000533 |
Previous | 1 of 13 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Ч$ШШ№ШГШ№7КШШ1 S£eS2W л1,ЧшО?г1 жартг! ©!шг&1 хЈШиблк! &чшШШ&г VOL. 52, NO. 41(574) W 1 Л y If AV: iw.v.vMHn9wsansHHMH№iVNy 1 t & к MlJtttfrfcBil ЧЗШШШ ишшишг "44jggii ® ® m... ' K Papirne makete koje su studenti oko jedne Zapadnoj Nemadkoj dva miliona Evropljana izaSli su 22. oktobra na ulice da odlu6no kazu ne ameri6kim vojnim planovima. Demonstracije se odrzavaju stal-no- ,a u Italiji su bile ve6e nego ikada ranije. Medutim, iako je stanovniStvo Italije, Francuske, Engleske, Spani-j- e, Belgije, Zapadne Nema6ke, Ho-landi- je, Portugalije, odlufino protiv postavljanja атепбкод nukleamog oruzja, na tlu Evrope, vlade zapad-no evropskih drzava ostaju pri ranijim odlukama da dozvole Pen-tago- nu da 6ini kako je ve6 planirao joS 1979. godine. Krajem idu6eg meseca u Evropi бе stidi 108 Pershing-- 2 i 464 rakete (Cruise Missiles) sa atomskim na-bojim- a. ZapadnonemaSki kancelar Helmut Kohl izjavio je da ga nikakvi protesti пебе spreCiti da izade ameri6kim vojnim stru6njacima. Italijanski prvi ministar Bettino Craxi dolazi u Washington da uveri Reagana u njegovu odanost. Margaret Tatcher i Francois Mitte-ran- d dali su zajednicku izjavu da podrzavaju Reagana. "Socijalista" Mitterand je бак i kritikovao belgij-sk- u vladu Sto se ponaSa neodlufino ul.! ' V.r'rH t .'Vfi 'Л -- I 4,1 v . ")U '"Л''(. t"ri iff"-- ' ?'" Л' J!'i, ' Л. !'f V n ,'t ' i 'i i I t i i r V $ Mjgoslav Afeekfy A Community И Newspaper Established 1931 WJBI кШууШРИИ шР 'v.vv ...'. v.n v.v.-.sv.%%- 4 ... :v TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 26, 1983. postavili §kole u Preko u susret '.')'! prema атепбкјт planovima. "Ne treba se bojati demonstranata" re-k- ao je Mitterand. Reaganova administracija sve viSe izaziva nuklearni rat a da je ameriiki i kanadski narod zabrinut za svoju sudbinu pokazuju masovne demon-stracije koje su se odrzale u svim ve6im gradovima ovog kontinenta. Trebalo bi mnogo novinskog pros-tor- a da bi se naveli podaci o svim demonstracijama. Associated Press javlja iz Bona, Zap. Nema6ka, da je ve6 20. oktobra preko pedeset hiljada demonstra-nata izaSlo na ulice Bona da protestvuju protiv postavljanja ame-riCk- ih raketa na tlo Zapadne Ne-табк- е. Ove nedelje габипа se da бе u demonstracijama uCestvovati preko milion osoba a u nekim gradovima Zapadne Nemacke (Berlin, Olden-burg, Stuttgart, Minhen, Bremen, Hamburg, Frieburg) ve6 su odrzane masovne demonstracije. U Zapadnom Berlinu preko 20 hiljada studenata napustili su pre-davan- ja i formirali ljudski lanac oko Skola i po ulicama. U izjavama za Stampu protivnici ameri6kih raketa su naglasili da su ove demonstracije "samo po6etak onoga Sto бе dosti6i kulminaciju u decembru ove godine". Reaganova administracija planira da postavi 572 nukleame rakete u Evropi, 204 od njih bi6e u Zapadno] Nemadkoj. Masovni protestni marSevi i de-monstracije odrzavaju se i u Austriji, Francuskoj, Spaniji, Svedskoj, Por-tugali- ji, Engleskoj, Belgiji i Italiji kao i u Kanadi i SAD. Vlada Zapadne Метабке reSila je da ostane pri svojoj odluci o prihvatanju ameri6kih nukleamih ra-ke- ta i ve6 je izdala "Belu knjigu" u kojoj se navode obaveze vlade da primi postavljanje nukleamih raketa. Sa ovom knjigom vlada Zap. Ne-таб- ке poziva gradane da podupiru NATO i атепбки politiku naoruza-nja- j pretnji. Vode6i б1ап Socijaldemokratske partije, Egon Bahr, pozvao je Zapad da prihvati Sovjetske predloge o razoruzanju u 