Jedinstvo, April 11, 1961

              i
"1
шттттттт РШИЦИвИИИР тшштттттшштттттттттшштт
STRANA 3
Pisnio iz Jujjoslavijc Nasi v c I i k a n i
(Svrsetak)
Zapocoo ie juri§ na selja-ck- o radno zadruge i one su
bilo Iikvidirano preko nodi
Kulaci su likovali — radni
seljaci su ponovo pocelj obi
jati njihova vrata sa kapom
pod pazuhom.
Od tog vrcmona pro§Io jc
vile od doset godina. U jugo-slavcnsk- oj poljoprivredi za
to vrijeme stvarno su izvrse-n- o
korijcnite promjono, ali
u kojcm pravcu? Rukovode-6-1
so svojim rovizionistifkim
"teorijama". drznvni ruko-vodioc- i
no samo Sto su od
bacili lenjinski plan kolekti-vizacij- e,
vcc su donijoli i za-ko- no
o slobodnoj kupopro-daj- i
zomljo i davam'u zom-lj- o
u zakup. dozvolili su ob-rad- u
zomlje naiamnom ra-dno- m
snagom. dali su seos-ki- m kapitalistimn — kulaci-m- a
odrijoSeno ruko. Uporo-d- o
a tim iz rh'oSnika o dra-vni- h
i partijskih funkcione-r- a
iecozlp su rijpci "klasna
borba". "kulak", a uvodoni
mi novi sumniivi nazivi: "po-Ijoprivrpdnic- i". "primjorni
gospodari", "dobrostojece
gazdp" i tomo slicno. Na ju-goslavons- kom solu bilo su
tako uniStenp klico socijaliz-и- д
i stvorona mogucnost za
razvitak kapitnlistiSkih od-no- sa
u poljoprivrodnoj proi-zvodn- ji
i to pod parolom "iz-gradn- jo socijalizma".
U vremonu koio jc nastu-pil- o
poslije toga, jugoslaven-sk- a poljoprivroda pru?.a
nam slijedecu sliku: 1057.
godino u Jugoslaviji io bilo
ukunno 2Л°,1 810 individu-alni- h
solia?kih gazdinstava
koja su imala u svom posje-d- u
10.933.0П0 boktara zem-l.f- o
ili proko 90 posto ukupno
obradivo povrSine. Od toga
broja ogromnu vocinu sac"i-njava- ju gazdinstva od П bo-ktara.
Takvib io nosieda bi-lo
ii Jugoslaviji 1957. godi-no
1.029.95(1. a njihova u-kup- na povrsina zomljo izno-sil- a
io 1.153.000 boktara.
Ostalih — 0.780.000 bokta-ra
nnlazilo so u posjodu sve-tr- a
700 000 "noljoprivredni-ka"- .
Oni. koii predstavljaiu
manjo od jedno trocino uku-pno- g broia solinStva. drze u
rukama vise od dviio trocino
obradivo povr$ino individu-alni- h soljarkih pnzdinstava.
U — 07 posto. (Promn Sta-tistiifko- ni podiSniaku FNRJ,
august 1958). Koliki io od
toga broi kulaka. a koliki
sredniaka. iugoslavonsko
vlastj no podvlnc'o, ali jo po-zna- la Sinionien da broj ku-laka
stalno rasto.
Llnija jugoslnvonskih ru-kovodio- ca
po pitaniu poljo-privrod- o jo jasna: pomagati
tzv. "rentabilna" poljopri-vrcdn- a
gazdinstva na ra2un
sitnili i timo omoguciti stva
ranjo krupaih zemljisnih po-sjc- da
na solu. Pod "rontnbil-nlm- "
gazdinstvima podra-zumijova- ju
so drzavna dob-r- a, zatim. po danskom pri-mjer- u
stvorono zadru7.no e-kono- mijo
i kula5ki posjodi.
