Jedinstvo, January 31, 1961

              £ж5тФ0аш+&~штШ& trtfXHffo дзЗШ-д-ј- у Ј ,ЛЛИ %Sa г -- Ј!Лв№вв№лЛ35К
Centar proizvodnje luksuznih automobila
i nesigurne sutrasnjice
(prenos sa str. 2)
bllske industrije, od Forda i Chry-rfer- a.
Pa ne samo oni koji rade
u toj industriji nego i oni koji i-m-aju
evoje trgovine ili su zapos-le- ni
u manjim radnjama, na gra-djevinaret- vu
i drugde, svi zavise,
Uglavnom, od Forda i Chryslera.
Po#le prosperiteta 1927-192- 0 go-dl- ne
bilo je eli£no etanje u Wind-ior- u.
Hazlika je bila u tome Sto
tada nijo bilo Unemployment In-surance
a kod naSih ljudi, koji su
tek doSli iz kraja, nije bilo ni
ultedjevine. AH ni obaveze nisu
bfle tako velike. Nismo posedovali
kuce pa nije bilo ni morgidza a ni
lakse. 5to je najvaznije, bill emo
30 godina mladji.
NaSi eu u ono doba brzo ehvatili
potrebu organizovanja. l'rvo mo
sajedno so osta'. .. radnlcima
Windsora poveli borini za relif i
to jo bilo izvojcvano a Windsor je
luiio kao primer ostalim mestima
a Kanadi. Nasi iu ljudi bili u pr-vi- m
rcdovima progresivnog pokre-t- a
I doprineli voj deo u izgradnji
onijn, koje mnogima Janas oeigu-гвтај- и
einjoritet i zapoelenje. Da
пЦо njfli, ne bi po miloeti kompa-nij- a
radill ni ovi koji rade a koji
SRPSiCI NARODNI SAVEZ I SNO
nedjelju fcbruara poslednje vreme o-drza- ec
briga
od vrlo retkih skupstina u
korist Srpskog Narodnog
Saveza. Na skupstini ce go-vori- ti
Bojanac, pre-sedni- k
SNS. O toj skupstini
"Amerikanski Srbobran" do
nosi na prvoj strani poziv,
potpisan od strane Upravnog
odborar SNS, sto daje naro-6it- u
vaznost toj skupstini,
dok "Glas kanadskih Srba"
donosi tek napis tome i to
cak 5-t- oj strani izda
nju od 2G januara.
Tom prilikom se tako-dj- e
Windsoru odrzati Slct
ili 20-t- a konvcncija Srpskog
pcvackog Saveza. tome
"Glas" nije doneo nista.
Rckli smo da je gore po
menuta skupstina korist
SNS jedna od vrlo rotkih u
Windsoru. Za poslednjih ne-koliko
godina. tj. jos od Pru-go- g
svetskog rata, od kak
lidcri na srpskom po-lj- u
dali u politiku i stvaraju
noko novo driavo i vlade u
"slobodnom svetu", zanema-ron- a
je mnogo ova najva-nij- a
srpeka uetanova. Za je
dno stanovito vrcme, ona jc
sluiila kao srediite pro-vadjan- jp
politike. Nije mno
go габипа organi
lovnnju Srba SAD, dok jc
organ SNS bio pretvoren u
politicku trubu raznih vodja
propalih politickih parti j
stare Jugoslavijo.
PRE2IHOV VORANC
su u godinama.
U drugim rec"ima, nema izlaza
it beianju a nema ni u jadikova-nju- .
Nista nije ni u proslosti doS-l- o
onako po milosti, ni relif ni
poviSenje nadnica, ni sinjoritet.
Da bi se to izvojeralo trebalo se
udruiivati i boriti pa ce to i sada
bit! potrebno.
Kanada bogata zemlja 1
moze osigurati udoban iivot svom
stanovnietvu. Treba samo prome-n- a
spoljne i unutrainje politike.
