Nase Novine, October 30, 1986

              -.-гг-с-
ч.
- ј %fv i ,i $af tV
№hfЈ
VISE OD 30.000
37. DUBROVACKI
Na Igrama je nastupilo vise od 900
umjetnika iz zemlje i inostranstva.
25. avgusta odrzane su posljednje
priredbe 37. dubrovackih ljetnih igara,
koje je ove godine prvi put, organizo-val- a
RO "Festival Dubrovik".
U ovogodisnju festivalsku hroniku
bice upisane ukupno 92 dramske, mu-zick- e
i folklorne priredbe, koje je vi-dje- lo
oko 31.000 gledalaca.
Uz toliki broj posjetilaca, u sto nisu
ukljuceni ceremonijali svecanog otva-ranj- a
i zatvaranje festivala, potrebnoje
napomenuti da je jos izvedeno sedam
javnih generalnih proba sivh dram-ski- h
predstava, te da je za radne ljude
HTP "Dubrovnik" odigrana posebna
predstava Drziceva "Skupa".
Ovogodisnje festivalske priredbe
odigrane su na devet scenskih prosto-ra- ,
a priv put je za vrijeme festivalskog
ljeta igrano i izvan samog Duborvnika.
Cetiri folklorne priredbe izvedene
su u Srebrenome, a tri koncerta na
otoku Mljetu. Na 37. dubrovackim ljet-ni- m
igrama nastupilo je oko 900 umjet-nika
iz Jugoslavije, Cehoslovacke, So-vjetsk-og
Saveza, Italije, Austrije,
Grcke i SR Njemacke. Dubrovacki fe-stival
ove godine je pratio 120 domacih
i 15 stranih novinara.
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii = NASE NOVINE
Gaso jug,osovenskh sejenka njov =
polomaka na Sevemoamerickomkonlmenlu . =
Published every Thursday by YUGOSLAV §
CANADIAN PUBLISHERS INC. 1 19 Spadina 1
Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. i
Telefon: (416) 593-502- 5 E
PREDSEDNIK: Pro? . Aea Roki 1
SEKRETARI:BoxdarPakoVc Sofvjatfering, §
BLAGAJNIK: Aoka Noft-- " ~
GLAVNI I ODGOVORNI v xEDNIK
Vadsa Gacc =
UREDNICKI KOLEGIJUM: Dane Ma--
des, Pero K.ovacec, Mke Grbc, MWenko Ц
Popovvc. S
DOPISNICI: Prof. Vadsav Tomovvc,
(University of St. Chatharines), Prof. Ivan Do- - 5
evc (Toronto), A.nlon Koseac (Wei land),
BoiaSpacek (New York), Frank Fuduric (Van-couver),
Smuja Dacevvc (Montreal), Margaret
Slarcevvc (Los Angeles, California), JosvpSla-nc-Slano-s
(Rim, Italija), Lepa Teofanoc
(Remacheid, Zap. Nemacka),M'raStrbac (Pa-ri- z,
Francuska).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko
MarkoVvc , Luka Markovic , Pelar Kurlvc , MWos
Kondic , Stranja Maetc , Novka MVc , pro .
Du&anka lic'ma, Vkoa Drenovac Bcmdar
ZWkovc.
IZDAVACKI SAVET: Vojm Grbvc, Josp
Kovacic, Kaxanna KosUc, MUena Bozc, Avna
Burovc, Lepa Rajnovc, Bonsav Ne&kovvc
RozaUja D'wjakovc, Duro Majkovc, MUe
BaVjak, Yja Bubao, Pavao Radmamc, Osloja
Kovacevvc , V ktor A.var , Dusan Stanar , MU'ijan
Petrov'K, John Severinskv, Male Sau?, Martin
Karavanrc, Srdan Bodc, Peko Dmlrovc,
MW'ica M'mchm, K . GerVach , Bc&ko Madenovc , Mo$ ukcev6, los'p Sujc, Rud Gregoras,
Slanko BoU, 3osp Gabre Bala Balc.
Subscription: $35.00 per year. (First Class
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti-sing
rates on request. Second Class Mail Reg-istration
NO. 0378.
Broj tekucegracuna: Yug. Can. Pub. 970401
Toronto Dominion Bank, Branch 1 19 Spadina
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada.
