Nase Novine, October 23, 1986

              "&3%ffgW "W " jW'W ";jtVj ,,4 ,'""%, т. . '',,, T3"" .- - ~ ,... ,
' 5V
if
Ш
ШШ PRVI SEKRETAR
Vreme koje je proslo posle 27. kon-gres- a
KPSS ubedljivo je pokazalo da je
pretvaranje energije zamisli u energiju
akcije nemogucno bez promene stila i
metoda partijskog rukovodjenja.
Ogromnu ulogu u tome imaju prvi sekre-ta- ri
centralnih komiteta komunistickih
partija saveznih republika, pokrajinskih
i oblasnih, gradskih i rejonskih komiteta
partije, kako je istaknuto na plenarnom
sastanku CK KPSS u junu mesecu.
Upravo oni su obavezni da daju ton u
radu, da ispoljavaju sirinu politickih vi-dik- a,
dubinu shvatanja zadataka, organi-zatorsk- e
sposobnosti, visoku odgovor-nos- t,
kriticnost i samokriticnost u ocena-m- a,
partijski duh u najvisem smislu te
reci. Koliko dosledno i energicno ce se
obavljati poslovi po mestima umno-gom- e
zavisi od njihove potencije, nacina
delovanja i ponasanja.
Komandno-papirn- i stil
Posle aprilskoga plenarnog sastanka
CK KPSS (1985.), u toku kampanje pod-nosen- ja
izvestaja i izbora partijskih ru- -
kovodstava, ucinjeno je mnogo da bi se
ucvrstilo partijsko rukovodstvu u repu-blicki- m,
pokrajinskim, oblasnim, grad-ski- m
i rejonskim partijskim organizaci-jam- a.
Reorganizacija koja je pocela u
zemlji pruza velike mogucnosti za razvoj
inicijative i za stvaralacko trazenje. I
mnogi prvi sekretari dobro su se poka-za- li
u konkretnim poslovima...
Ali jos ni izdaleka u sve partijske orga-nizaci- je
nije prodro duh stvaralackog od-n- os
prema poslu. Neobicnu upornost is-pol- jio
je administrativni, komandno-pa- -
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllll =
Gaso jug,osov enskiYi sejerka njWvov Y e
potomaka na SevenoamerickomkortTetu . E
Published every Thursday by YUGOSLAV
CANADIAN PUBLISHERS INC. 119 Spadina E
Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. E
Telefon: (416) 593-502- 5 E
PREDSEDNIK: Pro? . Kdea Rok
SEKRETARI:BoidaTPavkocSofiaermg, E
BLAGAJNIK: Anka NozK -
GLAVNI I ODGOVORNI v xEDNIK
VadsVav Gatic E
UREDNICKI KOLEGIJUM: Dame Рша--
des, Pero Kovacev'vc, Mike Grbvc, Merko =
Popovc. E
DOPISNICI: Prof. Vadsav Tomov'vc,
(University of St. Chatharines),ProL VvanDo- - E
Yenc (Toronto), Anton Kosteac (Welland), =
Boia Spacek (New York), Frank Fuduric (Van- - E
couver), SmWja Dacevvc (Montreal), Margaret =
Starcevvc (Los Angeles, California), 3osp Sta- - =
mc-Slam- os (Rim, Italija), Lepa Teofonovvc §j
(Remacheid, Zap. Nema6ka), MnaStrbac (Pa- - =
riz, Francuska). E
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Muko
Markovvc , Luka Markov c , Petar Kuruc , MWo. E
Kond'ic , StraYunja Maetc , Novica MVc , prof . E
Dusanka Licina, Kkoa Drenovac BozAdat Ш
Zwkov6. Ш
IZDAVACKI SAVET: Von Gvbc, Josip
Kovacc , Katarina Kostc , M'dena Bozc , Ana =
Durovic, Lepa Rajnovvc, Borisav NekovAc E
RozaWja Dwjakovic, Duro Majkov'c, M'ue Ц
BaVjak , a Bubao , Pavao Radmamc , Ostoja =
Kova&ev'vc , V ktor Чгаг , Du£ai Stanar , Мјаг =
Pelrovc, John Seennsk, Mate Sau!i, Mart'm E
Karavamc, Srdav Bodic, Peko Dmtrovc, E
MVca MucVin , 4 . Gertacb , Bo.ko Maderovc , =
MWo?, Vukcev'vc, losp Suj'c, Rud Gregoras, e
Starvko BoU, Jos'vp Gabre Bata Bat6. s
Subscription: $35.00 per year. (First Class =
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti- - E
sing rates on request. Second Class Mail Reg- - =
istration NO. 0378. E
Broj tekuceg габипа: Yug. Can. Pub. 97040 1 e
Toronto Dominion Bank, Branch 1 19 Spadina e
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada. E
"NaSe novine" izlaze 6etvrtkom. Pretplata E
iznosi $35.00 godiSnje, pojedini primjerak 75 =
centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine" Ш
su nasljednik "Jedinstva", kome su prethodili Ц
listovi "Novosti", "Srpski glasnik", "Edi- - =
nost", "Slobodna Misao", "Pravda" i "Bor- -
ba" kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni E
listovi koji su rnu prethodili u Sjedinjenim E
Drzavama. =
RedakcVja odgovava za nepotpvsane materija- - =
e . Potpsan caic raazavaju mU'ienje autora . E
Dops se ne vracaju. j§
'lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
pirni stil u mnogim komitetima...
