Nase Novine, January 05, 1977

              ~ Јг Hl ___РИВИ_ИИИИИдИ_ ______к
ffi__ НlH__H_вI 1Ј________н__Нк_4_rW_HВ___кPi.iii _____ _В__нчН_Н M_HF ___v l_D_B ____И HIHl ВвмИвум iffГдитпшУДи д H______H v__RR__H J___HRr ¥_____B ___H9__HHI E_____U Е___Н__Н wl____№Hi___ in дИИСТииИиИ fl ШпШ 1_!0г_Г Нми W_T P_ OfЈ0ВДДНДРР5НДИ_1__И__И
. . . — ИВВЈЗЕИШВВВЖКЛ BFBl 43Г'_ТлЛ1 1ЛО 1 „Xiuiu—LSm
SCARBOROUGH (TORONTO), WEDNESDAY, JANUARY 5, 1977 30 CENTS PER COPY No. 1 (249)
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiim
Kakva _e biti ova godina?
U izjavama koje smo u vezi sa
nastupom nove godine mogli da
бијето od onih koji stoje na Celu
drzave, od predstavnika radnifikih
unija, raznih strufinjaka i komenta-tor- a,
nije bilo mnogo ohrabruju-6e- g.
Nitko nije siguran da 6e se
ekonomska situacija poboljSati,
neki dapa6e обекији ! родогбапје.
Svi обекији porast nezaposlenosti.
Cijene ce i dalje rasti, a drzavni
odbor za kontrolu cijena i nadnica
ce i dalje budno paziti da radni
covjek nebi dobio koji cenat "pre-viSe- ".
Situacija je priblizno ista u Sjed.
Drzavama. Ta zemlja 6e uskoro do-bi- ti
novog predsjednika i zasad se
ne zna 5ta on sve namjerava da
poduzme.
Osim ekonomskih problema,
Kanadani ce morati da se ozbiljnije
pozabave pitanjem Quebeca, koji
sada ima vladu koja stoji na stano-viSt- u
da se nacionalna prava Fran-cusk- ih
Kanadana mogu osigurati
samo otcjepljenjem Quebeca od
Kanade. Sigurno je da vecina Fran-cusk- ih
Kanadana nije za takvo rje-Sen- je
— ali su odlucni da postignu
da sami odL';uju o svojoj sudbini.
Pitanje je Sta ce Englesko-govore-6- a
Kanada uCiniti da zadovolji nji-ho- ve
teznje.
Mi opet ponavljamo ono Sto smo
rekli mnogo puta u proSlosti, nai-m- e:
treba donijeti novi uslav, rav-nopravn- im
ибебсет oba naroda,
TRUDEAU 2ELI
BOUE ODNOSE
SASSSR
Javlja se iz Moskve da je
kanadski premijer Trudeau u
intervjuu sa dopisnikom
"Pravde" izrazio zelju za
poboljSanje odnosa izmedu
Kanade i Sovjetskog Saveza.
"Ja iskreno zelim — i
vjerujem da ce se obistinit —
da ce 1977. godina vidjeti
nove когаке u daljnjem
razvitku kanadsko-sovjet-sko- g
dobrog susjedstva",
rekao je premijer Trudeau.
"Ja vjerujem da 6e novi
kontakti i posjeti na svim
nivoima, uklju6iv najviSe,
posluziti tome cilju", rekao
je kanadski premijer. On je
izrazio nadu da 6e dolazeci
susret biti pozitivan.
U Ottawi kazu da Trudeau
nema namjere da ove godine
posjeti Sovjetskl Savez, pa
nije jasno o kakvom susretu
se radi.
koji 6e utvrditi njihove medusobne
odnose. Novi ustav je potreban i
radi lakSeg rjeSavanjaostalih druS-tveni- h
problema zemlje.
Sto se ti6e nas jugoslavenskih
Kanadana (Srba, Hrvata, Slovena-ca-,
Makedonaca, Crnogoraca, Mu-sliman- a,
pripadnika raznih jugo-slavenskih
narodnosti), naS najveci
problem danas jesu razni desnicar-sk- i
ekstremisti_ki i SovinistiCki
elementi, koji ho6e da nas prisile
da podupiremo njihove paklene
ciljeve i aktivnost, i ako zelimo
dobro sebi i narodima od kojih po-tje6em- o,
moramo im se oduprijeti
energiCnije nego smo se odupirali
dosad. Moramo se pobrinut da ih
ostali Kanadani upoznaju i da vide
kakvih sve neprilika mogu imati od
tlh elemenata i njihove aktivnosti.
Moramo se odlufinije zalagati za
bratsku slogu I razumijevanje
medu sobom. Moramo pojafiati
napore na razvitku kulturnog zivo-t- a
— to ce takoder biti doprinos i
boljem razumijevanju i vezama iz-me- du
naSe nove i stare domovine.
Ovo, razumije se, vrijedi i za
naSu bracu u Sjed. Drzavama.
Medunarodna situacija je breme-nit- a
mnogim opasnostima. Srednji
istok i jug Afrike ostaju glavna
zariSta ratne opasnosti. Prilike u
Evropi se sporo sreduju. Usprkos
svega toga, mi moramo cvrsto
vjerovati da ce snage mira i napret-k- a
triumfirati.
