Nase Novine, May 29, 1986

              Kc.,m'J
WjF.trt. El t , .. . ; г i n - ,R ,љ -- it. . т i itS'lCTtrWiPhHivi-iwff'1'''-"''"t- - i . њ . ч "r- - w„ a.i'j h..w. ..д jp. ...'t. VU4—.... I'witji . и ftBfV иј' - i - 2 I
, л-- ч iix. ' .;: El Jr.
WW'
Dr. Mirko MARKOVIC
CAK NI itfOIMTU
ilagatj jvjje;
U "Dugi" br. 313 od 22. februara
1986. godine na strani 5 u clanku
"Tek prva runda" — Sudki spor Ka-por-Zvizd- ic, izmedu ostalog pise:
"Kapor je, naime, iznio podatak
da su "Nase novine", list koji izlazi
u Kanadi, a iz kojega je Zvizdic
crpio informacije, zapravo neprija-teljsk- i
orijentisan. Za vrijeme In-formbir- oa
su najzesce napadale Ju-goslavi- ju,
a jedan od clanova redak-cij- e
je Mirko Markovic, covjek, koji
je apsolutni rekorder u "lezanju"
na Golom otoku zbog politickih gri-jeha- ".
Dakle, u privatnoj tuzbi protiv no-vina- ra Zvizdica Momo Kapor kaze,
da su "Nase novine", list koji je "ne-prijateljs- ki nastrojen". Posto je re-ceni- ca ostala nedovrsena, ja cu je
dovrsiti: "Nase novine" su neprija-teljsk- i
nastrojene protiv cetnika,
ustasa i svih neprijatelja Jugoslavi-je- .
A posljednja recenica navedenog
odlomka sadrzi nekoliko neistina.
Tako je, naprimjer, laz, (mada ne-bitn- a)
M. Kapora o tome da sam "ap-solutni
rekorder u "lezanju" na Go-lom
otoku."... Znao sam, kao sto i
drugi znaju, mnoge ljude, koji su,
nazalost, imali i duzi staz na "Otoku
gole istine", kako Dusan Kalajdzic
naziva svoju knjigu o Golom otoku.
Uzgred napominjem, da u socijali-stick- oj
Jugoslaviji nikad nijesam
bio osudivan ni za jedan svoj "gri-jeh- ".
AH ono, gdje je Momo Kapor ne-povrat- no zaglibio u lazi, jeste nje-gov- a
tvrdnja, da sam "jedan od cla-nova
redakcije" "Nasih novina".
Nikada nijesam uredivao "Nase
novine", niti sam bio clan njihove
redakcije. A koliko je Kaporova tvr-dnja
apsurdna dovoljno se samo
podsjetiti, da nikako nijesam mo- -
Г
tf
л
5
5
n
И
Wa
r
gao biti istovremeno i na Golom
otoku — u Jugoslaviji, i u redakciji
"Nasih novina" u Torontu, tj. u Ka-nadi!
Ali, izlgeda ni takav apsurd u
bujnoj masti ne smeta "privatnom
tuzitelju".
Nije mi cak ni poznato, koje go-din- e je list naprednog radnickog
pokreta nasih doseljenika na pro-storim- a
Sjeverne Amerike uzeo na-zi- v "Nase novine". Ali znam nesto
drugo: "Nase ovine" su vec odavno
jedini list naprednog rad-nickog
pokreta u Kanadi i SAD, koji
je iugoslovenski orijentisan, sto je,
uostalom, poznato svakoj matici
iseljenika u Jugoslaviji, kao i broj-ni- m pretplatnicima. A poznato je i
to, da su "Nase novine" nasljednik
naprednih antifasistickih doselje-nicki- h novina iz davne proslosti,
kao sto su "Narodni glasnik", "Slo-bodn- a
rec", "Slobodna misao", "Je-dinstvo- ",
"Srpski glasnik", "Novo-sti- "
i dr.
Ja sam samo jedan od veceg broja
saradnika "Nasih novina" i to mi
cini cast, a mislim, da se ni pokret
"Nasih novina" ne stidi moje sarad-nje.- ..
