Nase Novine, December 13, 1978

              Ml
IP
vv- -
Ц
!
m
~"-"-Т- 1—----ТГ'Т™""~",1 i' ll'n ГЧГЧЧ1ГИГГ111Ш Ibi laHiltij ИИ.М1'чиЈ..ц„..1. , ,„l., i,n', .1 ,1 ,,(.,1 , I tLXj 'j'i — -г-- т-Т
, ' 'ТТТУГ?
" ШД5ДУША1Н: - zabrinuto uplta malka. - Sve
— Jest, обе. РЈбе mi kapetan,
kako sam ti ve6 rekao, da odmah
dodem, jer da brod pripravan бека
— odvrati Ivo.
— E, pa dobro, sinko, kad Bog
tako ho6e. Sto беб u mladosti pri§-tedje- ti,
bit 6e ti za starbst. ZnadeS i
sam da sam i ja preko' dvadeset
godina mlatio more. Mozda se joS
sje6as koliko smo zemlje imali,
kad je moj pokojni otac, a tvoj
djed, umro. Eto, Stedio sam i naku-pova- o dosta paSnjaka i oranica, ali,
dragi sinko, .pohodile nas zle
godine, a trpjeti valja do volje bozje
— govorio je Jura] Mari6.
— Dobri Bog, ogledat ce se ha
nas sirote — uzdahne duboko
majka Ivana.
пеб—ебA pkoovlirkaotitvi rkemu6ei?na—m' uispliitSadaotasce
sina.
— Kad sam bio tu nedavno na
Rijeci, naCinio sam ugovor s kape-tano- m
na dv)je godjne. No 6ini mi
se da sam tl to ve6 kazao.
— Znam, da si mi rekao, ali bih
zelio da pas nezaboraviS I da preko
togaT,vremena van! ne ostaneS —
гебе btaczabrinuto.
— Nemoj tako, dragi обе! Kako
da vas zaboravim! Za dvije godine,
ako Bog da srede i,fzdravlja, eto me
opet ovdje kod vas. .-
-.
— Dobro, dobro! — zaklimaotac
PUTOPIS Bio sam i ja na Havajima
PiSe
DUSAN PUTNIK
ZAIMANJE
Bududi da su havajska ostrva
postala prava turistiCka meka,
stanoyntetvo se uglavnom posve-til- o
turizmu i ugostiteljstvu. Pored
turizma razvijena je i trgovina.
Druge vrste zanimanja, ukoliko ih
ima, od manjeg su гпабаја.
Hotel ijerstvo je veoma razvijeno.
Jedan deo grada je sa6injen isklju-6iv- o
od hotela i tu sem turista,
drugog stanovniбtva i nema. Kao
6to se divimo lepoti havajske
prirode, tako se mo2emo diviti I
lepoti" arhitekture. Hotel! su pros-tra- m,
udobni', sa'svim potrebama I
luksuzom. Svaki hotel jegraden
tako da u njemu pored soba za
spavanje Ima i raznlh vrsta resto-ran- a,
trgovine — bd prehrane do
suvenira I bliuterije. Tu su takode
kancelarije faznih turistlcklh agen-cij- a,
sportski centri. za rekreaciju,
bazeni, frlzeri, pedikiri. Veliki baze-n- i
pored mora vas neodoljivo priy-1аб- е,
pa je te6ko napraviti izbor
jzmedu njih i mora: gde prvo tr6ati
da se ublaii toplota suii6evih zraka
koji neumorno sjaje i greju ova
ostrva 365 dana u igddini. Na ulica-m- a,
na svakom koraku gde se
mogao Iskoristiti prostor, .postav-Ije- ni
su kiosci sa suvenlrlma
kojima je te6ko odoleti. Svaki
turista je inspjrisan dajkupl ne6tp
za usppmenu бк bi gaipodse'6alo
na ova divna ostrva. Trgovina je
razvijena do nau6no-fantasti6ni- r;i
glavom, pa nastavi: — Kad se
vratl8, bit 6e ti dvadeset I pet
godina. Lijepe li dobi! Sje6a§ li se,
Ivano — okrene se Mari6 svojoj,
zeni — sje6aS li se, kad je meni
-- bilo dvadeset i pet godina, kad sam
ti krao bosiljak s prozora?
