Nase Novine, May 29, 1986

              ШШШШШ'"'да.Ј тттМ ~® Mi &ттг imnt& гс rw ,--
v г тзда лгз жгј кжс", . -- ,
VI
I'
ft fl
' ' .', ' I Ф- - , , ) , 1 1 ( ' ,
j.'iiwi- - icwl,fyi-„_a,ij- y ,л, t , Msr.'if i.'jftS'V'. ЈЦ,
ZASTO SE VOLsI
JEL.ENE SAULA
Jedan skroman odgovor na ovo pita-nj- e:
zato sto je iskrena. Zato sto je
daje tako sto ne izbegava sebe iz tako
velikog kompleksa njenog i nasegzivlje-nja- .
Zato sto smatra da je njen zivot i
zivot nas. Zato sto se ne deli od nas sva-kidasnj- ih putujucih u nadu.
Kazem, a ne smem mnogo da ulazim
u strujanja intime jednog pesnika, da
se vrhunska dela pojavljuju najvise
zbog licnog ucesca u svemu. To sto Je-len- a
kazuje nije dojam. Nije stav. Nije
filozofija prohujalog. To je ta ista kap
vode koja se krece svuda oko nas i u
nama. To je celija egzistencije kojoj se
u susret ne salju kritike, vec odjek iz
dusa svih koji shvacaju ljubav.
Tako vrednost pesnika je u njegovu
zivotu. Tako se sa stvarnoscu razracuna-vam- o
s prazninama u nama. Tako iska-zujem- o sebe u vrtlogu slozenog vreme-na- .
Tako se u ostalom primamo i odbija-mo- .
Tako vodimo neprestane ratove sve-st- i.
Tako izbijamo na povrsinu sjajnim
zracima neba koji ce da nas razumeju
bez podstapljivanja nase vrednosti.
Licno, ja nisam zadrt u druge sfere
razmisljanja, jer bih bio okoreli nepri-jate- lj
pesnika. Zato i iskrenost primam
iznad svega. Iskrenost koja ima odjeka
na svim brazdama patnje i zamisljenog
uzivanja.
Iz istih razloga i volim Jelenu. Njenu
poeziju koja ne hita da nam obelodani
svoju vrednost u vise desetina ispisanih
pesama.
Daniel PIXIADES
IN MEMORIAM
Na kraju sam se Maleni zaludila
Nekom cudnom utehom
Sto te nisam rodila —
Cudno rekoh
Ni kamenu te nisam poklonila
Ni coveku... ni nebu
Cudno kao da sam i sebe
Izmislila od nicegposle tebe.
A jedan ceo dan su mi
Plesale krvave rane
I krikovi zena cija su deca umrla —
Ceo jedan dan su mi
Po krvi sumila
I kao na sprovodu
Od crnih zastora svila
u crno sam se i ja uvila.
t
Negde u kriski prostora
Jednom me je pogledala zena
Strasnim nekim pogledom bez dna -
Otvorila je stomak
I razrezano mesto pokazala
I praznom ranom
Dugo dugo me proganjala
O grobovima. 0 deci umorenoj
pricala —
0 bolesnima... o gubavima...
Njena se prica nikada nije zavrsila.
Donesose mi jedne noci cvet
Sve pogubljene zene majke —
Pogubljen njihov plod i znoj
Crni cvet — od usirene krvi rukovet
— "Mrtve smo" rekose
Iako je ziva rana i gnoj —
Za opomenu rekose
Cuvaj crni cvet neka bude tvoj.
I sama sam se uhvatila
Za nevina mesta sto su prazna bolela
I rekoh sebi
Neznam da Ii bi bilo lakse
Da te je bolest, detc
IV ratna rugoba odnela —
Pa sam sejtako na kraju zaludiia
nekom nesrecnom utehom
Sto te nisam rodila.
(Intima)
Jelena SAULA:
Ovo sto osecam u sebi i sto ponekad
izlijem po hartiji deluje drugacije nego
kada me zapljusne u lice sa stranica no-vin- a
koje su i zvanicna forma definisa-nog- ,
dok pesme, kako ih ja nosim u sebi
imaju kao neku vrstu odjeka koji ih
upotpunjuje. To su nijanse koje se i ne
vide tako lako gledane prostim okom.
Hoce li vreme biti ljubazno prema me-ni-?
Hoce li neko voleti moje pesme?
Ostaje da se vidi, sto ja licno mozda ni-ka- d
necu znati.
