Nase Novine, October 18, 1978

              I'fr
P
l!
S
l
N0.31(327) TORONTO, WEDNESDAY, SEPTEMBER 6, 1978 40 CENTS PER COPY ft .ЈЏ
., ... - 'fflWHWfflfBII,'BBS™HMm -- ,.,.„ L ,n i i
I 1 ii .hi iiiiii i i nil. .1 fr VpKl
,
. . t ш
PiSe:
KATARINA
KOSTIC
Jugoslovenski festival u Detroi-t- u, odriavan uk sklopu etnifikih
festivala ovoga grada u toku mese-c- a
avgusta, po ocenama svih,
najve6a je.jugoslovenska manifes-tacij- a
na Severno-ameridko- m kon-tinent- u.
Tek je druga godina posto-janj- a
ovog festivala, a u toku tri
dana niegovog trajanja (18, 191 20.
avgust) zabelezena je poseta od
oko sto hiljada ljudi. I po svojoj
zamisli i po dosadaSnjem ostvare-nj- u,
ova] festival ima vellke pers-pekti- ve da postane reprezentativna
etni6ka i kulturna tradicija jugoslo-venski- H naroda i narodnosti i vero-Vatr- io
6e, u torn smislu uticati na
celokupan druStveni fivot jugoslo-vensk- e
zajedhice na ovbm konti-nent- u.
Vec fdu6e godine uslovi za
odrzavanje festivala bice mnogo
pbvoljnlji nego su.bili ove godine.
Nov! prostor predviden za ovu
svrhii, sa 6ijim otvaranjem se Iz
,,. tehniCkih ;razloga zakasnilo ove
godine, ureoerr je tako da sadrzi
sve objekteTpbtrebne za odrzavanje
velikih festivala.
U prilog uspehtir jugoslovenskog
festivala ide i zvariicna izjava pred-stavni- ka gradske uprave Detroita
. da je samo poljski festival bio bolje
posecen od jugoslovenskog. A
ukupno ima oko dvadeset nacija
koje su udestvovale na etnifikom
festivalu.
Velika zasluga za postojanje
jugoslovenskog festivala pripada
predsedniku Komiteta za organizo-vanj- e
ove proslave, Ookl Oulveza-n- u,
koji se kao ugledni unijski
funkcioner grada Detroita energic-nozalag- ao
i uspeo da Jugosloveni
dobiju svoje stalno mesto, medu
drugim narodima, na etn!6kom
festivalu Detroita.
Komitet za organizovanje festi-vala
sastavljen je od predstavnika
svih klubova jugoslovenskih naro-da
i narodnosti.
Ti klubovi koji su udestvovali u
ofganizaciji festivala imali su pred-no- st
pri dodeljivanju "butika (ne-k- a
vrsta kioska) u kojima su se
Brodavali pi6e, hrana i suveniri.
je bilo trldeset dve takve
"butlke". Slede6i klubovi su raspo-laga- li "butikama": Ameri6ko-jugo-slovens- ki kulturni klub, Klub Crno-gora- ca
"Lovaen", "Sumadija", "lli-nden- ",
"Makedonski zbor'', "Var-dar-",
"Yug. Radio Klub", United
Macedonians, Slovenadki klub,
Hrvatski penzlonerski klub, "Tam-buritza- ", Mother's Club, i "Ser"
klub. PreostaSe "butlke" su stavlje-n- e
na raspolaganje najpre zaintere-sovani- m biznismenima jugoslo-venskog
porekla i naposletku,
Amerikancima koji su zeleli da
prodaju suvenire i rekvizite za
decu. '
Ovde 6emo naglastti da je Vrlo
dobar prostor bio odreden za rekla-miran-je
i distribuciju "NaSlh novi-na- ".
Imali smo naS stend u sastavu
"butlke" Ameridko-jugoslovensk- og kulturnog klubakoja je bila postav-Ijen- a takoreci u central nom delu
ogradenog terena na kome se
odrzavao festival. Tako dobro mes-to
nam je omogudilo da veliki broj
30setilaca upoznamo sa naSim
istom. Dodacemo i to da je Komi-tet
za organizovanje festivala pred-vide- o
ибеббе "Nasih novina" јоб u
toku pripremnih akcija. Sta drugo
da kazemo sem da im zahvalimo I istaknemo da ovaj primer uspeSne
saradnje izmedu Toronta i Detroita
treba intenzivno nastaviti.
