Nase Novine, March 08, 1978

              штшттттшттшшжштттттт nYUi.iM JWkAU ... HP. . Л1 V-1'.'L-l
i. fil.l .--
1 i.lt l'l.'i'lt l.llkl ' I №,1 HVf 1 1 V, II ! ri;i.[_i inrtlJ I П" П1Ш1 ..-i- t ' AWVll II f T '14M МП 'JfJ L'L .17;ГМ .. . HillFi JTiltt[№.4ti ,НГ'.Л1.ГЈ (kl .Г 'li _l ИП '. I.ltnii.r." " 1Г -- t 4 IT] l J" I -- fi' Vl '. K I B 'j V Л .. '!.'. 'IV .'.r.f ' 17 '(1-1."1".- Л И. j Wlilii.".! I" 1" tt-f.i-
. II" J I. 4.1 JT tit 'ami Y.i .1.'- - -- Л iT £['. .' t . 4' („ VI , .' , . , .f "1 MIJ ' 1Г-- ,'
, J 1 .П. i-il- ff. ? МД1)Е'.1У Л'1 1 ' Г.1 Г. Ji iTl'f "Ji ? . ,'Ј ; IVJf.W C "V 4
S
'niiRmn.тJnuuItf:..t:У:чiж;rwшт:J?&l ч . г' : ""
.
, '- - Г--Г f #'-- — " ' t .' - 'V ,-
-f "'i ' t J #
. J
,
(4).
(LJUBAVNI ROMAN IZ18 VIJEKA)
— .Sajol Sajo!
--J- Lepe, hanuma! ona seozlvela-i- z
donjeg kata.
— Brzo na 6esmu! Uzmi sa 6ivi-lu- ka
onu vezenu maramu, pa podaj
ljudlma! Eno se umivaju na 6esma-ma.- ..
Brzo!
Kada se vratila k prozoru, ve6 je
vidjeja, kako Saja, u crvenim diml-jarr- ia
i s jemejljom na glavi, tr6i
preko dvoriSta nose6i maramu..
— Treba i maStrafa, treba da se
napjju vode. AM kako бето — veil
Fatima hanuma, — eno Saja izade
na.kapidzik u оабби!
— Idem ]a dolje — гебе Umiha-na,
pa odmah uperi nlza stepenice
tako brzo, da se 6uo tutanj po svoj
kuli. U torn trku ona nlje 6ula, kako
joj mati veil: "Sapni jelek! Sapni
jelek!"
Umihana je saSIa u donji kat, Iz
jedne sobe uzela jednu pbvebu
баби s drSkom I pozladenim obru-bo- m, onda u nan u lama, икгабе-ni- m
6andrljinima, pretr6ala preko
dvorjSta, .doSIa do u kapidfik pa
stala dozlvatl: — Sajol Sajo! Evo
ma§trafa! — Glasjoj je.bio so6an,
njezan, prlmamljiv.
Saja je bila starlja zena i nlje ni
GERONTOLOSKI jugoslavije
llllllllllipillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllll
MARKOVIC
II. Pitanje starenja, pitanje
dugoveCnosti, u najteSnjoj
vezi je i sa socijalno ekono-mski- m
uslovima zivota;
III. Danas postoje taktifiki i
strateSkl zadaci gerbritolo- -
-- . gljo; л f--
,, - i ,n '
iy. Tepretskl pbsmatranb;
postoji mpgudnost'upravlja-nj- a
procesom starenja, ana
bazi eavremenlh ' klbemet-ski- h
metoda i njene tehnlke,
tj. mogubnosti izgradnje
optimalnih modela za
pojedlne aspekte starenja,
tako i generalnog modela
ditavog procesa starenja. '
Druga je stvar kollkQ ce.se
na dodeljenom prostoru re-fer- ata
mo6i zahyatati sva
nayedena pitanja. All бак I
njihovo postavljanje navodi
na razmiSljahja, pa i od toga
ima koristl.
Od kratkovebnog "pe6inskog
Coveka" do dugove6nog
' ' savremenog 6oveka
Џ ugotrajnbm prpcesu;
nastajanja, kada je cbvek
iiveo јоб u бороги (doba
6ula dobro. Mjesto Saje odazove se
All-be- g, koji je био rlje6i i opazio
Umlhanu, kako drzl баби: — Eto
mene, begovlce! — Govorlo je I
otirudi se po lieu bijelom svojom
6evrmom zurlo prema kapldzlku.
On je tako brz bio, da Umihana nlje
imala vremena za bijeg, pa je samo
vrata pritvorila I zamandalila za
svaku sigurnost. Njoj se dinilo da
6e joj sree nekud isko6iti iz grudi,
koje su se, poput valova, liljale.
Toga 6asa njoj se pri6inilo kao da
nlje u svojoj ku6i, u svom dvoriStu I
kraj tolikih zidanih zgrada, §to ih
od rane mladosti gleda i znade.
