Nase Novine, November 30, 1983

              2-- NASE NOVINE, October 26, 1983.
SALVADOR
£,£0 3 bJb& OUoOC
San Salvador (ANN) — Ustanici
salvadorskog oslobodilafikog pok-ret- a
Farabundo Marti i vladine snage
u srijedu su poCeli zestoke borbe za
polozaje na istoku zemlje.
Prema izvjeStajima vlade, u ope-racija- ma
sudjeluje oko 5000 vojnika,
potpomognutih avijacijom i teskom
artiljerijom, a sa aerodroma iz
drugih dijelova zemlje ирибепе su i
specijalne desantne jedinice. Naj-zes- 6e
borbe vode se oko strategijski
znafiajne prometnice koja povezuje
gradove San Miguel i Usulutan, u
isto6noj pokrajini Morazan.
Salvadorski ustanici osvojili su te
gradove prije dva dana, nanijevsi
velike gubitke vladinim trupama i
zaplijenivSi гпабајпе koli6ine oruzja.
Vi§e od 200 pripadnika elitnog
bataljona salvadorskog rezima de-zertir- alo
je proSle subote iz garni-zon- a
San Francisko, ostavljajuci
oruzje i uniforme.
Gerilski radio "Venceremos" sa-opc- io
je da su vojnici bataljona
"Morazan" dezertirali kad su posli
kao izvidnica u podrucje juzno od
rijeke Torola. Vojnici su zatrazili od
komandanta pukovnika Alberta Cru-z- a
da im se isplate viSe mjesefine
zaostale place i dopusti posjet
obiteljima od kojih su bili odvojeni
dulje vrijeme zbog operacija protiv
gerilaca. Pukovnik Cruz izjavio je da
ne raspolaze novcem i da zbog
pojacane gerilske aktivnosti u torn
dijelu Salvadora ne mogu dobiti
dopust. Vojnici su prihvatili te
argumente komandanta i masovno
su dezertirali.
istakao
protiv
Clan Saveznog IzvrSnog ve6a i savezni
sekretar za unutraSnje poslove Stane Do-la- nc
razgovarao je sa dr Fridrihom Cimer-mano- m,
ministrom unutraSnjih poslova SR
Nemacke, koji se na celu delegacije organa
unutragnjih poslova svoje zemlje nalazi u
zvani6noj poseti Jugoslaviji. Dva ministra sa
svojim saradnicima razgovarali su o pitanji-ma
bilateralne saradnje i daljeg unapredenja
kontakata dva resora, o borbi protiv svih
oblika terorizma, krijumCarenja droga i
drugih narkotika, falsifikovanja'novca, kao i
o spre6avanju svih drugih vidova kriminala.
Savezni sekretar Stane Dolanc upozorio je
na delatnost ekstremne teroristicke faSistic-k- e
emigracije poreklom iz Jugoslavije, kao i
na vrsenje nasilja i teroristiCkih akata prema
jugoslovenskim radnicima na privremenom
radu, u diplomatsko-konzularni- m i privred-ni- m
DredstavniStvima SFRJ u SR Nema6koj.
житаВјЖггачжшгјта
' 1 i
i Г 7 n' iV I o'J' i. i ' 'J
v V I i н t Mwl f ) t
OSKAR DAVlCO
U PARIZU
Oskar Davi6o gostovao je u Jugo-slavensko- m
kulturno-informativno- m
centru, gdje se susreo s brojnim
poStovaocima svoga djela.
Okupljenim kritifcari.ma, piscima i
6itaocima, pisac "Pesme" i mnogih
drugih djela govorio je o razlifcitim
pitanjima literature, o svome knji-zevno- m
stvaralastvu, o svome od-no- su
s nadrealistima, o stanju u
knjizevnosti i dr.
Kulturno-informativ- ni centar u
Parizu nastoji da takvim i slifinim
razgovorima potakne interes za naSu
knjizevnost. Nedavno je na njegovoj
tribini gostovala Mira Ale6kovi6, a
slijedeci puta nastupa grupa fran-cusk- ih
pjesnika, sudionika "StruS-ki- h
veceri poezije" — Eugene Guil-levi- o
(dobitnik "Zlatnog vijenca"),
Jacques Gaucheron, Jacques Rou-bau- d,
Jean Rousselot, Andre Verdet
i Francois.de Villandry.