2enevi, jer bi to bilo spasenje za sve. Zemlje NATO vojnog pakta joS 1979. godine odlufiile su da postave nuklearne rakete, Pershing 2, na evropsko tlo pri kraju 1983. godine ako ne dode do Zenevskog spora-zum- a sa Sovjetskim Savezom. To znafii da su svi dosadaSnji pregovori u 2enevi od strane ameridkih pred-stavni- ka bili obifina farsa jer je Pentagon joS 1979. godine imao plan i za proizvodnju i za postavlja-nje nukleamih raketa. Vojne vlastl u Grenadl objavi le su vest da je ubijen prvi ministar vlade Maurice Bishop i tri ministra njego-vo-g kabineta. Bishop je bio stavljen u ku6ni pritvor odakle su ga izveli njegovi prijatelji i uputili se prema vojnoj komandi a usput su razoruzali neke vojnike. Iz vojne komande doSlo je naredenje da se puca na napada6e i torn prilikom ubijeni su, pored Mau-rice Bishopa, i neki vojnici i civili. Maurice Bishop je ve6 od ranije odbijao da se pokorava odlukama ve6ine u njegovoj partiji koja je na vlasti. Oko sebe je okupljao disi-den- te i kontrarevolucionare da bi vladao sam ротоби ranije ste6ene popularnosti i kulta M6nosti. U pozivu koji je upu6ivao vojsci, Bishop je govorio da on пебе "nikakve kompromise" i da пебе "nikakve pregovore" sa Centralnim komitetom Novog JEWEL pokreta koji je tra2io kolektivno rukovodstvo partije i drzave. U zizi dogadaja u Grenadi treba posmatrati атегјбко negodovanje na ekonomsko-politi6- ki razvoj ove zemlje. Treba se prisetiti kako je ameri6ki predsednik Reagan preko televizij-ski- h programa objaSnjavao kako Americi preti opasnost od ove male ostrvske zemlje. Njemu se nije svidalo Sto Grenada ima dobre 50 CENTS PER COPY Amerifiki Departman za odbranu (Department od Defence) preko svojih zvaniCnih predstavnika pri-zn- ao je da su dopremali oruzje i municiju u Liban za vreme primirja i pregovora koji su vodeni izmedu zavadenih strana. Velika коИбта oruzja, municije i tenkova stigla je u Liban posle 26. septembra, kada je робе1о primirje. Posle pregovora i obustave rata viSe od 100 amerifckih vojnih strufi-njak- a doSli su u Liban i робеП sa intenzivnim instrukcijama armije. Jedan od Pentagonskih predstav-nika dao je izjavu da je Libanska armija do sada istrenirana i naoruza-n- a "70 odsto od onoga Sto bi mogla biti". Tenkovi koji su na brzinu poslani u Liban pokupljeni su sa vojnih baza po SAD da bi Sto brie bili preba6eni i osposobljeni za borbu. Iz Pentagona su rekli da je i municija i drugo oruije takode preba6eno u Liban na brzinu. ViSe vojnih poSiljaka su u toku ali Pentagon je odbio da objavi koliko to sve iznosi u dolarima. Bez obzira na Pentagonsko nao-ruzan- je i planove sa Libanskom armijom, najbolnije njeno mesto je razjedinjenost i svada njenih snaga na koje se odrazavaju interesi raznih arapskih zemalja, Izraela i ameri6kih engleskih i francuskih imperijalista. II !! I HlllH Bernard Coard odnose sa Kubom i nekim drugirri Latinsko-ameri6ki- m zemliama. Paranoja koja je obuzela Reaga-nov- e ljude u Beloj ku6i vodi adrrii-nistraci- ju na avanturisti6ke poteze ne samo u Grenadi, nego i u Srednjoj i Latinskoj Americi pa i u celom svetu. Dogadaje u Grenadi iskoristi6e Pentagon i CIA da bi potkrepili tezu o kubanskoj opasnosti i da Grenadu izoluju od nekih latinskoameri6kih drZava. Akcije, na koje je bila uzazvana Narodna revolucionama armija Gre-- , nade, usmerene su na potporu podpredsednika vlade i ministra finansija, Bernard Coarda.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, November 30, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-10-26 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000224 |
