000189 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
--ш ђ inaeuta доагпл waxenja hlazi svakog uterka i petta GorIiHja pretplata: za Kanadu 6 dolara, ostale zemlje 7 dotara unffii Adresa: 479 Queen Strrrt 117 Л Toronto 2--V. Onffinn Tetcfon EM 3 1642 VOL XIII Nu 17(1111 TORONTO. FlIlliA .11 NE -- . 1i! PRICE 8c PER COPY O I ГГШ ?!Ж2Г5?Ш& 'WPsaS- - asovna U хж eiia strakasa [ Znacajni dogadjaji Hfetorija strajkova gradjevinskih radnika iz To-ron- ta podela je pred godinu dana, kada jc oenovana l-iny, l zatrazoni normalni uslovi rada, povisenje nadni-c- a i tome elidno. Danas, godinu dana poslije osnivanja unije radnici ponovo Strajkuju. To vec nije obidan eko-nome- ki strajk za povisenje nadnice kako bi se to na prvi pogled moglo shvatiti, a kakve u stvari jedino u praksi i susrecemo. Oni uopce ne traze nikakvu povisicu, ali ono Sto traze je mnogo vise i znacajnije od avih mogu-di- h povisica koje moze dobiti radnik putem Strajkova. Strajk je zapodeo sa zah-tjevo- m da kontratori pos-tuj- u ugovor sklopljen' sa u-nij- om pred godinu dana. Zaisto interesantna cinjeni-ca- . I poslije potpisanog u-gov- ora nastavile su so plja- - бке, nasilja na radu i mno-go 4 druge stvari, kao da nc postoji ugovor. Danas tri se-dmi- ce trajanja Strajka, ra-dnici buduci su bili u pravu i pobjedili su. Izvojovali su sve uslovc koje su postavili na podetku Strajka, ali uza sve to oni se joS nisu vratili na posao. ZaSto? Pobjcda gradovinskih ladnika iz To-ronto, treba da se prenese i na eve ostale radnike i to ne samo one koji su u uniia-m- a, vec i na one koji jos ni-su stupili u ni jednu tinnu. JednogodiSnje iskustvo do vclo jo radnike do velikog saznanja, a to je da ugovo-r- i sa poslodavcem malo vri-jed- o u koliko ne postoji za-ko- n koji zasticuje ne samo pravo radnika na Strajk. vec" i na rad. Na unijekim mitinzimn, eve viSe se spo-minj- c i podvladi rijed "za-kon- ", zakon koji do sadi. ne postoji u Kanadi, a koji je u danasnje vrijeme nu-Sa- n. Postoje izgledi da pre-ovlada- va svijest da je borba za obtcno povisenje plate, ovaj ili onaj ustupak,' samo Carkanje, sa kojim se nika-k- o ne moze dobiti velika, Hi odlueujuca bitka. Da bi zai-sta tlobili jednu veliku bit-k- u, radnici na legitimnoj za-kona- kj osnovi moraju mi-prosta- viti svoje pravo, oza-konjen- om pravu suprotne klase od koje su ugnjetava-ni-. Dakle, zakon o zaStiti rada i rad no snagc treba hi-t- i suprostavljen zakonu o zaititi kapitala. Borba gradjevinarskih ra-dnika iz Toronto bila je m-oce- na ogromnim poteSkoca-m- a. Dilderi i kontraktori su bacili ogromne svote novca na propagandu, pored toga Sto su u Rvoie svrhe koristili crkve g obzirom da su Ta-Hja- ni religioznl ljudi, a or.i sacinjavaju vedinu Strajka-i- a i zastraSivali radnike na raznim zakonskim represa-lijam- a proglaSavajuci ih k-munist-ima. Zaista smijeSno aa strane poslodavaca. a vr-l- o poudno za radnike u Itrajku. Oni ?u komunUti Sato ito brane svoje intere-se- , interese svojih obitelii i ogromne vecine radnika, na da, neka im bnde vodilia ta optuiba. ier im moze sluii-t- i na east. Sto su aostalnm bilderi i kontrnl ton Za.- - Oni П0 7,ltun I ' 1 - и, "nf. resc. da - 41, I1 4)1 I 'l.k jer proti' i , . o .i radnici brane mterese og-romne vedine naroda, oni brane samo svoje vlastite i intere3e Sadice parazita. Na-ravn- o oni nisu komunisti, to je logidno, jer jo dcfinicija njihovog kapitalistickog na-zi- va ved davno postavljena. Tko jc postavio razliku ? 