Ovo jo ozbiljno ugrozilo po-loi- aj
siromaSnog i srodnjog
seljaSta. rasloiavanjo na so-il!
poprimilo jo Siroke raz-mjor- o: dio srodniaka prot-var- a
so u siromaSno soljako.
a ovi, opot. propadaiu i po-staj- u bozzom'jaSi Njibovi
posjodi dolazo j ruko gore-pomenut- ib "rontabilnib" ga
ЈАбА 2VAN
Ш£%
zdinstava. Samo u 1938. i
1939., kako priznaje "Bor-ba"
od 13.11. 1960 g. uSlan-k- u "Nestaju klasicna sola",
u Hrvatskoj su radni seljaci,
u prvom redu siromasni,
bili prisiljeni prodati proko
15.000 boktara zomlje, a u
1960. najavljena jc prodaja
daljih 35.000 hoktara ! Samo
u srozu Vinkovci 1958.
i 1959., proma "Rorbi", "na-pusti- lo
jo poljoprivredu"
1.267 soljackih domadinsta
va. S druge strane list poka-zuj- e
kako so stvaraju kula-бк- а
gazdinstva u danasnjim
uslovima. U vec spomenu-tom- .
vinkov-абко- т srezu,
buduci da so nijesu bili u
stanju odrzati na zcmlji, si-romasni
seljaci "dali su u
zakup" 19 080 boktara zom-lio
od !oga su "ia2e katogo-rii- o
individualnih poljopriv-rodnika- " (fitaj : kulaka) u-z- ole
u zakup — 71 posto! I
tako. konstatira "Borba".
"izvjestan broj individual-ni- b
proizvodjaca prakti5ki
io udvostrufio svoje posio-do- ".
i "mo?.o so zakljuciti,
da odrodjoni broj poljopriv-rodnik- a
(opct citaj : kulaka)
obradjujo povrsino, kojo su
i do dva puta voce od zom-ljisno- g maksimuma"!
Svo to o?ito pokazujo da
So u Jugoslaviji napon
u svrbu pomaganja razvitka
kapitalistickih odnosa na so-lu.
"nentabilna", mcdju nji-m- a
i kulaSka gazdinstva, u-?.iva- ju razno povlastico: o-mogu- ceno
im jo primanje
zajmova, nabavljanjo noljo-nrivrodn- ib ma§ina. Pored
kulaSkib gazdinstava posto-j- o
joS i т ovorodjoni volopos-jodni- ci
— zakupci. kod ko-ji- h
nijc rijodak slu6aj da
uzimaiu u zakup i po noko
liko stotina jutara zomljo
koju o b r a d j u u naia-mnom
radnom snagom. Da
bi so јоб vi5e ubrzao proces
stvaranja "rontabilnib" po-sjo- da
i prisililo radno soljaS-tv- o
na prodaju zomljo, sitna
i srednja gazdinstva optore-cuj- p
so srazmierno vocim
porozom nogo kulake i za-kup- ce. Srodnji soljak sa do-sot- ak jutara zomlio plada o-bi?n- o'do — 100.000 dinara
poroza godiSnjo, 5to natu-r- i
iznosi vriiodnost od skorn
dvi jo kravo ! A mo?.p li on is-pla- titi toliku svotu? Uspijo
li mil na dosotak jutara sla-b- o
i k tomo jo5 lo?o obrad jo-n- o
zomljo da postigno toliki
nrinos od kojoga bi podmirio
notrobo svojp porodicp i da
bi mu jos ostalo goropomo-nut- a
svota za norez? Malo io
jorovatno. Zbog toga i od-laz- i
soljaJka zomlja. kako
narod kazp na. bubanj !
