Nase Novine, October 23, 1986

              Ш ' " v ill1I
ч Т,4У'чК
Alb $ '' I
#-- .- 4L
4 :„--4fe
,.V уУ" '"'ХјГ-!- 1 ~'
Ч& aw: л: 'вдрљ-.даЈИ!:- ' .i.i '; &J;%iZ?j.! feUi#ij t'4(' 7,J'f".'..
?:;:-- . 4 fry-- ; '}.№% POVRlfAK VUKA
(Nastavak sa strane 4)
grafija znamenitih ljudi, istorijskih, et-nografs-kih,
jezickih i polemicnih spisa.
U poglavlju pod naslovom "Ustanicka
proza" profesor Jovan Deretic u svojoj
"Istoriji sprske knjizevnosti" pise:
"Knjizevna i kulturna delatnost Vuka
Karadzica, ogromna i mnogostrana,
imala je jedinstveno ishodiste. Ceo Vu-ko- v
opus bio je odredjen pojmovima na-ro- d
i narodno. Vuk je skupljao i objavlji-va- o
narodne pesme i druge usmene
umotvorine; on je, u stvari, citavu tu
ogromnu oblast nasekulture otkrio, uci-ni- o
je dostupnom obrazovnom svetu.
Polazeci od narodne knjizevnosti kao
osnove i uzora, Vuk je usao u veliku
bitku za narodni jezik, za knjizevnost na
narodnom jeziku. Kao knjizevnik opisi-va- o
je narodni zivot, narodne obicaje, is-tor- iju
naroda. Pojmovi narod i narodno
prisutni su kod njega svuda, od naslova
njegovih glavnih knjiga do njihove sad-rzin- e,
oblika i izraza. U Vukovo vreme i
u Vukovoj interpretciji ti pojmovi odno-sil- i
su se iskljucivo na seljacki, prosti,
nepismeni, onaj narod, koji je, otkako su
Srbi primili slovensku knjigu, kroz ceo
srednji vek, turska vremena, XVIII sto-lec- e
(s delimicnim izuzetkom Venclo-vic- a
i Dositeja), u stvari, sve do Vukove
pojave, ostao izvan knjizevnosti. Sa-brav- si
narodne umotvorine, Vuk je po-kaz- ao
da prava velika poezija nije ona
koju su stvorili uceni ljudi, za uzan krug
prosvecenih, nego ona koja je nastala i
zivela u narodu i da na njenim temeljima
treba' da se ubuduce razvija citava knji
Biografije
S INFORMATIVNOG SEMINARA U HARAREU
TEHNIKA "VELIKE LAZI"
uspesima, podaci Harareu, Osmog
iznijeli poznati ucenjaci William
б°б
uspehom fa§isti6ke
HARARE, august — Ameri6ka Cen-traln- a
obavjestajna sluzva (CIA)-tros- i
godisnje od tri do milijardi dolara
za operacije propagande dezinformi-ranja- .
Brojke nisu proizod izvora "re-kla-kazal- a",
vec precizne kalkulacije
koje su na seminaru "Nesvrstavanje
informativni poredak" iznijeli ame-ricki
struenjaci William Shaarp Ellen
Ray, direktori njujorskog za
analizu sredstava informiranja, inace
poznati struenjaci za zakulisna poslo-vanj- e
CIA--e zapadnih
sluzbi.
Prije frapantnih brojki, William
Shaarp je iznio svoju definiciju dezin-formacije,ko- ja
je, po njegovu mislje-nju- ,
"namjemo zlona-mjern- o
tumacenje ili falsificiranje ci-njeni-ca,
ciljem da kao "vijest"
predstavi informacija koja je ili djelo-,mi6n- o
ili potpuno lazna". tu lezi
osnovni Shaarpov zakljucak: od kraja
drugog svjetskog rata Sjedinjene
Drzave su bile vodeci praktikant dez-informiranj- a".
Po njegovim rijecima,
cak najkonzervativniji krugovi ne
od procjena da je trecina ame-ricko- g
"obavjestajnog budzeta" nami-jenjen- a
propaganda Buduci da taj
budzet tocne brojke (nikad ne
ugledaju syjetlo dana) najmanje od de-s- et
do petnaest milijardi dolara, proi-zla- zi
da vlada trosi go-disnje
od do pet milijardi za
propagandu — najveci dio te sume
ide na operacije dezinformairanja.
CIA, kako iznosi William Shaarp,
"ima vise stranih dopisnika svojoj
platnoj listi nego Associated Press,
United Press, Reuter TASS zajed- -
no'
Shaarp je kao cinidnu odbacio teo- -
zevnost".
