Nase Novine, November 30, 1983

              Ч$ШШ№ШГШ№7КШШ1 S£eS2W
л1,ЧшО?г1 жартг! ©!шг&1 хЈШиблк! &чшШШ&г
VOL. 52, NO. 41(574)
W 1 Л y
If
AV: iw.v.vMHn9wsansHHMH№iVNy 1 t &
к
MlJtttfrfcBil ЧЗШШШ ишшишг "44jggii
® ®
m...
'
K
Papirne makete koje su studenti oko jedne
Zapadnoj Nemadkoj
dva miliona Evropljana
izaSli su 22. oktobra na ulice da
odlu6no kazu ne ameri6kim vojnim
planovima.
Demonstracije se odrzavaju stal-no- ,a
u Italiji su bile ve6e nego ikada
ranije.
Medutim, iako je stanovniStvo
Italije, Francuske, Engleske, Spani-j- e,
Belgije, Zapadne Nema6ke, Ho-landi- je,
Portugalije, odlufino protiv
postavljanja атепбкод nukleamog
oruzja, na tlu Evrope, vlade zapad-no
evropskih drzava ostaju pri
ranijim odlukama da dozvole Pen-tago- nu da 6ini kako je ve6 planirao
joS 1979. godine.
Krajem idu6eg meseca u Evropi бе
stidi 108 Pershing-- 2 i 464 rakete
(Cruise Missiles) sa atomskim na-bojim- a.
ZapadnonemaSki kancelar Helmut
Kohl izjavio je da ga nikakvi protesti
пебе spreCiti da izade
ameri6kim vojnim stru6njacima.
Italijanski prvi ministar Bettino
Craxi dolazi u Washington da uveri
Reagana u njegovu odanost.
Margaret Tatcher i Francois Mitte-ran- d
dali su zajednicku izjavu da
podrzavaju Reagana. "Socijalista"
Mitterand je бак i kritikovao belgij-sk- u
vladu Sto se ponaSa neodlufino
ul.! ' V.r'rH t .'Vfi 'Л -- I 4,1 v . ")U '"Л''(. t"ri iff"-- ' ?'" Л'
J!'i, ' Л. !'f V n ,'t ' i 'i i I t i i r V $
Mjgoslav Afeekfy
A Community И
Newspaper
Established 1931 WJBI кШууШРИИ
шР
'v.vv ...'. v.n v.v.-.sv.%%-
4 ...
:v
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 26, 1983.
postavili §kole u
Preko
u susret
'.')'!
prema атепбкјт planovima. "Ne
treba se bojati demonstranata" re-k- ao
je Mitterand.
Reaganova administracija sve viSe
izaziva nuklearni rat a da je ameriiki
i kanadski narod zabrinut za svoju
sudbinu pokazuju masovne demon-stracije
koje su se odrzale u svim
ve6im gradovima ovog kontinenta.
Trebalo bi mnogo novinskog pros-tor- a
da bi se naveli podaci o svim
demonstracijama.
Associated Press javlja iz Bona,
Zap. Nema6ka, da je ve6 20. oktobra
preko pedeset hiljada demonstra-nata
izaSlo na ulice Bona da
protestvuju protiv postavljanja ame-riCk- ih raketa na tlo Zapadne Ne-табк- е.
Ove nedelje габипа se da бе u
demonstracijama uCestvovati preko
milion osoba a u nekim gradovima
Zapadne Nemacke (Berlin, Olden-burg,
Stuttgart, Minhen, Bremen,
Hamburg, Frieburg) ve6 su odrzane
masovne demonstracije.
U Zapadnom Berlinu preko 20
hiljada studenata napustili su pre-davan- ja
i formirali ljudski lanac oko
Skola i po ulicama.
U izjavama za Stampu protivnici
ameri6kih raketa su naglasili da su
ove demonstracije "samo po6etak
onoga Sto бе dosti6i kulminaciju u
decembru ove godine".
Reaganova administracija planira
da postavi 572 nukleame rakete u
Evropi, 204 od njih bi6e u Zapadno]
Nemadkoj.
Masovni protestni marSevi i de-monstracije
odrzavaju se i u Austriji,
Francuskoj, Spaniji, Svedskoj, Por-tugali- ji,
Engleskoj, Belgiji i Italiji
kao i u Kanadi i SAD.
Vlada Zapadne Метабке reSila je
da ostane pri svojoj odluci o
prihvatanju ameri6kih nukleamih ra-ke- ta
i ve6 je izdala "Belu knjigu" u
kojoj se navode obaveze vlade da
primi postavljanje nukleamih raketa.