Njoj se udinilo kao da se sve to
naskroz Izmijenilo I prevmulo, da
se dogodilo neko 6udo, razumljlvo
ali i straSno. Dobila je neku drh-tavic- u,
I kako je desnom- - rukom
drzala prijevornicu, ova je sve kuc-kal- a.
Neki tajni glas Saptao joj: —
Eto ga! Sta беб sad?
Pogledala je u vrata I, sad prvi
put, opazila da izmedu dasaka
postoje pukotine, jer su se daske
rasuSile, a blizu prijevomice vidjela
se rupa.pd frii. pve pukotine, I ta
rupa sad su joj izgledale preSiroke i
goleme. — Uh, jadna ti sam, svu
PRVI kongres
Prof, dr MIRKO
ka-ko
paleolita i neolita), prema
nalazlma arheologa, njegov
рговебап zivot Iznosio je
20-3- 0 godina. Toliko je Imao
1
zlyptnih rezervi, na toliko je
b'lo.bioloeki "zaprogramlran"
Aulcijyljinl — gladl, hladno6i,
strahu i krajnjlm fiztekim na-pprlm- a.,,
1 tb'je bjo stupapj )8к1Јиб1-v- o
bloloSke evoluclje 6ove-kovo- g
organ fzma. fu je vla-da-o
blolo§ki zakpn prirodne
selekclje u razmnozavanju
Covekove vrste. I za taj stu-pa- nj
razvitka odista se moze
re6i, da e bovek bio, samo
blblo6ko bi6e. .
A danas , kao vStb je ppzna-t- o,
u ekonomski razvijenim
zemljama,' prosefini ijudski
vek traje oko 70 godina, s
tendencljom daljeg porasta.
To je, evakako, bgroman
skbk u evoluclji covekovog
organizma. -- Ali je taj skok
"pri preman" , prvo, u Veoma
-- dugoj predl8tprijrr pa kasnb
1 ja u, takbdej'dugoj, , istprijl
civilizaclje kroz nekoliko dru-Stven- lh
poredaka. A poietak
ce me vidjeti! Syu svu-.-- . I. A ja nlsarh
ni obucena! Ovaj prsluk... uh, uh!
Ona metne lijevu ruku, u kojoj je
drzala баби, preko grudi, pa baci
pogled na kulu, na onaj prozor
tre6ega kata, na kome je majku
ostavila.
Fatima hanume nije bllo na proJ
zoru... Umihana je nije vidjela.., all
je ona baS bila kraj prozora, samo
je gledala kroz pletlvo od spuStena
zastora. I joS kako je gledala! Kao
sokolica kad sa vrletne stijene pazi
na svoje poletar6e, tako je i majka
svu snagu svojih об!ји uprla na
svoju Umu. I osje6ala je roditeijsku
radost gledajudi kako ponosno,
iako dosta nervozno, njena кбегка
обекије momka od koijena, od
svoje prilike. Zahvaljivala je bogu,
Sto joj je dao taku lijepu кбегки i
Sto joj je bio u pomo6i da je sesna-es- t
godina Umu njegovala, hranila i
do ovakog stepena dotje.rala. —
РобеЈаје i aSlkovati! — govorila u
sebi. — Pa neka a§ikuje!.. Od Sta
vakat, od tog I vrijeme.
Ill
Prvo a§ikovanje
All-b- eg se nije dobro ni prikudio
k vratima, a ve6 je govorip:
— Begoyice, da) mi баби!
— Ne mbgu! odgovorila Umiha-na.
— Izmakni se tamo daleko...
onda 6u maStrafu metnuti na prag,
pa je uzmi.
— Begovlce, јоб nisam ni do6ao
do tebe, a ve6 кагеб: "Izmakni se!"
— Taki je ообај, beze — ,
— Neka taj obi6aj ostane kod
starih. Za momke i djevojke on ne
treba. Za6to se krijeS?
— Svaka se muslimanka krije!
— A zar nisi би1а 6ta je rekao
imotski kadija? — pita Ali-b- eg
pristupivsi k vratima.
— Sta je rekao? - Sociialno
ehonomski preduslovi
lllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllll
formiranja 6oveka kao druб-tveno- g
b!6a, poetak delova-nj- a
socijalno ekonomskih
faktora na zivot ljudi, datira
od onda kada je 6pvek робео
da pravi oruda za rad, kada je
робео da radi (pbdsetlmo se
na onu Engelsovu misao da
je "rad stvorio 6oveka", tj.
kada je робео da napuSta
борог i da formira prvobitnu
zajednicu.