Da proradi automobileka industri-j- a
u Windsoru treba povecati spolj-n-u
trgovinu, izvoz automobila i
trokova, treba otvoriti pijace u
zemljama koje 2ele da kupe na£e
proizvode, bez razlike da li se svi-m- a
nama ili naiim susedima svi-dj- a
drustveni sistem tih zemalja.
Tu taj cvor. Od toga uglavnom
zavisi da li ce Windsor poitati
"Ghost Town".
I'itanje se postavlja ita moze-m- o
mi uciniti torn pravcu. Na-ravn- o,
sami necemo mocl niita kao
Sto nismo mogli sami da izvoju-jem- o
relif ni veco nadnice. Udru-ie- ni
sa ostalim Kanadjanima mo-ze- mo
mnogo.
U Kanadi danas veci i veci
U K o-- 1 Tek
se u Windsoru jedna paza se donekle za o- -
Dragan
na u
ce
u
0
su se
za
vodjeno o
u
a
je ona
je
u
sve
u
o
u
kupljanje u SNS novih б1а
nova. Pa i sada, kako se vi-- di
iz primcra oglasivanja o-v- e
skupstine u Windsoru,
SNS koliko je zainteresova-n- a
za vodjenje politike.
Pitanje se postavlja za§to
ogromna vecina Srba u Win-dsoru
nije zaClanjena u
SNS Zasto na primer nema-j- u
u SNS mesta i oni Srbi ko-ji
se potpuno ne slazu sa po-litiko- m
pojedinih Upravni-ka- .
Ako se bude nastavilo sa
takvom politikom i u budu- -
l Windsoru i? ratni ilofi-na- c
Iladan firuji?ic (na slici).
Ne zna м hto tamo radi, ali je
cesto idjan u drustvu lidcra
Srpke Xarodne Obrane u bote-l- u
l'cre ltulala.
K
(NadaTjevanjc)
Zdravnika ni bilo k hisi tri dni in ko je spot prisel,
jc dcjal gospodinji:
"Sedaj 2e lahko vstanes za kako uro."
Potem ga ni bilo spet §tiri dni in tedaj je rekel:
"Sedaj pa ze lahko vstanes, ali paziti moras nase."
Na tihem je naro&l gospodinji, da naj sedaj ona
prevczuje ranjenko in ji je dal zato potreben material.
Potem jc prisel 5ele c"ez dober teden. Ranc so se zelo
dobro zacelile in bolnica s0 je hitro popravljala.
Neke veceri je doma5i sin zlezel v skrivaliscc, kjer
je pono£i gorela majhna le!5erba. Tedaj sta dolgo go-vori- la
in nazadnje, ko jc bilo ze vse zgovorjeno, jo je
Mihun prijel za roko in ji rekel:
"Nakej ti moram povedati, pa mi zameri ali ne:
Jaz sem bil najbrz tisti, ki sem to ranil. Toda nisem
vcdcl, da si to ti. AH si zato huda name?"
"Kaj bom huda nate, je bila раб borba in ti si bil
nas sovraznik. Lahko bi me bil tudi ubil."
Taltrat se je zacela dvigati lina v kotu. Fant je oka-men- ol
Se bolj zaradi tega, ker je videl, da je bolnica
zgrabila za revolver, ki ga je imela v zglavju ter je v
njenih oeh bral, da je pripravljena ubiti raje sama se-b- e,
kakor pa pasti v ujetniltvo, ko pa iz strahu za sebe.
Toda prihodnji hip je pokukala skozi lino ku3trava gla-v- a
Rojenkovega. Komaj je ta splezal skozi lino, se je
prikazala za njim tudi glava Sojenkovega sinu. Ta dva
sta f.e pred dobro uro priila in 6akala domaSega sina za
plotom, ker ga pa ni hotelo biti iz каИе, sta Sla sama
tja. Skrivali6e jima je bilo dobro znano.