Sa ovom knjigom vlada Zap. Ne-таб- ке
poziva gradane da podupiru
NATO i атепбки politiku naoruza-nja- j
pretnji.
Vode6i б1ап Socijaldemokratske
partije, Egon Bahr, pozvao je Zapad
da prihvati Sovjetske predloge o
razoruzanju u 2enevi, jer bi to bilo
spasenje za sve.
Zemlje NATO vojnog pakta joS
1979. godine odlufiile su da postave
nuklearne rakete, Pershing 2, na
evropsko tlo pri kraju 1983. godine
ako ne dode do Zenevskog spora-zum- a
sa Sovjetskim Savezom. To
znafii da su svi dosadaSnji pregovori
u 2enevi od strane ameridkih pred-stavni- ka
bili obifina farsa jer je
Pentagon joS 1979. godine imao
plan i za proizvodnju i za postavlja-nje
nukleamih raketa.
Vojne vlastl u Grenadl objavi le su
vest da je ubijen prvi ministar vlade
Maurice Bishop i tri ministra njego-vo-g
kabineta.
Bishop je bio stavljen u ku6ni
pritvor odakle su ga izveli njegovi
prijatelji i uputili se prema vojnoj
komandi a usput su razoruzali neke
vojnike. Iz vojne komande doSlo je
naredenje da se puca na napada6e i
torn prilikom ubijeni su, pored Mau-rice
Bishopa, i neki vojnici i civili.
Maurice Bishop je ve6 od ranije
odbijao da se pokorava odlukama
ve6ine u njegovoj partiji koja je na
vlasti. Oko sebe je okupljao disi-den- te
i kontrarevolucionare da bi
vladao sam ротоби ranije ste6ene
popularnosti i kulta M6nosti.
U pozivu koji je upu6ivao vojsci,
Bishop je govorio da on пебе
"nikakve kompromise" i da пебе
"nikakve pregovore" sa Centralnim
komitetom Novog JEWEL pokreta
koji je tra2io kolektivno rukovodstvo
partije i drzave.
U zizi dogadaja u Grenadi treba
posmatrati атегјбко negodovanje
na ekonomsko-politi6- ki razvoj ove
zemlje.
Treba se prisetiti kako je ameri6ki
predsednik Reagan preko televizij-ski- h
programa objaSnjavao kako
Americi preti opasnost od ove male
ostrvske zemlje. Njemu se nije
svidalo Sto Grenada ima dobre
50 CENTS PER COPY
Amerifiki Departman za odbranu
(Department od Defence) preko
svojih zvaniCnih predstavnika pri-zn- ao
je da su dopremali oruzje i
municiju u Liban za vreme primirja i
pregovora koji su vodeni izmedu
zavadenih strana.
Velika коИбта oruzja, municije i
tenkova stigla je u Liban posle 26.
septembra, kada je робе1о primirje.
Posle pregovora i obustave rata
viSe od 100 amerifckih vojnih strufi-njak- a
doSli su u Liban i робеП sa
intenzivnim instrukcijama armije.
Jedan od Pentagonskih predstav-nika
dao je izjavu da je Libanska
armija do sada istrenirana i naoruza-n- a
"70 odsto od onoga Sto bi mogla
biti".
Tenkovi koji su na brzinu poslani
u Liban pokupljeni su sa vojnih baza
po SAD da bi Sto brie bili preba6eni
i osposobljeni za borbu.
Iz Pentagona su rekli da je i
municija i drugo oruije takode
preba6eno u Liban na brzinu.
ViSe vojnih poSiljaka su u toku ali
Pentagon je odbio da objavi koliko
to sve iznosi u dolarima.
Bez obzira na Pentagonsko nao-ruzan- je
i planove sa Libanskom
armijom, najbolnije njeno mesto je
razjedinjenost i svada njenih snaga
na koje se odrazavaju interesi raznih
arapskih zemalja, Izraela i ameri6kih
engleskih i francuskih imperijalista.
II !! I HlllH
Bernard Coard
odnose sa Kubom i nekim drugirri
Latinsko-ameri6ki- m zemliama.
Paranoja koja je obuzela Reaga-nov- e
ljude u Beloj ku6i vodi adrrii-nistraci- ju
na avanturisti6ke poteze
ne samo u Grenadi, nego i u
Srednjoj i Latinskoj Americi pa i u
celom svetu.
Dogadaje u Grenadi iskoristi6e
Pentagon i CIA da bi potkrepili tezu
o kubanskoj opasnosti i da Grenadu
izoluju od nekih latinskoameri6kih
drZava.
Akcije, na koje je bila uzazvana
Narodna revolucionama armija Gre-- ,
nade, usmerene su na potporu
podpredsednika vlade i ministra
finansija, Bernard Coarda.