U Vukovoj godini, dabome, odrzace
se, 20. septembra, Vukov sabor u njego-vom
rodnom Trsicu (Vukov sabor od-rza- va
se od 1933. godine). U Vukovoj go-dini,
takodje 6. novembra, na dan Vuko-vo- g
rodjenja, odrzace se svecana jugo-slovens- ka
akademija; proslavu ce
"uci" oktobarski susreti pisaca, medju-narod- ni
sajam knjiga i drugejugosloven-sk- e
medjunarodne manifestacije, u 1987,
takodje, u sedam tomova, objavice se
Leksikon odrednica Vuka Stefanovcica
Karadzica (autor — Djordje Kostic), Bi-bliograf- ija
dela Vuku (autor Golub Do-brasinov-ic),
Turcizmi u delima V.S. Ka-radzica
(autor Asim Peco), Monografija
grupe autora Vukovom delu i zivotu
(na srpskohrvatskom, engleskom, fran-cusko- m
i ruskom jeziku), ploce i kasete.
Vukova prepiska, fototipsko izdanje No-vin- a
serpskih (Bee 1816-1823- ), fototipsko
izdanje V.S. Karadzica (Mos-kva,
1846 — autor Ismail Ivanovic Srez-njevski- ).
Roman Vuku Milovana Vite-zovic- a
u dva toma (izdavac IRO "Vuk
Karadzic"), Zbronik juznoslovenskih fl-lolo- ga
posevcen Vuku, delo Radovana
Samardzica Leopold Ranke i Vuk Ka-radzic
(izdavad Balkanolo§ki institut
SANU)...
Valjda ce sve to pomoci da se iskoreni
inferiorni odnos veceg dela na§e javnosti
prema Vukovom delu. Ocekuje nas naj-vazn- iji
korak: da od nepoznavanja ili mi-tologiza-cije
zakoradimo ka — trezvenom
znanju.
Teodor ANDJELIC
"NIN"
CIA I
HERO SPANSKOG NEB
Utimbojevima,izdanaudan,mladi
pncao Frapantni samita drugovi
nesvrstanih americki hrabrog
pet
Instituta
obavjeStajnih
falsificiranje,
Washingtonu
riju "nezgrapnog avione.Njegovahrabrost,vestinaupilo- -
triko-- ш rusenju neprijateljskih §pani.
nego oruzje tajne lzvrsne
vlasti pokrice za njezine tajne
je primjer laznog
vijetnamskom napadu
na jedan americki ratni brod u Tonki--
Najzad, su
vatre".
se navedenoj tehnici
pokreti kao
termin ne za
"kontrase" u odrede
Shaarp
Zapadu. izla-gan- ja
sto mu odgo-var- a.
Ali, struenjak
iznosi ni labilne, da
ostrijem
Latinskoj Americi,
uglavnom,
pljacke,
argumenti
tvrdnje. Najzad, "napad
je kampanje
Ujedinjeni
Da li je tu zakulisanih igara
milijarde drzavnih
J A
(Nastavak sa strane 7)
1 tracijama i aktivnostima.
jesen 1936. godine Bosko Petrovic
je sa svojim klubom
tovao na utakmicu Sofiju. Bas vreme
njihovog odlaska u se
sasvimv neocekivano ukazala sansa da
I ode u Spaniju. U novinama je
da je beogradski "BSK" ugovorio
1 vanje pa je usput, do Sofi--
je, razmisljao kako da ostvari zami- -
sao, da ne izazove sumnju kod
sportskih i roditelja, pogotovu
1 kod oca, policijskog sluzbenika, s kojim
je povremeno dolazio u
svog aktivnog ucesca radnifikom i stu- -
dentskom pokretu. Kada su se fudbaleri
" vracali iz Sofije, je
u vozu inscenirao sa tehnickim
vodjstvom kluba, da je skoro doslo
i do obracuna. Cim je u
Beograd, Вобко je u znak "protesta"
podneo zahtev upravi kluba da mu izda
ispisnicu, istakavsi da vise ne zeli da igra
u Uprava je jedva
docekala da se "nedisciplinova- -
fudbalera, a Bosko Petrovic je bio
jer ga je vec sutradan, po
1 ispisnice, svoje redove
1 "BSK", znajuci njegove kvali- -
tete. Tako je Вобко Petrovic, 14. decem--
bra 1936. godine, sa
Pariz, a da policiji i njegovom
nije bilo ista sumnjivo.
