Nase Novine, March 08, 1978

              мшџтттттжттшшш eretess
Т-1ШВД- ЖЗ
~:a a'i c.w .. . i-Ч- ," i.' 1? шишшшш штш1тттштвштттшш1штшшттЛ'П ЖИУ.г Vi't .liWVtUrtiKK :XiAKW ,
' Р M'WJ'7' ЧЈ.ЧЈЧЛтн'}!. ' "tiRif rf-Vl?VW-№ flhwr.CfVtV'.'!;,', # lVrti.r7i( . 'V7:. F!U' . .''r'WAKirSWi'.iJrif' JPTet" ffiWi4_'i rr-jTiV-
. J ;'.! '," 'IC," 11..1 гвн? fihZir"&M.xvii."
-- :ft№ W Лу- - №':Ж Ш.1жф
r
J ;,"" 47 ." ,„ .,'--- )('' )?' : ,'. 'Vr:!--'''-1''-- . VT' ' .v.'P::. Vf JK9SRyKSyK7i:№ %';"V jf .f '!
ШГ Vn' Шл
ij деВг г w{ 0J=5y!LuKjilHHKp"i£ftw9¥i0pf E' ft w&p
♦.л
0 autoru ovog teksta, Milutinu
Veljkovicu, pisano ]e mnogo kako
u jugoslovenskoj, tako i u svetskoj
stamp!. On samog sebe najbolje
objasnjava:
~U svetu sam poznat po eks-perimentu
dugotrajnog zivota u
senzornoj I socijalnoj izolaciji u
trajanju od 15 meseci (463~dana), u
periodu od 24. juna 1969. do 30.
septembra 1970. godine. Ambijent
za izolaciju bila.Je pedlna Samar, u
Svrljiskim planinama, u istodnoj
Srbiji. Ovaj moj eksperiment je re-gistro- van
i kao svetski rekord zivo-ta
u pedlni u "Guinness book off
world records", u svim godlsnjacl-m- a
od 1.970. do danas.
Milutin Veljkovic nam je sam
poslao ovaj tekst, kao i jednu pes-m- u,
sa napomenom da zeli da sara-duj- e
sa nama. Veoma cenimo nje-go- vu
izjavu. Za nas list je od Izu-zefn- og
znacaja saradnja doveka
koji je svojim origlnainim i za nau-k- u
znacajnim eksperimentom prl-vuk- ao
paznju celokupne svetske
javnosti. Ceo njegov eksperiment
dobija jos vise u znacaju Sto Velj-kovic
kao pisac moze kompeten- -
Juna 24. 1969. godine, oko 10
sati pre podne, u SvrljiSkim plani-nama
u Srbiji, na istoku Jugosla-vij- e,
u podnozju brda Kalafat, pred
pe6lnom Samar, odigralo se jedno
neuobidajeno opraStanje ljudi. Ja
sam bio onaj koji je odlazio iz sveta
na relativno dugp vreme. IspraCall
su me ljudi koji su od mog odlaska
neSto o6ekiyali. Kasnlje su priznali
da su njlhova o6ekivahja bila opte-гебе- па
sumnjom u ljudsku moc.
Oni su mislili da dovek ne moze
ostvariti to Sto sam ja naumio a
potom dbkazap da moze.
Posle ravno 463 dana odigrao se
na istom mestu doCek. DoCekalo
me je yiSe hiljada ljudi. Bila je to
pagan ska ceremonija radosti sa
poklicima oduSevljenja I pogledi-madlvljenj- a.
Ose6ao sam oko sebe
tu masu I njeno oduSevljenje, pro-bijaju- 5i
se kroz Spalir, uz ротоб
Ilea odredenih da mi obezbede put,
ali sa bile vrlo ogranicene moje
modi da im pokazem da se I ja Isto
tpliko radujem istoj stvarl — Ijucl-sk- oj
pobedi. '
; r, ... c
' Ta dva dogadaja, onajkadasam
krenuo u Istraziva6ku neizvesnost
i onaj driigl, pbbedni6ki, mogu se
hazvati treniiclma. 2ivot njlma
omedeh, satkan je od rada, napbra
I dilema. .