0-n- i naravno, jer su otvoreno kazali: "Ako branite svoje interese onda ste komunis-ti", jer samo komunisti bra-ne interese vccinc. Na jcdnom od mitinga podotkom Strajka, Giorgio, jedan od rukovodioca unijo je kazao: "U koliko bude potrcbno poci demo u masa-m- a kao najkrvolocnije zi-votin- jo. Ne budo li so po5-tiva- lo nasa prava postupiti demo kao pomamni konji, bez uzda i bez scdla." To je bio odgovor na zastraSiva-nj- a i prijetnje poslodavaca. Kao udar munje prostmjila je kroz masu rijed "manga-nelli- " (toljage). koje su ra-dnici vec sutradan upotrebi-l- i u borbi protiv pokuiaja strajkolomstva. Sto je provincijska vlast mogla udiniti u gvom sluSa-ju- ? Nista drugo do dati pravo onomu koga to pripa-d- a. Proglasiti Strajk nele-galni- m, kako je to pokuSao ministar rada, nije moguce Ako je unija legalna, a je-st- e, jer su je radnici osno-va-li fakticno i legalno isto kao Sto su bili faktidno i le-galno izrabljivani. Postu-piti toko to znaci zatvoriti oci pred cinjenicama, ili jo3 gore, povaditi vlastite o5i da nebi gledali posljedice vlastitih nedostotaka. Ne-mogu- ce je podcjcniti neko-lik- o hiljada radnika zdruie-ni- li u uniju. i ignorirati nji-ho- vo postojanje. Da li je mogude, jer bi takav postu-pa- k naiSao na reagiranje cjelokupnog radniStva, Sto bi bacilo ljagu na demokra-tsk-a nacela Kanade koja bi mogla biti sprana samo uz velike posljedice za ze-ml- ju uopde, a i za pojedin-c- e koji bi prouzroili takav tin. Kasniji stav provincijs-k- e vlade, isto kao i onaj ra-ni- ji suprotan radnickim in-teresi-ma. je svejedno za o-su- du. Ulagivanjem neko-m- u, kojega se je ranlje smatralo nelegalnim i nazi-val- o bandom moze imati samo posebne zakulisne i zlonamjerne interese, a ko-ji bi mogli radnike stajati skupo u koliko nebi bili op-roz-ni Kao sto am raniic ka.an. i'din trailnn viio-i4- i. ii ( in l'H st'. an mio i ,i, , i, i i. . . £ lU' Strajk gradjevinarskih radnika u Toronto se чп. Moglo bi doci do prekida svih radova. Stanje se zaostrilo nakon prijetnje kompanija koi snabdjevaju gradjevinarski materijal da ce lokirati ti-mster- sku uniju ako njezini dlanovi budu poitivali .strai-kask- e straze gradjevinara. Vijece gradjevinarskih uiii-j- a je na to odgovorilo sazivom velikog mitinga sih yi a-djevinar- skih radnika na Exibition Grounds. Mitinir i se odrzati u ponedjeljak prije podne. Posljednjih dana pojadan je policijski teror In log utorka uhapsen je 41 Strajkas. Broj uhapSenih sad iznosi 83. Sve su to talijanski doseljenici. U join m sludaju policija je hapsila sve strajkase koje je nvjj ,. uhvatit pod optuzbom za nedovoljeno sastajanje. 1 n kim slucajevima hapsenja su izvrSena zbog tuctn.i-izmedj- u strajkasa i Strajkolomaca koju su izazvali Г" eljednji da bi policiji dali povoda za hapsenja. U poeetku ovo je bio strajk gradjevinarskih radni-ka uposlenih na izgradnji kuca, mahom Talijana i dru-gi- h noviTi doseljenika, koji su strahovito eksploatisaui. Njih ima oko 10.000, ali s vremenom strajk se prosirio i na razne "komcrcijalnc" projekte, na kojima ukupno radi oko 20.000 radnika. Iako pripadaju raznim unija-m- a (ima ih 17), radnici su uvidili da moraju biti slozni. U jedinstvu je garancija njihove pobjede. Flemingov budzet TRESLA SE BRDA A KAD TAMO... Konzervatoci su na.stoiah .sUonti dojam da ce ovogodisnji budzet biti nesto posebno. To je bio glavni cilj njihova napadaja na guvcrncra drzavnc banke Coy-nc-- a, kojega jc ministar financija Fleming osudio kao "restkrikcionistu", koji se suprostavlja vladinoj ckspanzionistidkoj politici (proSirenju proizvodnjc i tr-govi- ne). Medjutim, sada je vidno da jc Coyne pravi ckspaninzionista i da vlada stvarno nema programa za rjcsenje problcma koji suocavaju zcmlju. Sve Sto je u Flemingovu