Inace, povelik je broj domacih i stranih javnih glasila u kojima sam
saradivao i saradujem. Eto, i "Du-ga- " je jedno od njih... Kada je mbj
drug i prijatelj sa fronta Harame, Ernest Hemigway, tragicno priveo
kraju svoj zivot, bio sam zamoljen
od redakcije "Duge", da napisem
prilog o velikom knjizevniku i dru-g- u. Bjese mu to, ako se ne varam,
1961. godine... Da, onda se u "Dugi"
nije ni znalo za M. Kapora.
Uzgred budi receno, nijesam
kriv, kao sto nijesu krive ni "Nase
novine", za ono sto je Momo Kapor
blago receno, zabrljao u Kanadi. Wwwmms&XSZSK
NASI U BOLNICAMA
Ja vili su nam da je nas drug, prija telj i dobrotvor Arsa Mi-c- m
u bolnici. On je bio u poseti svojim prijateljima u Califor-nij-i
gde je proboleo i zatim je dosao u Detroit. U Detroitu je
bio u bolnici ali su njegovi prijatelji ocekivali, znajuci da je
Arsa hrabar i neustrasiv covek, da izade iz bolnice potpuno
zdrav i oporavljen, te nam nisu javljali neprijatnu vest
Arsa Micin ostaoje duze u bolnici nego sto smo ocekivali
a sada ce morati ici i na operaciju. Nadamo se da ce Arsa
Micin ubrzo izaci iz bolnice, te molimo njegove prijatelje da
mu pisu na kucnu adresu: A. Michin, 8224 Karam Blvd. #1,
Warren, Mich. 48093, USA.
Javili su nam da je i Milica Miuchin nasa aktivistkinja,
prionirka jugoslovenskog pokreta i stampe, popularno zvana
"tetka Milica", u bolnici u Chathamu. Tetka Milica je obolela
od "vode u kolenu" ali kad su joj "izvadili vodu" nisu hteli
da je puste iz bolnice zbognjene tezine. Drugim recima, tetka
Milica je stavljena na prisilnu dijetu da pi joj olaksali teret
na nogama. Njena adresa je: Milica Miuchim, 25 Pegley Street,
Chatham, Ont. N7L 1A2.
U Detroitu se odrzava zabava za "Nase novine" u okviru
55-godisnj- ice napredne jugoslovenske stampe u Kanadi na
kojoj je trebalo da se da priznanje za pozrtvovan rad i Arsi
Micinu i Milici Miucin, pored drugih pionira nase stampe.
Teska srca moramo prihvatiti situaciju darnam ovih dvoje
veoma zasluznih ljudi nece doci na tu zabavu. Medutim, na
sledecim priredbama oni ce sigurno biti sa nama. U to ime,
sa zeljama za brzo ozdravljenje, saljemoim drugarske i prija-teljske
pozdrave.
— UREDNISTVO 'JTtl'iS''jvmmjmjmjmjmsmwirjmjwjm
S PUTA po libiji
ISPIT NASIH GRADITELJA
Pecat modernom razvoju Triplija um-nogo- me
daju i nasa preduzeca — Beo- - sr
gradski "Rad" "zaversava fakultet" —
Svoje umece iskazuje i monteri "Mon-ta7e- ",
moleri i farbari "Tapeksa" iz
Beograda...
TRPOLI, marta — Turisticka razgled-nic- a
Tripolija, poslednjih meseci, pret-rpel-a
je mnoge izmene. Nestali su citavi
blokovi starih, neudobnih kucica i te-sn- ih
ulica. Umesto njih, iznikli su mo-der- ni
bulevari i saobracajnice s pet-ljam- a
koje umnogome ubrzaju kretanje
kroz grad. Automobil je, inace, glavno
prevozno sredstvo u Libiji, pored malih
popularno nazvanih "pic-up- " kamion-cic- a
kojima se prevozi i roba i ljudi.
Uprkos jasnim propisima, Libijci ni-su
ba§ mnogo osetljivi na saobracajne
znake. Voze se automobili i bez svetla
i zmigavaca, ali vecih sudara nema, kao
ni ljutnje kad se vozila "prislone" jedno
na drugo. Mozda to jedino, prvih dana,
zasmeta nenaviklom strancu, ali i on
ubrzo poprima navike libijskih vozaca,
shvatajuci da je sirena najvazniji deo
automobila.
