Nase Novine, May 29, 1986

              1111S
U uJ „ --SAik"'- „v'
P'V™ 1адrf
KOWGRES KP SOVJETSKOG SAVEZA
KOJIM PUTEM DO REFORME
Referat premijera Rizkova o ekonomskoj strategiji partije. — Kako
ostvariti reformu u slozenim uslovima. — Uzroci zaostajanja poslednjih
godina. — Birokratizam je najveca opasnot.
Kako ispuniti izuzetno tezak zada-ta- k
i samo u 15 narednih godina udvo-struci- ti nacionalni dohodak i obim in-dustrijs- ke proizvodnje, sto prakticno
znaci uciniti vise nego sve sto je po-stignu- to
od oktobarske revolucije? To
je kljucno pitanje svih perspektiva
razvoja SSSR i postavio ga je pred-sedni- k
Ministarskog saveta i clan Po-litbir- oa Nikolaj Rizkov, obimnim re-ferato- m
o ekonomskoj strategiji par- tije, zasnovanom na ranije objavlje-ni- m kongresnom dokumentu. "Pro-jek- ti razvoja do 1990. i 2000. godine"
o kome je proteklih meseci rasprav-ljal- o
110 miliona gradana.
Ovim izlaganjem, koje se ocenjuje
kao najznacajnije posle referata Gor-bacova,jenastavljenra-d27.
kongresa
KPSS u Kremlju.
Zasto je postavljen ovako tezak cilj?
Osnovni utisak je da je zaostajanje u
prethodnom periodu sistematski ko-cil- o
i usporilo razvoj.
Rizkov kaze da, iako je bilo zapaze-ni- h rezultata, gledano u celini, tegobe
su se pojavile sedamdesetih godina i
zaostrile pocetkom osamdesetih. U
prve dve godine 11. petoletke doslo
je do snaznog snizavanja stope rasta,
a u 1982. prirast industrijske proi-zvodnje
je bio ispod proseka 10. peto-letke.
Saopsteno je takode da je upo-red- o doslo i do zaustavljanja realnog
rasta dohotka stanovnistva.
Uzroci su, po premijerovoj oceni, u
cinjenici da "nije prihvacena po-tre- ba
za reorganizacijom privrede i
mnogi rukovodioci su nastavili da
rade prevazidenim metodama..." U
mnogim oblastima zbog toga petogo-disn- ji plan nije ispunje.
Neminovnost naucno-tenick- e
revolucije
Nacionalni dohodak bi, posle zabe-lezeno- g
usporavanja u 11. petoletki,
kada je ostvaren rast od 3,1 odsto, tre-bal- o
u 14. petogodistu da dostigne pet
procenata. Najteze je sto se zahteva
da se to ostvari iskljucivo metodom
intenzifikacije. "Magistralni pravac
resenja kljucnih problema socijali-zm- a
je povecanje produktivnosti dru-s'tven- og rada", energicno ukazuje Riz-kov.
Postavljen je cilj da u 2000. go-di- ni produktivnost rada poraste 2,3
puta u odnosu na sadasnju i da se
bitno smanji nedopustivo visok udeo
rucnog rada u privredi.
Drzava i preduzece
Neekonomicno poslovanje prote-klih
godina ozbiljno je istrosilo pri-rodn- e
rezerve i zato se trazi da se u
planiranom periodu 80 odsto potreba
nove proizvodnje i rasta u industriji
obezbeduje ustedenim gorivom i si-rovina- ma.
Nije zadovoljavajuci, receno je, ni
ostvareni tehnoloski nivo i trazi se da
se izvede naucno-tehnick- a revolucija
i modernizuje privreda. Predvida se
da automatizacija poraste za dva pu-ta,
a broj robota za tri puta.
Predsednik vlade kaze da ce to biti
ostvareno "oslanjajuci se na cvrsti
princip demokratskog centralizma,
jacanjem i usavrsavanjem centralizo-vano- g
planskog rukovodenja privre-dom- ,
kao velikog dostignuca socijali-zma- ". Istovremeno, partija ce od-luc- no raditi na sirenju granica samo-stalnos- ti preduzeca, povecavanju nji-hov- e
odgovornosti za konacne rezul-tat- e rada.