U kakvom so stanju nala-z- i
radno soljaStvo Jugoslavi-j- o
vidi so i iz cinjonico, 5to
voci dio slabijib srednjaka i
siromasnib soljaka noma ti-op- co
sprozno stoke, niti oru-dj- a
za obradu zomljo, vec su
prisiljeni ono traziti od ku-laka.
kao i u Tomonu prijo
rata. No tada barom nitko
nije govorio o izgradnji so-cijalizma.
znalo so da jo ono
kapitalisttfki poredak. Тоб-k- o
stanjo radnog soljaStva
priznali su 2ak j noki odgo-vor- ni
dr?.avni rukovodioci
Tako jo Slavko Komar. sek-rot- ar
?a poljopriTodu sa-vozn- oj
vladi, izjavio jo5 pri-j- p
nokoliko godina. da
"mnogo soljaka obradjujo
zomliu tudjim srodstvima. i- -
SLOVENSKI ODMEVI
V Kanaad V t d- -
Bogata dezria z -- : ' ' v - irv " railad r
njenih tal rate blaqcrtT c t :cr n, C-o-
.- noc zrante nova
naselbina, ki se ? neve-ietn- o naal.o veca v mesto- - Nova,
obsefna dloveika mravljisca preplavljajo pokrajine Zemlja
vabi in sprejema milijone ljudi, da odrefe vsakemu svoj
kos kruha
Tisti, ki jim Kanada razodeva sknvnost svojega osrcla
se vracajo iz sorjastih rovov na povrije omamljeni, tihi, aa-prenj- em
Na njihovih obrazih pofivajo sence podzemlja.
Kanada vabi, prifema bedna iloveika bitja nase in pi-le
njihovo kri, srka moxek iz kosli. Kanada vabi v svoje rud-ruk- e,
pofira rudarje, ki lomijo iz nje njeno rudmnsko okostje.
A kdo izmed m.lijonov, ki prihajajo tja, mish na take
reft' Vsak je privlekel s sebo; breme svoje usode, ki ga ho-c- e
tarn odlo'ti in ne luli da qa 6aka,o v obl'ubljem de-ze- h
re trpke '"a dozivetja
o! глаг ev !Лг-к- о da-- e rerad pnpevedu-- e o tem
0"ггч ;"' hrepene! po don.ov r„ po fen;, po Zarebr:
O em c c seal d la
u
6ino
j
u
u
premo !c vn!ovan;e upon a
JUGOSLAVENSKOM
li je pak daje u najam", jer
1 — "GOTOVO POLOV1NA
SEIJACKIH GAZDINSTVA
' NEMA SPREzNE STOKE".
(Poljoprivroda i polozaj za- -
druznog pokreta i njihova
perspektiva razvitka", bro-sur- a. strana 122, Beograd,
1957 g.). SliSnu izjavu dao
je 1959 g. i Geza Tikvicki
na zasjedanju rukovodioca
subotikog sreza. On jo re-ka- o,
da suboticki sroz, iako
se smatra za jedan od najbo-Iji- h, ipak no pruza zadovo-ljavajuc- u
sliku — u torn sro-zu
75 posto zemljoposjedni-k- a
noma sprego!
Rozultat takvog stanja jo-s- te slabi prinos ро1јорп'то-do- .
On jo u toku poslodnjih
godina obifno bio ni2i od
predratnog i samo u rijet-ki-m, pogodnim j vlaJnim go-dina- ma uspjeva so sabrati
veci urod.
Postavlja so na koncu pi-tan- jo: kakvim co putem da-Ij- e
ici "razvoj" na jugosla-vonsko- m sclu? Na ovo nam
je dao odgovor i glaTii "to-oroti6a- r" Edvard Kanlolj it
svom istupanju na IX. ple-num- u
tzv Socijalistikog sa-vez- a, odrzanom 1959. Pro-ma
njogovom "planu". u Ju-goslaviji
treba stvarati "za-drug- o
opc"eg tipa", kojo so
np osnivaju putom udruziva-nj- a
soljaka. vpc putom ku-povi- no zomljista od njih;
kojo ne posjoduju vlastitu
radnu snagu vec upotreblja-vaj- u
najamnu. Stvoriti takvo
SUSA
SPLIT, 2. aprila. — Prvi
vodonosci ratnc i trgovaikc
mornarice i auto-cistcrn- c s
vecim kolicinama vodc upu-ce- ni
su ovih dana na otoke,
u obalni pojas i u Dalmatin-sk- u
zagoru. Ncuobicajeno
vremenske prilike za posljc-dnj- a
dva mjoscca, u toku
kojih su pale noznatnc koli-6in- e
ki5e, prouzrokovalo su
u torn dijelu zomlje su5u ka-kv- o
nijo bilo vcc vi5o godi-no.
