Nase Novine, September 01, 1982

              VOL. 51, NO. 27(511)
pr
Da li ce 4 miliona Palestinaca,
raseljenih po raznim arapskim i
drugim zemljama imati ikada svoju
drzavu i da li ce ikada biti postignut
trajni mir izmedu arapskih zemalja i
Izraela?
Ako Palestinci ne dobiju svoju
zemlju, iz koje su ih isterali Izraelci,
mir na Bliskom istdku nikada пебе
biti na cvrstoj osnovi. To znaju
izraelske vode, Begin, Sharon,
Shamir i drugi. To znaju i Reagani u
Washingtonu. ali bas zato Sto znaju
tu istinu i Begini i Reagani osta6e
daljekod svojih stavova: Palestinsk
narod treba fizi6ki unistiti i raselit
da ne postoje kao narod. Kao dokaz
za ovakav stav Begina i Reagana
dovoljno je prisetiti se da su u
Ujedinjenim nacijama 127 zemalja
glasale za povlacenje Izraela iz
Libana, (nije bilo uzdrzanih) a samo
su SAD glasale protiv.
Nikada do sada u istoriji ratova
nije bilo tolikog cinizma i otvorenog
izazova prema svima koji su za
nagodbe u politickim sukobima i
trazenje resenja bez teskog krvopro-lica- .
Izrael je kao zemlja agresor poka-za- o
sa kolikom se manija6kom
nasladom moze izvrsavati genocid i
sa kakvom se ludafikom strascu
mogu ubijati deca po skolama,
bolesni po bolnicama i civilno
stanovnistvo pokucama. Hitlerovski
zlodini blede pred ratnim zlo6inima
Izraelaca.
Reaganovaadministracijase, koja
je svemu ovom kumovala.nije se ni u
jednom momentu, ni za jedan
zlofiinacki akt, ni za jedno delo
ratnog kriminala, ogradila od po-mahnita- lih zionista. Ona se pravila
nevesta i ogluSivala se na upozore-nj- a
i arapskih (Saudi Arabija, Egi-pa- t)
i zapadnih (Francuska) prija-telj- a.
Dva garantora primirja u Libanu
od jula 1981. godine bili su pred-sednikSA- D
Ronald Reagan i ondaS-nj- i
prestolonaslednik Saudi Arabije,
princ (sada kralj) Fahd. Reagan se
ponosno sepurio kao posrednik u
primirju i javno hvalio njegovog
izaslanika Philip Habiba kao spo-sobn- og
pregovara6a. Mir se odrza-va- o
do 5. juna dok Izrael nije sa
avijacijom napao na Liban a zatim i
sa trupama okupirao do pola Bejru-t- a.
Palestinsku oslobodilacki pokret
sa Arafatom na 6elu otici бе iz
Libana ali u Libanu ostaje civilno
stanovnistvo Palestinaca koje nema
gde da ide jer su u Libanu Jos' od
1948. godine kada su ih Izraelci
isterali iz Galileje (Palestine).
Sa izraelskom okupacijom u Liba-nu
razbijena je iluzija Arafata i
takozvaniih umerenih Arapa da je
moguca nagodba sa izraelom. Dip-lomats- ki
putevi, primirja, pregovori i
reSenja sa zajedniCkom garancijom
sila sa strane, sve je to otiSlo u
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 7. 1982.
nepovrat. Niko vise ne veruje da ce
Amerikanci zaustaviti Izrael u novim
osvajackim pohodima.
Nijedan arapski rezim nece viSe
biti siguran u odnosima sa SAD.Egi-pats- ki
mirovni ugovor sa Izraelom
jasno je рокагао aa ne vreoi n
papira na kojem je odstampan. Novi
egipatski predsednik, Hosni Muba-rak,
morace da se distancira od
Begina i da se priblizi drugim
arapskim vodama koji ne veruju
Izraelu. Izraelska okupacija
zakopala je svaku nagodbu i
Libana
prego- -
varanje.
Ko ce obnoviti razruseni Liban?
Izrael nikada nije bio za resenje
problema u Libanu. Begin je javno
rekao da on zeli vladu u Libanu koja
ce odgovarati Izraelu. On nije cak ni
zafrancuski kolonijalni model zavis-no- g
hriscanskog Libana. On hodeda
Libanom vladaju jedino kri§canski
desnicari falangisti.
Stabilnost Libana ne moze se
graditi na upravi neke hriScanske
sekte kada je vecina stanovniStva
Muslimani i zeli prijateljstvo sa
Sirijom i drugim arapskim zemlja-ma.
Ako bi Liban postao demokrat-sk- a
zemlja sa sprovedenim socijal-ni- m
i ekonomskim reformama i
resenim pitanjem koegzistencije
multinacionalne zajednice on bi bio
"pretnja" Izraelu jer bi se pokazao
kao model za odnose Izraela sa
Palestincima.
Idu6i potez Izraela, a to ministar
odbrane Ariel Sharon i ne krije, bi6e
dislokacija Jordana. Kome ce se
kralj Husein obratiti? Sovjetskom
Savezu? To Izraelci i бекаји da bi
dokazali SAD da je Izrael "jedina
tvrdava protiv komunizma na Blis-kom
istoku".
