Nase Novine, September 14, 1983

              "V
Zavrsen UNKTAD
Usvojeno tridesetak rezolucija. — SAD se ogradile od
zavrsnog dokumenta. — Grupa 77 razodarana mrsavim
rezultatima. — Mojsov: Otvorenputza nastavakdijaloga. —
Zahvalnost udesnika konferencije domadnu
"Politika" donosi:
Sesta konferencija Ujedinjenih nacija za
trgovinu i razvoj usvojila je tridesetak
rezolucija, medu kojimaje oko deset koje se
odnose na Мјибпа pitanja svetske privrede.
Ovo zasedanje zavrSeno je, drugim recima,,'
sporazumom o ve5ini pitanja koja su bila.na
dnevnom redu. Napredak je postignut'
usvajanjem rezolucija — o zajedniCkom
fonduza sirovine, zvanifinoj pomoci zemalja
u razvoju, stabilizaciji i јабапји trfiSta
sirovina u okviru integralnog programa za
sirovine, o olakSicama u garantovanju
medunarodnih izvoznih kredita, radu multi-lateraln- ih
institucija za finansiranje razvoja.
Izuzetno tezak posao
Na ovoj poslednjoj plenarnoj sednic
posle dugotrajnih prethodnih nagadanja
zastoja u pregovorima, usvojena je
rezolucija o ekonomskoj situaciji u svetu sa
posebnim osvrtom na probleme razvoja i
puteva prevazilafenja ozbiljne ekonomske
krize. Podnoseci izveStaj o radu na ovoj
rezoluciji Set ganske delegacije je izjavio da
je posao bio izuzetno te2ak prvenstveno
zbog razlicitih gledanja razvijenih zemalja i
zemalja u razvoju, kako na samu ekonomsku
krizu, tako i na njeno prevazilaZenje. U
prethodnoj generalnoj debati kao i u radu
radnih i regionalnih grupa pokazalo se da na
probleme svetske privrede industrijski razvi-jen- e
zemlje i svet u razvoju sasvim razlicito
gledaju tako da je bilo teSko na6i zajednifiki
jezik.
Da se nije ni§ta promenilo u njihovim
prilazima videlo se u poslednjem fiinu 6.
UNKTAD-- a kada se radilo celu no6 i zoru,
prilikom usvajanja ove rezolucije. Tekst
rezolucije je kompromisan, iako se u njemu
ne nalaze mnogi od zahteva predloga i ideja
zemalja u razvoju, razvijene zemlje u grupi
"B" su izrazile rezerve i ogradile se od ove
rezolucije. Americki delegat se prvi distanci-ra- o
pozivajuci se na zakljufike zapadnih
zemalja sa skupa iz Vilijemsburga. On je,
ovom prilikom rekao kako je pomenuta
rezolucija za SAD ideoloSki neprihvatljlva, i
da previSe "negativno slika ekonomsku
krizu". i ovog puta SAD stoje na staroj
poziciji da kriza prolazi i da je to opSti
proces. Delegati Velike Britanije, SR Ne-mafi- ke,
Danske, Australije, Japana, Belgije i
Novog Zelanda izrazili su — rezerve prema
rezoluciji.
Odraz suprotnosti
Sa 6. zasedanja UNKTAD-a- , kao Sto je
podvufceno i u ovom zavrSnom dokumentu o
svetskoj ekonomskoj krizi, ostaje ocena da
je sadaSnja privredna kriza odraz pre svega
suprotnosti sadaSnjeg medunarodnog eko-nomsk- og
poretka i njegove strukturne
neuskladenosti. Druga suStinska stvar na
kojoj se insistira jeste: danaSnji svet je
postao toliko meduzavistan da se kriza he
mo2e lokalizovati na jednu grupu zemalja,
pa se stoga ni izlaz iz nje ne moze trafiti
izolovano i pojedinacno. To je, u stvari,
odgovor zemalja u razvoju na tvrdnje
?IC HI
i
Uz u6eS6e sredstava
iz 113 zemalja sa pet kao
i 16
u je 2 jula otvoren
novinarski skup "Svetska novi-nara
protiv a i
mir". Glavna tema koja je
trajala pet dana, jeste irioge
novinara, dakle ljudi koji u velikoj meri stva-raj- u
javno mnenje, u svetskom
miru. je na dnevni red stavila i
podrSku i solidamost novinara sveta s
teznjama korejskog naroda za
Naovom skupu — koji, po broju ufiesnika
i ulozi Stampe u
borbi za svetskl mir, po mnogo
cemu, "novinarske nacije" —
su nesvrstanih
zemalja i zemalja u razvoju, ali i
zemalja Zapada, preteino iz Evrope.
zapadnih zemalja da su ekonom-ske
krize ciklicne i prolazne, da je i ova
sadaSnja kriza робе1а da prolazi u
zemljama i da ce taj oporavak
Zapada spontano da se prenese i na ostali
svet.