budzctu vrijedno pozajmljeno jc od Coy-nc-- a. lludzet ne daje nikakvih poreznih olaksica narodu. (Coyne je predlagao da se "sales tax" smanji za 8 po-st- o i da se izmjeni porez na dohodak tako da se poveca kupovna mod sirokih naro-dni- h masa a ogranide priho-d- i bogataia ; zato su ga pro-zva- H Robin Hood). Fleming je ukinuo posebni porez na automobile od 7 i po posto, kako je Coyne prelagao; o-- vo je najpozitivnija mjera u cijelom budfetu. Glavnu paznju Fleming je posvetio davaluaciji dola-r- a (sniienju vrijednosti u odnosu na nmeridki dolar). To bi trebalo da osigura po-veca- nje izvoza i proizvod-nj- e, premda do na drugoi strani izazvati porast troS-ko- va iivota, jer de poskupi-t- i potrebStine koje se uvoze. Vedina promatrada drii da de ovo pridonijeti ozivljcnju privrede, ali ima i takvih koji kazu da ona dolazi ka-sn- o. Ta je mjera trebala bit! poduzeta prije detiri godi-n- e. ka2e "Globe and Mail" i kritizira vladu 5to je drfa-l- a vrijednoet kanadskog do-la- ra iznad ameridkog. Parlamentarna opoziciia je budzet dodekala sa kriti- - je liberalni lider Pearson: "Bila nam je obedana velika nova politika ekspanzije. Dobili smo ckspanziju a vjetru, rijedima i dugu". Vodja CCF Hazen Argue je kazao da jc ovo najgori bu-dzet Sto ga jc on vidio. On ne sadrzi nista za glavne grane privrede, nista za po-m- oc nozaposlcnima, penzio-nercim- a, fqmcrima sa nis-ki- m dohodkom. Predstavnici radnidkih u-nij- a istidu da budget ne sa-drzi mjera koje de rjeSiti b sposlenidki problem. "Canadian Tribune" isti-d- e da se Flemingov budget zasniva na staroj torijevskoi formuli "hold the line" (za-ustavlja- nje porasta troSko-v-a proizvodnje), Sto je u glavnom upereno protiv ra-dniStva. Flemingov budiet dalje pokazujo da vlada ne-ma namjere da se suprosta-v- i glavnom zlu a to je "ku-Dovan- jc Kanade po amerid-ki- m monopolima". Odgova- - PrnDadnnie norbizcca ProSle godine u Kanadi je propalo viSe industrijskih, trgovadkih i drugih poduze-c- a nego u ijednoj godini od 10.°fi.. naime 1.001 poduze- - kom i izrugivaniem. Rekao i ca ili 72 od svakih 10.000. Broj nezaposlenih smanjen za 147 hiljada, ali jos uvijek je velik U mjesecu maju u Kanadi je bilo 457.000 nezapo slenih. To je za 147.000 manje nego u aprilu ali 38.000 vise nego u aprilu 1960. ч Ovih 457 000 nezaposlcnir predstavlja 7 posto uku-pn- e radne snage. Dr.avni biro statistike navodi da ako polovicu ne- - ( .1 _' ) zaposlenih sacinjavaju glavc porodica. нппм пнгмпнп iininnnui nnn ni-- JHinn тттшт£%£3 i --—. iUfflMi ,v.jumiti....sRWfv гршш шшшт амшм wi м? лг л v£ Toronto: Policiia sprinii uhapsi rajuci Coyne-- u Fleming je rekao da on nece da "kaz-njav- a ili obeshrabrujc strani kapital". Dopisnik lista "Globe and Mail" Bruce MacDonald da-j- o ovakvu ocjenu: "Iako jc prcdloicn izvjesan broj pro mjena, one su od rolativno malog znadenja. Neki pro-matra- di smatraju da je ovo 'stand-pa- t' budzet, takav koji se zasniva na nadi da de vrijeme rijesiti kanadske ekonomske probleme". Fleming predvidja da de godinu zavrSit sa deficitom od GOO do 700 milijuna do-lar- a. ProSle godine predvi-dja- o je viSak od 12 milijuna a zavrsio sa deficitom od 345 milijuna. Dovaluirani dolar de stvo-ri- ti probleme za provincijal-n- c i municipalne vlasti, koje su zaduiene u Sjed. Dria-vam- a. Prodstavnik gradskc uprave Toronto je izjavio da dc svaki ccnat Sto kana-ds- ki dolar bude ispod arae-ridk-og Toronto koStati 200 hiljada dolara. Osiuljcn vodja strajkasa Giancarlo Stefanini, je-dan od vodja stnjkujucih gradjevinara u Torontu o-sud- jen jc na sest mjeseci zatvora. U Montr aln i,' o.liач; konferencna Noc parti i-ko-joj je 1 pivk 200 delegata. Oni su zauz.