Takve cinjenice umnogome se obja-snjavaj- u
time sto niz oblasniih partijskih
komiteta ne pruza odgovarajuce prime-re- .
Na plenarnom sastanku CK KP Ka-zahsta-na
koji je razmatrao zakljucke jun-skog- a
plenarnog sastanka CK KPSS,
ostroj kritici bio je podvrgnut stil rada
Severnokazahstanskog, Turgajskog, Ka-ragandsk-og
i Pavlodarskog obkoma par-tije
i njihovih prvih sekretara: B. Stepa-nov- a,
O. Kuaniseva, A. Korkina i P. Jer-pilov- a.
Na plenarnom sastanku CK KP
Ukrajine ozbiljne primedbe stavljene su
na rad Hmeljnjickog i Ternopoljskog ob-koma,
partije, kojima su na celu V. Diku-saro- r
i A. Kornjijenko. Oni ne zure da se
preorijentisu.
Manija velicine
Kongres je usmerio rukovodioce par-tijskih
komiteta u pravcu usvajanja poli-tickih
metoda rukovodjenja. Smisao
promena je u tome da se partijski rad
priblizi coveku, da protice u uslovima
sirokog demokratizma. Glavno je da od-luk- e
27. partijskog kongresa, aprilskog i
junskog plenarnog sastanka CK KPSS
ne potonu u govorancijama i recima, u
pisanju papira i rekam rezolucija, svako-jaki- h
zasedanja i savetovanja. Zivi orga-nizacio- ni
i politicki rad usred masa,
strogi zahtevi sebi i potcinjenima, at-mosfe- ra
neprihvatanja nedostataka, kri-tick- o
ocenjivanje dostignutog, usmere-nos- t
ka postizanju konkretnih praktic-ni- h
rezultata — eto sta je danas potrebno.
Sirok je krug problema kojima se bave
prvi sekretari partijskih komiteta. To su
i problemi tehnickog progresa, nauke i
kulture, ideoloski rad, vaspitanje ljudi,
pitanja razvoj a trgovine, usluga i zdrav-stva.- ..
U sve je neophodno udubiti se, za
sve odgovarati...
Ljudi opravdano osudjuju maniju veli-cine,
rukovodilacki ton, nipodastavanje
potcinjenih. Jos nisu iskorenjeni sluca-jev- i
protekcionizma, uzdizanja svojih
ljudi, pokroviteljstvo nad onima koji su
ocigledno izgubili autoritet, pa cak i nad
onim funkcionerima koji su se kompro-mitoval- i.
Nista dobro ne moze ispati ako
oko "prvoga" glavnu rec vode— ulizice.
Autoritet se ne dobija uz duznost. On
se stice svakodnevnim prakticnim ra-do- m. Autoritet prvog sekretara — to je
autoritet partije...
"Pravda", Moskva
(Nastavak sa strane 1)
svoju punu podrsku ocuvanju nezavi-snost- i,
teritorijalnog integriteta i ne-svrstan- og
statusa Republike Kipar.
Odlucno smo protiv pokusaja podele
ove nesvrstane zemlje, za povlacenje
stranih trupa sa njihove teritorije i za
dogovor dve nacionalne zajednice.
Zabrinutost za Mediteran
Podrzavajuci pravo saharskog na-rod- a
na samoopredeljenje, uvereni
smo da je jedini put za resavanje ovog
problema u pregovorima izmedju Ma-rok- a
i Polisarija i referendumu, na bazi
odgovarajucih rezolucija organizacije
africkog jedinstva i Generalne skup-stin- e
Ujedinjenih nacija.