"NaSe novine" izlaze cetvrtkom. Pretplata
i.nosi $35.00 godisnje, pojedini primjerak 75
ccnti. Cjene oglasa na zahtjev. "NaSe novine"
su nasljednik "Jedinstva", kome su prethodili
listovi "Novosti", "Srpski glasnik", "Edi-nost- ",
"Slobodna Misao", "Pravda" i "Bor-ba- "
kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni
listovi koji su mu prethodili u Sjedinjenim
Drzavama.
Redakcija odgovara тл nepotp'xsanc maveriya-e- .
Polpvsanv canc Vtrazavaju плШјепје aulora.
Dops se ne vracaju.
lllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllr
USPESNA ZAVRSNICA
Daniel Ortega,
predsednik Nikaragve:
ENERGICNE,
KONKRETNE AKCIJE
(Nastavak sa strane 1)
Mislim da je najznacajnije na ovom
samitu bilo to sto se odrzao bas u Hara-re- u,
na granici sa Juznom Afrikom, i sto
smo izrazili punu i cvrstu solidarnostpo-kret- a
sa borbom naroda Juzne Afrike za
oslobodjenje i naroda Namibije za neza-visno- st
Mislim da je zbog toga veoma
znacajan doprinos kojije ovaj samit dao
herojskoj borbi juznoafrickih naroda
protiv aparthejda i rasizma, izrazivsi si-ro- ku solidarnost bratskih naroda koji
cine nas pokret.
Moramo da nastavimo da se borimo za
jacanje jedinstva naseg pokreta, da bi
smo mogli tako dalje da napredujemo
prema jos energicnijim i jos konkretni-ji-m
akcijama koje ce nas ujedinjavati.
Sam Nujoma, lider SVAPO:
BORCIMA ZA SLOBODU
Za nas, iz oslobodilackih pokreta, ci-njen-ica
da se samit odrzava u Harereu,
glavnom gradu slobodnog Zimbabvea,
vec je sama po sebi velika pobeda, pre
svega za narode Namibije i Juzne Afrike,
koji se bore za slobodu. Za nasje to ve-lika
pobeda i zato stoje Zimbabve mla-d- a, nezavisna zemlja, koja se rodila u
borbi protiv britanskog kolonijalizma i
belih rasista. Njihove pobede su, narav-no- ,
bile i nase.
Za meneje ovojedan od najboljih sa-mi- ta kojima sam prisustvovao. Prisu-stvova- o
sam, na ovaj Hi onajnacin, svim-sastanci- ma
na vrhu nesvrstanih, pocev
odBeogradskekonferencije 1961. Svise-fov- i
drzava Hi vlada, koji su se ovde oku-pil- i, izrazili su na iskren i autentican na-ci- n
svoju solidarnost i podrsku sa bor-bom
naroda u Juznoj Africi sa njihovom
borbom za slobodu, kao i sa borbom Na-mibije
za nezavisnost Mnogi su izrazili
spremnost da diplomatski priznaju
SVAPO, stoje bez sumnje krupna podr-sk-a
nasoj borbi.
Zia ul Han, predsednik
Pakistana:
1 SVIMA NEDOSTAJE TITO
E Prvo moram da kazem, i kazem vam to
iskreno, iz dubine mog srca svima nama
u pokretu nedostaje predsednik Tito.
Ovoje treci put da ucestvujem u radu
= samita nesvrstanih i moram reci da sa- -
stanak na vrhu u Harareu ima posebni
duh i da ce biti kamen medjas u razvoju
1 pokreta. Mislim da je ovo veoma uspe- -
san samit na kome se izrazio "duh Hara- -
= rea ", duh jedinstva pokreta i da smo do- -
bili vrlo sposobnogi doslednogpredsed- -
nika u licnosti dr Roberta Mugabea.
= Ako mi dozvolite da kazem, mislim da
E su primedbe dr Robert Mugabea posle
govora pukovnika Gadafija, koje su izra- -
= zile konsenzus misljenja u pokretu, isto- -
vremeno najbolja zaloga njegove buduc- -
Ш nosti.
Radjiv Gandi,
premijer Indije:
JEDINO MOGUCI PUT
Samit je veoma dobro prosao. Mislim I damudr Robert Mugabe daje novi, do--
bar smer, i da ce u njega unetinovi dina- -
mizam.
