer
ubrzo je, kao Sto ce se videti, doSlo do otvorenog
sukoba izmedu Ducica i mene, i predgovor bi, pri
takvom stanju stvari, mogao da bude sasvim
deplasiran, a takode bi uneo i zabunu u mnoge
pripadnike naSeg naprednog pokreta.
Bilo je to nemirno i haoticno vreme. NaSi ljudi
su 6esto gubili nerve, u svojim politifikim shvata-njim- a
iSli u krajnosti, iskljucivo se delili na
naprednjake i reakcionare, na "partizane" i
"6etnike", na "komuniste" i "faSiste", apriorno
odbijaju6i i samu pomisao nekog sporazumevanja
ili bilo kakve saradnje. Nije mi ni do dana danaSnje-g- a
jasno, kako je Jovan Du6ic mogao da se tako
zaboravi i tako duboko zaglibi u ono
"Srbobranovsko", podla6ko i skroz primitivno
politikanstvo!
Pripremljenu knjigu pesama, u kojoj je
trebalo da bude objavljen predgovor Jovana
Du6ica, nisam dao u Stampu. Ponesen politi6kim
dogadajima i, moglo bi se reci, do srzi angazovan
radom oko otkrivanja istine u vezi sa oslobodila£-ko- m
borbom u Jugoslaviji, sasvim sam zapostavio
svoju poeziju i sve ono Sto je s njom, kao takvom,
bilo vezano. Moj knjizevni rad u Americi nije bio
onakav kakav je mogao da bude. Propustio sam i
mogucnost pohadanja univerziteta u Pitsburgu.
Pisao sam povremeno polemifke pesme, poneku
pripovetku, ali sve to, cini mi se, nije bilo ono
pravo.
Moja sluzba u parohiji, saradnja u "Slobodnoj
reci", mucna borba sa zaslepljenim i nekulturnim
Sovinistima, stalna strepnja za opstanak i
egzistenciju — sve je to negativno uticalo na moj
knjizevni rad. Prilike u Americi, u kojima sam se
tokom rata nalazio, odredivale su, logicno, i moje
literamo opredeljenje. Otuda u mojim "americ-kim- "
zbirkama ("Srpska epopeja" i "Mi dolazimo")
odjek dogadaja, ogledanje jedne krvave stvarnos-ti- ,
drugim re6ima, otuda onolika angazovanost
bez apstraktno-poetski- h simbola i lavirintskih
enigmi. Pevao sam onako kako sam osecao,
sasvim jednostavno i bez "cuda", kroz stih sam
davao oduska svom revoltu, svojoj tuzi, srdbi,
ljubavi, svom neposrednorn ulisku. Sve Sto se
tokom rata u rodnoj zemlji zbivalo naSlo je odjeka
u meni, u mojim pesmama. Zato, uprkos svemu,
pa i oceni Milana Bogdanovica i jos nekih,
smatram ove dve svoje zbirke za vredna i uspela
knjievna ostvarenja.
U trenucima maloduSnosti dolazilo mi je da
se povudem u sebe, da zatvorim oci i usi, da
bacim koplje u trnje, da se ogradim i udaljim iz
sredine u kojoj su velikosrpski sovinisti kidisali na
mene. U takvom jednom raspolozenju napisao
sam pesmu "Hteo bin da se vratim", koju ovde
navodim u celini.
Hteo bih da se vratim u narucje sela,
Da sluSam skripu kola i zvuk govedarskog roga.
Sa seljacima da klecim ispod raspela,
Za zlatno ito da molimo boga.
Hteo bih, u mirisu zemlje uzorane,
Da leim u seni lisnatoga duda,
Da gledam u nebo kroz zelene grane,
I da sluSam potok sto doljom krivuda.
Hteo bih da, pod veCernjim nebom,
Umoran, posle lova, naidem na pastira,
Da se га1олт slaninom i hlebom,
I napijem vode sa hladnoga vira.
Hteo bih da gledam kolo u sokaku,
Da za zdravlje pitam pogurenog cifiu,
Na raskrS6u neku da susretnem baku,
I od nje da бијет o vilama pricu.
Livadama rosnim hteo bih da skitam,
Na proplanku da se opruzim po senu,
Zrikavce da slusam i zvezde da pitam,
Da Г joS uvek 2ivim u secanju njenu?
I da, posle skitnje, u sate mirne, snene,
U belu kucicu, na kraju sela, svratim.
O, ja sam iSCupano drvo koje u tudini vene —
Rodena zemlja zove. Hteo bih da se vratim...
Zeleo bih da naglasim, da u ovim svojim
kazivanjima nisam imao u vidu Ducicevo knjizevno
delo. Smatram da nije moje, da dajem bilo kakvu
ocenu o njegovom umetnickom stvaralaStvu. Taj
posao prepuStam istoricarima knjizevnosti. Sto ga
ja licno ne smatram "velikim" i izvornim
pesnikom, nije uopste vazno ni merodavno. Neka
on lebdi u oblacima "nebeske slave", neka mu
Srbija bude "znak u nebu". To sve poezija moze da
prihvati i pozlati. Cak i kada je pesnik u oholoj
egzaltaciji, kada peva o "napudranim markizica-m- a
malim", koje i g raj u menuet "na vrhu cipelica
satinskih i finih", cak sve to moze da bude i
prijatno i lepo. Ali je, otvoreno govoreci, i zalosno
i tuzno, kada se, posle cazbludnog menueta, posle
slatkog bahanala sa "napudranim markizicama
malim", jedan pesnik sa "olimpijskih visina",
sroza u kaljugu cetnifikog histerisanja.