Kao mediteranska zemlja, Jugosla-vij- a
je logicno zabrinuta razvojem do-gadja- ja
na ovom prostoru. U regionu
Sredozemlja prisutne su postojece i
potencijalne opasnosti novih kriza.
Vec decenijama tu se koncentrisu
vojne snage, flote i naoruzanje blokov-ski- h
sila. U poslednje vreme ucestale
su pretnje, pa i upotreba sile prema
nesvrstanim zemljama regiona. Svi mi
na obalama Mediterana osecamo tu
opasnost. Nedavni grubi oruzani na-pa- d,
kao i stalne pretnje i pristisci na
Libiju to najbolje ilustruju.
r
RETKA KNJIGA
U AMERICI
Istrazivanje radne grupe leka- -
ra, angazovanih na ispitivanju
gladi u Americi. — Epidemija
koja pogadja 20 miliona ljudi.
Ova knjiga je rezultat obimnog istrazi-vanj- a
gladi u Sjedinjenim Drzavama
koje je izvrsilo na desetine lekara i istra-zivac- a.
Iako povremeno koristi medicin-sk- u
terminologiju, napisana je jedno-stavni- m,
pristupacnim stilom, koji ne
moze a da ne prodrma citaoca.
Doista, covek dok cita ovu knjigu
oseca sve veci bes, kada se seti, da ova
zemlja sa lakocom proizvodi vise nego
dovoljno hrane za sve, i da ocigledno do-bro
uhranjeni pripadnici Reaganove ad-ministrac-ije
pogorsavaju problem gladi
— poricuci da ona postoji i tvrdeci da
njenu pojavu sprecava "sigurnosna mre-za- ".
S neoborivim dokazima prikupljenim
na terenu, i sa 15 novih studija o gladi u
Sjedinjenim Drzavama, radna grupa le-kara
ukazuje na sledece:
— Glad je "epidemija" nacionalnih
razmera, koja prema umerenim procena-ma- ,
pogadja 20 miliona ljudi.
— Problem je tokom poslednje dece-nij- e
postao jos veci.
— Glad uzrokuje visoku stopu smrtno-st- i
dece, ozbiljne zdravstvene i razvojne
probleme kod dece i vecu stopu bolesti
ciji je uzrok neishranjenost.
— Sistem socijalne zastite, sa nedo-voljno- m
pomoci, stednjom po svaku
cenu i uvredljivim pristupom siromasni-ma- ,
pokazuje se veoma neefikasan. Mi-losrde- m
se ne moze obezbediti
osnovna ljudska potreba da se prezi-v- i.
— Otkrivajuci ozbiljnost proble-ma,
radna grupa rusi jos sve prisut-nij-i
mit da "na kraju krajeva niko
bas ne umire od gladi u Americi".
Jednostavno, to nije tacno.
U mestima tako razlicitim kao sto
su dolina reke Rio Grande u Texasu
i urbani Chicago, lekari su dijagno-stira- li
slucajeve marazme (nedo-statk- a
kalorija) i kvasiorkora (nedo-statk- a
proteinaX To su ona ista stanja
istinske izgladnelosit, nadutih sto-mak- a
i slidno, kakva se vide u Etio-pi- ji
i nekim drugim zemljama.
Jedan posebno zastrasujuci izve-st-aj
objavilo je Udruzenje terenskih
medicinskih sestara iz Chicaga, na-vode- ci
slucajeve ljudi koji dnevno
primaju manje proteina i kalorija,
nego sto su zarobljenici dobijali u
nacistickim koncentracionim logo-rim- a.
Lekari priznaju ociglednu cinje-nic- u
da glad nastaje prvenstveno
zbog nezaposlenosti i siromastva,
zato sto ljudi, jednostavno nemaju
ciem da kupe dovoljno hrane. Oni
uocavaju iracionalnost dinjenice da
"ljudi umiru od gladi u senci izobi-lja- ".
Ali umesto da se upitaju — otkud
nezaposlenost i siromastvo? — i po-tra- ze odgovor, oni se koncentrisu na
dinjenicu da su prosireni programi
socijalne pomoci pocetkom sedam-deseti- h
postigli znacajni uspeh u
smanjenju gladi. Niko ne moze pori-ca- ti da je bolje imati pristupacne,
sire i bolje programe pomoci koji ce
bar odrzati ljude u zivotu u sada-snje- m
sistemu, nego ih uopse nema-ti- .
Ali to ne otkriva koren problema.
The People
New York
Д
..Ui
'.11- - љ " ЛГ. Ч - Л Л!