U od kojeg su se zapadne
zemlje ogradile, kafe se da ekonomska kriza
pogada ceo svet i da se izlaz mora traziti
Pravog oporavka svetske privrede
moze da bude dok se ne promene
postojedi ekonomski odnosi, odnosno, dok
se ne uspostavi novi ekonom-ski
poredak. Tu je i doSlo do
izmedu razvijenih zemalja i
Grupe 77.
Zavrsna red
Predsednik Lazar Mojsov je,
potom, u zavrSnoj reCi, istakao da ce
UNKTAD-- a biti pazlji-v- o
u celom svetu. posebno u
u razvoju. Nezavisno od
procene ostaje kako je
Mojsov, da je za sve vreme —
uprkos mnogim razlikama i teSkocama —
atmosfera
i napora.
Sesto UNKTAD-- a je odrzano u
trenutku dramatiCne u svim
oblastima odnosa Sto je,
kako je rekao
dodatno breme za
UNKTAD-a- . Govoreci o
atmosferi" Lazar Mojsov je
istakao da je uz ogromne napore i
niz sporazuma o trgovini, novcu
i o pomoci za razvoj i dr. O
nekim, isto tako, pitanjima za
svetsku privredu nije bilo moguce postici
sporazum, ali je otvoren put za nastavak
dijaloga.
Mojsov je rekao da se nepra-ved- ni
ekonomski odnosi u svetu ne mogu
preko no6i i samo na jednoj
opSte
u svetu je danas vece nego ikad ranije,
izjavio je Mojsov, da je ohrabren
time Sto se shvatilo da je razvoj u interesu
citave
Samo mali
Ocene o radu 6. UNKTAD-a- , izneli su
Grupe 77, zapadnih
razvijenih zemalja, istoCnoevropskih zema-lja,
Sef kinesne i generalni
sekretar UNKTAD-- a Gamani Korea. Pretsed-ni- k
Grupe 77, somalski ambasador Osmah,
izrazio je duboko zbog mrSavih
rezultata koji su na ovoj
koje smo usvojili, rekao je
on, ne mogu da zamene
program hitnih mera za koje smo se nadali
da ce ova usvojiti.
6. UNKTAD-- a somalski ambasa-dor
je rekao da u najboljem slucaju mere
koje su usvojene samo mali
napredak u odnosu na ono Sto su vec ranija
UNKTAD-- a donela.
Ufiesnici 6. su kao
domacinu izrazili punu zahvalnost.
SVETSKI SKUP U PJONGJANGU
Ucestvovali predstavnici Saveza Jugoslavije
predstavnika informi-sanj- a
kontinenata,
predstavnika medunarodnih organizacija
Pjongjangu jedinstven
konferencija
imperijalizma, za prijateljstvo
konferencije,
razmatranje
doprinosu
Konferencija
ujedinjenjem.
raznovrsnim pristupima
predstavlja,
Ujedinjene
najzastupljeniji predstavnici
socijalistii-ki- h
razvnijenih
pojedinim
razvijenog
dokumentu,
zajednifiki.
ne
medunarodni
razilaienja
industrijski
Mojsova
Konferencije
rezultati'6. zasedanja
procenjivani
zemljama te
iinjenica, podvukao
zasedanja
prevladavala uzajamnog poStova-nj- a
konstruktivnih
zasedanje
zategnutosti
medunarodnih
predsednik Konferencije,
predstavljalo beogradsko
zasedanje "kon-struktivn- oj
postignut
sirovinama,
finansijama,
znaCajnim
Uostalom,
promeniti
konferenciji. Razumevanje meduzavis-nost- i
podvukavSi
medunarodne zajednice.
napredak
predstavnici industrijski
delegacije
razo6arenje
postignuti konferen-ciji.