-l- i stanoviSte da su Kanad-sk- i Francuzi posehna nacija u punom smislu rijedi i ia to treba unijeti u konstituci-j- u Nove partije. Ovo je su-prot- no stan ovistu desnidars-ko- g vodstva Nove partije koie smatra da su Francuzi 'samo 'nacionalna maniina T"oj na ii l , ulu. i i koia r ''it p" ' ' - ' i - nc stea ZENE POZIVAJU PUTEM Kanadski kongres zen i ' ie unutin noziv federnlnoi vladi da odbaci nuklenrn.) oruzje, po. adi za opce i kontrolisano razoruianje i da fondove koji de na taj nadin biti oslobodjeni upo-trc- bi za povedanje starad-ki- h penzija, dodatka na dje-c- u i zdravstveno osiguranje. Peticiju je potpisalo pre-k- o 5.000 iena. U peticiji se istide da Ka-nadi nije potreban rat da bi prosperirala. Ona treba da 2ive u razumijevanju i pri-jateljst- vu sa svim narodima, i da s njima trguje na rav-nopravn- oj osnovi. Od svrSetka rata Kanada je potroSila na naoruianje preko 20 milijardi dolara —oko 2 milijarde godisnje ili 100 dolara po stanovniku. To nije dobar nadin da ju se zaStiti i da joj se podigne u-gl- ed medju narodima svije-t- a. Pclicija naucenjaka Federalnom minlstru vanjskih poslova upucena je peticija protiv nuklear nog огигја iz Deep River, Ontario, sa 235 potpisn. U Deep Rivcru zive na-ucenja- ci i tehnicari kana-dskog atomkosr centra Chalk River. parti i koia (' se oili 'at' koneom nila i pocctkom au-gut- a. Г rezo'urin s, trai da Nova partija "izrazi o-dan- ost federalizmu kao je- - ; dinom sis temu koji moie da osigura razvitak, u dvona-cionaln- oj driavi, dvaju na-roda koji sadinjavaju Kana-du i da osigura njihovu pu-n-u jednakost pred zako-nom- ". Francusko-kanads- ki nV-!"C-ati na konferenciii -- u i '- - l.lll pilllll SUfrMlllt --. .i ikav VLADU DA IDE RAZUMA SkloiiMa od bombasu sla- - ba zaniiona za mir. Upravo da iiekohko h.ljuo gradja-n- a uspijc da se skloni, Sto de jesti? Umjesto troSenja nov-ca na skloniSta bolje je po-jad- ati naporc da se sprijeCl rat. Kanada treba da emanJI izdatke na vojne svrhe, da likvidira strane vojne bazo na svom teritoriju i da odbi-j- e nuklearno oruzje. Ona treba da se povuee iz pak-to- va (NOR AD i NATO). Neutralna Kanada bi bila pozdravljena po milijunima ljudi u svijetu, ukljudiv i Sjedinjene Driave. Iako je Kanada bogata zemlja, mnogi gradjani iive siromaSno, u nepovoljnim zdravstvenim prilikama i slabim stanovima. lzmedju 7 i 10 posto radnika je beat posla. Mnogo treba da se u-r- adi da se stanje poboljsa. Novae koji se troii na nao-ruianj- e treba upotrebiti za povedanje dodatka na dje-c- u, storadkih penzija (na 75 dolara mjesedno), puno zdravstveno osiguranje, iz-grad-nju stanova. Na kraju se iznose upozo-renj- a na opasnost nuklear-no-g rata i kaie : "Mi poziva-m- o vladu da naSu zemliu stavi modjii d'iave koje ida put m vanma I da u tome pmln jai'i". spn mnu-- t da aiedno sa s o)(m 'iigl-sk()-govoreco- m bracom bran- - kanadsku ne-zavisn- ost. Oni su naglasili da jelne i druge — francu-sko-govore- ce i englesko-go-vore- de Kanadjane ugroiava ameridki imperijalizam. Konferencija se izia-nil- a protiv kanadskog pristupa-nj- a Organizaciji americkih drzaa (OAS). Takodiov i nsojctii( rla Kair'ila r,'a i' ' i- -t'i'i i ' Atl..iit-ко- с ik- - Nova partija treba da se izjasni za jednakopravnost kanadskih Francuza piisiist(; acvni k v ч n -- t.inn i- -tni i i.i li ruillTl.ffiliniB riffinJlTE ШУ uubuayHVcnanu-nnEitiuosi- ii ижц&пш uunn9 u гпшшпшу - шшшв
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, June 23, 1961 |