MARTIN LUTER KING
DOBIJASVOJPRAZNIK
Poznati borac za ljudska prava
Martin Luter King dobice svoj
praznik kao znak priznanja i pocasti
kakav su dobijali takvi americki
velikani kao sto je bio Dzordz
Vasington. Predlog da se u cast
Lutera Kinga u SAD uvede jos jedan,
deseti po redu nacionalni praznik,
dobio je vec podrsku Predstavnic-ko- g doma americkog Kongresa. Za
novi americki praznik bice proglasen
dan rodenja Lutera Kinga, 15.
januar, mada ce se taj dan prazno-va- ti
svakog tree eg ponedeljka u
januaru. Do sada je samo Dzordz
Vasington imao tu pocast da njegov
rodendan bude proglasen za nacio-nalni
praznik.
Ministar unutrasnjih poslova SR Nemacke spremnost svoje
zemlje da iskoristi sve zakonske mogucnosti za sprecavanje teroristicke
delatnosti Jugoslavije
Ministar Cimerman istakao je da je Savezna
Republika Nemacka u okviru svojih zakona
sprema da ucini sve da spreci bilo kakvu
teroristifiku delatnost protiv Jugoslavije.
Delegacija organa unutrasnjih poslova SR
Nemafike danas je posetila memorijalni
centar "Josip Broz Tito" i na grob jugoslo-vensko- g
predsednika polozila venae.
Ministar Cimerman sa ilanovima delega-cije
posetice Sarajevo kao gost Organiza-ciono- g
komiteta 14. zimskih olimpijskih
igara, gde ce se upoznati sa terenima i
boriliStima na kojima ce se u februaru 1984.
godine odrzati "bela olimpijada" do sada
najveca sportska priredba u Jugoslaviji i
razgovarati o pitanjima bezbednosti Zimskih
olimpijskih igara.
Nazavrsetku posete Beogradu dogovoreni
su redovni radni kontakti i susreti sluzbi
bezbednosti dveju zemalja.
таидЈтаУЈ:тццшчш1Ччтад
. Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadina Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 693-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Mllos Grubic Vojin Grbli, Josp KovatiC, Stanko Muideka,
Milena Boiii, Mca JuriSii, Ana Durovid, Lopa Ralnovi6, Borislav Ne&koviC,
Rozalija Plvjakovic, Duro miikovli, Ivan Pribanid, Mile Baljak, Itlja flubao, Pavaot
aadmanti, Bota Pavkovii, Ostoja Kovaievii, Vikior Arar, DuSan Stanar, Milijani
Patrovic, John Severinski, Luis Gregurac, Mate SlauS, Martin Karavanlij PaiH
КибШб, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mllica М1ицШп, A.GfxIach Leo Baclch. ,
, REDAKCIJSKI K0LEG1JUM: Vladislav Gacrf
Stiepan Mloiii (dru§veno-pollil6k- a pltanja). Daniel Phiades (diustvena pitanKi.
knUJovnost), Katarina Kostid (poeija I aktuelne Wme), Jelena Gavrilovid (literature
1 umotnost za decu), Bolko Mladonovit, Anka NozlnbS.
STALN! DOPISNICI: Da&an Putnik (Chicago), Margaret Stardevid (Los Angeles),
Boio Spadek (New York), Frank Fudurid (Vancouver), Josp Slanid — Stanlos'
(Rim, ftallja), Dado TapSanji (Pariz Francuska), Lepa TaoUnovld (Remscheld.i
Zap.Nemafika), Mira Strbac (Pariz),
SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovii (nauka I druStvo), Prof. Ivan
Dotenc (Sloveneka Когибка I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anton Kostela?
(reporlaie I pri6e Iz Jseljenl6koo ilvota).
DOPISHlCI iZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovid, Luka Marhovli, Petar Kurtic,
WloiKordit, Aleksandar Clric, Strahln}a Maletii, Novica Mllic.
FdTOREPORTEI: Srdan Bodui, Aron Ko&n, Jordan Vastyevid. IZ JUGOSLAVI-- 1
JE; ftl. Va$ilj0vl6 — LILO.
Subscription; $25.00 per year. (First Clasa Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mall Registration NO. 0378.
"NaSe novlne" Izlaze srljedom. Pretplata Iznosl $25.00 godisnje; pojedlnl
primerak 50 centi. CJene oglasa na xahtjev. "Nase novlne" su nasljedniK,
"Jedlnstva", kome su prethodill Ustovl: "Novosti", "Srpskl Glasnlk", "EdJnost ,
"Slobodna Misao", "Pravda" I Oorlwi". lo I "Nt.iodnl Glasnlk" i drugl napreunl
Ustovl kojl su mu prethodill u SJedinjonim Drzavaiita.
fledakclja odgosara za nepotplsane materljalo. Potplsani 6lancl izraiavaju
Fml4IJenje.autora. Dopisl se nevracaju
Gostovanie Jovana
'WW Ћ Ћ ® ©
1Ин№ ЈИВ
% V' t~l ј
uMMi АоЛ.чц.