Da bi me u celini bolje razumeo i da
medu nama ne bi dolazilo do nespora-zum- a, kako sada tako mozda i u buduc-nost- i,
mislim da ti dugujem neka obja-snjenj- a
o sebi, premda to nerado cinim.
U stvari, kako definisati ili objasniti
sebe u nekoliko reci, smestiti osobine,
osecanja i mnogo toga drugog sto nas
svodi na kraju u jednu celinu? Jedno
medutim sigurno znam jos od svoga naj-ranij- eg detinjstva da sam preosetljiva i
vrlo lako povredljiva tako da mnogo
puta pribegavam nekoj vrsti protivna-pad- a
samo da bih se zastitila od nekih
dolazecih nemilih razocarenja. Pa ipak
u tome nikad nisam uspela ni do danas,
kada sam, nazovimo to tako, jedna zrela
osoba, koja bi trebala vec odavno da po-sta- vi stvari i osecanja na svoje mesto
bez preterivanja i uvelicavanja. AH moj
strah od dusevnog bola i patnje je i da-lj- e
jak, tako da se u smislu odbrane od
istog znam mnogo puta totalno ograditi
i izolovati od ljudi i okolina, ma kako
paranoidno ovo moglo da zvuci.
Ne znaci da sam uvek u pravu ako po-stupa- m
tako, ali jednostavno — to je za
mene najpouzdaniji nacin. Ozlede i
rane koje me bacaju u dusevnu patnju
mogu, ali ne moraju da se odnose jedino
na mene. Mogu slobodno reci da su bo-lo- vi tudi isto kao i bolovi moji — tako
ih duboko osecam i nosim u meni...
DECAK U GAJU MASLINA
Nocas sam te videla u gaju —
gaju maslina
Maleni sa pticom na dlanu...
Oboje zaneseni u pogledu i
hodu
Oboje ste stupali
Svecanom nemom tisinom
Uzimajuci lik jedno od drugog —
Ukrstali ste se razmnozavanjem
zvezda
Po gaju maslina sto su padale
Kao srebrni zivi plodovi.
Cula sam sum mora u blizini
I videla ljusku od skoljke
Na kojoj tebi u susret dolazim
Sa rumenim narandzama radoznalosti
Sto si ih na mpjim prozorima
ostavio —
Pruzila sam ti ruke i plodove I dozivala po gaju maslina
da me cujes
A ti vec pretvoren u pticu
nestajao si
Po raspustenim zvezdama u stare
vidike.
Uhvatih se za komadice srca
Kao da sam se i ja u zvezdu
pretvorila
Uhvatih se za prazno mesto
Po udovima gde si mi jednom
harao —
Uhvatih se za zivi bol u zilama
Da bih te od njega u pticu
izvajala...
Ali je basta maslina napustena
Vec pesmu samoce za tobom tugovala
U mome snu Sto se sa javom
U zvezdi Zornjadi okupao.
(Intima)
1$@tZiW±£$Spi£W
Daniel PIXIADES
G Efc A
I
Na zlatnoj poljani
Igramo se lopte ja i moje dete
Preko prozradnih maslacaka
Kroz providne nam siluete
Izduzu se zraci sunca
Kao meke nedodirljive strele
Padaju negde iza led a
Do obrisa tamnih talasa suma...
Gube se i u nepoznato lete.
Od radosti se vrti
Tapse rucicama moje dete
Od radosti se vrti...
Kao zlatna pcela oko svoje ose I svaki put mi u zagrljaj pa da
Da radosni vrisak u moje rukepreda —
Dok mu hiljadu poljubaca
Spustam po kosama.
Zagrljeni tako stojimo dugo
Prostor oko nas kao nestasna
Cigra u letu —
Povetarac digne maslacke
I po nasim ih trepavicama spusti
Sunce nas nekim strelama
Do dalekih suma nosi...
Predaje tiho nekom na§em svetu.
Na zlatnoj poljani
Kotrlja se lopta sama
Ali nemoze da stigne nasim tragom
Vec smo visoko gore u prostoru —
u kovitlacu —
Vec smo visoko gore u oblacima
Ja i zlatna glavica moga deteta
Vec smo okupani zlatne igre snagom
Ma siacei nas prate
Na konjicu povetarcu.
fiJt3J)W3ti
TRAZENJE POREKLA
Tek sada mislim majko
Tek sada kad sam dozvolila
Da budem svoja i cela —
Tek sad da priznam kako su me
Jo$ pre rodenja sahranili
Bez tvoje molitve i tvog opela.