Samo posljcdnjib dana
otpremljono je viSo od 2000
tona vodo za pice na otoko
Vis, Brae, Lastovo, u trogir-sk- u
i splitsku Zagoru i u
ncka mjosta zadarskog, §i-bons-kog
i dubrova6kog ko-tar- a.
U nczavidnom jo po-loza- ju
i nokoliko tvornica za
preradu i konzen'iranjo ribo
gdjo zbog tebnoloskog pro-cos- a
treba viso vode.
POM06
U londonskom Hetu "Ev-ening
News" objavljcna jo
slijedo(5a vijest:
"U grofoviji East Suffolk
oblasno vijeco jo pronaSlo
na5in kako da iskoristi stare
naoSari kojo njeni stanov-nic- i
viSo no upotrebljavaju.
Ovo naocari se skupljaju a
zatim poklanjaju misionari-m- a
da bi ih oni podijelill u
nedovoljno razvijenim zem-ljama- ".
SIRITE I POMAzlTE
RADNICKU 5TAMPU!
"zadruge", po Kardeljevom
misljenju, znaCi — "izgra-dit- i
socijalizam na selu".
Druga je stvar sto to "zad
ruge" uopce no Нбе na zad-ruge,
vec na obicna kapita-listick- a
poljoprivredna dob-r- a.
Da bi se ovo postiglo u
Jugoslaviji se danas ne pre-z- o
ni od kakvih mjcra. Tako,
na primjer, kada siromasni
soljak podje da traZi zapos
lenjc van svoga mjosta, bu-duci
da ga zomlja no mo2o
prehraniti, niti je on mo2o
obraditi, od njega se zahtjo-v- a
da proda svoju zomlju, a
u koliko to no u£ini njemu so
uskraduje porodiJni doda-ta- k, kao i pravo na mirovinu,
I tada. kada jo HSen zomlje,
kada jP prodao svoju zom-lju
bilo drzavi ili kulaku, ra-dni
soljak se ukljuSuje u
"socijalistiSku izgradnju".
Kako jo svo to slicno, vrlo
sliCno. metodima stvaranja
krupnih posjoda u nekim
kapitalistikim drzavama.
Sitnp posjodniko so svo vi5e
potiskuje i okspropriSe, a
na njihov racun izdizu se
krupni kapitalisttfki posje-d- i.
SliSno mjore predvidja i
zapadno-njemak- i "Zclcni
plan" i svcdski "Program
racionalizacijo".
U Jugoslaviji danas. pre-m- a
iziavi Slavka Komara,
("Borba" od 21. XII. 1960. (
tzv. zadrugo upotrebljava-j- u
oko 100.000 poljoprivro-dni- b radnika. Ukunno ima.
pi§o "Borba". 171 takvo
U
Osobito jo susan bio feb-rua- r,
kad je, prema podaci-m- a
splitskc meteoroloSkc
slu2be, u Dalmacijj palo sa-mo
17 milimetara vodenog
taloga, a viScgodisnji pros-jc- k
za taj mjescc iznosi 65
milimetara. U martu. jo palo
11, umjosto prosjc6nih 51
milimetara kilo. Proslog
mjosoca zabiljozen jo i ncu-obicajeno
velik broj suncani
obicajono volik broj sunca-ni- h
sati: 258. vto io za 70 vi-se
nogo sto jc prosjek pos- -
svo
Ali, noma za
vi§o doc"okat
kukaju
mogu
oni:
ti
i
i te
liti,
I biti.
