Nase Novine, September 01, 1982

              Iz New Yorka
STOGODlSNJICA
DIPLOMATSKIH ODNOSA
17. maja ove godine proslavljena
je stogodi§njica diplomatskih odno-s- a
izmedu Jugoslavije i Sjedinjenih
Americkih Drzava. U svedanoj sali
Federal Hall National Memorial gde
je George Washington, prvi pred-sedni- k
SAD, polozio svoju zakletvu,
okupili su se gosti da proslave jedan
veoma znacajan datum, posebno za
nas Jugoslavene. Sa jugoslavenske
strane svefianosti su prisustvovali,
pored ambasadora Jugoslavije iz
Washingtona, predstavnici General-no- g
konzulata, sa generalnim kon-zulo- m,
Milanom Bogdanovicem, tr-gova- cki
predstavnici i predstavnici
svih jugoslavenskih drustava u New
Yorku. Sa ameri6ke strane bili su
predstavnici Federalne vlade, drzave
New York, kao i grada New Yorka.
Istoga dana otvorena je izlozba
dokumenata napisanih 14. oktobra
1881 godine, safotografijamatadas-nji- h
vladara i ministara spoljnih
poslova. Izlozba je trajala mesec
dana. Iz dokumenata se vidi da je
tadasnji predsednik ameridke vlade
bio Chester Arthur a predsednik
Srbije, knez Milan Obrenovic. Imena
potpisnika i vladara vec polako
blede iz secanja, ali dokument koga
su potpisali imao je za buducnost
ogroman гпабај. Tada je Amerika
bila veoma daleka i u isto vreme
malo poznata zemlja u tadaSnjoj
Osnovan je inicijativni odbor
Beogradana New Yorku
Mary Curac koja je dosla u Ameriku
1923. godine kao mlada devojka i
StanislavHron6ic koji je doSao 1925.
godine kao mladic, proslavili su svoj
osamdeseti rodendan u krugu prija-telja,
a na poziv Jugoslavenskog
konzulata koji je obelezio njihovu
osamdesetogodiSnjicu zivota kao
vanredan primer svesrdnog zalaga-nj- a
na razvoju patriotske svesti kod
nasih ljudi. Oboje su bili 6lanovi
raznih patriotskih klubova kroz citav
zivot. Oboje su i danas aktivni
clanovi Jugoslavenskog kluba. Ge-neral- ni
konzul Milan Bogdanovic, u
svom pozdravnom govoru je izrazio
svoje zadovoljstvo Sto moze u ime
Jugoslavije da se zahvali slavljenici-m- a
na njihovom patriotizmu koga su
iskazivali kroz fiitav zivot. Oni sluze
kao primer mladima i mi se sa njima
ponosimo. Slavljenici su dobili pok-lon- e,
a viSe od svih poklona ganula
ih je paznja svih prisutnih koji su ih
oduSevljeno pozdravili.
BILTEN O AKTIVNOSTI
JUGOSLAVENSKIH KLUBOBA U
NEW YORKU
Da bi se uskladile priredbe koje
organizuju razna naSa drustva i da bi
se dobio uvid u njihovu javnu
aktivnost, uskoro ce poceti izlaziti
bilten koji ce obaveStavati naS svet
gde se sta odrzava i na taj nacin
ostvariti bolji kontakt medu nasim
ljudima.
NOVI DOM JUGOSLAVENA
Pocela je akcija prikupljanja sred-stav- a
za kupovinu jedne zgrade za
buduci centar Jugoslavenske aktiv-nost- i.
Vec odavno se prica o tome i
zeli se jedna takva zgrada. Postoji
par starih druStava koji poseduju
svoje vlastite zgrade. Postoje ljudi
koji zele, a mnogo ih je koji mogu,
da uloze novae u jedan takav
udruzeni centar koji bi bio koristan
svima nama, pa je mogude da se to
ostvari.
Srbiji. Americi je bilo vazno da
stekne vise prijatelja u Evropi, a
Srbiji u to vreme jednoj od najma-nji- h
slobodnih drzava Evrope impo-niral- o
je to prijateljstvo, pisano
jednostavno i iskreno. Razvoj trgovi-n- e
i drugih odnosa tekao je nepo-mucen- o
kroz citavo stolede. U oba
svetska rata Srbija, odnosno Jugo-slavia
koja je docnije nasledila te
ugovore i Amerika bili su saveznici.
Desetine hiljada emigranata iz svih
jugoslavenskih krajeva kroz celo
stolece koristili su se pravima koje
je taj ugovor predvidao. U isto vreme
emigranti iz nase zemlje ucestvovali
su u razvoju SAD pocevsi od
velikana naucne misli, Nikole Tesle i
Mihajla Pupina, preko nasih Dalma-tinac- a
koji su razvijali ribarstvo,
vinogradarstvo, odnosno vocarstvo,
pa do Licana, Hercegovaca i Slove-nac- a,
koji su veoma zasluzni za
razvoj rudarstva. Veliki broj nasih
ljudi radeci i celicanama obogatili
su ovu zemlju svojim trudom.