Antikomunistickahisterija u arap-skim
zemljama rasprostranjena je sa
dubokim korenimakod mnogih vlas-todrzac- a.
Oni njoj podlezu, ne zbog
svojih verskih ubedenja (to im sluzi
kao plast) nego zbog toga Sto znaju
da komunisti sa sobom donose i
promene u korist siromasne raje.
Pa ipak ceo arapski svet uvideo je
koliko su "nakazni" Amerikanci.
Palestinski narod je futbal kojim
multinacionalne kompanije igraju na
svom stadionu prilikom izbora za
predsednika SAD. Arapski narodi su
manje vredni za атепбкј imperijali-za- m
nego §to su to bili za engleski,
francuski, italijanski, петабкк
Palestinci u Libanu, ili bilo gde
drugde, nikada nisu mogli ozbiljno
zapretiti Izraelu. Sa ovim napadom
Izrael je samo izazvao joS viSe
arapskih zemalja protiv sebe a to
Washington i zeli jer бе usled toga
moci da stvara "ravnotezu" medu
Arapima.
Na drugoj strani Washington ne
zeli dobro ni Izraelu. Ma koliko ga
naoruzavali sa najmodernijim i naj- -
I 7 1 ГЗГ~ ® i IK -'- v-
.jZV. -
destruktivnijim oruzjem, Izrael je
ipak mala zemlja i njegovo stanov- -'
nistvo trpi posledice. Zato se sve
vise Izraelaca i buni protiv Begin-Sharono- ve
politike ratnog kriminala.
U Tel Avivu opet su preko 60.
hiljada Izraelaca izasli na demon-stracij- e
zahtevajuci da se окопба rat
protiv Libana i da ministar odbrane
Ariel Sharon podnese ostavku. De-monstrant- ima je Jaser Arafat uputio
pozdrave i primio je na razgovor Uri
Avnerija koji je proSao kroz izraelske
zasede sa grupom nemackih repor-ter- a. Arafat je proveo u razgovoru sa
Avnerijem oko 6etiri sata.
Demonstatori u Tel Avivu nosili su
transparante na kojima je prikazan
ministar Sharon sav u krvi sa recima
"krvnik Libana" a na drugima su bile
ispisane гебЈ: "Begin i Sharon —
1
Dragutin Sudar, ustaSki terorista
koji je Јггибеп Kanade u SAD na
sudenje na zahtev kanadskog minis-tr- a
pravde, dobio je kaznu na 20
godina zatvora.
Opisujuci ga kao "politi6kog tero-ristu- ",
ameri6ki sudija Constance
Baker Motley, u sudu u New Yorku
rekao je da "Sudar, sa joS pet
6lanovaOTPOR-a- , antikomunisticke
grupe hrvatskih nacionalista, bio
osuden u maju ove godine za iznudu
novca od hrvatskih iseljenika u SAD.
Oni su upotrebljavali iznuden novae
za finansiranje aktivnosti usmerenih
za uspostavljanje hrvatske nezavis-nos- ti
od Jugoslavije".
Oni su bili osudeni i za otima6ine.
"Niko nas nije siguran ako akta
ШШ
XigosJa VU3kly
A Qxumui nty
I Ni алј хоч
FstjblishiH931
I -м-'Ч..ицчд-а.гд- аЈ...д.јд.''.,у .,.;?
50 CENTS PER COPY
"П — "~--- — ~ — —
2UPANCIC)
ubili su mi sina".
Sve vise Izraelaca traze ostavku
Beginove vlade. Jedan oficir pado-brana- c
izjavio je: "Mi moramo
prestati sa ovim ratovima je ce se
on "ponoviti u Jordanu ili Saudi
Arabiji — a onda cemo svi platiti za
ovo ne6oveStvo".
Tri veoma poznata Jevreja (bivSi
francuski premijer Pierre Mendes --
France; bivSi predsednik Svetskog
jevrejskog kongresa, Nahum Gold-man- n
i bivSi ameridki sekretar za
trgovinu u Carterovoj administraciji,
Philip Klutznick) objavili su zajed-ni6k- u
izjavu u "Le Monde" kojom
pozivaju na obustavu rata u Libanu i
na direktne pregovore izmedu Izraela
i PLO na bazi medusobnog priznava-nj- a.
(Izrael ne zeli nikakve kontakte
sa PLO).
- V B ja ML
iz
od
(B.
□
ubistava, paleza i iznudivanja produ
nezaznjena" rekao je sudija izru6u6i
kaznu.
U Torontu postoje neki koji misle
(ustaSki) da je Sudar "miran i poSten
covek i da ga progoni jugoslovenska
vlada".
"Pravda je podbacila" — izjavio je
povodom osude Sudara, pop Joseph
Gjuran, sve§tenik u crkvi "Majka
bozja kralj ica Hrvatske (Our Lady
Queen of Croatia) gde je i Sudar bio
б1ап 13 godina.
Pop Ouran je kritikovao kanadski
pravni sistem po kojem su Sudara
izru£ili атепбкот pravosudu.
Drugih pet koji su odgovarali za
poCinjene zloCine zajedno sa Suda-ro- m, dobili su kazne od 20 do 40
godina zatvora.