Akcenat je na drugom delu formu-lacij- e, odnosno na pokuSaju da se is-po- lji vise elasti6nosti i efikasnosti
centralizovanog rukovodenja. Mini-starstv- a
i Gosplan vide se kao neki
strateski i naucno-tehnic- ki stabovi,
dok se pokazuje namera da se opera-tivno- st privredivanja prenosi sve
vise na preduzeca kako bi se podsta-kl- a
njihova zainteresovanost za za-ra- du kroz odgovornost za realizaciju
proizvoda. Rizkov pridaje veliki zna- -
caj "ekonomskim normativima", od-nosno
stvaranju uslova da preduzeca
pet godina unapred tacno znaju sta
im pripada ako uspesno rade i kakvu
ce stetu imati od slabih rezultata. To
je do sada bila velika neizvesnost i o
svemu su odlucivala ministarstva.
Premijer nalazi "da se na torn te-re- nu uspesno uzajamno dopunjavaju
centralizovano planiranje i korisce-nj- e robnonovcanih odnosa i zakona
vrednosti". Sve su to pocetni ele-men- ti diraju suveszuisjithinurazsimstiesmljaa.njaO,n itaakkoodnee
naglasava potrebu jacanja demokrat-ski- h odnosa u proizvodnji kroz sire-nj- e neposrednog uticaja radnika na
sve odluke koje se ticu zivota predu-zeca.
Smatra da bi jedna od novih
formi mogli da postanu "saveti rad-ni- h kolektiva", sto je korak dalje od
dosadasnje prakse.
Sve to kazuje da su otvoreni mnogi
procesi trazenja, da se otvoreno go-vo- ri
o merama, pa i terminima, koji
su donedavno bili tabu tema i da je
uoblicavanje jasnijeg sagledavanja
sta sve moze da sadrzi reforma tek na
pocetku. Osnovno je, kako je naglasio
Rizkov, shvatiti, "Da je najveca od
svih opasnosti biroktratizam koji, skrivajuci se iza fraza, moze da spu-tav- a usavrsavanje privrednog meha-nizm- a, da davi samostalnost i inicija-tiv- u
i da postavlja barijere novim ide-jama..- ."
D. PESIC
"Politika"
OLAKSANJE
ZA POVRATAK
U JUGOSLAVIJU
U francuskom Ministarstvu za soci-jaln- o staranje potpisan je aneks
irancusko-jugoslovensko- g spora-zum- a iz 1965. godine, kojim se regu-lis- e pitanje olaksica za povratak u Ju-'goslav- iju nasih radnika na privreme-no- m radu u Francuskoj. Nove doku-ment- e potpisala je u ime francuske
vlade, ministar za socijalno staranje
Georgina Diffo, a u ime jugoslovenske
vlade, nas ambasador u Parizu Boris Snuderl.
Tim dokumentima ni u cemu se ne menja dosadasnji obim prava koja, na
osnovu ranijih odredbi francuske vla-d- e, uzivaju jugoslovenski radnici na privremenom radu u Francuskoj pri
povratku u domovinu. Prakticno, te
do sada jednostrane obaveze francu-ske
strane, dobile su formu
Francuske i Jugosla-yije- ,
sto u vreme kada jacaju svako-jak- i stranpihritirsacdi nuikparavucuFsruanzacvuasknojaj, prnaivjae bez odredenog znacaja.
ШШ FEDERALNI H
Informacija o budzetu
1-800-26-
7-0478
Besplatno od 8 pre podne do 8 preko, EDT.
Hi mozete uzeti primerak bilo koje od nasih 5
dzepnih brosura u vasim lokalnim samouslugama
koje ucestvuju sa informacionim centrima
ili Info Place Mall Distribution Centre.
Canada i+
RADNICIMA
medud-rzavnogugovo- ra
popodne
Department of Finance Ministere des Finances
Canada Canada