Medu mojirri delatnostima u Sa-ma- ru
nalazl se I pisanje, ta magi6-k-a
radrija fibvekova, kojom znaci-m- a
trajno beleiimo postojanje I
prenosimo u upotrebnu realnost
procese radosti, gneva, straha,
zadoYoljstva 1 6istu mlsao.f
Opa dva dogadaja, poCetni I
zavrSni, i ceo taj eksperlmentalhl
pod uh vat,' sada su proSlost, isto
kao Sto 6e sutra i otsedak vremena
u kome piSem pve, redove i sam 6in
pisanja, pripadati proSlosti.
Sve su to trenutci Isko-n- a,
na riekom vrlo ograrii6enom
prostpru, za 6lje spoznavanje je
6oLvjekoVa : svest- - јоб uvek jedirii
''б&Ут&ШХК"? tt twy?nto4emm n 'waoww
tno da objasni sve faze kroz koje je
psiholoski prolazio za vreme traja-nj- a
eksperimenta. Izmedu ostalog,
njegove analize i zakljufici o
pslhofizickim osobenostima i co-vekov- oj
izdrzljivosti, koriste naro-cit- o
za pripreme astronauta za
vasionske letove.
Pre nego sto damo rec autoru
"Magijskih simbola misli" naves-dem- o
njegove znadajnije literarne
radove, ve6 objavljene, kako bl
zainteresovani citaoci imali vise
indikacija. Godine 1971. izasle su
tri knjige pod nasiovom "Pod ka-rnen- lm nebom" — dnevnlk iz pecl-n- e
Samar; Drugo znadajno delo,
"Temeljl htenja" je objavljeno
1975. — reminiscenije o filozof-ski- m
osnovama delatnosti. Spo-menuce- mo
јоб I паибпо-fantastlc-- ni
roman "Invazija". U toku posled-nji- h
godina pubiikovano je u mno-gi- m
listovima i dasopislma vise
Veljkovlcevlh feljtona i drugih spl-s- a.
Nasa redakcija poseduje dosta
izvoda iz svetske Stampe o njemu.
Ukoliko se neko interesuje, moze
da nam se obrati.
"instrument. Svest belezi dpgadaje:
oni se mogu kasnlje reprodukovati
po secanju, ali uz''bzbiljnoograni-бепје- ,
po§to secanje biva sve slabi-j- e
sa proticanjem vremena. A ta
svest, intuitivno ose6ajuci svoje
nedostatke i ogranifienosti, izmi-sli- la
je simbole kojima trajno bele-zi
svoj sadrzaj.
Kada uCesnici nekog dogadaja
nestanu sa zivotne pozomice,
ostane samo pisana геб kao doku-me- nt
o njlma u jednom vremenu, o
njlhpvoj mo6i polmanja, o shvata-njim- a
i postupcima.
Ljudsku misao mozemo zapi sa-ti
samo fonetsklm znaclma — ma-giCki- m simbolima misli. Zato je
tema "Pisac u samarskom ekspe-riment- u"
— pokrenutajedriom prl-llko- m
— svojevrsna provokacija za
mene, zbog svih znacenja koje je
pisanje imalo tokom petnaesto-mesefino- g
samovanja.
Ja .sam, u eksperiment, dpnep
naviku za'pisanjem. fehril6ka'stfa-- f
, rva jeprematome, bila.'zadoybljef
na. Uslpyi ziyljenja, pak, prpmeriili
su se'drastldnp. Dogadaja (oni-s- u
nam velika.l obavezna mpgudnost,
u uobidajenom пабет druStveribm
zivotu, gde imaju svoj ritam I meru)
je nestalo! Misao tada. preuzlma
razne uloge: ona zamenjuje svet,
dogadaje.ona se mnozl divl'ja; 116- -,
nostse syodi na misao; Izgubljeni
, svet i priroda obnavljaju se u misli.