Language | hr; sr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1961-06-23 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | JedinD2000048 |
Description
Title | 000189 |
OCR text | --ш ђ inaeuta доагпл waxenja hlazi svakog uterka i petta GorIiHja pretplata: za Kanadu 6 dolara, ostale zemlje 7 dotara unffii Adresa: 479 Queen Strrrt 117 Л Toronto 2--V. Onffinn Tetcfon EM 3 1642 VOL XIII Nu 17(1111 TORONTO. FlIlliA .11 NE -- . 1i! PRICE 8c PER COPY O I ГГШ ?!Ж2Г5?Ш& 'WPsaS- - asovna U хж eiia strakasa [ Znacajni dogadjaji Hfetorija strajkova gradjevinskih radnika iz To-ron- ta podela je pred godinu dana, kada jc oenovana l-iny, l zatrazoni normalni uslovi rada, povisenje nadni-c- a i tome elidno. Danas, godinu dana poslije osnivanja unije radnici ponovo Strajkuju. To vec nije obidan eko-nome- ki strajk za povisenje nadnice kako bi se to na prvi pogled moglo shvatiti, a kakve u stvari jedino u praksi i susrecemo. Oni uopce ne traze nikakvu povisicu, ali ono Sto traze je mnogo vise i znacajnije od avih mogu-di- h povisica koje moze dobiti radnik putem Strajkova. Strajk je zapodeo sa zah-tjevo- m da kontratori pos-tuj- u ugovor sklopljen' sa u-nij- om pred godinu dana. Zaisto interesantna cinjeni-ca- . I poslije potpisanog u-gov- ora nastavile su so plja- - бке, nasilja na radu i mno-go 4 druge stvari, kao da nc postoji ugovor. Danas tri se-dmi- ce trajanja Strajka, ra-dnici buduci su bili u pravu i pobjedili su. Izvojovali su sve uslovc koje su postavili na podetku Strajka, ali uza sve to oni se joS nisu vratili na posao. ZaSto? Pobjcda gradovinskih ladnika iz To-ronto, treba da se prenese i na eve ostale radnike i to ne samo one koji su u uniia-m- a, vec i na one koji jos ni-su stupili u ni jednu tinnu. JednogodiSnje iskustvo do vclo jo radnike do velikog saznanja, a to je da ugovo-r- i sa poslodavcem malo vri-jed- o u koliko ne postoji za-ko- n koji zasticuje ne samo pravo radnika na Strajk. vec" i na rad. Na unijekim mitinzimn, eve viSe se spo-minj- c i podvladi rijed "za-kon- ", zakon koji do sadi. ne postoji u Kanadi, a koji je u danasnje vrijeme nu-Sa- n. Postoje izgledi da pre-ovlada- va svijest da je borba za obtcno povisenje plate, ovaj ili onaj ustupak,' samo Carkanje, sa kojim se nika-k- o ne moze dobiti velika, Hi odlueujuca bitka. Da bi zai-sta tlobili jednu veliku bit-k- u, radnici na legitimnoj za-kona- kj osnovi moraju mi-prosta- viti svoje pravo, oza-konjen- om pravu suprotne klase od koje su ugnjetava-ni-. Dakle, zakon o zaStiti rada i rad no snagc treba hi-t- i suprostavljen zakonu o zaititi kapitala. Borba gradjevinarskih ra-dnika iz Toronto bila je m-oce- na ogromnim poteSkoca-m- a. Dilderi i kontraktori su bacili ogromne svote novca na propagandu, pored toga Sto su u Rvoie svrhe koristili crkve g obzirom da su Ta-Hja- ni religioznl ljudi, a or.i sacinjavaju vedinu Strajka-i- a i zastraSivali radnike na raznim zakonskim represa-lijam- a proglaSavajuci ih k-munist-ima. Zaista smijeSno aa strane poslodavaca. a vr-l- o poudno za radnike u Itrajku. Oni ?u komunUti Sato ito brane svoje intere-se- , interese svojih obitelii i ogromne vecine radnika, na da, neka im bnde vodilia ta optuiba. ier im moze sluii-t- i na east. Sto su aostalnm bilderi i kontrnl ton Za.- - Oni П0 7,ltun I ' 1 - и, "nf. resc. da - 41, I1 4)1 I 'l.k jer proti' i , . o .i radnici brane mterese og-romne vedine naroda, oni brane samo svoje vlastite i intere3e Sadice parazita. Na-ravn- o oni nisu komunisti, to je logidno, jer jo dcfinicija njihovog kapitalistickog na-zi- va ved davno postavljena. Tko jc postavio razliku ? 