Ne samo da smo imali odlifino
mesto za reklamiranle "NaSih nov-ina',
ve6 smo imali i veliku pomoc
od strane nasih, saradnika iz Chath-am- a, Windsora i Detroita. Pre svih,
spominjem imena naSe neumome
teta Mince Miuchin iz Chathama i
(Nastavak na st. 3)
slovenaCki orkestar je zasluZan za.ovako dobro raspolozenje pubuke
A"
МННШИШМ1
U Torontu je svake godine u drugoj polovici mjeseca augusta otvorena izloiba
(8ajam) pod flrmom Canadian National Exhibition. Izloiba je prvi put otvorena 1879.
godine, tako da je ove godine slavila 100-godi5nji- cu.
Tokom godina, na prostoru pored jezera Ontario (a nedaleko stare tvrdave Fort
York), podignute su u tu svrhu raznezgrade i slavoluci, staze, placevi i drugo. Izlozbe-n- i
prostor je podijeljen na nlz paviljona gdje svoje proizvode izlaze stotinjak zemalja,
uklju6iv i Jugoslaviju. Unutar ovog prostora je i sportski stadion, pa karnivalski
rekvizitl za djecu — ringlSpill I sliino.
Preko puta, na jezeru, prireduju se u vrijeme izlozbe brojne priredbe na vodi i
akrobacije u zraku. Na velikoj pozomici unutar prostora tokom godina su nastupala
najpoznatija imena iz svijeta muzike, filma i komike sa ovog kontinenta, po raznlm
atrakcijama naprosto nema kraja. Pored toga, u zadnje vrijeme je uveden obicaj da
kandidati za kanadoko drzavljanstvo pplazu tu pred sucem skupnu zakletvu. Takvih
kandldata bilo je ove godine ta6no 500'.
. A 1пабе je izloibakoju pored' Kanadanalz "ovog diela OritarljaVpbsJecuJu Г brdjni1
turlsti, pbsebna, prava radost za djecu, pravi karnlval. Tokom godina CNE je posjetilo
ta6no 150 mllljuna ljudi.
Novi papa
U Vatikanu je prije desetak dana
izabran novi poglavar rimokatoli6-k- e
crkve. BivSi kardinal Albino
Luciani, koji je izabran za novog
papu, dao si je ime Ivan Pavao I.
Smatra se iha6e da novi papa
nece ni tako lako ni tako skoro
uvoditi neke reforme — iako su one
u danaSnje vrijeme potrebne — pa
se vec zna da je protiv rastave
braka i kontrole radanja. Interesan-tn- o
je, takoder, da je novi papa
ponovo Talijan, iako je bilo kandi-dat- a
iz viSe evropskih zemalja, pa
rjak i iz Kanade. A Luciani nije бак
bio ni favorit. Pored toga se joS
navodi podatak da 6e pogreb
preminulog pape i izbor novog
stajati Vatikan preko 9 milijuna
dolara.
Na nedavnom zasjedanju kebeS-ko- g kabineta donijeta je jednoduS-n- a odluka da se po federalnim
izborima (koji bi se mogli odrzati
potkraj ove godine) pode na refe-rendum,
naime, da se stanovniStvu
provinclje Quebec dade prilika da
glasa za Konfederaciju ili protiv.
Inafie, u Quebecu se momental-n- o
viSe ne govori o separatizmu,
apsolutnom otcjepljenju, vec" o
."samostalnostl i asocijaciji", Sto
znafii da bi Quebec bio samostalan
IVAN PAVAO I
ali ipak ekonomsko-financijs- ki ve-z- an
za ostalu Kanadu. Prema jed-n- oj
anketi 17 posto stanovniStva
Quebeca bi bilo za potpunu samo-stalnos- t,
32 posto za "samostal-nos- t
i asocijaciju", dok bi 50 posto
prepustilo vladi da sa Federacijom
napravi takav sporazum.
Kako 6e sve jo§ ispasti pokazat
6e vrijeme, all se ve6 iz ovoga
nazire udaljavanje od osnovnog
zahtjeva kanadskih Francuza, nai-me,
zahtjeva za ravnopravnoSdu.
lsS.n-..n(- . v. № - ! !: "o--r' МИмишии WIIULI41IH--- — ——i агшшч Ш
if
Ш
'Iwf
№
3
s
¥
јЉ