Mladi jugoslovenski violinista Jo-va- n
Kolundzija koji uziva svetsku
reputaciju odrza6e koncert u To-ronto,
11. novembra, u 8:30 uvede, u
St. Lawrence Centre — 27 Front St.
E.
Na klaviru ga prati Helen Bowkun,
poznata pijanistkinja, iz Toronta.
Program je sastavljen mahom od
dela klasidnih kompozitora: Ysaye,
Dvorzak, Brahms, Wieniawski. A
Posle godinu dana, ponovo ima-m- o
izvanrednu priliku da prisustvu-jem- o
u naSem gradu koncertu
poznatog jugoslovenskog violiniste
Jovana Kolundzije.
Sa svojih 35 godina starosti
Kolundzija je vec poodavno stekao
svetsku reputaciju u domenu kla-sifi- ne muzike. Njegova populamost
je rasla uporedo u domovini i u
inostranstvu.
Imali smo priliku da se prosle
godine posle koncerta upoznamo sa
mladim violinistom. Ostavlja prija-ta- n
utisak na svakoga zbog prirod-nos- ti
i jednostavnosti u ponasanju.
Njegova umetnifika biografija obilu-j- e
interesantnim detaljima.lznecemo
najvaznije, sa napomenom da je
Jovan Kolundzija izrazio zadovolj-stv- o
sto postoji takvo sredstvo
propagande kao §to su "NaSe novi-ne- ",
preko kojih se mogu populari-sat- i
jugoslovenski umetnici na Se-verno-americ-kom
kontinentu.
— Poznato je da su nasi iseljenici
zahvalna publika prilikom gostova-nj- a
jugoslovenskih umetnika u ovom
delu sveta, pa je i meni veoma drago
da naSi ljudi budu u sto vecem broju
obavesteni o mojim koncertima u
Kanadi i Sjedinjenim Drzavama,
izjavio je povodom toga.
Jovan Kolundzija je roden u
Beogradu 1948. godine. U svet
muzike uSao je joS u svojoj Sestoj
godini, najvise pod uticajem svoje
majke, poreklom Letonke. Otac mu
pored njih bide izvodena i dela
Michaela Pepa, savremenog kanad-sko- g
kompozitora jugoslovenskog
porekla.
Isti koncert 6e se odrzati i u
Montrealu, u PolockHall, McGuille
University, u nedelju, 6. novembra,
u 4 sata popodne.
Za detaljnije informacije obratite
se na Tel.: 449—3313.
je Dalmatinac, srpske nacionalnos-ti- .
Prvi javni nastup imao je u
sedmoj godini. Bilo je to takmiCenje
na kome je osvojio prvu nagradu.
Redala su se zatim takmi6enja na
kojima je skoro redovno dobijao
priznanja.
Na beogradskoj Muzi6koj akade-mi- ji
studirao je violinu kod prof.
Petra Toskova.
Sa posebnim postovanjem Jovan
Kolundzija govori o svom profesoru
Henriku Szerringu koji je takode
priznati violinista u svetu. Mnogi ga
smatraju kao najboljeg interpreta-tor- a
Baha.
— Szerringa sam sreo na takmi-бепј- и
violinista u Poljskoj, kada mi
je bilo svega 18 godina. Posle toga
me je pozvao u Mexico, gde se
organizuje majstorski kurs za viol-iniste
iz celog sveta. U okviru tog
kursa, na kome sam proveo 6etiri
meseca, organizovano je takmidenje
i ja sam dobio prvu nagradu. U tim
godinama bilo je veoma znacajno
sto sam imao oslonac u radu u
nekome kome sam verovao. Sada
ve6 mogu samoga sebe da korigu-je- m.
Nastavio sam da vidam svog
profesora svake godine po nekoliko
nedelja. On cesto dolazi i u Jugo-slavij- u.
Redovan je gost Dubrovac-ki- h
letnjih igara.
— Szerring ima nekoliko hiljada
mladih studenata. Nadam se da ce
otkriti jos mnoge talente. Tek mu je
66 godina. (Nas(avak na st 5)