.
&r '
-- . 'l
PRODAJA DOMOVINE
"Ovih nekoliko poslednjih godina
su mi najteze u zivotu. Kod nas stvar
nije u redu. Tu prevashodno mislim
na Savez komunista. U njemu su naj-vec- e
deformacije i devijacije, a to se
direktno odrazava na stanje u zemlji
— u svim domenima. Kada kazem Sa-vez
komunista ne mislim na sire clan-stv- o
ve6 na rukovodstvo, i to najvisa
rukovodstva. Ona su se odrodila od
radnicke klase. Svela su se na forume
i cinovnike, a to moze biti pogubno...
Partija je nebudna. Nacionalizma ima
i u Partiji, u najvisim rukovodstvima:
i tu lezi glavni problem... Mene od pri-vred- ne daleko vise zabrinjava nasa po-litic- ka
situacije, nase nejedinstvo koje
je i u Partiji evidentno — narocito u
rukovodstvima, i to najvisim... Sma-tra- m
da Jugoslaviji sada nuklearke
nisu potrebne. One koji su za nu-klearke
treba ispitati, jerje poznato ko-liko
se mita daju. Markosu sa Filipina
su dali 80 miliona dolara. Tu moramo
biti rigorozni, jer to je prodaja domovi-ne.-"
— (Kosta Nadj)
TESKI SAH-MA- T
"Gotovo je nevidjen slucaj da se
zemlja dovede u ovakvu situaciju i da
oni koji su bili — ja ne kazem i uvek
donosili sve odluke, ali su bili prisutni
u svemu tome — taj neuspeh objasnja-vaj- u
narodu kao njima nesto strano,
kao da oni nisu bili prisutni u toj celoj
stvari... Jugoslavia pokazuje da je ona
u jednom teskom sah-mat- u vec sest-seda- m
godina. Molim vas, cak je i to
deo toga da se uspeh i resenja ne uzi-maj- u
u obzir, da se to ne vrednuje, da
se o torn pitanju sah-mat- a uopste i ne
govori. Inace bi se postavilo pitanje fil-triran- ja
i selekcionisanja ljudi, uprav-ljanj- a
i nacina donosenja odluka, na-cina
izbora ljudi itd. A mi u torn sah-mat- u
stojimo i cekamo da vidimo koje
ce se snage ispoljiti, jer kod nas je pro-blem
odnosa snaga, a ne resenja, ili
ovoga ili onoga. Mi smo jedina zemlja
sa Bolivijom, koja nije uspela da sma-nj- i
inflaciju. I to se minimizira. Nas
stalnod drze u ubedjenju da je sve to
prolazno. To sto nema uspeha, to je
prolazno". (Dr Rajko Tomovic)
NOVINE, GRESKE I
BIROKRACIJA
"Kada bih danas bio urednik u na-si- m
novinama, jako bih pazio da ne
upadnem u stare greske — da kad god
neko tehnolosko ili drustveno-huma-nistick- o
dostignuce u svijetu ne mogu
objasniti starim ideoloskim prilozima,
odmah ih pocnem proglasavati za anti-progre- s,
antisocijalizam i slicno. A to
smo dugo radili. Isto tako, kad bi neki
centar moci danas htio nekom ured-nik- u
uskratiti informaciju, ne bih po-stavlj- ao
pitanje genetike istocnog gri-jeh- a,
straha od informacije, vec bih od-mah
postavid pragmatsko pitanje
kome danas sluzi konkretno sakriva-nj- e
odredjene informacije? Naime, po-litic- ka
birokracija, koja se ugnijezdila
na vlasti, sada se ne pribojava vise in-formacije
iz ideoloskih razloga, nego i
zato sto informacija moze raskrinkati
njenu nekompetentnost, totalitarnost
ili korumpiranost." (Frane Barbieri)
KOMUNISTI I JEDNAKOST
"Kada se vratimo malo unazad, vi-dimo
da se kod komunista mijenjao
nacin gledanja na nejednakost. Kada
je jedan znacajan broj komunista do-bi- o
drugaciji status, visi drustveni sta-tus,
kada se materijalno poboljsao nji-ho- v
polozaj, onda su poceli pomalo mi-jenja- ti
svoju filozofiju, pa nam je i svi-je- st
o komunistickoj jednakosti ljudi
postala udaljenija, manje prihvatljiva,
manje bliska. Tako nam je polako sla-bi- o,
nekadasnji komunisticki moral."
(Vinko Hafner)
Priredio: Miroslav LEZAJA