"Kaj pa delata?" je vzkliknil Vojenkov kakor lju-bowme- n.
broj ljudi shvaca tu potrebu. Ne-sta- je
vec ona iluzija da c"e sme-njivanje- m
konzervativaca i dola-sko- m
liberala nastati prosperitet.
A cekati na rat da bi uiivali novi
prosperitet ne zagovara vile niko
osim nekoliko ludjaka.
Mi emo nekada u Windsoru
prednjacili u radu za progreeivni
pokret Dili smo prvi u Kanadi u
svakom pogledu. Moida nas je ovaj
ratni i poeleratni prosperitet Wind-sora
nialo i uspavao, ali danaSnja
stvarnost bi trebala da nas pro-bud- i.
Nece njSta doci na srebrnom
tanjiru, treba se organizovati i
boriti. Mi demo od nase strane do-prin- eti
najviSe ako se malo pro-vredni- mo
1 stupimo u redove rad-nWk- og
pokreta, u redove naSih
progreeivnih organizacija i oko na-S- e
rndnttke Stampe pa da tako,
udruieni sa ostalim kanadikim
radnicima doprinesemo svoj deo u
borbi za oeuvanje mira u svetu, Ito
opet znaci razvitak trgovine i
sprecavanje da Windsor poatane
"Ghoet Town" i ito na kraju kra-jev- a
opet znaci osiguranje bolje
sHitralnjiec nama i nasoj deei, orde
u Windsoru kao i u celoj Kanadi.
Joca Joanoic
ce, mi se bojimo da nece bi-- ti
mnogo koristi od ove sku-pstine
ni u Windsoru ni dru-gde.
Vrata Srpskog Narod-nog
Saveza trcba otvoriti ta-ko
siroko da mogu pristupi-t- i
svi oni koji zele, bez raz-like
kojoj politiCkoj struj'
pripadali. Stvaranje vlada i
pomeranje granica treba os-tavi- ti
drugima, neka se sti-m- e
bavi SNO i propali politi-6ar- i.
Srpski Narodnj Savez su
organizovali srpski radnici u
SAD a cilj jo bio da on u svo-j- e
redove okupi sve Srbc. I
jos vise, oni su imali u vidu
da u nasem Savezu treba da
bude mesta i za sve ostale
Slovene. Clan SNS
Nconacistickc
organizacijc u svijciu
Prema jednom izvjeStaju
iraolskog udruzenja ЈаЛ
Vashcm, u svijetu danas ra-di
oko 1"0 neofasisti6kih or-ganizacija.
Ove organizacijo
odrzavaju so iz fondova koje
su nacisti deponirali u Svcd-sko- j,
Svicarskoj i Juznoame-ri6ki- m
zemljama. U izvjeS-tai- u
izraelskog udruienja
kaze so takodjer, da americ-k- a
rasisticka organizacija
Ku-Kluks-Kl-an
dobiva sub- -
vencije od neonacietifikih or-ganizacija
i odrzava kontakt
s faSistickim centrima u Nje- -
mackoj. Austriji i Italiji.
ISTINA
PROGRAM PROSLAVE 1 50-GODIsNJ- ICE
SMRTI DOSITEJA OBRADOVICA
Beograd. — Na zajednic-ko- j
sjednici Savjeta za pros-vjet- u
i Savjeta za kulturu
Srbije usvojen je program
proslave 150-godisnji- ce smr-t- i
Dositeja Obradovica. Po-le- d
svecanih akademija u re-publick- im
centrima i prigod-ni- h
sastanaka na fakulteti
ma i u skolama, koji ce se o-drz- ati
po6etkom niarta ove
godine, predvidjeno je da u
proslavi 150-godisnji- ce Dosi-tejev- e
smrti sudjeluju i izda-vac- i,
filmska poduzeca i dru-g- e
kulturne institucije.