— Juro, Juro, godine brzo .1
prebrzo prolaze — uzdahne Ivana.
— Jest, draga moja, brzo prola-ze,
brzo! Dosta si se паггшбИа i
naradila; otkad si sa mnom, a
vrijeme bi ve6 bilo, da se malko
odmoriS — гебе stari Mari6 svojoj
zepi Ivani, pa se okrene sinu i
odrnah nastavi: — Ivo, kako vidiS,
ii ku6i je dosta posla, a majka tine
moze da sve sama obavi. Sinko,
ne6u te-slli- ti, ali mislim, da bi ve6
vrijeme bilo, da se malko ogle-daS.- ..
— 0, §to se toga t!6e — upane
Ivana u г!јеб svome suprugu —
srce пабеда Ivice nije se moglo
namjeriti na bolju i na pametniju
djevojku.
.— Ma jest, kum Mato mi je
govorio o toj stvari, a {a, da pravo
гебет, ja ne bih poznao boJje i
pametnije djevojke od Tonkine
Jelke — potvrdl giavom Juraj
Mari6.
— Vjeruj mi, обе, i ti, majko dra-ga",
da ja u 2ivotu druge osim Jelke
ljubiti ne bih mogao. Jelka i nikad
mogu6nosti i zaista ne mozete
pro6i pored izloga, a da ne udete
unutra, nitl mo2ete iza6i a da ni§ta
ne kupite. Trgovine su veoma lepe,
moderne, dekorativne. Posle ugos-titeljstv- a,
trgovina je najve6a stay-k- a
prihoda ostrvlja.
Saobra6aj je takode veoma raz-vije- n,
u prvom redu meduostrvski,
koji se obavlja uglavnom najmo-demiji- m
avionima. Od devet ostrva
&es su medusobno povezani vazu-hoplovni- m
linijama. Aerodromi
nisu tako veliki, ali su zato lepo
s uredeni i komunikativni. Na njima
se moie dobltl sve od igle do Ibko-moti- ve
I to bez ikakvih ро1ебкоба i
бекапја na red. Morski saobra6aj je
i1
I
nijedna druga, negb Jelka! —
izusti Ivo zanosno, udarivSi rukom
o prsa.
— E, pa dobro, dragi Ivo! — nas-т!јеб- 1
seotac. — Mene veseli tvoj
izbor. Jelka je jedinica u udove
majke, ima i syoga imetka, pa 6e ti
i to dobro do6i. A jesi li ve6 govorio
s njezinom majkom? — upita Juraj
svoga sina.
— Nisam јоб, ali svakako trebalo
bi dajoj бtogod kazem prije moga
polaska — pogleda Ivo oca i prode
rukom preko бе1а.
--r Kako sam ve6 vi6e puta rekla,
isto opetujem i danas, da mi je
Jelka mila, kao da sam ju pod
srcem nosila. Ivo, sinko moj, оаб
6ete biti lijep par. Protiv Jelke nitko
ni da bi г!јеб1 krivo izustio, a cijelo
Jasnovo veli, da ste kao rodeni
jeqlno za drugo. Jedino stara Pohe-rovic- a
uzela je Jelku пеб№ na zub,
pa je ogovara i ocrnjuje, a bolje bi
u6inila, da pazi na svoju ku6u, jer u
Jasnovu ima јоб strazara financije
— naljuti se Ivana i o6tro pogleda
prema prozoru.
— Tko bi na sve pazio! —
omahne rukom Ivo. — Neka se
jez!6ine bruse koliko in volja! Svaki
znade, tko je Jelka, a znade se i tko
su Poherovi — govorio je Ivo klima-- .
fuel glavom i пј1биб! se ni stolid.
