Nase Novine, September 01, 1982

              2- - NASE NOVINE, July 7, 1982.
Da se upoznamo
Ohelezavanje 40. godisnjice
a VIJ
Dana 24. juna prigodnom svefia-noSc- u,
odrzanom u Canada— USSR
Asociation Inc., 280 Queen Street
West, Toronto, sa poCetkom u 7
6asova uveCe, obelezena je 40.
godiSnjica uspostavljanja diplomat-ski- h odnosa izmedu Kanade i Sov-jetsk- og Saveza.
Medu po6asnim gostima i govor-nicim- a
bilo je veoma istaknutih
N6nosti, predstavnika politickog i
javnog zivota Kanade i SSSR-a- , kao
Sto su George Ignatieff, Chancellor
of University of toronto i ambasador
SSSR-- a u Kanadi, A. Yakovlev.
U svom duga6kom, impresivnom
govoru, George Ignatieff je evocirao
ratne dane iz 1942. godine, kada su
uspostavljeni diplomatski odnosi
izmedu dve saveznicke zemlje: Ka-nade
i SSSR-a- :
— DoSao sam danas ovde zato Sto
sam bio svedok uzasa rata. Bez
obzira na razlidite drzavne sisteme,
treba da imamo zajednidki jezik u
borbi za mir, za sigumost 6ove6an-stv- a.
Dovoljno je samo zamisliti
Meksikanci su u izborimapokazali
volju ali i nemogu6ost da razviju u
svojoj zemlji parlamentarnu demok-ratij- u.
Institucionalna revolucionar-n- a
partija (PRI) opet je ostala na
vlasti. Ovo je partija koja diktatorski
upravlja Meksikom, zemljom sa 72
miliona stanovnika, vec pola veka.
Stabilnost ove partije i uprave u
Meksiku moze se traziti i u potocima
prolivene krvi za reforme i bolji zivot
meksifikih seljaka i radnika. Uzalud-n- e
borbe za pravdu i bolje uslove
radnog 6oveka izazvale su teSku
apatiju kod meksikanskog naroda i
osecaj bespomo6nosti prema lati-fundisti- ma.
Ne izlazenje na izbore dostiglo je
vrhunac 1976. godine kada je da-naS- nji
predsednik Jose Lopez Porti-ll- o
dobio tek pedeset od sto glasova
a to zna6i da je tek polovina glasafia
izaSIa na izbore jer drugog kandidata
nije bilo.
Portillo je video opasnost i spro-ve- o
1977. godine politiSku reformu
dajuci pravo na postojanje i drugim
partijama. U ovim izborima uCestvo-va6- e
devet partija. Prema zakonu
svaka partija ce dobiti za propagan- -
nuklearni rat, u kome dve super sile
isprobavaju nuklearno oruzje. Da
JDismo izbegli ta uzasna strahovanja,
treba stalno da razvijamo prijatelj-sk- e
i diplomatske odnose.
Zatim je ovaj znameniti predstav-ni- k
kanadskog javnog zivota, koji je
izmedu mnogobrojnih znafcajnih i
odgovornih funkcija, obavljao i fun-kci- ju
kanadskog ambasadora u Ju-goslav- iji,
naveo zajedni6ke interese
izmedu Kanade i SSSR-a- . Nabrojao
je teritorijalne veze, zajedniiko is-traziv- anje
terena, eksploataciju Ark-tik- a
i drugo. Govorio je o sve
intenzivnijoj ekonomskoj, kulturnoj
i паибпој razmeni izmedu dve
zemlje.
Ceo njegov govor je bio intoniran
potrebom i apelom za vecim razume-vanje- m
razlika izmedu dve zemlje,
pomodu mnogobrojnih 6inilaca od
zajedni£kog interesa.
U torn tonu je bio i govor
amdasadora A. Yakovleva, kao i
drugih govomika.
du i transport u izborima 550.000
dolara. Medutim samo jedno 6etvo-rofiasov- no
putovanje predsednidkog
kandidata Miguel de la Madrid
Huntado-- a koStalo je milion i dvesta
hiljada. TroSkovi za izbore su og-gom- ni
ali za Institucionalnu revolu-cionarn- u
partiju, koja je preko
pedeset godina na vlasti, to nije
problem jer partijski troSkovi su uk-loplj- eni
u drzavne a medu drzavom
i partijom ne postoji razgranidenje.
Pola miliona dolara za troSkove oko
izbora koje je PRI, (ili vlada) dala
drugim partijama treba da bude kao
neko iskupljenje za svo zlo koje je
vladajuca partija nanosila Meksiku
kroz dugogodiSnju diktaturu.
Opozicione partije mogu dobiti
poneki glas u kongresu ali Sansu za
izmenu partije na vladi nemaju.
U Meksiku postoji mogucnost
socijalne revolucije i svi programi
vladajuce partije usmereni su na
izbegavanju narodnog ustanka.