Osnovan je odbor za pros-lav- u,
u koga su pored osta- -
lih usli pisci Ivo Andric i Do-bri- ca
Cosic.
Godisnjica smrti velikog
srpskog pisca bit ce obiljeze- -
KALEND AR1
PREGLED STVARNE PROSLOSTI
Iza§ao je iz stampe kalen-da- r
"Narodni Almanah" ko-ga
uredjuje svestenik Vojis-la- v
Gacinovic u Francuskoj.
Kalendar smo dobili ovih da-n- a
i o njemu mozemo reci
da je uredjen od strane cove-k- a
koji je nesebigno zavirio
u stvarnu proslost jugosla
venskih naroda. Kalendar
sadr2i vrlo bogato stivo koje
svakako prestavlja joS jedan
vidni doprinos ulozi i snazi
naroda u borbi za svoja pra-v- a.
Pored kalendarija, ugla-vnom,
kalendar je posveccn
razvoju Mlade Bosne kac
pokreta koji je uSao u istori
ju na§eg naroda kao svetao
primer kako se bori i umire
za svoju slobodu i nezavis-nos- t.
Pored toga kalendar
sadrzi: POGLEDE I MISLI,
kroz koje je urednik, na nje-mu
svojstvcn nacin, izabrao
pesmo najvecih na§ih pesni-k- a
iz kojih provejava zudnja
za otadzbinom, slobodom i
boljim zivotom naseg rad- -
Djavo u Iiku nacislc
U Darcntu, u Engleskoj, u
jednom bo?.icnom crkvenom
komadu pojavili su se nacisti
u obliku djavola.
U komadu tri mladica s
nacistickim oznakamn stojc
na oltarskim stepenicama u
crkvi i smiju se grupi englc-sk- e
djece koja se priprema- -
ju za Bo2ic.
Komad je napisao vikar
crkve Sv. largarcte u Da- -
"Kaj pa delas ti?" sta rekla z istotakim naglasom
ona dva.
Nato so so vsi trije zarezali in partizanka Kristlna
jc videla tri usta polna belih, moSnih zob. Potem so vsi
govorili se dolgo v noc. Postali so prijatelji.
Rojenkov je rekel samozavestno:
"Lejte in to bil jaz skoraj ubil."
"Ne, jaz sem streljal vanjo, dobro vcm," se je za
klinjal Sojenkov.
"Ce bi bila mrtva, bi bila od mene," se je vroce bra-n- il
najmlajsi, Vojenkov.
Fantje bi se bili skoraj sprli, ker je vsak hotel biti
kriv njenih ran.
Kristina se je smcjala in jih pomirila:
"Prihodnjic ne boste еб Sli "
"To pa gotovo ne, kaj drugega se jim lahkb zgodi!"
Fantje so pri teh besedah postali resni. Pred odho-do- m
je dejal Vojenkov:
"Ko ozdravil, lahko ostane§ pri nas. Pri hisi potre-bujem- o
deklo."
"Pri nas jo tudi potrebujemo. so se vecja posestva,
kakor pri vas," sta hkrati rekla ona dva.
Potem so se smejali vsi stirje kakor otroci in ko so
so razSli pozno po polnoSi, so bili vsi Stirje srecni.
Partizanka Kristina je se tri tedne ostala v skriva-Шс- и
pri Vojenku in je ze skoraj popolnoma ozdravela.
Zadnje case se je ucila hoditi in pri teh vajah so jo vsi
trije fantje straZili prav po vojaSko. Nokje so si dobili
puSke. Ko jih je partizanka vpra&ala. kje so ih dobili, so
se ji skrivnostno reJali. Potem je dekle neke noci iagi-nil- o
neznano kam. Dasiravno je s tern hiSi zelo odleglo,
so bili domacini vendar vsi zalostni. Mati Vojenca jc jo- -
na izdanjem cjelokupnih
djela Dositeja Obradovica
koje priprema Izdavacko po- -
duzece "Prosvjeta". Pored
toga predvidjeno je da se i-z- da
album s popularnim te-kstovi-ma
i slikama iz zivota
Dositejevog, zatim biblio-grafij- a
njegovih djela, pri-jevo- d
knjige "2ivot i prik-Ijucenija- "
na suvremeni je-zi- k
i niz drugih publikacija.