: . a to K r--
ri.3 v 5 'i dm ie osirotelost
Pro~encvif. c'r a "2J-- з dt zcz e po
Dobil je dciC v nekc'-- n ncvem meseoa se
je dan za dnem poarezal v crre Prve dm ga je
misel Zdaj sem ziv zdrav Cez ur
me bodo mrtvega, strahotno iz-vle- kli
na piano nikoii ve. ce si nodi
lastni
ttmu je vztrajno. Pred ocmi mu je
bodocnoet, ki jo zativela
novem
A nekega dne. . .
V zgodnjih jutamjih urah so rudarji zapulcali delo Po
jest jih je vstopalo v dvigam naprave,
jih je potegmla iz na beli dan Med
zadnjimi je bil tudi s tremi Dvigalo se je sun-ko-ma
2e je rudarjem nasproti mo-ca- n
val hladnega jutamjeqa ie so visoko nad
-- ebc oco -- e ,aso dr.eva
ч. -- e pcteqml n re ra o5i in si
pod vratom Zda; zda, bo dvigalo
SELU
DALMACIJI
Izseljettec Marko
Prema tome sva-k- a od njih zaposljava pros-jecn- o
oko 575 najamnih
Ti ljudi rade na biv-s-oj
svojoj zemlji kao nadni-6ar- i.
Na nafin sG za-po- sli
samo dio propa-li- b soljaka. Drugi dio i'4di
kod kulaka, neki kao sluge,
a noki kao nadniSari. Prema
Radio-Reogra- da
od 25. XII.. 60. u emisiji za
solo, sluge kulaka nala-z- e
se u vrlo te§kom poloza-ju- .
u 3.000 tak-vi- h
radnika radi kod priva-tnik- a
bez ikakvih i
socijalnog a
im je ispod zakonskog
minimuma. taj "mini-mum"
plate iznosi, prema
istoj vijesti, dinara
mjosoSno, ili.
u po novom —
oko 7 dolara mjesecno.
a ujcdno i najveci dio
propalih bjezi u gra-dov- e,
gdjo ih poduzoca rado
uzimaju. da predsta-vljaiu
jcftinu radnu snagu.
joftiniju od gradske.
"Perspektiva" jugosla-vonsko- g
radnog seljastva u
uslovima jo jasna
— Sivotarcnje i propadanjo.
U su ponovno
stupili na snagu zakoni, pro-ma
kojima velikc ribe guta-j- u
To cmjenicc nije u
stanju da sakrije ni
Kardelj.
M. Simlc
! 3. II 1961. g.
godina.
Najvecu korist od tako
suncanog i razdob-lj- a
imali su turisti koji su is-todob- no
bili i prvi kupa£i na
dalmatinskim plazama. Za
razliku od njih, proizvodjai
povrtlarskih kultura neza
dovoljni su jer su§a u
mjori smanjiti pri-nos- o.
Pomanjkanjo vlago,
neco utjocati na
glavnp poljoprivrodno kul-tur- o
vinogra(laistvo,
i vocarstvo.
4
PROPALIM PGLITICARlftiA
Tesko disu, sramotno pisu.
snuju, kudo i vec pomalo ludo.
Mrzo radnicko, s crvonim stra§e,
Htjcli bi opot da na nasoj grbadi ja§e.
njih vise srece,
To nikad
Nok' lutaju lutalicc, nek' kukavfeo.
Nek' skinu bjelo rukavico i prihvato Iopatlco.
Na poJten пабЈп kruh nek' zarado,
PoStcn narod lie da zavado.
Vicu "Ti si Hrvat, a ti Srbin,
Ti Kongoac, Mongolac".
Pravo svadju planovo kroje,
co novae da brojo.