0-n- i naravno, jer su otvoreno kazali: "Ako branite svoje interese onda ste komunis-ti", jer samo komunisti bra-ne interese vccinc. Na jcdnom od mitinga podotkom Strajka, Giorgio, jedan od rukovodioca unijo je kazao: "U koliko bude potrcbno poci demo u masa-m- a kao najkrvolocnije zi-votin- jo. Ne budo li so po5-tiva- lo nasa prava postupiti demo kao pomamni konji, bez uzda i bez scdla." To je bio odgovor na zastraSiva-nj- a i prijetnje poslodavaca. Kao udar munje prostmjila je kroz masu rijed "manga-nelli- " (toljage). koje su ra-dnici vec sutradan upotrebi-l- i u borbi protiv pokuiaja strajkolomstva. Sto je provincijska vlast mogla udiniti u gvom sluSa-ju- ? Nista drugo do dati pravo onomu koga to pripa-d- a. Proglasiti Strajk nele-galni- m, kako je to pokuSao ministar rada, nije moguce Ako je unija legalna, a je-st- e, jer su je radnici osno-va-li fakticno i legalno isto kao Sto su bili faktidno i le-galno izrabljivani. Postu-piti toko to znaci zatvoriti oci pred cinjenicama, ili jo3 gore, povaditi vlastite o5i da nebi gledali posljedice vlastitih nedostotaka. Ne-mogu- ce je podcjcniti neko-lik- o hiljada radnika zdruie-ni- li u uniju. i ignorirati nji-ho- vo postojanje. Da li je mogude, jer bi takav postu-pa- k naiSao na reagiranje cjelokupnog radniStva, Sto bi bacilo ljagu na demokra-tsk-a nacela Kanade koja bi mogla biti sprana samo uz velike posljedice za ze-ml- ju uopde, a i za pojedin-c- e koji bi prouzroili takav tin. Kasniji stav provincijs-k- e vlade, isto kao i onaj ra-ni- ji suprotan radnickim in-teresi-ma. je svejedno za o-su- du. Ulagivanjem neko-m- u, kojega se je ranlje smatralo nelegalnim i nazi-val- o bandom moze imati samo posebne zakulisne i zlonamjerne interese, a ko-ji bi mogli radnike stajati skupo u koliko nebi bili op-roz-ni Kao sto am raniic ka.an. i'din trailnn viio-i4- i. ii ( in l'H st'. an mio i ,i, , i, i i. . . £ lU' Strajk gradjevinarskih radnika u Toronto se чп. Moglo bi doci do prekida svih radova. Stanje se zaostrilo nakon prijetnje kompanija koi snabdjevaju gradjevinarski materijal da ce lokirati ti-mster- sku uniju ako njezini dlanovi budu poitivali .strai-kask- e straze gradjevinara. Vijece gradjevinarskih uiii-j- a je na to odgovorilo sazivom velikog mitinga sih yi a-djevinar- skih radnika na Exibition Grounds. Mitinir i se odrzati u ponedjeljak prije podne. Posljednjih dana pojadan je policijski teror In log utorka uhapsen je 41 Strajkas. Broj uhapSenih sad iznosi 83. Sve su to talijanski doseljenici. U join m sludaju policija je hapsila sve strajkase koje je nvjj ,. uhvatit pod optuzbom za nedovoljeno sastajanje. 1 n kim slucajevima hapsenja su izvrSena zbog tuctn.i-izmedj- u strajkasa i Strajkolomaca koju su izazvali Г" eljednji da bi policiji dali povoda za hapsenja. U poeetku ovo je bio strajk gradjevinarskih radni-ka uposlenih na izgradnji kuca, mahom Talijana i dru-gi- h noviTi doseljenika, koji su strahovito eksploatisaui. Njih ima oko 10.000, ali s vremenom strajk se prosirio i na razne "komcrcijalnc" projekte, na kojima ukupno radi oko 20.000 radnika. Iako pripadaju raznim unija-m- a (ima ih 17), radnici su uvidili da moraju biti slozni. U jedinstvu je garancija njihove pobjede. Flemingov budzet TRESLA SE BRDA A KAD TAMO... Konzervatoci su na.stoiah .sUonti dojam da ce ovogodisnji budzet biti nesto posebno. To je bio glavni cilj njihova napadaja na guvcrncra drzavnc banke Coy-nc-- a, kojega jc ministar financija Fleming osudio kao "restkrikcionistu", koji se suprostavlja vladinoj ckspanzionistidkoj politici (proSirenju proizvodnjc i tr-govi- ne). Medjutim, sada je vidno da jc Coyne pravi ckspaninzionista i da vlada stvarno