Tek sada mislim
Kako nikad nisam znala
Ni tvoja jutra u koja slazes oci —
Ni misao ti
Koja svoj zivot traje u luta
Niti gde se nastavlja, zavrsava...
toci.
Tek sada neznam sta je bilo u tebi
Kada si me nosila tesko u bolnog
cela kriku —
Da li si se radovala ili patila
Kada si dala oslobodenje sebi
Kad si se od mene razdvojila
I ponovo nasla sama u svom liku.
Tek sada
I ni u hiljadu misli necu znati
Koliko si oduvek samo svojom bila
I to sto si predala svetu tude
Da nikad ne bude do kraja tvoje
lako si ga od tkiva odvojila.
Tek sad da priznam bez mene
postojis
I da si oduvek prvo bila svoja
Da kao i ja slobodu duse trajes
Ti za sebe — i ja samo moja
(Ma koliko te prisvajala sva mnoga
deca tvoja.)
Tek sada mislim majko
Tek sada da sam dozvolila
Da budes svoja i cela —
Tek sad da priznam kako su nas
Jos pre rodenja odvojili
Bez tvoje molitve i tvog opela
I kako su nas jednu od druge
Svih veza Jos' davno oslobodili.
(Intima)
T O S E X A
Prikrao si mi se po sobama
U druStvu plave devojdice
Ljupko je za tobom po sobi
skakutala
Prilika malena...
I odjeknuo je smeh
Slican na zvoncice —
Odjednom i vazduh bio je sav
od zvuka
Nepoznatih kristalnih melodija
Sto su ih sejale
Vase malene pojave
Za svojim tragom.
Prvo sam mislila da sanjam
Ponekad se i danju snovim
dogadaju —
Prvo sam mislila
Da sam vas od svetla jutarnjeg
napravila
Kroz zavesu dok se igra nejasnih
senki —
Poluosvetljenih vrata i prozora...
Ali smeh detji
Nije mogao da bude zabluda
Smeh deciji i kristalna melodija
Koja mi je san na oci ponovo
poklonila —
J odjednom
Osecam jasno rucice na svom obrzu
Prstice na zatvorenim kapcima
Osecam-vidi- m da se nadamnom
naginjeS
A iza tebe plava devojeica
malena-radoznal- a
Bas kao da je od tvoje senke
ziva leptirica.
I jednu red koju nisam razabrala
Uhvatilo je uspavano culo:
(Da li si rekao: "majka")
Smestili ste se
Na po jednu stranu moga ramena
Sa kosama sto su vam mirisale
na ljiljane
Sa rucicama
Sto su se pretvarale u zive
dodire
Na mojim i dalje sklopljenim
ocima.
Trebalo je znam, tada da umrem
I da vas sledim po zlatne prasine
lestvicama
Po vasem smehu kristalnim zvoncicima
— Sve do onih drugih predela.
Pa ipak otvorih oci
I tad sam jos jednom jasno videla
Dve malene siluete pozlacene
Kakokroz priguseno svetlo prozora
odlaze —
Odlaze... odlaze...
Kao da ih je povukao vakum
Iz nekog svemirskog ogledala...
Jos pogled plave devojdice
Sa istom tvojom tugom u ocima — Iodjednom vas smeh vise nije bio smeh
Nego jecanje moje
Po praznim sobama.
Sada je noc mirna
A bilo ih je kao ludi tigrovi
Razdrazeni uznemireni sto reze
U samim mojim zilama Maleni
Noci u kojima su mi cula plakala
Kao i nemocna nada
U gnezdu tvoga cekanja.
Noc mirna zvezdana
Pa sam te zato Zvezdan nazvala.
Krug meseca se strelom probio
U sjaju da jezdi sirinu svemira
Tamo sam te Maleni zacela
Sa zrnom oka nebo spojila —
Noc mirna zvezdana
Pa sam te zato Zvezdan nazvala
Noc mirna zvezdana
Pa sam te zvezdanim mlekom dojila.
Ne tuzi vise tvoje tiSine
Ne prikradaj se i nepravi od senki
U samom sreu sam ti lezaj napravila
Ludi tigrovi ognjem rasterani —
Dodi odmori tvoje cekanje
Skini sa cela rubac i odmori rane
Cvetom cu te pokriti
Na grudima gde se druga rana otvorila
Cvetom cu je dusejiajtoplije uviti.
Vidis Maleni
Svojom sa te zeljomnajzad(zacela
Ne tuzi... ne pladi vi$e
U send mesedevog vela —
Noc je mirna i zvezdana.
(Decaku — "Intima")