Na sastanku je, takodjer,
odluceno da Narodna biblio-tek- a
u Beogradu ubuducc
nosi imo Dositeja Obradovi-ca.
Savjet za prosvjetu Srbi
je ustanovit ce "Uositejevu
nagradu", koja ce se dodje
Ijivati za najbolje udzbeni-ke- .
Pored ostalog, izdat ce se
prigodne markc i snimiti do-kumenta- rni film.
nog coveka. U delu koji je
posvecen PROSVETI i KUL-TUI- II
urednik je izabrao
najbolje nase knjizevnikc,
uglavnom, iz nedavne pro§-los- ti
i upotpunio Kalendar
njihovim doprinosom na po-Ij- u
kulture i prosvete. Osim
toga iz dela kojim se izraza-vaj- u
mudrost, filozofija i iz-rek- e
urednik je na vrlo lep
na5in sve to svrstao kao
ZRNCA MUDROSTI. U po-sebno- m
delu svojih namcra
urednik je na uverljiv nacm
izneo ulogu KatoliSkog kle-r- a
i Vatikana protiv Slovcna
pokazajuci za 6im je Vati-ka- n
te2io.
Sve u svemu kalendar je
т1о dobro uredjen i prets
tavlja jednu od vclikih vrc-dno- sti
usmerene u pravcu is
tine koja ce, i ako je imala
tragi6nu proslost, upotpuniti
ono sto je nasem c"oveku pot-rebno
da detaljnijo upozna.
2. Milovanovic
rentu, Graham Thomas, koji
je u dmgom svjetskom ratu
sluzio u padobranskom pu-k- u.
U predgovoru on kaze :
"Ovu temu sam izabrao zato
£to nacizam simbolizira dja-vola.
Ja vjerujem da jo§ it-vije- k
postoji velik broj naci-st- a
u Njema6koj, j da oni na-sto- jo
da populariziraju pok
ret, narocito medju mladini
Jljudima. Nadam so da bi o- -
vo moglo posluziti kao opo- -
mena mladicima'
MOJI UTISCI U STAROM
KRAJU
Pise: Vlada Papic
(Port Arthur)
(Xabtavak iz iprolog brnja)
Drugog dana sam se upu-ti- o
u Samobor, gdje vozi ma- -
li vlak svako posla sata. Tu
sam posjetio muzej, u kome
su izlozeni razni predmeti,
vecinom knjige i historijski
zapisi. Ali vodic nista nije
ne.
tumacio o ovim stvarima, pa
covjek izadjo van nezadovo- -
Gore na brijegu je stari
grad Samobor, koji je bio
vlasnistvo grofa Livadica.
Sada su tu ostale samo zidi-lja- n.
Otuda sam krenuo za Bre-gan- o,
koji je udalcccn po
prilici 1- -5 kilometara od Sa-mobo- ra.
U Breganu je smje
§tena jedna tvornica, koja
se zovc "Trudbcnik", a izra-djuj- e
tesku masineriju. Tvor-nica
je smjestcna izmedju
tri brda i tu je ulaz strogo
zabranjen.
fcelio sam vidjeti nekada-snj- e
grofovsko imanje Mok-ric- e
udaljeno nekih 10 milja
od Samobora; tu je danas
hotel i poljoprivredna zad
ruga. Dvorac je podignut
na jednoj uzvisini, gradjen
tvrdo i trajno i ima tri okru-gl- c
kulc. Vrata su naprav-Ijen-a
od hrastovine, siroka
su 3 a visoka Л metra. Neka-da
su se ta vrata dizala i spu-ftal- a
pomocu dva kola sa
lancima prikopcanim za vra-ta.