Rezolucije
plodotvoran
konferencija Ocenjujuci
zasedanje
predstavljaju
zasedanja
zasedanja, Jugoslaviji
novinara
'95
Takode su prisutni novinari Sovjetskog
Saveza i Kine. Jugoslovensku delegaciju
sa6injavali su direktor Tanjuga Aleksandar
BakoCevic i predsednik Saveza novinara
Jugoslavije Muharem Kulenovic.
Pozdravljajuci konferenciju, potpredsed-ni- k
DNR Koreje Pak Sung Cul izrazio je nadu
u veci doprinos novinara "izgradnji slobod-no- g
i miroljubivog novog sveta, liSenog
imperijalisticke dominacije i podjarmljiva-nja"- .
Po njegovoj oceni, medunarodna
situacija se pogorSava iz dana u dan zbog
nastavljanja trke u naorufanju i "imperijalis-ticke
politike agresije i rata".
Predsednik Saveza novinara DNR Koreje
izneo je potom kako u njegovoj zemlji
ocenjuju ulogu i zadatke novinara sveta u
cuvanju mira, suprotstavljanju imperijalizmu
i razvijanju prijateljstva medu narodima.
D. RANClC
INTERVIEW
SENATOR HAT1
Ameri6ki senator Mark Hathfield,
republikanac, odgovara na pitanje
novinara zaStp se projektil MX ne bi
koristio da se Moskva prisili na
"ozbiljne" razgovore:
"Ne slazem se s tim. Mi kazemo
da nam je neophodan paritet u
kopnenom raketnom oruzju. Oko 70
do 75 odsto sovjetskog raketnog
naoruzanja je na koncu, iz беда se
izvodi zaklju6ak da su oni superior-n- i.
Ali ja ne mislim da se takva
poredenja mogu praviti. Mora se
po6i od celine naseg atomskog
oruzja, od toga koliko ukupno
imamo mi a koliko oni. A kad se
tako meri, nase je naoruzanje,
ukupno uzevsi, superiomije — ako
se uracunava kvalitet (preciznost,
usavrSenost, raznovrsnost). Mi ima-mo
21 nuklearnu podmornicu, od
kojih bi samo dve mogle da razore
sve vece sovjetske gradove naoruza-nje- m
koje nose. Na§e su podmorni-c- e
daleko superiomije Sto se 6e
kvaliteta: njihovesu bucne, mogu se
otkriti lakSe nego naSe. Mi na jedan
projektil stavljamo vise bombi, i to
bombi ve6e razorne mo6i...
Zbog svega toga nalazim da je ovo
zlatan trenutak istorije, prva prilika
da sednemo za isti sto sa Sovjetima
i pregovaramo. Po mome uverenju
Sovjetskom Savezu je neophodan
dogovor.
Zasto?
Zato sto Sovjeti imaju velike
pevolje na svom ekonomskom
frontu. Njihova proizvodnja ulja ne
raste; moraju da uvoze hranu za
stoku; produktivnost im zaostaje;
njihova privredna maSina vapije za
usavrSavanjem — Sto je, uzgred
гебепо, slu6aj i sa naSom, mada je
naSa ipak produktivnija od sovjet-ske.
Imaju takode problema u spolj-ni- m
odnosima, s Kinom i na drugim
stranama; u Avganistanu im je sto
hiljada vojnika; pritiska ih poljski
problem, Zapadna Evropa; u zemlji
raste pritisak za vecu proizvodnju i
veci izbor potroSne robe. . . Sve me to
uverava da je Sovjetskom Savezu
potreban predah, sporazum. Ali to
isto potrebno je i nama; potrebno je
svetu u celini da bi se obuzdala ova
ludost u eskalaciji naoruzavanja".
PossjMsce radio-akti¥n- lh
padawisia
Godine 1958. Amerikanci su vrSili
nuklearne probe u Nevadi. Radioak-tiv- ni
oblak otisnuo se do Los
Angelesa i tu zadrzao nekoliko dana.
Sest milijuna ljudi bilo je izlozeno
radijaciji hiljadu puta јабој od
normalne. Sada kazu da 6e od toga
prerano umrijeti 20.000 osoba, veci-no- m
onih koji su onda bili djeca, jer
radijacija jace pogada djecu nego
odrasle.