Inflacija u Meksiku je 60 odsto
dok je besposlica ogromna. Zbog
visoke kamatne stope u SAD, Meksi-k- o
je devalvirao svoj peso u
februaru.
(Nastavak na st. 4)
Published everv Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Miloi Grubic, Voiin Grbii, Josp Kovatic, Stanko Muideka,
Milena Bozid, Ivica Jun&id, Ana Durovic, Lopa Rajnovid, Borislav NoSkovIt,
Hozaliia Divjakovic, Duro Maljkovlc, Ivan Ptibami, Mile Daliak, lllja Bubalo, Pavao
Radmanic, Boia Pavkovic, Ostoja Kovaievid, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan
Petrovic, John Soverinski, Luis Gregurac, Mato SiauS, Martin Kaiavanid, Paul
Kuiimc, Ivan Boban, Poko Dmitrovii, Milica Mluchln, A.Gerlacb, I so Bacich.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacic (Glavnl 1 odoovorni urednik),
Stjepan Mioiid (druslveno-polltldk- a pltana), Daniul Pixiados (diuStvena pftanja I
knjlzovnost), Katarma Kostic (poezla I akluelne teme), Jolena Gavrllovid (literalura
I umetnost za decu), BoZko Mladcnovic, Anka Nolinlc.
STALNI DOPISNICI: DtiSan Putmk (Chicago), Margaret Staiievic Los Angeles),
8oio Spaiok (New York), Frank Fudurid (Vancouver), Josp Stanid: — Stanios
(Rim, Italija), Dario Tapianji (Pariz, Francuska), Lepa Toofjnovid (Remscheid,
Zap.Nemacka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovic (nauka I drustvo). Pro!. Ivan
Doone (Slovenska Komska I kulturna publlcistlka u Amend), Antun Kostelac
(reportaze i pride iz Isoljonidkog zivota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJC: Dr. Muko Maikovtd, Luka Markovit. Polar Kurtic,
Miles Korclic, Aleksandar Cine, Struhmia Maletic, Novica Milic.
FOTOREPOR1ERI. SrdaiuBodic, Aion Koen, Jordan Vesiljevii. IZ JUGOSIAVI-JE- :
M. Vasilievid — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single coplos 50 cents.
Adiertisino rates on requosl. Second class Mall Reolbtration NO. 0370.
"Nasi) novlne" Izlaze srljcdom. Protplata Iznosi $2'.G0 uodigu)e; pojodinl
primjerak 50 conll. Cjena oglasa na zahtjev. "Nase novlnu" su raslodniK
"Jedinstva", kome su prothodill lislovl: "Novostl". "Srpski Glasnlk", "Edlnost".
"Slobodna Misao", "Pravda" ; I'-oiI-m.
", -- .in I N..iodnl Glasnik" i drurjl naprednl
listovi kojl su mu prethodit) u Sjedmenlni Uriavanm.
Hedakcla odrjovara za nepotpisano materijalu. Potplsani clancl Urazavaju
mlsljenje autora. Dopisi so no vracaju.
тШШшшк % ШШШШШ
тШШШШш " 1 жШШШт
~~?
Mladi Kanadanin jugoslovenskog
porekla, koji je izabrao primamljivu
neizvesnost utiranja zivotne staze
pod njujorskim pozoriSnim nebom,
zeleo je da se predstavi publici i na
maternjem jeziku, kroz "Na§e novi-ne- ".
Ratko llic i njegov otac Novak,
stalno nastanjeni u Hamiltonu, prvi
put su prisustvovali pikniku "NaSih
novina". Potrazili su nas da se
predstave i da izraze svoje intereso-vanj- e
za ovakvu vrstu dogadaja.
Pretplatili su se na naS list.
Ratkova autobiografska ispovest
interesantna je za novinarske stup-- ,
ce, izmedu ostalog i zbog toga Sto je
mozda jedina takve vrste u naSoj
etni6koj sredini, azadovoljava rado-znalo- st
mladih.
Roden 1960. godine u Beogradu,
Ratko je kao sasvim mali sa tri i po
godine doSao sa roditeljima u
Kanadu. U Hamiltonu, gde su se
nastanili, zavrSio je "High School".
Njegov talenat za glumu zapazio je
u6itelj u Hamiltonu i savetovao mu
da se posveti toj profesiji. Samoini-cijativn- o,
Ratko se, jedini u njegovoj
generaciji iz Ontaria, uputio u New
York. Prijavio se na audiciju u
poznati "Lee Strasberg Theater In-stitute",
primljen je i do sada je
zavrSio tri godine pozoriSnih studija.
U meduvremenu ргебао je u Ste-lla
Adler Conservatory of Dramatic
Art". Preostala mu je Jos' jedna
godina, do zavrSetka studija.
U svojoj entuzijasti'6koj ispovesti,
natopljenoj mladalackim zarom i
snovima, Ratko je istakao sre6nu
okolnost da je on student Stelle
Adler koja uprkos svojih 83 godine,
"ispunjava prostor kreativnom ener-gijom- ".