nema programa za rjcsenje problcma koji suocavaju zcmlju. Sve Sto je u Flemingovu budzctu vrijedno pozajmljeno jc od Coy-nc-- a. lludzet ne daje nikakvih poreznih olaksica narodu. (Coyne je predlagao da se "sales tax" smanji za 8 po-st- o i da se izmjeni porez na dohodak tako da se poveca kupovna mod sirokih naro-dni- h masa a ogranide priho-d- i bogataia ; zato su ga pro-zva- H Robin Hood). Fleming je ukinuo posebni porez na automobile od 7 i po posto, kako je Coyne prelagao; o-- vo je najpozitivnija mjera u cijelom budfetu. Glavnu paznju Fleming je posvetio davaluaciji dola-r- a (sniienju vrijednosti u odnosu na nmeridki dolar). To bi trebalo da osigura po-veca- nje izvoza i proizvod-nj- e, premda do na drugoi strani izazvati porast troS-ko- va iivota, jer de poskupi-t- i potrebStine koje se uvoze. Vedina promatrada drii da de ovo pridonijeti ozivljcnju privrede, ali ima i takvih koji kazu da ona dolazi ka-sn- o. Ta je mjera trebala bit! poduzeta prije detiri godi-n- e. ka2e "Globe and Mail" i kritizira vladu 5to je drfa-l- a vrijednoet kanadskog do-la- ra iznad ameridkog. Parlamentarna opoziciia je budzet dodekala sa kriti- - je liberalni lider Pearson: "Bila nam je obedana velika nova politika ekspanzije. Dobili smo ckspanziju a vjetru, rijedima i dugu". Vodja CCF Hazen Argue je kazao da jc ovo najgori bu-dzet Sto ga jc on vidio. On ne sadrzi nista za glavne grane privrede, nista za po-m- oc nozaposlcnima, penzio-nercim- a, fqmcrima sa nis-ki- m dohodkom. Predstavnici radnidkih u-nij- a istidu da budget ne sa-drzi mjera koje de rjeSiti b sposlenidki problem. "Canadian Tribune" isti-d- e da se Flemingov budget zasniva na staroj torijevskoi formuli "hold the line" (za-ustavlja- nje porasta troSko-v-a proizvodnje), Sto je u glavnom upereno protiv ra-dniStva. Flemingov budiet dalje pokazujo da vlada ne-ma namjere da se suprosta-v- i glavnom zlu a to je "ku-Dovan- jc Kanade po amerid-ki- m monopolima". Odgova- - PrnDadnnie norbizcca ProSle godine u Kanadi je propalo viSe industrijskih, trgovadkih i drugih poduze-c- a nego u ijednoj godini od 10.°fi.. naime 1.001 poduze- - kom i izrugivaniem. Rekao i ca ili 72 od svakih 10.000. Broj nezaposlenih smanjen za 147 hiljada, ali jos uvijek je velik U mjesecu maju u Kanadi je bilo 457.000 nezapo slenih. To je za 147.000 manje nego u aprilu ali 38.000 vise nego u aprilu 1960. ч Ovih 457 000 nezaposlcnir predstavlja 7 posto uku-pn- e radne snage. Dr.avni biro statistike navodi da ako polovicu ne- - ( .1 _' ) zaposlenih sacinjavaju glavc porodica. нппм пнгмпнп iininnnui nnn ni-- JHinn тттшт£%£3 i --—. iUfflMi ,v.jumiti....sRWfv гршш шшшт амшм wi м? лг л v£ Toronto: Policiia sprinii uhapsi rajuci Coyne-- u Fleming je rekao da on nece da "kaz-njav- a ili obeshrabrujc strani kapital". Dopisnik lista "Globe and Mail" Bruce MacDonald da-j- o ovakvu ocjenu: "Iako jc prcdloicn izvjesan broj pro mjena, one su od rolativno malog znadenja. Neki pro-matra- di smatraju da je ovo 'stand-pa- t' budzet, takav koji se zasniva na nadi da de vrijeme rijesiti kanadske ekonomske probleme". Fleming predvidja da de godinu zavrSit sa deficitom od GOO do 700 milijuna do-lar- a. ProSle godine predvi-dja- o je viSak od 12 milijuna a zavrsio sa deficitom od 345 milijuna. Dovaluirani dolar de stvo-ri- ti probleme za provincijal-n- c i municipalne vlasti, koje su zaduiene u Sjed. Dria-vam- a. Prodstavnik gradskc uprave Toronto je izjavio da dc svaki ccnat Sto kana-ds- ki dolar bude ispod arae-ridk-og Toronto koStati 200 hiljada dolara. Osiuljcn vodja strajkasa Giancarlo Stefanini, je-dan od vodja stnjkujucih gradjevinara u Torontu o-sud- jen jc na sest mjeseci zatvora. U Montr aln i,' o.liач; konferencna Noc parti i-ko-joj je 1 pivk 200 delegata. Oni su zauz.