Nepogresni putevi kapitala
Stranci, inace, umnogome daju obele-zj- a
modernom izgledu Tripolija. Iako je
arhitektura novoizgradenih objekata
prilagodena arapskom podneblju i od-bra- ni
od peska, nesporan je na njima i
peat vestih projektanata i graditelja i
Engleske ili Francuske, SR NemaSke,
Jugoslavije, Juzne Koreje, Bugarske,
Rumunije, ili nordijskih zemalja... Da
kapital ima svoje nepogresive puteve
kretanja, nezavisno od politike i njenih
pravila igre, pokazuju brojni primeri na
ovom tlu. U bolnicama ili fabrikama,
moze se videti najsavremenija ame-rick- a
oprema.
I sam univerzitet u Tripoliju, gradile
su firme iz najrazvijenijih zemalja sve-t- a,
ali to nije bila prepreka da on dobije
i zadrzi svoje, arapsko obelezje. Ako bi
se danas trazilo moderno ogledalo Li-bi- je
i njena buducnost, ovaj Univezitet
bi bio u svemu tome nezaobilazan. Hi-lja- de mladih Libijki i Libijaca, savre-men- o
obuceni, samim upisom na fakul-tet,
stekli su i privilegovani status u dru-stv- u.
Ne samo kroz besplatno skolova-nj- e
i carinske olakSice ka uvoz automo-bila,
vec i razne druge beneficije. Cak
ce i policajci progledati studentu kroz
prste za neki saobracajni prekrsaj kad
vidi nalepljen znak fakulteta na kolima.
Samim cinom zavrsetka fakulteta obe-zbedu- je
se dobar status u drustvu i ga-rantu- je
posao. Ali, upravo zbog svega
toga, ponavljaca nema, niti bilo ko moze
ostati na fakultetu kad izgubi godinu.
Studenti su gospodari u svom gradu.
Stranac moze uci samo uz specijalnu
propusnicu. Za sada, pod svoje okrilje,
primili su i nase graditelje — "Rad" iz
Beograda koji je tu dosao pre cetiri go-dine
i koji ovog leta treba da polako za-vr- si
semestar na izgradnji Farmaceut-sko- g
fakulteta. Od tog ispita, zavisice
umnogome i drugi poslovi koje ovaj
gradevinski kolektiv ocekuje u Libiji.
Uprava Univerzita je dozvolila "radov-cima- "
da podignu svoj kamp na jednom
od najlep§ih terena u Tripoliju. Kucice
su smestene ispod raznorodnih vocki,
na oglednim dobrima gde se ispituju
nove sorte i mogucnost njihovog sireg
zasadivanja u Libiji.
"Sitnice" koje zivot znace
Prema spoljnjem izgledu Farmaceut-sko- g
fakulteta, povrsine od 42 hiljada
kvadratnih metara, zavrsne ocene gra-ditelja
iz Beograda trebalo bi da budu
dobre. To, za sada, misle i nadzorni or-ga- ni
iz Francuske. Inace, uz "Rad" ovde
svoje umece iskazuju i monteri "Monta-ze- ",
moleri i farbari "Tapeksa" iz Beo-grada
i TOP-- a iz Zagreba, koji ugraduju
metalne konstrukcije. Deo opreme, po-red
ostalih, isporucuju i "David Pajic"
iz Beograda i "Lesnina" iz Ljubljane.
Sigurno je, da bi u prostranim laborato-rijam- a,
ucioncima, amfiteatrima, bilo
mnogo vise mesta za jugoslovenske
proizvoddace, kad ne bi bilo nekih na-sih,
vec poznatih slabosti, kao sto su
neorganizovanost, slabi prospckti, ne-potpu- ne
ponude ili neodgovarajuci kva-lite- t,
kaze Radisav Joskovic, direktor
radova. Ono §to se u zemlji smatra sitni-co- m,
na svetskom trziStu je krupan pro--
pust koji moze naneti mnogo stete.