Gitava plejada velikih ame-ri6ki- h
glumaca, izaSIa je iz Steline
skole.
— Mozda je moja generacija
poslednja koja ima prilike da upije
ogromno znanje i iskustvo ove velike
u6iteljice pozoriSne glume.
Poreklom Ruskinja iz porodice sa
veiikom glumackom tradicijom Ste-lla
Adler je prenela u New York
Juznoafricka policija izvrSila je joS
jedan zlo6in nad belcem koji se
usudio da pomogne organizovanju
radnickih sindikata obespravljenih
Crnaca.
Dr Neil Aggett naden je obeSen u
eel i j i gde je bio podvrgnut nepresta-no-m
60-6asovn- om ispitivanju i
тибепји.
Cinizam zlocina policije vidi se iz
izjave koju su dali da je "Dr. Aggett
sam trazio ispitivanje od 60 sati da
bi kompletirao svoje iskaze".
Dr. Neil Aggett je belac koji je
imao privatnu praksu doktora mede-cin- e
a koju je napustio da bi
pomogao organizovanju sindikata za
Ш J? Ш &
metode pozorisne Skole Cuvenog
Stanislavskog.
— Zahvaljuju6i njenoj metodi
predavanja i njenom geslu: "You
work from imagination constantly",
svi mi njeni studenti posvecujemo
najvise paznje obradi karaktera lic-no- sti
koju igramo. I cuveni glumac
Marlon Brando, vise puta je izjavio
da je tajne pozorisne glume njemu
prenela Stella, mada se stalno
potencira samo njegovo studiranje u
Lee Strasberg Institute.
Ratko optimisti6ki gleda u neiz-vesn- u
buducnost pozorisne karijere,
naoruzan voljom i zaljubljenoscu u
taj poziv.
— Za sada sam se ozbiljno predao
studijama. Ispite dajem na vreme. U
slobodnom vremenu odlazim u po-zori- ste
i bioskop. Naravno da prizelj-kuje- m
da pocnem pozoriSnu karijeru
u New Yorku. Voleo bih da se
zaposlim u nekom klasi6nom pozo-ristu.Znamdajetesk- oto
postici. Ne
samo zbog velike konkurencije, ve6 i
zbog sve mracnije sudbine pozoriS-ta- .
PozoriSta se stalno zatvaraju, jer
nisu rentabilna. Na njihova mesta se
otvaraju hotel i, parkinzi i si. Sto
osigurava profit. Propagandni re-kla- mni sistem, preko televizije,truje
publiku, blokira joj mozak. Da bi se
postigle izmene na bolje treba se
sukobljavati sa celim drzavnim sis-temo- m.
Ratko llic nam je sve ovo ispri6ao
na maternjem jeziku, upotrebljavaju-6- i
engleski samo za detaljnija objaS-njen- ja
vezana za stru6no poznavanje
pozoriSne umetnosti. Na to naSe
zapazanje joS na po6etku razgovora,
odgovorio je:
Mnogo sam sre6an i ponosan Sto
maternji jezik stalno negujem u kuci
sa roditeljima, i sa ostalom famili-jo- m
i prijateljima u Hamiltonu, u
kome i sada kao student, provodim
letnji raspust. Glumiti na viSe jezika
posebna je draz. Jedan od mojih
snova je i gostovanje u Jugoslaviji,
naravno u bududnosti, kad vec
steknem glumafiko iskustvo. Takode
bih voleo da provedem izvesno
vreme u svetskim kulturnim presto-nicam- a.
Sve je to potrebno u
sticanju umetnifckog i zivotnog is-kust- va.
Interesovalo nas je da li Ratko
zamiSIja i planira svoju umetni6ku
bududnost i u Kanadi koja je,
копабпо, njegova zemlja.
— Mislim da bi to bio najpravilniji
put - da se posle stedenog pozoriS-no- g
iskustva u New Yorku, ukoliko
budem u tome imao srede, vratim u
Kanadu i zaposlim u jednom od
njenih pozorista. U Kanadi je zivot
ipak socijalniji, a sem toga, osecam
dug i prema mojim roditeljima koji
su podneli prilicne finansijske zrtve
za moje skolovanje.
Katarina KOSTlC
сгпабке radnike.
Poilicija je izvrsila i masovni
zlocin nad crnaCkim rudarima koji
su izasli na strajk zbog slabe zaStite
na poslu jer su izgubili 6 rudara u
nesreci. Ubijeno je 8 rudara i
nekoliko stotina zatvoreno.
Vlasnik jednog od rudnika zlata
rekao je da Crnci strajkuju zato Sto
nisu ujednacene plate u svim rudni-cim- a.
Medutim, aparthajdska politika
Juznoafricke unije sraiunata je da
Crnce, ogromnu ve6inu stanovniS-tva- ,
drzi pod nesnoSljivim uslovima
policijskim metodama i da Belce
stalno drzi u mrznji i pripravnosti
protiv Crnaca.