-l- i stanoviSte da su Kanad-sk- i Francuzi posehna nacija u punom smislu rijedi i ia to treba unijeti u konstituci-j- u Nove partije. Ovo je su-prot- no stan ovistu desnidars-ko- g vodstva Nove partije koie smatra da su Francuzi 'samo 'nacionalna maniina T"oj na ii l , ulu. i i koia r ''it p" ' ' - ' i - nc stea ZENE POZIVAJU PUTEM Kanadski kongres zen i ' ie unutin noziv federnlnoi vladi da odbaci nuklenrn.) oruzje, po. adi za opce i kontrolisano razoruianje i da fondove koji de na taj nadin biti oslobodjeni upo-trc- bi za povedanje starad-ki- h penzija, dodatka na dje-c- u i zdravstveno osiguranje. Peticiju je potpisalo pre-k- o 5.000 iena. U peticiji se istide da Ka-nadi nije potreban rat da bi prosperirala. Ona treba da 2ive u razumijevanju i pri-jateljst- vu sa svim narodima, i da s njima trguje na rav-nopravn- oj osnovi. Od svrSetka rata Kanada je potroSila na naoruianje preko 20 milijardi dolara —oko 2 milijarde godisnje ili 100 dolara po stanovniku. To nije dobar nadin da ju se zaStiti i da joj se podigne u-gl- ed medju narodima svije-t- a. Pclicija naucenjaka Federalnom minlstru vanjskih poslova upucena je peticija protiv nuklear nog огигја iz Deep River, Ontario, sa 235 potpisn. U Deep Rivcru zive na-ucenja- ci i tehnicari kana-dskog atomkosr centra Chalk River. parti i koia (' se oili 'at' koneom nila i pocctkom au-gut- a. Г rezo'urin s, trai da Nova partija "izrazi o-dan- ost federalizmu kao je- - ; dinom sis temu koji moie da osigura razvitak, u dvona-cionaln- oj driavi, dvaju na-roda koji sadinjavaju Kana-du i da osigura njihovu pu-n-u jednakost pred zako-nom- ". Francusko-kanads- ki nV-!"C-ati na konferenciii -- u i '- - l.lll pilllll SUfrMlllt --. .i ikav VLADU DA IDE RAZUMA SkloiiMa od bombasu sla- - ba zaniiona za mir. Upravo da iiekohko h.ljuo gradja-n- a uspijc da se skloni, Sto de jesti? Umjesto troSenja nov-ca na skloniSta bolje je po-jad- ati naporc da se sprijeCl rat. Kanada treba da emanJI izdatke na vojne svrhe, da likvidira strane vojne bazo na svom teritoriju i da odbi-j- e nuklearno oruzje. Ona treba da se povuee iz pak-to- va (NOR AD i NATO). Neutralna Kanada bi bila pozdravljena po milijunima ljudi u svijetu, ukljudiv i Sjedinjene Driave. Iako je Kanada bogata zemlja, mnogi gradjani iive siromaSno, u nepovoljnim zdravstvenim prilikama i slabim stanovima. lzmedju 7 i 10 posto radnika je beat posla. Mnogo treba da se u-r- adi da se stanje poboljsa. Novae koji se troii na nao-ruianj- e treba upotrebiti za povedanje dodatka na dje-c- u, storadkih penzija (na 75 dolara mjesedno), puno zdravstveno osiguranje, iz-grad-nju stanova. Na kraju se iznose upozo-renj- a na opasnost nuklear-no-g rata i kaie : "Mi poziva-m- o vladu da naSu zemliu stavi modjii d'iave koje ida put m vanma I da u tome pmln jai'i". spn mnu-- t da aiedno sa s o)(m 'iigl-sk()-govoreco- m bracom bran- - kanadsku ne-zavisn- ost. Oni su naglasili da jelne i druge — francu-sko-govore- ce i englesko-go-vore- de Kanadjane ugroiava ameridki imperijalizam. Konferencija se izia-nil- a protiv kanadskog pristupa-nj- a Organizaciji americkih drzaa (OAS). Takodiov i nsojctii( rla Kair'ila r,'a i' ' i- -t'i'i i ' Atl..iit-ко- с ik- - Nova partija treba da se izjasni za jednakopravnost kanadskih Francuza piisiist(; acvni k v ч n -- t.inn i- -tni i i.i li ruillTl.ffiliniB riffinJlTE ШУ uubuayHVcnanu-nnEitiuosi- ii ижц&пш uunn9 u гпшшпшу - шшшв |
Tags
Comments
Post a Comment for 000189