Ш11111!!!11!1!!1!111111111!11111(М!1111111111
ZahtjevzazaStitu S
jugoslavenskih I
porodica u
j Svedskoj
1 Stockholm (APF) --- Pred- -
sjednik Udruzenja jugosla-- j
venskih gradana u svedskoj
Budimir Popovi6, uputio je
svedskom ministru pravde
pismo u kojem zahtijeva da
Svedska policija intervenira j
protiv djelovanja ustaSkih
1 terorista koji — kako se u
pismu konstatira — progone
i uznemiravaju jugosiaven- -
ske porodice. j
U pismu se posebno navo-- , de ustaSki Izgredi na jugo- -
§ slavenskom koncertu u Ge- - 1 I teborgu proSlog mjoseca.
Kaze se da ce jugoslavenski
imigranti koji borave u
Svedskoj, biti primprani da j
se sami brane, ako svedska
policija ne intervenira protiv §
tih terorista.
fiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiii
ЈШшШг РИ§1--
— ЈлуугМ
--РччТЈул 'ffifff rfwlrffi i_5_Sr_B_a_F_? "if _L-C5_--
P_r т_с '
irjano jausove
i Matija Ljubek
sportasi godine
Mariborska tenisacica i nas najuspjesniji
olimpijac, kajakas iz Belisda, glasanjem su
profesionalnjh sportskih novinara iz 6itave
zemlje dobili najvise glasova
Najbolji muski sastav je kosarkaska repre-zentaci- ja
Jugoslavije, a zenski je sastav ru-kometa- sica beogradskog Radni6kog naj-bolji
u svojoj konkurenciji
RAZMENA SASSSR
2.3MILIJARDEDOLARA
Beograd — Ove godine se
oCekuje rekordna robna razmena
izmedu Jugoslavije i Sovjetskog
Saveza u vrednosti od 2,3 milijarde
obraiunskih dolara. Po visini robne
razmene u 1976. godini SSSR
dolazl na prvo mesto u spoljnotr-govlnsk- oj razmeni Jugoslavije.
Prvo mesto u okviru robne razmene
Jugoslavije sa inostranstvom ranlje
je drzala SR NemaCka.
U periodu od 1976. do 198Q.
godine, na osnovu DugoroCnog
trgovlnskog sporazuma, robna
razmena Izmedu Jugoslavije i
Sovjetskog Saveza treba da dostig-n- e
cifru od 1 4 milijardi obraCunskih
dolara u oba pravca.
INFLACUAU ZAP. EVROPI
Bruxelles (Reuter) — Prema
statistici objavljenoj u Bruxellesu,
Italija je prosle godine imala naj-ve.- u
stopu inflacije medu devet
zemalja Zajedni6kog trzista.
Rast cijena u zemljama Evrop-sk- e
zajednlce izgleda ovako: SR
Njemacka 3,8, elgija 8,3, Lukse-mbur- g
8,5, Nlzozemska 8,5, Fran-cusk- a
9,9, Danska 13,4, Brltanlja
14,7, Irska 18,9, 1 Italija 20,1 posto.
NOVA BESPOSLENOST
Karl Dancer nemafikl socljalis-tlfik- i
poslanlk kaze u dlskusljl o
besposlici:
"Moramo polako da se navlkava-m- o
I na to da ucitelji I profesorl
takode mogu da budu nezaposle- -
ипШајШиШмШ№ммжедД
Bilanca
proslogodisnjih
poiresa
Washington (UPI, Reuter) — Vise od 35.000
ljudi izgubilo je fivote u potresima §irom svijeta 1976.
godine, ka2e se u najnovijem ameridkom geoloskom
izvjestaju objavljenom u Washingtonu.
Pretpostavlja se da je stvarni broj poginulih tri
puta vedi, jer јоб nisu objelodanjeni sluibeni podaci
o broju nastradalih u potresima koji su se dogodili u
julu i augustu u Kini, te u apriiu I majjj u Sovjetskom
Savezu.
Izvjestaj takoder ne ukljucuje podatke o irtvama
potresa koji je 25. juna zadesio zapadna podrucja
Nove Gvineje. Pretpostavlja se da je ondje poginulo
oko 6.000 ljudi.
Sto.se potresa tlce, godina 1976. moie se
smatrati najgorom nakon 1970, u kojoj je poginulo
ukupno 67.000 osoba.
Izvjestaj za 1976. Izdvaja 50 potresa, koji se
mogu nazvati "izuzetnima", jer su bill јаб! od 6,5
stupnjeva Richterove Ijestvice I izazvali veliki broj
poginulih Hi razaranja.
Najsmrtonosniji
cikloni
New York — Prema podacima ureda UN za
koordinaclju pruianja pomo6i u sluCaju elementar-nl- h nesreca (UNDRO), od svih elementamih nepo-god- a najopasniji su cikloni.
Od 1947. do 1970. godine tropski cikloni
odnijeli su 745 tisuda 2ivota. U Isto vrijeme u svijetu
je bilo oko 173 tisuca 2rtava poplava, a potresi su
tree! na llsti najsmrtonosnijlh nepogoda — 151
tisu6a irtava. Vulkanske erupclje su u torn razdoblju
odnijele 7200 zlvota.