— Jesi ii uredlo sve svbje stvari
takode dosta razvijen. On sluzi
uglavnom za atraktivna putovanja
pored obala i uiivanja u dobrim
ve6erama na brodovima, uz opojnu
havajskumuziku. Morski saobra6aj
se slabo koristi za meduostrvske
veze, osim za tri najmanja ostrva
za koja nema ekonomske габип!се,
a ni prostora da se uvede vazdu6ni
saobradaj. Autorrobilizam je na
kopnu takode veoma razvijen, na-гоб- Ко do izrazaja do laze taksisti,
rent-a-c- ar i autobuski saobra6aj,
bez kojih se turizam zaista ne bi
mogao nl zamisllti. U saobra6aju je
zaposlepo mnogp.Havajaca, a pn
takode clni dobru stavku u opStem
prihodu stanovniStva i budeta
TURISTI NA, KRATERU VULKANA
fsarmti opralaFuila4plfrila1№
woj ; Krevei siozna. i 1 poreaaj swan
U бкгЈпји, јегбе iada kurria Mate
sigurno zarana oti6i.
— Nije takva ргеба, majko. Idem
јоб do Jelke, da se bprostim s nje-zinom
majkom. Bit, 6e ve6 deset
sati, no one do kasna na ognjiStu
predu — гебе Ivo, pa ustane. . Juraj Mari6 bio 6ovjek vrlo
poStovan u Jasnovu. Na svojem
polju radio je kao mrav, a bio je
6tedljiv, po6ten i mlran. Prevalio je
ve6 i 6ezdesetu godinu: Njegova
zena Ivana blla je uvijek zabavljena
ili u киб! ill u vrtu i nije nikad imala
suvi6na vremena da po klancu s
kumama Cavrlja i da uzdi§e, kako
joj ne dotje6e vremena da sve
poslove obavi. Ivana bila je zdrava i
umna zenska glava, kojih desetak
godina mlada od svoga muza.
Oko desete ure ude Ivo u kuhinju
udove Tonke. Ona je prela na
ognjiStu i sjedila nasuprot svojoj
jedinici Jelki.
— Dobarve6er! Sto mi radite? —
pozdravi i iivahno upita ivo.
— Dobar уебег! — dahnu Jelka i
malko pocrvenje, a majka nadoye-ze- -:
— Kako vidi§, predemo. Sjedni,
Ivo, sjedni! — ponudi mu Tonka.
Ivo sjede i prebaci desnu nogu
preko lijevoga koljena. Jelka je
slutila пеби novo, srge joj je
silnije kucalo, lice joj se јабе
±arllo.
Nakon kratke stanke progovori
Ivo: - — Cujte, draga Tonko, ako Bog
dade, na6i би vas veseliju, kad se
vratim s puta.
— Dad ti Bog, sinko, sre6u i
zdravlje, neka te svuda prati bozji
blagoslpv! — zaieli mu Tonka i
otare suzeto su joj ovlazile trepa-vic- e.
(Nastavitdese)
(2)
ovih ostrvlja.
Zanatstvo je takode razvijeno,
uglavnom na osnovu pravljenja
suvenira 'koji se prodaju turistima u
svim trgoviriama i na svakom
koraku. Inciustrija je slabo razvije-na,
moze se re6i da je i nema, u
odnosu na do sada pomenute
'delatnosti. Ipak sam na ostrvu
Maui video jednu manju -- livnicu,
koju ni vodi6 nije propustio da nam
pokaze, kao atrakciju. Poljoprivre-d- a
je zastupljena kroz uzgajanje
бебегпе trske i cve6a. Samo sta-novni6t- vd
od poljoprivrede nema
znathih prihoda, jer je ona u
rukama velikih kompanija. A kako
je sve mehanizovano, to je i malo
radne snage apsorbovano u toj
grani privrede.
Dok nam je yodl6 pri6ao o plan-taia- ma бебегпе trske, jedan putnik
je upitao da li su plantaze svojina
„marijih farmera ili velikih kompani-ja.
Vodi6 je odgoyorio da su
plantaze uglavnom — 90% svojina
velikih ameridkih kompanija, a
samo je 10% u rukama malih far-mera.
Na pitanje zaSto je to tako,
vodi6 je odgovorio da su zbog
velikog turizrra mnogi kontinental-c- l
zainteresovani da dodu i 2lve na
ostrvima, te je zemlji6te veoma
skupo": Mali farmer! su zaintereso-vani
za to da zemlj!6te raspar6avaju
i prodaju po skupe pare i na taj
паб!п smanjuju poljoprivredne po-vrбi- ne
koje su i onako male na
ostrvima. Sme6an odgovor, zar ne?
'(Nastavide se)
&F&SfrW%n ,_i, ,.- - -- . ..