Pozdravne govore na sve6anosti
izrekli su ambasador Jugoslavije,
Budimir Loncar, a od strane SAD,
Duane R. Pearson. Major grada New
Yorka izdao je za taj dan proklamaci-j- u
u cast stogodiSnjice diplomatskih
odnosa izmedu Sjedinjenih Amerifi-ki- h
Drzava i Jugoslavije.
u
Nekoliko stotina Beogradana, ko-lik- o
ih ima ovde, dobice uskoro
mogu6nost da se organizuju u svoj
klub. Organizacioni odbor "Beo-gradsk- o
vece u New Yorku" ima
ozbiljnu nameru da posle ove prired-be
osnuje Udruzenje Beogradana u
New Yorku. Osnovni cilj ovog
udruzenja bio bi razvijanje saradnje
izmedu glavnog grada Jugoslavije i
grada New Yorka, posebno iz oblasti
gradevinarstva, medecine i tehnike,
uzgred, naravno i kultume razmene.
SadaSnji organizacioni odbor sa6i-njava- ju
u vecini lekari, arhitekte,
naucnici, profesori univerziteta i
umetnici. Sve su to ljudi sa visokim
kvalifikacijama koji mogu u6initi
mnogo u razmeni izmedu Beograda
i New Yorka. Sada se обекији daljni
koraci u razvoju ove organizacije.
Boza Spacek
New York
protiv Vatikana
Kineski biskup Michael Yang
Gaojian optuzio je Vatikan da je
orude u rukama kolonijalizma i papu
za zaveru protiv Kineske katolifike
crkve koju bi hteli ponovo potciniti i
staviti pod kontrolu Vatikana. K-ineski
biskup je rekao da ce Kina
nastaviti da vodi svoje verske poslo-v- e
nezavisno od Vatikana "Kineske
crkve bile su jednom pod kontrolom
Vatikana i orude kolonijalizma ali to
ne moraju ponovo biti.
Kineska katolifika crkva odvojila
se od Vatikana pri kraju 1950.
godine jer biskupi nisu hteli slediti
naredenja koja su dolazila iz
Vatikana.
ZlOClNCI
Desperatni ustaSki zlocinci da bi
svratili pozornost na sebe, posle
izrecene kazne §estorici zlo6inaca iz
njihove krvave bratije, ponovo su
po6inili kriminalno delo postavivSi
tempirane bombe pred jugosloven-sk- e
putnicke agencije u New Yorku.
Sluzbenik Juznoafri6ke avionske
linije primetio je da se oko JAT-ov- e
kancelarije sunja neki odrpanac i
obavestio je policajca koji je patroli-ra- o
ulicom. Kad je policajac na kraju
razabrao sta mu je dobronamerni
sluzbenik hteo da kaze, odrpanca
vise nije bilo pored izloga, ali
policajac je primetio predmet u
plasticnom omotu i cuo otkucaje.
Bomba je razmontirana na vreme a
trebala je eksplodirati posle 9 6aso-v- a
ujutru kad bi bilo najvi§e prolazni-k- a
ulicom i onih koji izlaze iz crkve.
Jedna bomba je eksplodirala pod
prozorom Frlan Travel Agency u 5:40
ujutru a druga je bila tempirana
ispred JAT-ov- e kancelarije na 51. st
Street, blizu katedrale svetog Pat-rick- a.
Ante Frlan ciju su agenciju razru-§i- li
ustaSki zlo6inci nije prvi put
zrtva ustaSkog terora.
1966. godine na istom mestu
zapalili su mu biznis, a 1979. godine
pokusali su da ga ubiju ispalivSi u
njega tri metka.
Ante Frlan je vec tre6i put zrtva
podmuklih terorista koji pomoci
najgnusnijih zlocina zele da zaplaSe
naSe ljude i zene da ne idu u posetu
svojoj rodbini u Jugoslaviji.
Neke organizacije kazu da one ne
pripaju ustaSkim teroristima. One
koje tako zaista misle trebale bi da
se ograde i javno izjasne da su protiv
ustaSkih terorista, jer je 6utanje o
teroru i zlodinu jedna indirektna
vrsta sau6esniStva.
ANTINUKLEARNA
MASOVNA
DEMONSTRACIJA U
PARIZU
U Parizu i u drugim gradovima Evrope i
Amerike, odrzana je 20. juna 1982. masovna
demonstracija protiv nuklearnog oruzja.
Racuna se da je bilo preko 200 hiljada
osoba. Ova demonstracija pokazala je da
Francuzi nisu indiferentni prema problemi-m- a
naoruzanja i da ne izostaju iza drugih
evropskih naroda u borbi za mir.
Ovu demonstraciju predvodila je Komu-nistifik- a
partija Francuske koja je pozvala
sve ostale da joj se pridruze ali socijalisti,
koji su na vlasti, nisu se odazvali. Oni su
ostro podeljeni po pitanju razoruzanja jer je
predsednik vlade, Francois Mitterand, oti-Sa- o
viSe u desno prema amerifikoj politici
raketa u Evropi nego njegov prethodnik
Valery Giscard.