Zidovj kudo su debcli i
metra, kazu da se je ovai
dvorac gradio 200 godina. U
dvoristu jos postoji cisterna
sto je sluzila za kaznjavanjc
nepokornih kmetova; takav
kmct bi se spustao u cisternu
i vukao van dok so ne bi uto-pio- .
Zamolio sam konobara da
mi pokaze dvorac iznutra
On je udovoljio mojoj zelji.
Velike sobc, ali prazne, nista
u njima noma od starino. U
jednoj sob{ bio jo stol i pet
stolica od tvrde hrastovine,
koje su jos u dobrom stanju.
Velika stolica je sluzila za
grofa, a ostale cetiri za njo-gov- o
pomocnikc.
Idemo daljo po nekom
mracnom hodniku, pa jo ko
nobar upalio svijecu. Zasli
smo u jednu mracnu sobicu,
koja nema prozora. Konobar
mi гобо da je tu bio zatvoren
vodja hrvatskc scljacko bu-n- c
Matija Gubcc. Vide so
lanci kojima je bio vczan.
kala, stari Vojenk jc postal se rcdkobesedncjsi, kakor je
sicer bil, a sin jc taval okrog kakor izgubl jen.
Mesec dni po njenem odhodu so pri Rojenku napra-vil- i
doma6o veselico. T0 so pravi: prisel je eden, ki jo
igral na mehe, stari Rojenk je dal na pipo dober polov-nja- k
mosta, iz velike hiso so odstranili omnre in pos-telj- c, komandant 2andarmerije v trgu je dobil tolstega
ovna in eel puc бгпЈбе'са in vcselica je bila v redu. Iz
soscske so prisli fantje in dekleta, iz trga pa niso nikogar
vabili. Kljub temu jc ргШо na most tudi so par trzanov
in celo par vojakov je bilo zraven, ki so ravnokar prisli
na dopust. Ti so prisli z orozjem. Rojenkov, Sojenkov in
Vojenkov, ki so veselico organizirali, so jih postrani glc-dal- i,
vendar tega niso smeli обИпо pokazati. Doma6i sin
je rekel onima dvema :
"Nic bati, bomo ze nekako napravili!"
Vcselica se je vrsila ob tako рпвгбпет razpoloze-nju- ,
da so celo starej§i ljudje postali razposajeni, in re-ka- li:
"Tako lepo je, ko da bi ne bila vojska."
Trzani in dopustniki so se napili, da niso %'еб mogli
plesati. Zato je skrbel stari Rojenk.
Ura je sla cez polnoc in vesclje je trajalo se kar na-pre- j.
Doim-tf-i sin, Rojenkov Francuh je v vezi pristopil k
Sojenkovemu in mu postepetal :
"Ena ura po ро1поб1 jc ze . . .
"
Sojenkov je dejal zaskrbljeno:
"Tojepazahudika!"
Oba sta §la iskat Vojenkovega Mihuna, kl job_n aj-bo- lj
zidane volje.
"Kaj pa jc?" ... sta ga vpraSala bolj z ocmi, ka-kor
z ustmi.
Toda ta je bil kakor obseden. romigal jo njinin a
ocmi inzavpil:
"Rajajte, ljudje. Vojska je vojska V
(Nadaljevanjo prihodnjiS)
Pk HH
„А- - ,- - ef 4U.F
STRANA 3
Na zidu je р1оба i natpis. A
t li ja sam poslije od nekih so-lja- ka
cuo da ovo ire odgova-r- a
istini t. j. da Gubcc tu ni-je
bio zatvoren, to da je pro-glase- no
zato da bi turisti sto
vise dolazili u ovaj hotel, I-- ma
i seljaka koji vjeruju da
je tu zaista Gubec bio zatvo-ren.