Ali doJlo je vrijeme da bijolo rake
iskuso radnic'ke muke.
Pa kad робпи znoj
oni ce za uniju
RUDAR.
аз I'T Л!.
rr. macevanju'
rudniku Dva
rove spent-ljal- a
tesnobna in nekaj
morda ali pohabljenega
Rudar ne morda ne
kopat grob.
Kljub dejal le bde-i- a
bosta nekega dne z lulko v
domu.
omrezeni prostorcek
ki globokega podzemlja
Marko tovarJi
poanalo navzgor zavel
zraka, uzrh
r.vetlika
Marko pokriValo zapel
numb obtalo in pohile!
"zadruge".
ra-dnika.
takav
jedan
saopconju
kod
Samo Srbiji
prava
osiguranja, pla-t- a
A
5.000
prerafcunato
dolaro kursu
Tre-c- o,
soljaka
buduci
sadasnjim
Jugoslaviji
male.
"teorcti-баг- "
liodnjib
suSnog
co
znatnoj
medjutim,
masli-narstv- o
Izmisljaju,
nedc.
Kako lak§o
150-godisn- jica smrti Dositeja Obradovica
28-o- g marta navrsilo se
150 godina od kad je umro
Dositej Obradovid
Obradovic je bio, kako se
navodi u "Narodnom Almana-hu- "
za 1961. godinu, "srpeki
prosvetitelj i prvi mmlstar pro-sve- te
u Karadjordjevicevoj Sr-biji
posle ustanka Putovao i
obilazio mnoge zemlje da se
dokuci znanja. Napisao neko-hk-o
knjiga, koje su u srpskom
narodu vrihle modem uticaj. U-vid-jao
zaostalost naSih masa
Zato teiio da svoj narod Izve-d- e
iz tame Njegova pojava
oznacavala je novu epohu u
kulturnom fivotu srpskog na-roda- ."
Evo §ta je o njemu napisao
Jovan Skerltd:
"Osnovno oseccmje kod Do-siteja
Obradovica jeste ljubav
ka istini, potreba da Sivi u is-ti- ni
i radi istine, da i svoj i
ljudski iivot udesi prema zah-tevi- ma
istine On jasno uvidja
koliko zla dolazi od zabluda,
smatra da je sve pitanje uneti
u dusu pojedinca i u dulu na-rod- a
istmu I u ime njeno on
ce celoga svoga veka davati
svome narodu "savete zdravog
razuma '
. . .
Ali do istine se ne dolazi sa-mo
umovanjem. Zdrav razum
je samo sredstvo, a cilj je pro-svet- a,
stvorena na temelju na-uk- e
l lskustva vekova i kultur-ni-h naroda. Nauka je pravi
lek od svih duhovnih i driav-ni- h zala, iskupitelj, novi me-sij- a
dovecanstva. . .
MiSta ntje vafnije no iiriti
naucne istine, mudrim knjiga-m- a
prosvedvati ljude: "Bolje
je mnogo jednu pametnu 1 po-lezn- u
knjigu, s kolikim mu
drago troikom dati da se na
nal jezik prevede i naStampa,
nego dvanajest zvonara sazi-dat- i,
i u svih njih velika zvo-n- a
poizvesati . ." Sva budu6
nost neukog i zaostalog srp-skog
naroda le£i u vaspitanju.
U svojoj verskoj kritici Obra-dovic
pre svega udara na ver-sk- u
zaslepljenost, i traii, Za-jedno
sa svojim dobom, da u
duhove i u naravi udje moder-n- o nacelo verske ravnoprav-nos- ti
i snoSljivosti . . . "Sad
se medju proeveStenim ljudi-m- a
ne pita vise ko je lstocne
a ko zapadne cikve, no ko je
dobrodeteljan, po£ten i vredan
covek " Crkva treba da sjedi-njuj- e
ljude, a ne da ih nui-njam- a
razdeljuje ... On prvi
jasno vidi da se sva buduc-sos- t
srpskog naroda, podelje-no- g
u tri razne I zavadjene
vere, nalazi u primeni moder--
ne ideje verske snoSljivosti i
istiranja nadela narodnosti nad
verskim osecanjem. . .