Medutim admiral Antoine Sangvinetti, sa
jos dva visoka oficira, potpisao je peticiju za
mir i razoruzanje jer "ova trka u naoruzanju
nema nikakve logike, ni vojne ni ekonom-ske- ".
U demonstraciji je uiestvovala i zena
ministra unutraSnjih poslova Gaston
Defferzea.
Voda Komunisticke partije Francuske
Georges Marchais rekao je da je ova
demonstracija "tek pocetak onih koje ce da
slede ako se ne postigne razoruzanje".
July 7, 1982, NASE NOVINE --9
§fa Je effao Leojgn
Pripremajuci svoje delo, Lenjin je
koristio sesnaest hiljada knjiga,
brosura i dokumenata
Izu6avanje dela i zivota Vladimira
Mica Lenjina stalni je zadatak mno-gi- h
istrazivafia u svetu a pogotovu u
njegovoj domovini. Nema dana da
neki casopis, ili dnevni list na
svojim stranicama ne donesu saop-stenj- e
o novim otkricima u toj
oblasti. Ne vise godlna za godinom,
vec, moglo bi se reci, sat za-sato- m
njegovog zivota istrazuje se i sve su
vise istrazeni.
Tako i sovjetski casopis "Novi
svet", u jednom od svojih brojeva
donosi dva teksta koji, oba, na svoj
nacin, osvetljavaju ovu veliku M6-no- st svetske istorije.
Novinar i istoricar, J.F. Da§kov
vec se duze vreme bavi Lenjinom.
Kao dopisnlik iz skandinavskih ze-mal- ja,
on je mnoge sate proveo u
arhivima Svedske, Danske, Finske i
Norveske gde su mu, s 6asa na 6as.
prema njegovim refiima, iskrsavali
pred ocima dokumenti, direktno ili
posredno vezani za Lenjina. Takav bi
bio clanak u svedskoj Stampi od 5.
maja 1917. sa odgovorima V. I.
Lenjina novinaru, u nodi izmedu 12.
i 13. aprila, u vozu Malme —
Stokholm, prilikom Lenjinovog puta
u Rusiju; zatim dnevnik finskog
socijaldemokrate Karla Vijka sa
tacnim datumima Lenjinovog borav-k- a,
njegovog poslednjeg tajnog
boravka u Finskoj; iz istog izvora
poticu i podaci o izdanju knjiga iz
biblioteke socijaldemokratske stra-nk- e
Finske, 6iji je bibliotekar i
arhivar bio isti Karlo Vijko. Lenjin je
od njega dobijao knjige neophodne
pri pisanju "Drzave i revolucije" i
raznih clanaka.
Zanimljive stranice u delu J. F.
Daskova posvedenesu prici o ilegal-no- m
transportovanju lista "Iskra"
kroz Svedsku i Finsku u Petrograd, u
godinama 1901— 1903, kao i potreb-n- e
literature, ulozi Lenjina i Krupske
u svemu tome i pomoci tamo§njih
ljudi u torn poslu. Koristila su se sva
raspoloziva sredstva. Primera radi:
jednog-vr.elo- g julskog dana, 1903.
stokholmski parobrod dovezao je u
Helsinki slavnu finsku peva6icu
Ajno Akte.na povratku sa gostova-nj-a
u Parizu. Sve6an do6ek, cve6e,
govori, ovacije a u bagazu peva6ice
sveze odstampani brojevi "Iskre". U
konspirativnim pismima Nadezda
Krupska je u Rusiju zadovoljna
javljala: "Pivo previre..." Ali bilo je i
gubitaka, u ljudima, u poSiljkama.
J. P. Sarapov je u knjizici pod
naslovom "Rukom Vladimira Шба
Lenjina" objavio podatke o Lenjino-vi- m
beleSkama na knjigama, 6asopi-sim- a,
dnevnim listovima, njegove
opaske na marginama pro6itanog
materijala.
Sesnaest hiljada knjiga, broSura,
periodiSnih izdanja, dokumenata,
iskoristio je Lenjin kao pripremu za
svoje grandiozno delo, ne samo na
ruskom ve6 i na 20 raznih drugih
jezika. Marljivi istrazivac klasifiko-va- o
je te opaske na slededi na6in:
literarne beleSke kojima se daju
ocene §tiva, slaganje ili neslaganje s
njim, Cesto i negodovanje; podvla-бепј- е
teksta itd.
Zahvaljujudi ovim istrazivaSima,
primecuje recenzent u "Novom sve-tu",
predstava o Lenjinovim margi-nalijam- a
znatno se upotpunjuje. A
da istoricari marljivo istrazuju i ovu
oblast, dokaz su izdanja pod naslo-vom
"Vladimir llic Lenjin, biografska
hronika" 6iji se dvanaesti torn
uskoro ocekuje.
R. Bunusevac