Nase Novine, May 25, 1983

              ИПнНПВ
л ! Л' '"sfffeftW ' :v '5
Y,
4-- NASE NOVINE, April 6,1983. " r i _j. Detroit danas
Dragi drugovi:
Moja pretplata isti6e ovaj mjesec,
pa vam Saljem dek na $40.00 za moju
obnovu zradnom poStom.
Primite svi skupa pozdrav od Steva
Galovicha i mene.
Joe Landeka
Sacramento, Ca.
Stovani drugovi:
U ovom pismu dete nadi 6ek na
$10.00 za fond za kupovinu kompju-toriziran- e
slovoslagarske marine.
Srdadno vas pozdravljam.
Ivan Jurkin
j& St. Catharines, Ont.
PoStovano uredniStvo:
PoSto moja pretplata istide ovog
meseca, Saljem vam dek na $35.00
za obnovu i fond lista.
Drugarski pozdrav svima u ured--
niStvu.
Sormaz Oorde
m Hamilton, Ont.
UredniStvu:
Saljem 6ek na $50.00 za moju
obnovu i fond lista.
Upudujem svima srdadne pozdra-ve- .
Kreso Tomas
SaultSte Marie, Ont.
PoStovano uredniStvo:
Idu6eg mjeseca istide moja pret-plata,
pa vam Saljem dek na $75.00 i
to $25.00 za moju obnovu, a $50.00
za fond za kupovinu nove kompjuto-riziran- e
slovoslagarske marine.
Puno pozdrava svima u urednis'tvu,
kao i svim ditaocima "NN".
Nikola Skradski
ц Hamilton, Ont.
UredniStvo:
Saljem 6ek na $30.00 za moju
obnovu i fond lista.
Pozdrav svima.
Steve Stefanovic
ф Oakville, Ont.
Dragi drugovi:
Saljem vam dek na $35.00 za fond
lista, u spomen na na§eg zasluinog
borca za radnidka prava, druga Leo
Fishera.
Sve vas pozdravlja vas drug,
Josip Koscak
Racine, Wise. Mii
_ Ш
i
Ш Ш
Bio je nekada, naSoj proSlosti,
mali grad Princeton, B.C. poznat po
dobro organiziranom druStvenom
iivotu. Bilo je dosta pretplatnika
napredne Stampe, za razliku od
sadaSnjeg vremena, iako danas
ovdje zivi viSe naSih ljudi, nego
doba ekonomske depresije. Imam
dosta reci naSoj proSlosti. Moje
pripovijedanje se odnosi uglavnom
na organiziranje radnika koji su bili
zaposleni ugljenokopima (rudnici-m- a
uglja ) negdje 1932. godine.
Koncem marta mjeseca iste godi-ne,
poSto je nastupila Ijetnja sezo-n- a,
trebalo je manje ugljena, pa je
naredeno da se smanje place rudara
sa $5.50 na $5.00, da 6e se
navodno podidi pla6e na jesen kad
bude trebalo viSe ugljena. Ali
septembru mjesecu nedostajala je
radna snaga, pa su uzeli viSe rudara.
A ne samo da nisu placu povisili
Stovani drugovi:
U prilogu ovog pisma nede nadi dek
na $25.00 za fond lista.
Pozdrav
Elizabeth M. Nikolac
Mountain View, Ca.
ф
Dragi prijatelji:
Saljem vam dek na $30.00 za moju
obnovu i fond lista. Izvinite na
zakaSnjenju.
Primite srdadne pozdrave.
Antoine Knezevic
Greenfield Park, Quebec
UredniStvu:
Saljem vam dek na $30.00 za moju
obnovu i fond lista.
Srdadno vas pozdravljam.
£K Dragan Korkut
Toronto
Urednis'tvu:
Saljem vam dek na $50.00 za moju
obnovu i fond lista.
Pozdrav svima.
Jennie Krasich
m Escandido, Ca.
PoStovano uredniStvo:
U prilogu ovog pisma Saljem vam
dek na $35.00 za moju obnovu i fond
lista.
Sadrzaj lista je odlidan. Budimo
zahvalni urednicima §to imamo tako
dobar list.
Upudujem svima srdadne poz-drave.
Va& stari pretplatnik,
Stevo Krnjaich
~ Welland, Ont.
PoStovano uredni§tvo:
Prilazem u ovom pismu dek na
$30.00 za moju obnovu i za fond
lista.
Dostavljam vam i jednu pesmu
koju mi je pre detrdeset godina dao
jedan bojadisar, pa bih volio da je
objavite.
Sa poStovanjem, va$ drug
George Lulich
A St. Clair Shores, Mich.