Description
Title | 000533 |
OCR text | Ч$ШШ№ШГШ№7КШШ1 S£eS2W л1,ЧшО?г1 жартг! ©!шг&1 хЈШиблк! &чшШШ&г VOL. 52, NO. 41(574) W 1 Л y If AV: iw.v.vMHn9wsansHHMH№iVNy 1 t & к MlJtttfrfcBil ЧЗШШШ ишшишг "44jggii ® ® m... ' K Papirne makete koje su studenti oko jedne Zapadnoj Nemadkoj dva miliona Evropljana izaSli su 22. oktobra na ulice da odlu6no kazu ne ameri6kim vojnim planovima. Demonstracije se odrzavaju stal-no- ,a u Italiji su bile ve6e nego ikada ranije. Medutim, iako je stanovniStvo Italije, Francuske, Engleske, Spani-j- e, Belgije, Zapadne Nema6ke, Ho-landi- je, Portugalije, odlufino protiv postavljanja атепбкод nukleamog oruzja, na tlu Evrope, vlade zapad-no evropskih drzava ostaju pri ranijim odlukama da dozvole Pen-tago- nu da 6ini kako je ve6 planirao joS 1979. godine. Krajem idu6eg meseca u Evropi бе stidi 108 Pershing-- 2 i 464 rakete (Cruise Missiles) sa atomskim na-bojim- a. ZapadnonemaSki kancelar Helmut Kohl izjavio je da ga nikakvi protesti пебе spreCiti da izade ameri6kim vojnim stru6njacima. Italijanski prvi ministar Bettino Craxi dolazi u Washington da uveri Reagana u njegovu odanost. Margaret Tatcher i Francois Mitte-ran- d dali su zajednicku izjavu da podrzavaju Reagana. "Socijalista" Mitterand je бак i kritikovao belgij-sk- u vladu Sto se ponaSa neodlufino ul.! ' V.r'rH t .'Vfi 'Л -- I 4,1 v . ")U '"Л''(. t"ri iff"-- ' ?'" Л' J!'i, ' Л. !'f V n ,'t ' i 'i i I t i i r V $ Mjgoslav Afeekfy A Community И Newspaper Established 1931 WJBI кШууШРИИ шР 'v.vv ...'. v.n v.v.-.sv.%%- 4 ... :v TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 26, 1983. postavili §kole u Preko u susret '.')'! prema атепбкјт planovima. "Ne treba se bojati demonstranata" re-k- ao je Mitterand. Reaganova administracija sve viSe izaziva nuklearni rat a da je ameriiki i kanadski narod zabrinut za svoju sudbinu pokazuju masovne demon-stracije koje su se odrzale u svim ve6im gradovima ovog kontinenta. Trebalo bi mnogo novinskog pros-tor- a da bi se naveli podaci o svim demonstracijama. Associated Press javlja iz Bona, Zap. Nema6ka, da je ve6 20. oktobra preko pedeset hiljada demonstra-nata izaSlo na ulice Bona da protestvuju protiv postavljanja ame-riCk- ih raketa na tlo Zapadne Ne-табк- е. Ove nedelje габипа se da бе u demonstracijama uCestvovati preko milion osoba a u nekim gradovima Zapadne Nemacke (Berlin, Olden-burg, Stuttgart, Minhen, Bremen, Hamburg, Frieburg) ve6 su odrzane masovne demonstracije. U Zapadnom Berlinu preko 20 hiljada studenata napustili su pre-davan- ja i formirali ljudski lanac oko Skola i po ulicama. U izjavama za Stampu protivnici ameri6kih raketa su naglasili da su ove demonstracije "samo po6etak onoga Sto бе dosti6i kulminaciju u decembru ove godine". Reaganova administracija planira da postavi 572 nukleame rakete u Evropi, 204 od njih bi6e u Zapadno] Nemadkoj. Masovni protestni marSevi i de-monstracije odrzavaju se i u Austriji, Francuskoj, Spaniji, Svedskoj, Por-tugali- ji, Engleskoj, Belgiji i Italiji kao i u Kanadi i SAD. Vlada Zapadne Метабке reSila je da ostane pri svojoj odluci o prihvatanju ameri6kih nukleamih ra-ke- ta i ve6 je izdala "Belu knjigu" u kojoj se navode obaveze vlade da primi postavljanje nukleamih raketa. Sa ovom knjigom vlada Zap. Ne-таб- ке poziva gradane da podupiru NATO i атепбки politiku naoruza-nja- j pretnji. Vode6i б1ап Socijaldemokratske partije, Egon Bahr, pozvao je Zapad da