Do Dositeja Obradovica srp-sk- o
rodoljublje je usko i ima
verski karakter . . . Njegovo
rodoljublje je razumno i iiro-k- o
eovecansko. On osudjuje
nacionalnu nadutost iskljuft- -
„Cesta duga
(Nastavak sa str. 2)
poslije petnacst godina svog
rada i da jo§ nisu stvoroni u-vj- etj
za umjotni6ko stvara-njo- .
Za jednog stranca koji no
pozna паби zemlju, ili za je-dnog
naBeg starog iseljcnika
koji je zaboravio 2ivotno pri-lik- o
u predratnoj Jugoslavi-ji
i nije imao mogucnoeti u-pozn- ati
poslijeratno, film je
bo v leseno barako, kjer je bila med Stindesetimi posteljami
tudi njegova. Tako zelo je hrepenel po pofctkui Tedaj pa ie
dvigalo nenadoma obstalo, nato pa s silovitim tnjeem
zgrmelo navzdol in trettilo ob trda tla temne globofine.
Ko je Marko spet odprl oft, je bil v bolnisnici Zmedeno
je gledal okoli sebe in s slabotnim glasom vprasal bolni-cark- o,
kaj se je z njim prav za prav zgodilo.
"Nesreca v rovu Itevilka 7," je suho povedala bolniear-ka- -
"Pretrgala se je vzponska veriga pri dvigalu in . ."
Marko se je jel megleno spominjati vsega. Bolestno je
skrmtiil ustnlc in felel vedeti, kaj je z njegovimi tovariJi.
"Danes zjutraj so jih pokopaU. Eden je knel zlomljeno
hrbtenico, druga dva razbiti iobanji. Tudi z vasun livlje-nje- ra
ni zdravnik ve£ racunal. Sestnajst ur ste Mali v nezave-sti.- "
Marko je saprl oft in se hotel z desnico pogladiti po
giavi. Z nepopisno grozo pa je spoznal. da je — nima vec
Z odprtimi usti in pol blaznim pogledom je zastrmel v
bolnidarko. Ta se je socutno nagnila nadenj, mu popravila
odejo in dejaia:
"Ne razburajte se, revcek! Potreben vam je mir Morali
so vam reiiti goto fivljenje. Roko in nogo ste imeh popolno-m- a
zdrobjeni. Deiati ne boste mogli ve4. Prejemali boste do
smrti nezgodno rento Kaj hocete, v rudniku nesreca nepre-stan- o
prefi na irtve--
7, umetno levo noao is brez desne roke je Marko po de-vet- ih
mesec:h zapuslil bolnisnico Od svo;:h nad in nacVtov
za bodocnost pa se ;e bil poslov.l ze tisto uro, ko mu je bol-nicar- ka razodela n'egovo uodo
(Korec prJiodnuc)
vost i mrznju na druge narode.
Ah on visoko misli o prirod-ru- m
sposobnostima i urodje-ni- m
vrhnama srpskog naroda,
o njegovoj kultumoj usavrse-nos- ti
. U celom svome knji-ievno- m
delu Dositej Obrado-vi-d
ima osnovnu ideju biti ko-rist- an
srpskom narodu.
Dositej Obradovid je nova-t- or
i incijator kakvi se retko
vidjaju, jedan od onih ljudi ko-ji
stvaraju epohu i ostaju kao
putovodje celoga jednog na-roda.
Novi duhovi i knjiievni
fivot u srpskom narodu nesum-njiv-o
od njega potice . . . Sve
do njega Srbi su iiveh u du-hovn- oj
atmosferi Srednjega ve-ka.