Prosli sm odugiput i proslo je vrem e
Ш kad su mnogi smatrali da smo cudni
= ljudi i cudan pokret, sa cudnim idejama.
Sada, cak i u krilu dvaju blokova ima
= sve vise ljudi, i stoje najvaznije ljudi koji
razmisljaju, koji ne samo da uvidjaju is- -
= pravnosti vrednost naseg puta i pokreta,
= vec i daje tojedino moguci put. Nemoze
1 biti boljeg priznanja, zelim da istaknem,
za politiku pokreta i njegovu buducnost.
Sinan Hasani, predsednik
Predsednistva SFRJ:
SNAZAN NOVI PRODOR
Osmi samit nesvrstanih zemalja uci-ni- o je novi prodor u jacanju izvornih-princip- a
nesvrstanosti, kojisu utvrdjeni
jos pre 25 godina na beogradskoj konfe-rencij- i.
To potvrdjuju njegovi stavovigo-tov- o
prema svim aktuelnim politickim i
ekonomskim medjunarodnim proble-mim- a
i prema njegovom globalnom de-lovan- ju.
Potvrdjujuci svoje jasno opre-deljen- je
protiv blokovske podeljenosti,
protiv bezumne trke u naoruzanju, pa i
prenosenja oruzja ukosmosi protiv eko-noms- ke
nejednakosti, samit je zauzeo
odlucne stavoveza daljejacanje i sirenje
medjunarodne saradnje, na princiupima
aktivne miroljubive koegzistencije za
ravnopravne ekonomske odnose, za li-kvida-ciju
ratnih i drugih zarista koja ne-presta- no
truju medjunarodnu politidku
klimu.
Sasvim razumljivo znajcajno mesto u
radu osmog samita pripalo je jugu Afri-ke.
Svi su saglasni da se likvidira apar-thej- d
— taj sramni sistem i u torn pravcu
ce se preduzeti sve potrebne mere. Isto
tako, puna podrska je data i zemljama
prve linije fronta i njihovim opravdanim
teznjama za mirom, slobodom i nezavi-snosc- u.
Za jugoslovensku delegaciju cinilo je
veliko zadovoljstvo da su se skoro svi
govornici pozivali na osnivace pokreta
nesvrstanih zemalja, medju kojimaje Ti-tov- o
ime najcesce stavljano na prvo me-sto.
I ovom prilikom potvrdilo se kako
je divno biti gradjanin Socijalisticke Fe-derative
Republike Jugoslavije.
Sigurna i nezamenljiva buducnost po-kreta
nesvrstanih zemalja proizilazi iz ci-njeni- ce
daje, nasuprotnekim pojedinac-ni- m
istupanjima, ostao duboko veran
svojim nacelima — nezavisnosti i vlasti-to- j
svojoj viziji sveta u resavanju svet-ski- h
problema. Posebno se ocekujejos
veca aktivnost nesvrstanih u okviru
OUNi na izgradnji ravnopravnih politic-ki- h
odnosa, kao i u resavanju vrlo krup-ni- h,
gorucih ekonomskih problema s ko-jima
je suocen svet
Keneth Kaunda,
predsednik Zambije
POKRET POTREBNIJI
NEGO IKAD
Moji utisci o radu ovoga skupa na
kome su seponovo nasli na okupu nesvr-stan- i
iz celoga sveta su veoma pozitivni.
Rekao bih daje samit bio veoma dobar.
Zelio bih da kazem da smo imali raz-lik- e
u pogledima, samo ujednom Hi dva
pitanja. Ali na ovakvim sastancima toje
prirodno. Uspeli smo da sagledamo gle-dist- a.
Zato mogu da kazem da je samit
uspesno okoncan.
Sa druge strane, imajuci u vidu sve
etape u razvoju pokreta nesvrstanosti,
sve njegove samite, mogu da izjavim da
duboko verujem u buducnost pokreta.
On je potreban covecanstvu, sada vise
nego ikada ranije.
Fidel Castro,
predsednik Kube:
SVE VECI UTICAJ U SVETU
Pokazalo se i na ovom samitu da pok-ret
nesvrstanih ima veliki uticaj, po-sebno
u borbi protiv aparthejda i za ne-zavisnost
Namibije.