Vodltl zapienlk o takvom svom i.- -.
votu,zna6i, stoga, dpbrlm delom,
belezJtl svoje misli. Zato je velika
istina da je u eksperimentu uloga
pisanja bila izuzetno vazna. Cak
toliko vazna da se eksperiment ne
mpie zamlslltl bez pisanja; njego-v- a
bi se vrednbst neuporedivo uma-njila- v
ill se potpuno izgubila, bez
plsanih materijala.. Zaklju6ak je da
eksperimentator ovakve yrste mora
NASLOVNA
STRANA
KNJIGE
0 2IVOTU
U PEClNI
"SAMAR"
bit! istovremeno pisac, ill najskro-mnij- e,
ako on to nije, treba da bude
obucen da valjano belezi odredene
fenomene.
i Ja sam u eksperimentu mnogo
pisao. Cinio sam to svakodnevno,
a forma pisanja je dnevnlk. To je po
koncepclji. Zato je sadrzaj dnevni-k- a
iz samarskog eksperimenta —
ukupno 1 .000 stranica gusto kuca--no- g
teksta — vrlo raznovrstan. Tu
su sadrzani podaci o programski
vodenim eksperimentima sa ptica-m- a,
podaci o ponasanju psa i табке o klimi u pedinskom
eko-siste- mu zabeleSke o vodama
koje prokapljuju i protidu pedinom,
o arheoloSkim traganjima po'sloje-vim- a,
izveStaji sa alplnistickih tura
na pedinskim zidovima, koji su
imali svoj specijalnl ,zna6aj za
samoodrfanje, o otkricima svake
vrste (pedinske flore I faune, zako-n- a
klimatske ravnoteze u кгабкот
podzemlju, novih kanala galerjja
pecine, oblika pedlnskog kristal-no- g
stvaralaStva, i takp dalje); o
svim sadiiajima misli i delimlcno o
dozivljenim osecanjima, o raznim
devijacijama, kao Sto su halucina-cije- ;
o reprodukovanom dozivljaju
sveta; o planovima za bududnost I
novim uobll6enjima pojedinih
shvatanja; o vizijama i saznanjima.
o pojedinim prirodnim fenomenl- -
ma. I ma napomena i povodom raz-miSlja-nja
o teHudim psiholo§kim
zbivanjima, Sto nije niSta drugo ve6
retrospekcija, pogled u samoga
sebe. Bilo je i pokuSaja be(ezenja
"toka misli". Pritorri je usledilo
saznanje koliko je to ogromno teS-k- o.
Po pravilu, u svesti u svakom
trenutku ima viSe tema "u toku",
nego Sto je moguce zabeleziti za
isto vreme znacima pisanja...
Taj dnevnik je danas, za mene,
znadajan materijal. On je osnova
trajneArednostl eksperimenta. (
Postoji u torn mom eksperimen-talno- m
zivljenju medu kamenim
zidovima i jedan period prilagode-nos- ti
"sistema 6ovek" ritmoyima u
"sistemu pe6ina". Taj period je
pbelezen podetkom gubljenja rad-ni- h
sposobnosti i odbojnoScu pre-m- a
svakom kretanju. Kako je sa
pisanjem bilo tada? Belezio sam i
tada dogadanja i stanja, iako uspo-ren- o
i zakonomerno usporenoj
misli. Imam utisak da je ba§ pisa-nje
bilo presudno da u svim etapa-m- a
eksperimenta ostariem "u do-slu- hu
sa samim sobom", I tako
sposoban na planu spoznaje i-- za
-- korekture. Oho je ogromno znaCaj-n- o
za uspeh eksperimentainog
zivota u negostoljubivlm ritmovima
van dosega Sunca.
Milutin Veljkovic
Chicago
254 Marlee Ave., Toronto, Ontario
Telefon 789-717- 9
Na vefier posllje 7 sati, ili nedjeljom
nakuCni telefon
~ TT--
JJ. A. VW''VT'-'-,n'"f'=""1rt- -f ln4rf.W4A-.W4UutiM- r. euUMWuW'Jr0MiUMV4' .H'MWJMaU1.JHWm