O tome piSe list Los Angeles
Herald Examiner na osnovu podata-k- a
Kalifornijskog univerziteta.
Drzavna komisija sastavljena od
паибепјака priznaje da je taj incide-n- at
bio opasniji nego je narodu bilo
гебепо.
Dr R. Bertell kaze da атепбка
vlada broji samo smrtne slu6ajeve
od radijacije ali radioaktivne padavi-n- e
prouzrokuju mnoge druge boles-t- i.
SlRITE POMA2ITE
SVOJUSTAMPU!
July 20,1983, NASE NOVINE --5
Vogel o
evroraketama
BEC, Tanjug — lluzija je tvrdnja
da bi se atomski rat mogao kontroli-ra- ti
i ograniClti. Sukob bi se neiz-bjez- no
zavrSio nekontroliranom es-kalacij- om
i sveop6om katastrofom,
istakao je Hans-Joshe- n Vogel voda
zapadnonjemafikih socijaldemokra-t- a
u .Bundestagu koji je nedavno
posjetio Веб.
Vogel je u jednom predavanju
istakao da bi u slu6aju neuspjeha
zenevskih pregovora SR NjemaCka
snosila najteze posljedice. Po nje-govo- m
miSljenju, ni jedna ni druga
velesila nisu dosad uCinile dovolj-n- o
za postizanje sporazuma. Medu-ti- m,
ne moze se samo optuzivati
Moskva jer klju6evi za rjeSenje se
nalaze i u Washingtonu.
BAPTISTI PROTIV
"PARANOJE"
CLEVELAND, UPI - "Атепбка
politika u Srednjoj Americi zapravo
jeantikomunistidka paranoja", ocje-njuj- u
predstavnici атепбке baptis-ti6k- e
crkve u saopcenju nakon
zavrSene konvencije u Clevelandu.
Predstavnici ove crkve koja ima
1,6 milijuna clanova u Sjedinjenim
Drzavama i Portoriku, naglasili su da
SAD posljednjih godina podrzavaju
total itarne i represivne rezine u
zemljama Srednje Amerike. Атепб-k- a
vlada, navodi se u saopcenju,
zainteresirana je jedino za ostvare-nj- e
kratkorodnih ameri6kih interesa
ili interesa transnacionalnih kompa-nij- a
u ovim zemljama. U saopdenju
je sadrzan apel vladi SAD da prekine
vojnu ротоб Salvadoru, Hondurasu
i Gvatemali i da ulozi napore kako bi
se problemi Srednje Amerike rijeSili
politidkim putem.
NEW YORK, Reuter - Najnovije
ispitivanje атепбкод javnog mnje-nj- a
pokazalo je da velika ve6ina
Amerikanaca иорбе ne zna koga
Reaganova administracija podrzava
u Srednjoj Americi.
Ispitivanja, koje su provele "New
York Times" i televizijska mreza
"CBS", pokazalo je da samo 25
posto anketiranih zna da Reagan
podrzava rezim u Salvadoru i da
samo 13. posto zna da атепбка
administracija podrzava kontrarevo-lucionarneakci- je
pobunjenika protiv
sandinisti6ke vlade u Nikaragvi. Na
pitanje jesu li za upu6ivanje атепб-k- e
vojske u Salvador, 32 posto
ispitanih izjasnilo se potvrdno, a 57
posto bilo je protiv.
a 9
LIMA, Tanjug — Peruanski premijer
Fernando Schwalb izvrSio je drugu rekon-strukci- ju
vlade formirane prlje nepunih Sest
mjeseci. UmjestodosadaSnjeg ministrarada
liberala Gradosa Bertorinija, u vladu je kao
novi ministar rada ибао Patricio Rey de
Castro, predstavnik krajnje konzervativne
grupacije u vladajucoj Stranci narodne
akcije.
j Prije dva mjeseca, prilikom prve rekon-strukci- je
vlade, konzervativci su dobili
nekoliko kljucnih ministarstava, medu koji-m- a
i resor unutraSnjih poslova. Peruanska
5tampa naglaSava da brzo гјебепје krize
vlade ukazuje na jacanjedesnifiarskih krugo-v-a
unutar vladajude stranke ali i na sve
oStriju diferencijaciju u zemlji zbog porasta
nezadovoljstva sadaSnjim politifikim i eko-nomsk- im
kursom vlade.