PoStovano uredniStvo: . Saljem vam dek na $30.00 za moju
obnovu i fond lista.
Pozdrav svima.
Duro Pasid
Windsor, Ont.
1"! ' W'ffll Чј)Ц PH f" ™ TO
w I ш %
JSwf _ Ш leaf m si M3f El Sf wtf '¥
u
u
o
u
a
u
Ш.
KFm
K"S4
i ш
?1
Pise: GEORGE SARICH
Vancouver, B.C.
ponovo 50 centi, nego su
smanjili joS centi, tako da je
sada iznosila $4.90.
U oktobru mjesecu rudari
pobune zbog ove prevare. Pobune
su odvijale najprije u grupama,
zatim je sazvan masovni miting. Svi
smo upisaii uplatili dlanarinu.
Osnovan je odbor (Commitee)
pregovore kompanijom. Imali
smo predsjednika i tajnika. Ali
menadzer kompanije nije htio da
primi naS odbor, odbio je pregovore.
Tada smo робеН odredivati datum
pocetak Strajka. Ali menadzer i taj
ultimatum odbio, do pregovora nije
doSlo.
Strajk izbije prve nedjelje no-vemb- ru,
ne sje6am se datuma.
Smenjivali smo redovito na "piket
line". Ja tada nisam radio, ali sam
svako ve6e dezurao StrajkaSima.
Donjeli osuSeno drvo naloiili
Nezaposlenost je zahvatila kapita-Iisti6- ki
svijet. U Sjedinjenim Drzava-m- a
ima 11 i po milijuna nezaposle-nih- .
U drzavi Michigan ima 700.000
nezaposlenih. Najteze je pogodena
automobilska industrija Detroita i
Pontiaca. Michigan je utroSio mili-jard- u
dolara od zajma federalne
vlade u Washingtonu pomoc
nezaposlenih. Nagada da u
Washingtonu stvaraju novi planovi
za stvaranje posla. Novine piSu da bi
Michigan mogao dobiti financijska
sredstava da uposli 20 — 30 hiljada
radnika. Od 700 hiljada! Od krpa ne
mozeS napravit novo odijelo.
Ova besposlica je najteze pogodi-l- a
baS one koji nalaze u najboljoj
snazi zivota. BezposliSka pomoc je
dovoljna da se opstane u zivotu, ali
pna bi mogla bolje koristiti kad bi
'se htjelo lijeciti ekonomsku krizu.
Rad je ponos ljudskog zivota, ono
Sto hrabri i odrzava kao korisno
ljudsko bide.
Detroit, nekadaSnji centar auto-mobils- ke
industrije je najviSe pogo-de- n
bezposlicom. Na6elnik grada
Young je izjavio da unesre6enima
mora pomod. General Motors je
pozvala svoje radnike da sabiraju
hranu i novae, a ona dati onoliko
koliko radnici saberu. Nakupila se,
kazu, prilifina hrpa hrane u kantama.
U Zapadnoj Njemafikoj sabiru
hranu za gladne u Detrotu. Nije li to
PITANJA
Denny Reid, nezaposleni radnik iz
Vancouvera je izjavio dopisniku
dasopisa Mecleans:
"Ja osjedam da vi§e nema mjesta
za ljude kao §to sam ja u ovoj zemlji.
Mi ne trazimo mnogo — samo
posao. Ja sam dobar u onome Sto
radim. Gdje je pogrijeSilo?"
CENTAR ZAZNANOST
NESVRSTANIH
NEW DELHI (INA) — Indijski premijer
Indira Gandi, obavijestila je Gornji dom
Parlamenta o prijedlogu da se u New Delhiju
osnuje Centar za znanost i tehnologiju
nesvrstanih zemalja.
Centar treba pridonijeti uspostavljanju
veza nacionalnih i regionalnih centara za
transfer i razvoj tehnologije te unapredonje
suradnje znanstvenika nesvrstanih zemalja i
zemalja u razvoju.
Ж i i
WK №
Ш "' fM 1 ; U Ш
f %'&3 I Ш Ш Ш iS ® fel Љ f: I Ш 1 i I I Ei Џ i i и 1
za je
za 10
se
se a
se i
za
sa
za
je
u
se
sa
su i
za
se se
se
se
se
ce
se
kuvali kavu. Cetvorica su bili naSeg
porijekla i tri Cehoslovaka. To je bilo
u blizini zeljeznidke pruge i svaki
dan oko pet sati poslije podne
prolazio je teretnjak. Stalno s se
smjenjivala po dva policajca. Sutra-da- n,
bio je petak, narod je masovno
izaSao na "piket line". Policija je
doSIa na konjima, bilo je pedeset
osam konjanika i nastala je tuca
izmedu njih i StrajkaSa.