Buducnost pokreta je bezbedna. U
njemuje sve vise zemalja i njegov uticaj
na svetska kretanja je sve veci.
Posebno zelim da istaknem veoma
vaznu cinjenicu sve veceg ucesca i delo-vanj- a
latinoameridkih zemalja u pokretu
nesvrstanih.
POTVRDJENA
SMRTA KAZNA
ARTUKOVICU
BEOGRAD (Tanjug) -Odlucujuci
u trecem stupnju o krivici Andrije Ar-tukovi- ca
zbog krivicnih djela ratnog
zlocina iz clana 142. i 144. KZ SFRJ,
Savezni sud je saopcilo daje na sjed-ni- ci
Vijeca od 1. septembra 1986.
(predsjedao predsjednik Stojan Dju-ranovi- c),
odbio zalbe branitelja optu-zenog- a
i potvrdio drugostepenu pre-sud- u
Vrhovnog suda Hrvatske. Tom
presudom je potvrdjena presuda
Okruznog suda u Zagrebu kojom je
optuzeni Artukovic oglasen krivim i
osudjen na smrtnu kaznu.
Savezni sud nasao je da u navede-ni-m
presudama nije bilo povrede
odredaba krivicnog postupka niti
Krivicnog zakona koja bi utjecala na
pravilno i zakonito presudjivanje. Po-stupa- k
je vodjen zakonito i njime je
nesumnjivo dokazano daje optuzeni
kao ministar unutrasnjih poslova tzv.
Nezavisne drzave Hrvatske u toku
drugog svjetskog rata pocinio kri-vic- na
djela ratnog zlocina, koja su mu
stavljena na teret optuzbom javnog
tuzioca.
Prihvacajuci razloge prvostepenog
i drugostepenog suda, i Savezni sud
nalazi da je samo smrtna kazna, bez
obzira na protek vremena i zivotnu
dob osudjenoga, u razmjeru sa njego-vom
drustvenom opasnoscu i stup-nje- m
krivicne odgovornosti. Iz tih
razloga zalbe su odbijene kao neosno-van- e,
a presuda Vrhovnog suda Hr-vatske
potvrdjena.
BOGATI
SIROMASNI
Posto su nejednakosti u prihodima
velike u SAD, ne iznenadjuje sto su
nejednakosti u akumuliranom bogat-stv- u
porodica jos vece. Rezultati ne-davn- og
izvestaja Biroa za popis to jos
dramaticnije pokazuju. Medjutim, te-sk- o
je, mozda cak nemoguce, tacno
utvrditi kolika je imovina ljudi. Tacna
je procena da siromasni jos slabije
stoje u odnosu na ostali deo zemlje,
nego sto se to kaze u ovom izvestaju,
ali i da srednja klasa bolje stoji.
Pravi bogatas cesto ne zazire da zbog
naslednih taksa svoje bogatstvo pre-nes- e
na narednu generaciju za svog zi-vot- a.
Tesko je proceniti vrednost aktive
koja se gasi sa smrcu vlasnika — pen-zij- e
i svote od osiguranja. U ovom izve-staju
se penzije i osiguranje mudro izo-stavljaj- u.
Medjutim, oni sacinjavaju
znatni deo imovine srednje klase.
Izvestaj do zaprepascujuceg stepena
potvrdjuje semu koja je vec raspro-stranjen- a.
Prosecna porodicna imovi-na,
njena cista vrednost, znaci, nije
mnogo veca od jednogodisnjeg priho-da- .
Medjutim, vec je poznata stvar da
su SAD nacija potrosaca, ne stedisa.
Imovina prosecnog kucevlasnika —
belca, koja iznoai 39.135 dolara 12 puta
je veca od imovine prosecnog kucevla-snika
crnca. Mnogo veci deo crnaca
nego belaca pripada siromasnom slo-ju- .
Ovaj izvestaj o imovinskom stanju
predstavlja "trenutni snimak" koji po-kazu- je
velike razlike izmedju bogatih,
srednje klase i siromasnih. Podaci o
prihodima, koji su pouzdaniji, poka-zuju
da se one razlike povecavaju.
Americko drustvo se menja a u torn
smislu promena ne ide nabolje.
"The Washington Post"