Pariza Bosko je, partijske i ze, otisao u Spaniju, dobija spansko
ime — Iskustvo
je stekao lovackoj pilotskoj skoli Ze-- i munu i na poligonu u Beloj bilo
mu je dovoljno da se vine
Г nebo i suprotstavi neprijateljskim
nima.
—
neustrasivi Bosko Petrovic, uvek je izla-j- §
zio kao pobednik — seca se njegov sa-il
iz Spanije, Ivanjifcanin Sti- -
— Po prirodi skroman, on s mje mnogo o svojim koje su u uo6i ali su njegovi Spanci s ponosom
§ ukazivali i beograd- -
Shaarp i Ellen Ray SUidenta, pilota Вобка Petrovica,
= koji je sa obarao
i
i
i
i
s se
I
i
bjeze
iznosi
u
tri dolara
a
i
u
o
o
o
"BSK"
slona" prema kojoj =
.. v. = tiranju i aviona
mje angazirana u 'prljavim
vima , a zapravo — CIA--i mje niSta s
акшшоаи
i opera-cije".
Naveo ameriS-ko-g
izvjestaja o
u
Bugarsku,
u
a
a
u
u
u u
u
{§ Malobrojni i neiskusni piloti
bili su primorani od nepri-- Ш
jatelja da svakodnevno vode
1 parolom "Pobeda ili tim bit-- =
neustraSivi i maldi Pe- -
skom zaljevu, koji je vodio najSiroj trovic — Fernandez Garsija uvek
eskalaciji vijetnamskog rata i nasilnoj = zio kao pobednik. Prvo je leteo ria Vrati",
milijuna ljudi. j lakoj i pokretnoj kaov §to je bila i njegov
William Shaarp tvrdi da "avio" u Spanska Stampa je
zapadne obavje§tajne sluzbe, posebno 1 ubrzb po6ela da pise o njegovim podvi--
CIA, praktikanti" tehnike ve- - 1 zima i da slavi Fernandeza Garsiju kao.
like lazi Josefa Goebbelsa, povodecl ?eroja !'G!?nos.e" kako su om od milo- -
se za opcim vierovamem da tamo =--""'- "--' --™—г~„„.
gdje ima dima, ima i
oslobo-dilac- ki
kyalificiraju "tero-risti6ki- ".
Slicni se koristi
Nikaragvi,
j je
Ш uz da
E je na
u ili, za nju i a po
rezima. za front vec dana uzleteo
samo "lijevi a de-- j je sa koji je bio Madrida.
nema. William kaze da Za hrabrost u bitkama
se drugi hrani iz vladinih budzeta 1 je od komande
na Jasno, iz
svatko izvlaci ono
ovaj
nisu malo a bi bile
podlozne
u Africi,
Aziji i, sirom nesvrstanog
svijeta, u krvavim podzemnim rato-vim- a
za sfere i mogu
samo kao za izni-jet- e
na
samo dio da se
uniste narodi".
kraj
koje gutaju iz fon-dov- a?
Ilija MIMICA
drugim
U
"Jugoslavia" otpu- -
u u
Bosku
procitao
gosto- -
Francuskoj,
svoju
policije,
foruma
sukobe zbog
Jugoslavije" Bosko
svad.ju
flzickog dosao
"Jugoslaviji". kluba
otrese
nog"
presrecan
janju primio u
fudbalske
otisao ekipom j
ocu
Iz preko ve--
Garsija. koje
Crkvi,
spansko
avio--
1
borca Obren
§ovic. nikad
na mladog
Ш
na
Spanski
nadmocnijeg
borbu pod
smrt". U
kama pilot Вобко
jeizla--
smrti
Zemunu.
"odani
Ш
Tako
smrti
Komandir lovacke eskadrile
Ш "Gloriosa"
U jednoj borbi, iako ranjen, uspeo
nadcovedanske napore spase
avion. Izvesno vreme proveo lece--
Salvadoru pak soldatesku juz-- oporavku u Valenciji, povratku
noafrickog Uglavnom, njih na Brunete prvog
postoji terorizam", aerodroma kraj
snoga 1 pokazanu protiv
ovaj heprijatejja, ubrzo yojne
Shaarpova
cinjenice koje
opovrgavanu. Zbi-van- ja
utjecaja
djelovati
UNESCO
svih
tako
dobi- -
gde
Fernandez
CIA
s unapredjen u cm kapetana i zvanje rat--
= nog instruktora. Postavljen je za koman- -
dira lova6ke eskadrile "Gloriosa". Sa
svojom eskadrilom ucestvuje u cuvenoj
brunetskoj ofanzivi.