Toga dana ja sam radio za tzv.
Realif fond odakle smo dobijali
novfianu ротоб na rafiun nezaposle-nost- i.
Sjedio sam u malom troku sa
formanom kad dodoSe tri policajca
na konjima. Forman je rekao, viSe
kao za sebe, da je sav ovaj dogadaj
sramota za Kanadu, a gladan narod
mora da trazi neki na6in borbe za
zivot.
Bilo jenekoliko naSih ljudi koji su
sa ostalim nezaposlenim ufiestvova- -
sramota za naSe drzavne rukovodio-c- e
koji planiraju da poSalju gladne u
Evropu da se bore protiv komuniz-ma- ?
Mora im se poruditi da su oni
na krivom putu, jer bi rat bio zlo za
svakoga.
Vrijeme prolazi. Prilike za dosto-ja- n zivot dolaze sve teze. Mladost je
zavedena sportom. Studente zaslep-Ijuj- u da ne vide pravo stanje. Unijski
vode se viSe brinu za svoj polozaj i
ugled nego da podizu politi6ku
svijest Clanstva.
Mnogi predjeli Detroita su jako
zapuSteni i teSko ih je gledati.
Detroitska sudbina nije doSIa
odjednom, ona je dugo pripremana.
Stvarali su se odbori i pododbori za
udeSavanje i preuredivanje grada.
Neke M6nosti, iz vlastitog interesa,
робе1е su graditi pored jezera.
Pokreta6 je bio Henry Ford. Stvoren
je Renesance Centar, na Sto je
utroSeno 500 milijuna dolara. Misli-l- o
se da ce Centar privlafiiti i druge.
Ali biznis ne ide najbolje. A taksu i
inSurenc kompanije se mora platiti.
Da bude joS gore, J.L. Hudson,
jedna od najvecih i najboljih trgovi-n- a
robe, u blizini Centra, je bankroti-ral- a
i zatvorila vrata.
Kad 6ovjek prolazi cestama Detro-ita
i njegovih predgrada, moze
vidjeti i apartmane u kojima zive
stari gradani, koji su ranije stvarali
bogatstvo Amerike. Kakav je to
zivot? ZaSto su se toliko mufiili u
proSlosti? Ali oni spokojno provoda-j- u
dane u doCekivanju kraja iivota, i
sa njeznim djefijim pogledom koji
kao da kaze Ora pro nobis.
Frank 6orkalo
Detroit, Mich.
li u toj Strajku i koje su konjanici
rastjerali. Od tu6e sa policijom,
ostale su posljedice. HijaOakovi6 je
ostao gluv na jedno uho, a Mile
zvani Buni6 skoro da je izgubio vid
na obadva oka. Ispred konjanika je
bjezao i Mile PeSut, koji i danas iivi
u Vancouveru. Njega su nagnali na
rijeku, bio je u vodi do guSe. Kako
se bio uhvatio led, on je nekako
utekao kada se izvukao iz vode.
Miletovog brata od strica, Antu
PeSuta, su policajci na konjima
nagnali u modvaru. Kako su se konji
teSko probijali u mocvari, on je
uspio pobje6i.
Idu6eg tjedna policajci na konjima
su kontrolirali prolaz do rudnika. Ali
to viSe nije bilo efikasno. Kroz
nekoliko dana menadzer je morao
popustiti. Primio je naS komitet i
priznao uniju. Napravljen je ugovor
koji je podnijet kompaniji. PoboljSa-l- i
su se malo uslovi u pogledu rada,
ali pla6e se nisu povecale.
Jedan tjedan nakon toga, mena-dzer
istrazuje slu6aj pravljenja kave.
Neko mu je rekao da je to гаробео
Mike Kovi6. Niko nije znao nje-gov- o
pravo ime. Tako su Milu Hi
Buni6a izveli na sud i osudili na tri
mjeseca, a u to vrijeme je bila
organizirana tzv. CLDL ili Canadian
Lebel Defence u League. To su
dokazalo da je Mike Kovich bio neko
drugi, a ne onaj koji je osuden, pa
tako Buni6 nije bio u zatvoru.
Policija je poslije tog slucja joS
ostala u Princentonu, ali vi§e nije
bilo incidenata. Radnifiki voda
Arthur Evens je bio uhvacen, i
izveden na sud. Osuden je bio na tri
mjeseca zato Sto je organizirao
United Mines Workers in Canada.
Na sudu je гебепо da je ta unija "van
zakona", a da se glavna organizacija
rudara nalazi u Calgary, Alberta.
(Nastavit 6e se)