Malo dalje od ove crkvicc
jo bio rastrgan mladi seljak
sa konjima, zato Sto se gro-fov- a
kcer zaljubila u njega.
Kada je grof naredio da so
seljak rastrga, kcerka je mo-ral- a
da s kule promatra. Ka
da je seljak bio rastrgan, o-- na
se bacila s kule i ubila.
Poslije grofa Ausperga o-v- aj
dvorac i imanje jc pri-pad- ao
"plcmcnitom" Sebri-ach- u,
a poslije njegove smrti
"blagorodjenoj djevici" Per-neki- h,
zatim jc prcsao u pos
jed na "plemenitu gospo-dju- "
Doroteju Kuerbcg, a od
njo na "plemenitu gospodju"
Bagncz, a zatim na gospo-dju
Ainkicr, a potom na go-spodju
Gregorijanec. I ta-ko
je barun Nikola Gregori
janac do§ao u posjed ovoga
imanja — ima je dva i kapc-lanij- u
u ?.umberku. Poslije
su posjed drzala "plemeni-ta- "
gospoda Maskani i na
koncu pripao grofici Dras-kovic.
Zemlja je ovdjc Iz-vanrcd- no
plodna — tu su lj-je- pc
ravnice i vinogradi. Ni-je
mi poznato kada jc ta ze-mlja
pripala seljaku, 1918.
ili ranije- -
Otuda sam krenuo u Ko-privnic-u
u bogatoj Podravi
ni. Imam tu prijatelja pa Su
da upoznam scljaSki zivot.
Priredili su mi bogat objed;
gazda Mate i ja joli smo Za-jedno,
a ostali clanovi obito
lji u kuhinji.
Mate i ja so nikad nismo
slagali u politic!, ali. smo u-vij- ck
bili dobri prijatelji.
Pocnem razgovor. "1ша§
ti Mate dobru kudu i lljopo
jo uredjena". — "Da imanl,
u moju киби svatko poglcda
kada prodje pokrai nje. U
sclu ima preko ROO kuca a
moja jo najljopSa. Brat I sin
su bili dobrl gospodari i jo3
sam kod njih naSao -- 100.000
dinara." — "Ima li Mate joS
Iko u selu da pravi novu ku-u- ?'
— "Ima, dosta so kuca
pravi, ali sada nc mogu do-bi- ti
matcrijala. VidiS, tu jc
bilo dosta ljudi koji nisu ni-St- a
imali, delali su kod se-ljaka
samo za hranu, bili su
proletcri, kako ti kazeS, a sa
da su dobre gazde. Tko je i-m-ao
viSe od 18 rali zemlje,
njemu je zemlja oduzeta i
data onima koji nisu imali, t
tako su oni postali dobri go-spoda- ri,
a oni kojima jc ze-mlja
oduzeta nisu htjcli da
rade, jer je poslije rata bio
veliki otkup i tako su ovi se-Ija- cj
pali na dosta niski stc-pcn- ".
"Mate, mi smo dosta puta
govorili o tome u Kanadi i ti
si govorio da je seljak uni-sten- ".
— "E, c, c, znam ja
kud ti pucas .... Znas li ti,
da ja placam 200.000 dinara
poreza " — "Ma da, to jc
veliki porez, ali tebi ipak ni-je
slabo. A radnik, kako jc
njemu?" — "E, zaito onda
seljaci bjeze u grad? Cesto
puta sluSam kako mladji go
vore da vole u gradu biti gla-dn- i,
nego na selu siti. Svemu
jc tome kriv porez Sto djeca
napuStaju solo".
Mati je dobro. ali on bi i-p- ak
volio da sc povrate stara
vremena. U tome se nlkakn
nismo mogli sporaaumit.
Rastnli smo sc kao prlja
tolji.
(Nastavlt ce so)