Do§aov je i 18. jul 1937. godine. Dan,
kada je Spanija ostala bez svog legendar-no- g
heroja Fernandeza Garsije. Tog da-na,
na nebu iznad sela Viljem-uev- a delj
Kanjada, pojavila se grupa fasistickih
bombardera i lovaca. Cim ih je primetio
Вобко Petrovic je dao znak svojoj eska-dri-li
i poput munje vinuo se u nebo i
odmah upustio u borbu sa jednim itali-janski- m
"fijatom". Poslenekoliko mitra-ljeski- h
rafala, italijanski lovac робео je .
u virazu da pada prema zemlji. Perovic
je znao da su italijanski piloti podmukli
i da se u svom kukavicluku sluze 6esto
i prevarama. Вобко Petrovic se svojim
avionom usmerio za njim. Ali, to je bilo
kobno za njega.
"U momentu kada je "fijat" lupio u
zemlju i zapalio se, Petrovic se nalazio
nekoliko metara nad zemljom i рокиба-va- o
ponovo da se uzdigne, ali u snaznom
zamahu slomise se njegova pobedono-sn- a
krila: aparat se srufiio i pokopao pod
svojim rusevinama slavnog pilota spa-njols- ke
"Gloriose" mladog Srbine Bo-sk- a
Petrovica, a secanje na njega zapisaU
su njegovi ratni drugovi u knjizi "Krv i
zivot za slobodu".
Kada je 5. avgusta 1941. godine, na
brdu Klekovici kod Ivanjice, formirana
Moravicka partizanska ceta Uzi6kog
NOP odreda, ona je na predlog politifc-ko- g
komesara odreda Milinka Kusica,
dobila ime njegovog zemljaka i span-sko- g
borca Boska Petrovica i dostojno
ga nosila.
Djordje PILCEVIC
"Politika"
EKSPLOATACIJA
STRANIH STUDENATA
Jedno od pisama ditalaca u
americkom casopisu "The In-stitute"
Ne slazem se, pise Ashary, da se, po-st- o
se iz stranih studenata koji su u
SAD dosli da doktoriraju iscedi zadnja
kap, oni posalju natrag u svoje zemlje.
To je cista eksploatacija i mentalno
ropstvo. Nije u redu da SAD cedi tale-n- at
studenata u njihovimnajplodnijim
godinama, dobijajuci za 600 dolara me-se6- no
doktorske disertacije koje do-prino- se
razvoju tehnologije.
Ukoliko su oni potrebni SAD, tada
bi im trebalo omoguciti uslove koji su
jednaki uslovima za amerifcke studen-te- .
Na primer, treba im omoguciti da
rade uz studije, da bi stekli iskustvo i
bili bolje placeni. Trenutno je za
strance jedina sansa da rade kao asi-sten- ti
u nasta.vi ili istrazivanju, i to za
veoma male pare. Odluku o povratku
kuci, po zavrsenom obrazovanju, treba
prepustiti njima.
Strani studenti rade mnogo vise i po-stiz- u
bolje rezultate. Oni su bolje moti-visa- ni
i u prednosti su jer poznaju bar
dve kulture. Takodje, oni pi§u veliki
broj nau6nih radova. Sam podatak da
su 55 odsto svih doktorta u Americi
uradili stranci, govori dovoljno.
Bez stranih studenata mnoge
паибпе i tehnicke ustanove ne bi fun-kcionisa- le
kako treba.
SEVARDNADZE I
SHUL.TZ SASTACE
SE U NEW YORKU
19. SEPTEMBRA
Visoki sovjetski i americki funkci-one- ri
zavrsili su dan ranrje razgovore
koje su u Moskvi vodili povodom afga-nistans- ke
situacije.
Kako je saopsteno, dve strane su to-ko- m
razmene misljenja pripremale i
teren predstojecih sovjetsko-ameriC-ki- h
susreta na ministarskom nivou.
Diskusija o afganistanskoj krizi,
koja je trebalo da traje dva dana, za-vrse- na je ranije, saop§tili su diplomat-sk- i
izvori.
Kako se predvidja, sovjetski mini-sta- r
spoljnih poslova Eduard Sevar-dnadz- e
i americki drzavni sekretara
George Shultz sastace se 19. i 20. sep-tembra
u New Yorku da bi razgovarali
o mogucnosti ponovnog susreta Rea-gan- a
i Gorbafiova. — (Reuter)
. '',.'
M