prihvati Sovjetske predloge o razoruzanju u 2enevi, jer bi to bilo spasenje za sve. Zemlje NATO vojnog pakta joS 1979. godine odlufiile su da postave nuklearne rakete, Pershing 2, na evropsko tlo pri kraju 1983. godine ako ne dode do Zenevskog spora-zum- a sa Sovjetskim Savezom. To znafii da su svi dosadaSnji pregovori u 2enevi od strane ameridkih pred-stavni- ka bili obifina farsa jer je Pentagon joS 1979. godine imao plan i za proizvodnju i za postavlja-nje nukleamih raketa. Vojne vlastl u Grenadl objavi le su vest da je ubijen prvi ministar vlade Maurice Bishop i tri ministra njego-vo-g kabineta. Bishop je bio stavljen u ku6ni pritvor odakle su ga izveli njegovi prijatelji i uputili se prema vojnoj komandi a usput su razoruzali neke vojnike. Iz vojne komande doSlo je naredenje da se puca na napada6e i torn prilikom ubijeni su, pored Mau-rice Bishopa, i neki vojnici i civili. Maurice Bishop je ve6 od ranije odbijao da se pokorava odlukama ve6ine u njegovoj partiji koja je na vlasti. Oko sebe je okupljao disi-den- te i kontrarevolucionare da bi vladao sam ротоби ranije ste6ene popularnosti i kulta M6nosti. U pozivu koji je upu6ivao vojsci, Bishop je govorio da on пебе "nikakve kompromise" i da пебе "nikakve pregovore" sa Centralnim komitetom Novog JEWEL pokreta koji je tra2io kolektivno rukovodstvo partije i drzave. U zizi dogadaja u Grenadi treba posmatrati атегјбко negodovanje na ekonomsko-politi6- ki razvoj ove zemlje. Treba se prisetiti kako je ameri6ki predsednik Reagan preko televizij-ski- h programa objaSnjavao kako Americi preti opasnost od ove male ostrvske zemlje. Njemu se nije svidalo Sto Grenada ima dobre 50 CENTS PER COPY Amerifiki Departman za odbranu (Department od Defence) preko svojih zvaniCnih predstavnika pri-zn- ao je da su dopremali oruzje i municiju u Liban za vreme primirja i pregovora koji su vodeni izmedu zavadenih strana. Velika коИбта oruzja, municije i tenkova stigla je u Liban posle 26. septembra, kada je робе1о primirje. Posle pregovora i obustave rata viSe od 100 amerifckih vojnih strufi-njak- a doSli su u Liban i робеП sa intenzivnim instrukcijama armije. Jedan od Pentagonskih predstav-nika dao je izjavu da je Libanska armija do sada istrenirana i naoruza-n- a "70 odsto od onoga Sto bi mogla biti". Tenkovi koji su na brzinu poslani u Liban pokupljeni su sa vojnih baza po SAD da bi Sto brie bili preba6eni i osposobljeni za borbu. Iz Pentagona su rekli da je i municija i drugo oruije takode preba6eno u Liban na brzinu. ViSe vojnih poSiljaka su u toku ali Pentagon je odbio da objavi koliko to sve iznosi u dolarima. Bez obzira na Pentagonsko nao-ruzan- je i planove sa Libanskom armijom, najbolnije njeno mesto je razjedinjenost i svada njenih snaga na koje se odrazavaju interesi raznih arapskih zemalja, Izraela i ameri6kih engleskih i francuskih imperijalista. II !! I HlllH Bernard Coard odnose sa Kubom i nekim drugirri Latinsko-ameri6ki- m zemliama. Paranoja koja je obuzela Reaga-nov- e ljude u Beloj ku6i vodi adrrii-nistraci- ju na avanturisti6ke poteze ne samo u Grenadi, nego i u Srednjoj i Latinskoj Americi pa i u celom svetu. Dogadaje u Grenadi iskoristi6e Pentagon i CIA da bi potkrepili tezu o kubanskoj opasnosti i da Grenadu izoluju od nekih latinskoameri6kih drZava. Akcije, na koje je bila uzazvana Narodna revolucionama armija Gre-- , nade, usmerene su na potporu podpredsednika vlade i ministra finansija, Bernard Coarda. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000533