Dakle, na onom prelaznom
momentu od борога ka dru6-tv- u, od kamena ka alatu, od
sakupljanja hrane ka njenoj
profcvodnji, od Spiljo ka
pravljenju sklonlSta i ode6e
— od tog momenta blolbSka
evolucija 6oveka ustupa me-st- o
sve ubrzanijem njego-vo- m dru6tvenom razvltku. I
sve one bloloSke Izmene,
koje su kasnije nastale kod
6oveka, bile su u stalnoj
zavisnosti od socijalno eko-nomskih
usiova, od uslova
doti6nog druStvenog poret- -
KB.
Naravno, 6ovek nije sebi
produzio vek samim tim §to
je робео da pravi oruda za
rad, Sto je napustio борог-sk-o
prebivaliSte i ргебао na
formiranje prvobitne zajedni-c- e.
Formiranje 6oveka kao
druStvenog bi6a bio je veo-ma
dug proces. i tek na odre-deno- m
stupnju razvitka pro-izvodn- ih
snaga, a to znafii
istovremeno — nauke i
tehnlke, uklju6iv i medicinu,
na odredenom stupnju civili-zaclje,
dolazi do pomenutog
skoka u duzini proseCnog
6ovekovog zivota. Taj ,pre-lom- ni
moment pada u XVIII
odnosno XIX veku.
Sedamdeset godina u sta-tistteko-m
proseku 6ovekp-vo- g
zivota svakako je velika
pobeda. Ali to nije krajni
domet.
Jedan od konkretnijih fak-tora,
koji je predodredio po-men- uti
skok, jeste naglo
smanjenje smrtnosti kod de-c- e.
Svi znamo, da se socijal-no
ekonomske nevolje najte-z- e
odrazavaju na deci, kao
— Rekao je: -- kogod je ;,ru2an
neka se krije, a ko je lijep'#
— Pa ja nisam lijepa! do6eka
Umihana.
— Ko to kale?
— Ja! — odgovori Umihana.
— Ti ne тогеб sama da o sebi
sudi6. Pitaj ti mene! — Ali beg
staneyiritl krpz pukotine, pa vide6i
iz bliza njezinu Ijepotii, робпе uzdi- -
sail: ah! - — Ah, —
— Sta je, beze?
— Daj ml табиати, da se napi-jem- ... da se rashladim... јпабе би
izgorjeti.
— Od беда, be2e?
— Od derta, kad vidim taku Ije-pot- u!
Evo me obuzima neka
vatra... Daj mi ma6trafu da se napi-je- m
i rashladim!
— Ne mogu.
— Kako ne тогеб? Маба ti u
ruci, opruzi ruku, otku6i vrata i —
eto!
— Ne smijem, beze, ruzJ6e me
majka.
— Ako naruZi, izbiti te ne бе!
— Нобе, be2e! Moja je majka
vrlo stroga...
— Ak' izbije, a ti bjezi mojem
dvoru.:.
— Daleko su tvoji dvori, beze
Ali-beze- ...
— Sta? Sta?
— Daleko su tvoji dvori...
— Odaklen ti гпаб gdje su moji
dvori? Osim toga, ja nisam Ali-b- eg
— lecne se on hotimice, ja sam
Hasan-be- g Krupi6 iz Posavine.
Sad se Umihana glasno i slatko
nasmije, pa se s mjesta ротабе.
Tom priiikom Ali-b- eg nazre dobro
o6ima njezino bijelo, mekano i
gospodsko lice, s njeznim podvolj-ko- m
i lijepim rumenim usnama.
Kod smijeha on je zapazio u usti-m- a
bijele zube kao dva niza bisera i
avije jamice na oorazima.
(Nastavit 6e se) J
2
4 лтптттт.Х SWWMWP?W!2sUS кчјопд VTMdffiraaiHiMrwr- v-
6to nam je poznato i to, da je
u toku zadnjih par stoleda
smrtnost kod dece u razvi,-jeni- m
zemljama smanjena za
nekoliko puta. Ta б!пјеп1са
govori o tome da je razvitak
dru6tva (nau6ni, tehnidki,
materijalni, duhovni) doveo
do ukidanja prevlasti bioloS-ko- g
zakona prirodne selekcl-je
kod ljudske vrste.
Sta I kako dalje?
Toliko o pomenutom sko-k- u
u produzetku ljudskog
veka. Druga je stvar, da taj
skok niti je global an, niti je
krajnji domet. Јоб uvek je
izvan njegove sfere ve6i deo
sveta: 6itava Afrika, Juzna
Amerika, veliki deo Azije —
gde je danas proseCan Ijud-ski
vek kra6l, I to znatno,
nego u Evropi i Sevemoj
Americi, kao jedan od var-varsk- ih
bstataka kolonijaliz-m-a.
SII6no je i sa siromaS-ni- m
slojevima stanovniStva u
razvijenim zemljama, sa onl-m- a
iz raznih harlema New
Yorka, Londona. Parlza...
(Nastavi6e se)
Ш-- f M.'