Daleko sam i od pomisli da negiram Ducida
kao pesnika. Medutim, smatrao sam za svoju
dunost i moralnu obavezu da, piSuci o politi6kim
i druStvenim zbivanjima medu ameri6kim
Jugoslovenima za vreme rata, objektivno i po
savesti iznesem na javnost i politi6ku aktivnost
Jovana Du6ica. Tu njegovu aktivnost ja nisam niti
mogao niti smeo da precutim, jer ona je bila
uzro6nik, ne samo besprimerne Sovinistifike
mrznje medu naSim iseljenicima u Americi, ve6 i
ne mali doprinos bratoubilaCkoj politici u
porobljenoj Jugoslaviji. A takva Dudiceva
aktivnost je, neminovno, bacila i crnu senku na
njegov "knjizevni profil". (Nastavice se)
SLAOA KAFA— PRISTANAK
Mnogi krajevi Jugoslavlje imali su
razllfclte oblfcaje tokom ugovaranja
prosidbe. Danas su onl manje-viS- e
iSCezll. Poneki se jos uvjjek primje-njuj- u.
Tako na primjer u Bosni i
Hercegovinl, пајбебсе u musliman-ski- m
selima, jos se moze naidl na
obicaj provodadzisanja-prek- o tre-6i- h
lica. To je obicno zena koja
dolazi u mladinu kudu u kojoj se
raspituje za djevojku I u isto
vrijeme hvali momka za 6iji je racun
dosla. Djevojfiini roditeljl to slusa-ju- ,
a onda dolazi odgovor u — So-Iji- ci
kafe. Ako je kafa slatka znadi
pristanak. Ako je bez secera od
svadbe nede biti nista.
ЕЗ E3
JEDINASUMA
MA PESTERU
Pe5terska visoravan pruia se gola i
monotona. Nidega na njoj nema, ni
ptica, ni drveta, ni hlada. Samo
suncem isprzena kratka trava i
crvenkasta, besplodna smonica.
Jedini izuzetak su suma Boridi
L'jepa je i gusta, a nalazi se na peri-feri- ji
Sjenice. Zasadena je tek prije
nekoliko decenija i predstavlja
jedini sumski kompleks na ovoj
ogromnoj teritoriji.
E23 EE2
NESIRENSK! DOL
U Nesirenskom dolu, jednoj od
uvala majkovadke visoravni, sire-nj- e
tesko polazi za rukom. Ali
mlijeko se moze odrzati vrlo dugo
u svjezem stanju da se ne pokvari.
Uzrok ovoj pojavi su izvjesne
biljke koje rastu u ovom mjestu i
koje spredavaju da se mlijeko
usiri. Po tome je mjesto i dobilo
ime. A domadice iz ovog sela
prave sir na badijama nekoliko
kilometara daleko od kude.
SONJINI MOSTOVI
Sonja Drljevid, mlada, vitka inze-njerk- a
gradevine za sobom je osta-vil- a
beogradsku "gazelu", onda
most preko Ljubljanice, pa preko
Tise, pa nekoliko manjih u okolini
Banja Luke, most preko TrebiSnji-ce- ,
u Sapcu preko Save, pa opet
nekoliko manjih u Bosni i jedan u
Indljl i najzad ponovo u Beogradu
na izgradnji novog 2eljeznidkog
mosta preko Save. Bit de i dalje na
mostovima, kafe Sonja, dogod je
sa njih ne otjera isijas ili reuma.
KAPITALNI ROGOVI
Pored ceste Plitvice-Gospi- d, u
selu Zaluznica, na prodelju kude
Mane Popovida pridvrsdeni su
ogromni jelenski rogovi, teSki oko
15 kilograma. Svjedode koliko je
domadin uspjesan lovac.
GRUMENOD800KG
Iz rudnika barita u Lidkom Cerju,
izvaden je grumen diste rudade
tezak tadno 800 kilograma. Ovaj
grumen nije preradivan. Stavljen je
na betonsko postolje na ulazu u
rudnik i kao da govori: Lika ima
jedan rudnik, ali, sudedi po ovome,
vrlo vrijedan.
RODNA GODINA
Ova godina u Jugoslaviji bila je
vrlo rodna. I zene su donijele na
svijet vedi broj trojki. Samo u
posljednja detiri mjeseca u Bijelom
Polju rodeni su Luka, Predrag i
Nenad Knezevid, u Bogatidu tri
sestrice Sindelid, a u Pozarevcu
Tatjana, Tamara i Tijana Mitrovid.
ШЗ Ш
VATRENI VEZ
Dok njene prijateljice vezu svile-ni- m
nitlma po belom platnu, Mara
Nedeljkovid, iz Vellke Plane, vat-ro- m
spaja najflnlje savove na
deliku. Ved dvadeset I pet godina
Mara svoju izvanrednu variladku
vestinu i iskustvo prenosi mladi-m- a.
All to su samo muSkarci. Jer,
za ovu vrstu "veza" iene se jos uvek
ллт+шЈ irihlli ш. „teskp oflY,.. 1ЧГ1кН чГј41
"hf V ЧНИ"