Upravo zobg tih "sitnica", i na ovom fa- kultetu se moze videti oprema najpo-znatiji- h svetskih firmi, koje nista ne
prepustaju slucaju.
Da bi fakultet mogao primiti studente
pocetkom ove jeseni, na gradili§ttu se
radi devet casova dnevno. Iskusne
ekipe majstora sa uspehom resavaju i
najslozeniuje zahteva projektanata, do-kazuju- ci da nema tog zadatka koji oni
ne mogu poloziti.
Iako se naporno radi i zivi pod poseb-ni- m uslovima, "Rad" ne bi bio "Rad"
kad i u prijateljsku Libiju ne bi preneo
deo one atmosfere sa drugoligaske Ba-njic- e.
Gotovo svake veceri njihovo nase-ljeposta- je Jugoslavia umalomu Tripo-liju.
Pod reflektorima na pescanom te-ren- u,
uz prave sudije i navijanje, snage
u fudbalu odmeravaju jugoslovenski
kolektivi. Samo u ovom nadmetanju,
iako svi zele pobedu, daleko je manje
faulova i ljutnje.nego u onom drugom,
poslovnom....
Radmilo KLJAJIC
Specijalni izvestac "Politika"
GORBACOV PRIMIO
BELOVSKOG
U razgovorima ocenjeno da
se jugoslovensko-sovjetsk- i odnosi uspesno razvijaju
Generalni sekretar CK KPSS pri-mi- o
je sekretara CK SKJ Dimceta Be-lovsk- og
koji predvodi delegaciju SKJ
na 27. kongresu sovjetske partije. Be-lovs- ki
je preneo pozdrave rukovod-stv- a
SKJ Mihailu Gorbacovu. On je is-tak- ao
da se s paznjom i interesova-nje- m prati rad 27. kongresa KPSS koji
je pokrenuo krupna pitanja daljeg
razvoja sovjetskog drustva i potvrdio
inicijative u borbi za mir, razoruza-nj- e
i popustanje medunarodne zateg-nutost- i.
Mihail Gorbacov je istakao znacaj
aktivnosti pokreta nesvrstanosti u
borbi za mir i medunarodnu saradnju
i istakao ulogu Jugoslavije na medu-narodno- m planu.
U razgovoru je konstatovano da se
jugoslovensko-sovjetsk- i odnosi uspe-sno
razvijaju. Naglaseno je da postoje
svi uslovi za dalji razvoj prijateljskih
odnosa i ravnopravne jugoslovensko-sovjetsk- e
saradnje u interesu nasih
zemalja i naroda kao i mira i razume-vanja.- u
svetu.
U razgovoru, koji je protekao u
srdacnoj i prijatelj skoj atmosferi,
ucestvovao je ambasador SFRJ u So-vjetsk- om Savezu Milojko Drulovic.
ZASEDANJE GRUPE 24
U BUENOS AIRES
ZAHTEV ZA
SMANJENJEM
КАМАТШН STOPA
Grupa 24 zatrazice na predstoje-ce- m sastanku Medunarodnog mone-tarno- g
fonda i Svetske banke, aprila
u Washingtonu, smanjenje bankar-ski- h
interesnih stopa, obelodanio je
predstavnik za stampu ministarske
konferencije u Buenos Airesu. Oce-kuje
se da ce ministri finansija i drugi
vladini funkcioneri, na zavrsnom sa-stanku
Grupe 24, koji je otvorio argen-tins- ki predsednik Raul Alfonsin,
predloziti i neke druge mere koje bi
vodile rasterecenju problema preza-duzenos- ti
zemalja u razvoju i tran-sfer- u
kapitala, sto su dve centralne
teme skupa na kome ucestvuje i Jugo-slavia,
ciju delegaciju predvodi clan
SIV-- a Zivorad Kovacevic.
Kako se saznaje u krugovima uce-snik- a
sastanka, vladini strucnjaci,
koji su pripremali dnevni red i mate-rijal- e
za ministarsku konferenciju,
predlozili su takode da Medunarodni
monetarni fond i inostrani poverioci
razgranice, prilikom buducih prego-vor- a
o refinansiranju i uslovima ot-pla- te, stari od novog duga.
(Tanjug)
41
'If rffl