. . Velika ambicija njego-va
to je naufiti Srbe "sloves-no-j,
razumnoj i slobodnoj lju-ba- vi
ka istini", da po zdravo-m- e
razumu o svemu misle, da
o svemu slobodno rasudjuju,
i da ceo svoj i unutralnji i
spoljasni, i pojedinacni i na-rod- ni
iivot udese onako kako
je najpametnije i najkorisnije.
On prvi uvodi u pojam na-rod- ne cehne Srbe sviju kraje-v-a,
bez obzira na pokrajine u
I kojima Jive i drfave kojima
pripadaju On prokiamuje
da vera ne opredeljuje narod-nos- t,
no jezik i krv, i da su
isto tako Srbi i katolici i mus-hma- m
To je za ono doba bila
nova i smela misao, od pnro-vredn- og
znacaja za buducnost.
. . . Problem opitega vaspi-tan-ja
za njega je problem rale
buducnosti narodne . . Za pro-svet-pi
razvitak srpskoga naro-da
on je bio jedan od najzna-cajnij- ih
ljudi, 1 u njemu treba
gledati tvorca suvremene na-rodne
prosvete srpske. . . Do-sitej
istice nauku i opitecove-cansk- u
prosvetu kao lzvor mu-dro- sti
l jedino sredstvo ne sa-mo
napretka no i opetanka ир
skog naroda . . za novu pros-vetu
on je ono Sto je bio sv.
Savo za staru On je bio du-hov- ni
preporoditel) srpskog na-roda,
tvonsc nove sipske рто-sve- te
i knjiievnosti, "prosveto-nadelni- k
Naroda Srpekog", ka-ko
ga je tacno nazvao njegov
ucenik Pavle Solarid."
2ivot 1 rad Dositeja Obrado-vica
bili su godinama Ujesno
povezani sa hrvatskim krajevi-m- a-
Dositej je boravio u Zagre-b- u,
Petrinji i mjestima na pod-гиб- ји
Like, a neko vrijeme bio
je ucitelj u sehma kraj Knina
(Gtolubic, Plavno i dr.). I робв-ta- k
njegovog knjiievnog rada
vezan je za ove krajeve. Tu Џ
sastavio svoju prvu i drugu
"Bukvicu", dovrfio "Hristoiti-ju- "
i poceo da radi "Venae od
Alfavita". Znacajno je da je
upravo za vrijeme boravka u
hrvatskim krajevima pocso
knjiievni rad na narodnom j-- ziku.
Mnogi njegovi radovi ob-javlj- eni
su u casopisu "Dani-ca- ".
godinu dana"
porfoktan i na njemu no mo-z-e
niSta zapaziti Sto bi uma-njil- o
vrijpdnost filma u njc-govi- m
ocHma. Medjutim o-n- aj
iseljenik koji dobro po-zna
predratne i poslijeratno
prilike u Jugoslaviji sasvim
drukcije co glodati na film I
o njemu dati sasvim druk2i-j- o
miSljenje, jer ce naci mno-go
stvari kojo ne odgovara-j- u
istini, a istina kod opisi-van- ja
radnji i zivotnih prob-Icm- a,
je u stvari najveda
odlika svih realistiSkih fil-mo- va.
Meni so jo film tiza
svo svoje ncdostatko ipak
mnogo svidio, jer kada so i-gn-oriraju
izvjosni propusti,
a uzmu u obzir dobro osobi-n- o
njegovo tomatiko i dm
gog Sto sam ranijo istakao,
film je zaista dobar.
J. G. Brocanac
Toronto: Proslava
91-Rodisn- jicc rwljcnja
Lcnjina
U petak 21 aprila odriat
ce So proslava 91-godiinj- ico
rotljenja V. I lcnjina: Be-thu-ne
House, 2 1 Cecil Street,
uvecer. Govorit co Tim Iluck,
genemlni sekretar KP Kana-de- .
DA LI STR ORNOVILI
PRETPLATU?